Повод за протест је последњи напад на екипу телевизије Н1, а недавно је у том делу града нападнута и новинарка Инсајдера Наташа Мијушковић, док је новинар Фонета претучен. Према подацима УНС-а, само за простор око Народне скупштине везује се укупно 21 случај напада.

Репортер Инсајдера Стефан Горановић јављио је да се окупио велики број медијских рандика и грађана, а циљ протеста је да се поручи да је доста застрашивања, некажњивости, игнорисања законских обавеза институција. Једна од главних карактеристика напада на новинаре јесте и нереакција полиције. 

Иначе, на скупу су се појавили и новинари Информера и медија који се перципирају као блиски властима, који су носили транспаренте као што су "Стоп насиљу над новинарима" и "Хвала на подршци. Новинарке Информера", што је изазивао бурну реакцију окупљених на позив медијских удружења. Међутим, репортер Инсајдера каже да су тензије утихнуле и да је фокус пребачен на оно што је циљ скупа.

На скуп су позвали Независно удружење новинара Србије, Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија "Локал Прес", Славко Ћурувија фондација, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Удружење новинара Србије (УНС).

Удружења су позвала целу новинарску заједницу и грађане да изразе професионалну солидарност са екипом Н1, као и са свим новинарима који су у протеклом периоду били мета напада док су извештавали у јавном интересу.

Уз то говориће, активисткиње и феминисткиње које се годинама боре за једнакост, као и многе друге жене које су обележиле претходну годину.

Прошле године, ова иницијатива је окупила преко 100 девојака и жена из Југоисточне Србије покривши теме од мизогиније у медијима до говора мржње и фемицида.

Настала као пројекат студенткиња Филозофског факултета, у децембру ће се Феммедиа одржати по други пут. Теме попут безбедности новинарки, дигиталног активизма али и активизма на улици, жена у медијском простору и женског оснаживања само су неке о којима ће се дискутовати на овогодишњем форуму.

Организаторка форума Милица Марковић о форуму каже:

“Ове године сматрамо да је више него икада важно да чујемо глас жена и да створимо безбедно окружење које ће бити наше склониште, али и простор у коме ћемо истраживати актуелну ситуацију. Разговор видимо као лековит и преко потребан женама на Југу Србије.”

Пријаве можете пронаћи овде.

Проф. др Јелена Клеут, једна од најугледнијих и најкомпетентнијих истраживачица у области медијских студија у Србији и региону, испунила је све формалне и стручне критеријуме за избор у звање редовне професорке.

Упркос томе, Сенат је одбио да донесе одлуку – без образложења, без академских аргумената и без поштовања процедура. Тиме је професорка Клеут доведена у правну и професионалну неизвесност, укључујући и ризик од губитка радног односа.

У холу Филозофског факултета, студенти који су данас протестовали због „освете управе“ приликом уписа и смањених буџетских места, затражили су и оставку декана, али и избор у звање редовне професорке Јелене Клеут.

– Мој уговор траје до 27. новембра. Када стигне решење Сената и када будем видела шта у њему пише, могу да планирам даље кораке. Видећемо да ли је одлука коначна или се тражи можда нека допуна. Али с обзиром на читаву ову оркестрирану кампању против мене коју воде и поједине колеге са Филозофског и Правног факултета у Новом Саду, очекујем да ће одлука бити коначна, само је питање како ће бити образложена. Свакако, након што видим решење консултоваћу се са својим адвокатима и ако будем морала, покренути могућа правна средства – изјавила је Клеут.

Она каже да је уложена жалба на одлуку да не буде изабрана у звање редовне професорке. Уколико ова одлука буде коначна, најављује поступак пред судом.

Како истиче, по информацијама које је добила од декана који су били на седници Сената, приговор на њен избор понајпре је имао декан Факултета за спорт и физичко образовање Патрик Дрид, јер га је он поднео на седници Сената. Дрид је у јавности препознат као највећи савезник режима Српске напредне странке на Универзитету у Новом Саду.

Мрежа академска солидарности и ангажованости саопштила је да иако је реферат Јелене Клеут добио позитивно мишљење Изборног већа факултета и Стручног већа за друштвено-хуманистичке науке универзитета, неколико студената, а заправо „ветерана Студентског парламента и активиста Српске напредне странке“, уложило је жалбу на реферат због тога што Матични одбор није верификовао њену монографију од националног значаја.

Како истичу, тај услов никада није ни постављан за изборе у звања професора. Осим тога, жалба је стигла ван законског рока и мимо свих законских процедура, али ју је Сенат Универзитета уважио и узео у разматрање.

Ово образложење ускоро се завртело и по режимским таблодима, наводећи га као разлог зашто Клеут мора да остане без посла.

– Они су нешто тражили за мене и заправо нису ништа нашли. Јер, то што се сад од мене захтева, од других се није и, утолико је одлука да се не изгласа мој реферат дискриминаторска. Ово ме изразито забрињава у контексту реферата других колега. Тешко је сада прогнозирати шта ће се десити, али на Филозофском факулету има пуно људи који су гласни критичари власти, ректора и који су сви срцем стали уз студенте. Ово је заправо порука и свима осталима – наставила је Клеут.

Каже и да је врло забринута јер је тренутно у некој врсти правне неизвесности, да ли ће за десет дана моћи да држи наставу или не. Ако решење Сената не стигне до датума када јој истиче уговор, Факултет има могућност да јој понуди анекс док год траје процедура. Ако стигне решење како није изабрана у звање, ФФ онда више нема могућности да јој понуди уговор.

Чак 12 декана и директора института на предлог да се Клеут не изабере у звање остало је суздржано.

– То је срамота. То су људи који руководе својим великим кућама и који би морали да познају правила и процедуре, а све суздржане гласове тумачим као гласове против мене – казала је.

Студенти су нас покренули, нема повратка на старо

Клеут сматра и да се до сада пуно писало о томе како су професори стали уз студенте, али да треба истаћи и како су студенти стајали уз своје професоре и пре ове побуне и током ње, због чега је дирнута данашњом реакцијом студената на Филозофском.

Студенти су каже у ових годину дана направили велику ствар, не само да су пробудили грађане ове земље и одагнали стах, него су урадили то да је већ сада јасно да се никада више нећемо вратити на старо стање. Унели су нам наду да је власт смењива и да је нека боља, праведнија држава достижна.

Ситуација на ФФ је додаје чудна, сваки дан се сударају са реалношћу.

– Са једне стране и даље памтимо 5. септембар и то насиље које било код Факултета. Ево и ове недеље смо имали полицију која насрће на студенте и та репресија према њима је и даље велика. А са друге стране, уписујемо нову школску годину и настава је почела. Студенти и ми покушавамо да те две стварности сведемо на једну. Доношење одлука на Филозофском је и даље проблематично и радимо на томе да то превазиђемо – наставила је.

Иако се чини да се власт прегруписала и кренула са осветом, барем ка онима које може да дохвати, Клеут сматра да се та расподела моћи, ипак, није прелила у руке владајућег режима.

– Тешко је сад било шта процењивати, али чињеница да се не разговара о изборима, што је увек била карта на коју је власт играла када је била у проблему, говори да се још нису консолидовали. И даље су уплашени потенцијала који студентски покрет носи. У неким деловима друштва се види збијање редова, попут јучерашње седнице Сената где је Мадић остао ректор, а добар део декана је пренебрегао одлуке својих наставно-научних и наставно-уметничких већа који су сви редом, тражили његову смену – казала је Клеут.

Садашњем директору РТС Драгану Бујошевићу у фебруару 2026. године истиче други петогодишњи мандат и он више нема права за кандидовање на ту функцију.

Када је реч о условима, кандидати би требало да имају држављанство Србије, пребивалиште на територији Србије, високу стручну спрему и најмање 10 година радног искуства на руководећим програмским или осталим пословима код пружалаца медијских услуга радија и телевизије, или на руководећим пословима у другим областима које су од значаја за рад јавног медијског сервиса.

У тексту конкурса се наводи да је приликом конкурисања за избор за генералног директора, сваки кандидат дужан да, уз потписану пријаву, достави и биографију, уверење о држављанству, уверење о пребивалишту, доказ о захтеваној стручној спреми, односно диплому или уверење о дипломирању, доказ о радном искуству на руководећим пословима у трајању од најмање 10 година, као и програм рада и управљања РТС за период именовања.

Неопходно је да кандидат приложи и доказе да се против њега не води кривични поступак, да није осуђиван, као и потписану изјаву да није носилац јавне функције, нити функције у политичкој странци.

Мандат генералног директора је пет година и неко може да буде именован на ту функцију највише два пута.

О резултатима јавног конкурса кандидати ће бити обавештени у року од осам дана од дана доношења одлуке о избору.

Емитовање програма, радио је почео 23. новембра 1982. године, као регионална радио станица, чији је оснивач била Општина Kосовска Митровица.

До 1999. године радио се налазио у јужном делу града, да би потом био измештен у Звечан, одакле је из просторија Дома културе “Трепча” емитовао програм до повратка у Kосовску Митровицу, 2016. године, где се и данас налази.

Од оснивања важи за медиј који објективно, правовремено и истинито информише ширу јавност на Kосову, све време поштујући постулате новинарске професије.

"Такође, претходно је, по пријему информације о догађају, наложено ПС Стари Град да утврди индетитет учиноца, прибави снимке безбедносних камера које покривају место догађаја, утврди индетитет и испита очевице догађаја. О свим даљим корацима, јавност ће бити благовремено обавештена", наводи се у саопштењу.

Подсећамо, један мушкарац напао је 20. новембра екипу Н1 која је снимала простор недалеко од Скупштине Србије и тзв. Ћациленда.

Пришао је екипи, тражио да не снимају, а убрзо након тога и узео камеру, више пута је бацивши на пут.

Полиција које је била у близини није реаговала на инцидент, већ је пришла тек на позив новинарке Н1.

Следе Славољуб Ристић испред Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС) с учешћем у 26 комисија, Милош Рајковић у име Удружења радио станица „РАБ Србија“ и Драгана Стефановић испред Савеза удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“ са по 22 комисије.

Медијске асоцијације и новинарска удружења (Асоцијација независних електронских медија, Независно удружење новинара Србије, Удружење новинара Србије, Локал Прес и Асоцијација медија) августа ове године усагласиле су предлог у вези с неопходним изменама у процесу пројектног суфинансирања медијских садржаја који је званично послат на адресе Министарства информисања и телекомуникација.

Међу тим предлозима био је и захтев да се број комисија током године у којима може учествовати једна особа ограничи на пет.

Одговор из Министарства на овај захтев за измене никада није стигао, а с обзиром на то да је кренула пријава кандидата за чланове комисија уочено је да није усвојен ниједан предлог у вези с изменама начина бодовања кандидата.

Рок за пријаве за чланове комисија који је првобитно био до 31. децембра ове године скраћен је до 20. децембра.

"Дубоко смо захвални за поверење, ангажовање и подршку су нам указали наши читаоци", пише у саопштењу.

Мађарски сервис је поново покренут 2020. године по налогу Конгреса САД. Пре тога је радио од 1950. до 1993. године.

Тибор Вовеш (Vovesz), шеф мађарског сервиса РСЕ је захвалио публици тог сервиса, а председник и главни извршни директор РСЕ Стив Капус (Стеве Цапус) је похвалио рад новинара.

Француска новинска агенција АФП пише да је америчка администрација 7. новембра обећала да ће затворити сервис РСЕ "Сабад Европа" да би "умирила мађарског националистичког премијера Виктора Орбана, блиског пријатеља Доналда Трампа, кога је он тада посетио".

Тај сервис РСЕ "јасно има за циљ да дестабилизује" Мађарску, изјавио је Кари Лејк, шеф америчке управе УСАГМ.

АФП објашњава да је сервис РСЕ на мађарском, затворен после пада Совјетског Савеза, био поново отворен 2020. године пошто је Конгрес САД одобрио његово финансирање "због забринутости због пада слободе штампе у Мађарској".

Од Орбановог повратка на власт 2010. године, пише АФП, многи независни медији у Мађарској су или престали да раде или су их његови савезници откупили и трансформисали у гласноговорнике његове странке Фидес, док су јавни медији приморани да се повинују владиној линији.

Подсећамо, после промена у менаџменту Јунајтед групе, након смене Драгана Шолака и Викторије Боклаг, јавност је упозната да би о судбини медија Јунајтед медија могли да одлучују људи из извршне власти у Србији, на челу са председником Србије.

Сам председник Вучић је то још у фебруару ове године најавио изјавом да УГ није обезбедила финансирање и да ће у новембру бити отпуштани новинари.

Новембар је управо и период када се праве коначни буџети за предстојећу 2026. годину, али и дугорочни буџети за следећих пет година.

Предлог “менаџерког откупа” власништва над овим медијима поштен је и одговоран и према запосленима, и према већинском власнику и према јавности, која тражи уређивачку политику независну и од притисака власти и од инвеститора.
То подразумева да уредници ових медија сами пронађу инвеститора који би гарантовао уређивачку независност, рад у јавном интересу и одрживо финансирање.

У последње три недеље, колико траје ћутање УГ и BC Partnersa, нисмо видели деескалацију притисака власти у Србији на независне медије.

Напротив: само од почетка овог месеца, министар информисања Борис Братина најавио је потенцијалну забрану емитовања за телевизије Н1 и Нова, а јуче је на подручју тзв. Ћациленда нападнута екипа Н1, која је на овом локалитету снимала прилог.

На овај напад нико од државних званичника до сада није реаговао.

Претње упућене новинарима свих редакција, као и кривичне пријаве и кривичне тужбе против уредника и новинара Нова.рс и Радара, део су исте стратегије притисака и претњи.

Таква медијска клима у Србији резултирала је и резолуцијом Европског парламента, у којој се посебно скреће пажња на “преговоре” извршне власти и власника Јунајтед медија како би се ови медији ослабили.

У међувремену, сазнања новинара потврђују да руководство УГ намерава да изврши промене на челу Јунајтед медија, а о којима је говорио и извршни директор Стен Милер у разговору са директором “Телекома Србија” Владимиром Лучићем.

Та сазнања говоре да би на челно место УМ уместо директорке Александре Суботић могао да буде постављен Брент Садлер, некадашњи новинар Си-ен-ен-а.

Због свега овога понављамо захтев за менаџерским откупом од Јунајтед групе, у циљу задржавања уредничке независности и стабилног финансирања које би редакцијама омогућило да наставе да раде у јавном интересу и са несмањеним интензитетом.

Михаило Јовићевић – главни и одговорни уредник портала Нова.рс
Игор Божић – програмски директор ТВ Н1
Ранко Пивљанин – главни и одговорни уредник дневних новина „Нова“
Слободан Георгиев – директор вести ТВ Нова
Весна Малишић – главна и одговорна уредница недељника „Радар“
Драгољуб Дража Петровић – главни и одговорни уредник дневног листа „Данас“

Подсетимо, наочиглед полиције, група младића у црном приближила се екипи Н1 док је била на радном задатку, а један од њих је потом поломио камеру и статив. За то време, полиција је све немо посматрала.

Сумња се да је починилац напада особа која је, према сопственом признању, због убиства и разбојништва била осуђена на укупно 35 година. Казна му је преполовљена јер је био млађи пунолетник, како је говорио на ТВ Хепи.

Како је открио Радио Слободна Европа, и након овога је осуђиван, на годину и по дана због пребијања. Био је у бекству па је тек касније отишао у затвор.

Полиција које је била у близини није реаговала на инцидент, већ су рекли да ће доћи друга екипа.

SafeJournalists мрежа најоштрије је осудила још један у низу напада на новинаре Н1.

"SafeJournalists мрежа придружује се НУНС-у у оштрој осуди још једног у низу напада на медијске раднике и раднице у Србији.

Мрежа захтева од надлежних институција да ураде увиђај, спроведу поступак и казне починиоца", наводи се у саопштењу.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) најоштрије је осудила ометање у раду и уништавање опреме екипи телевизије Н1 у околини Скупштине Србије и напенула да је свака врста насиља на јавном простору недопустива у цивилизованом и демократском друштву, нарочито имајући у виду нереаговање присутних припадника полиције.

– Таква одлука, која је донета без јасног образложења, не може се тумачити другачије него као акт политичког реваншизма, усмерен на њу која је јавно подржала студенте и стала у заштиту универзитетске аутономије и права на протест током студентских блокада. Одлуком Сената наступио је преседан који шаље поруку да солидарност са студентима и јавно исказано професионално мишљење могу имати санкције – настављају у саопштењу.

Слободан универзитет захтева
јавну објаву и образложење одлуке Сената о неусвајању реферата проф. др Јелене Клеут те
хитно преиспитивање одлуке и заштиту њеног радног статуса.

– Јелена Клеут је истакнута научница у области медијских студија, ауторка бројних научних радова и учесница међународних истраживачких пројеката. Цењена је у академским круговима широм Европе и региона, а често је позивана као експерткиња на универзитете и стручне скупове. Као професорка, ужива велико поверење и поштовање студената, позната по преданом раду, подршци студентима и инсистирању на критичком мишљењу и етици. Њена стручност, академска честитост и посвећеност образовању чине је једном од најважнијих фигура у области медијских студија на нашем универзитету – закључили су.

Подсетимо, на данашњој седници на којој је одлучено да Дејан Мадић остаје ректор, одлука о избору у звање професорке Јелене Клеут за редовну професорицу, није донета.

За сада њене колеге, па нити професорка Јелена Клеут немају јасно образложење због чега ова одлука није донета. Како кажу, јасно је да није одабрана као редовна професорка иако испуњава све услове – што кажу да је чист реваншизам због подршке студентима и активизма током студентских протеста.

Двоје чланова Сената су по питању њеног звања гласали против, 12 је било уздржаних, а шесторо за, што доводи у питање њено радно место, самим тим што јој 27. новембра истиче уговор о раду.

Како напомињу професори, оно што ствар чини додатно необично, јесте да је Стручно веће за друштвене науке, што је и тело Сената УНС је претходно донело позитивну одлуку о избору у звање, потврдило да испуњава све услове, а у нормалним околностима – очекивало се да ће та одлука и на седници Сената бити усвојена.

У саопштењу партнерских организација платформе Брзи одговор за медијске слободе (МФРР), објављеном на сајту Европске федерације новинара (ЕФЈ), наводи се да је Скупштина Србије, после кашњења дужег од годину дана, прошле недеље изабрала осам чланова Савета РЕМ-а, укључујући четири кандидата које медијски стручњаци сматрају за независне.

„Међутим, није изабрала деветог члана који би представљао националне мањине пошто је владајућа већина била уздржана, што је довело до критика за опструкцију и до оставки четворо изабраних чланова“, навели су Међународни институт за штампу (ИПИ), Европска федерација новинара (ЕФЈ), Artikl 19 Jurop (ARTICLE 19 Europe), Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ) и Трансевропска опсерваторија за Балкан и Кавказ (ОБЦТ).

Упозорење о намерном искључивању мањинског представникаТе организације наводе да упозоравају Европску унију да намерно искључивање представника савета националних мањина, које је уследило после нетранспарентних прилагођавања критеријума и процедуре за именовање, представља „још један покушај владајуће већине да задржи утицај власти над тим телом и да блокира демократску реформу медијског екосистема“.

Прошлонедељно гласање у Скупштини Србије крши члан 12. Закона о електронским медијима, подрива право мањинских заједница на легитимно представљање у Савету РЕМ-а и додатно нарушава поверење јавности у независност тог регулатора, пише у саопштењу.

Поновљени процеси фаворизују провладине кандидатеМеђународна медијска удружења указују да је тај избор уследио после два процеса у којима су фаворизовани провладини кандидати, раније критикована као исмевање реформи које захтева ЕУ.

„Најновије гласање понавља тај незадовољавајући процес и представља још један пример укорењене стратегије контроле медија и регулаторног тела. У светлу недавних оставки изабраних чланова, МФРР указује Европској унији да је једини прихватљив исход законито и потпуно именовање Савета РЕМ-а, са независним члановима и легитимним представником мањина“, наводи се.

Без тога, како се наводи, регулатор неће имати кредибилитет и неће моћи да испуни своју улогу у заштити медијског плурализма и медијске етике.

„Европски стандарди дефинисани недавно усвојеним Законом о слободи медија у Европи (ЕМФА) су јасни: национална регулаторна тела за медије морају да буду правно, функционално и финансијски независна, заштићена од политичког утицаја и притисака, и именована путем фер, транспарентних и меритократских процедура. Овај најновији процес поново крши та правила“, пише у саопштењу.

Позив међународној заједници да не даје легитимитет процесуКонзорцијум МФРР због тога позива међународну заједницу и институције попут ОЕБС и Европске уније да се уздрже од давања легитимитета том исходу, додаје се.

„Наглашавамо да свака оцена напретка Србије у области медијских слобода мора да буде условљена потпуним, законитим и транспарентним именовањем Савета РЕМ-а“, наводе партнерске организације платформе МФРР.

Оне додају да се Србија, шире гледано, и даље налази у периоду дубоке кризе медијских слобода и да је доживела значајно назадовање у области слободе медија и изражавања током протекле године, што је исправно препознала Европска комисија у најновијем годишњем извештају о напретку.

„МФРР ће помно пратити реакцију Европске уније и Европске комисије на овај забрињавајући развој догађаја и наставити да информише европске институције о свим будућим дешавањима у вези са Саветом РЕМ-а“, наводи пет организација.

Партнери МФРР поздрављају чињеницу да су многи приоритети из наше препоруке о слободи медија и безбедности новинара, као и заједничке препоруке 65 организација које је предводио ЕПД, уврштени у документ.

Јачање економске одрживости медија и ажурирање Препоруке ЕУ о безбедности новинара и борби против стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП), које су постале раширено средство за утишавање критичких гласова, представљају важне приоритете.

Приоритети слободе медија постављени су у оквиру друге целине Европског штита за демократију, усмерене на јачање демократских институција, слободне и фер изборе и слободне и независне медије. Развијен је свеобухватан списак обавеза за решавање питања економске одрживости, безбедности новинара, утицаја вештачке интелигенције и дезинформација.

МФРР позива да се ова заштита задржи и примени у пракси. Такође позивамо на увођење додатних мера за заштиту новинара од дигиталних притисака и штетних закона. МФРР позива и на стриктно спровођење и јасно дефинисане рокове за имплементацију ових обавеза, као и на јачање механизама спровођења Европског штита за демократију у вези са Европским актом о слободи медија (ЕМФА) и Актом о дигиталним услугама (ДСА).

У наставку наводимо како су приоритети Европске комисије одразили препоруке МФРР у области слободе медија и заштите новинара.

Економска одрживост

Један од главних изазова за одрживост медија јесте промена пословних модела и тржишта оглашавања, које је све више под доминацијом онлине платформи које преусмеравају средства од независних медија. Обавеза преиспитивања Директиве о аудиовизуелним медијским услугама и Директиве о ауторским правима на јединственом дигиталном тржишту представља позитиван корак ка обезбеђивању економске одрживости медијског сектора.

Ипак, МФРР упозорава да ове мере морају бити спроведене брзо и ефикасно како би се спречило даље урушавање медијског плурализма.

Детаљан део Штита о финансирању подршке демократији посебно је значајан. Организације примећују да Комисија препознаје да су потребни додатни финансијски ресурси како би се одржали независни медији, нарочито у суседству ЕУ и земљама кандидатима. Приоритетно обезбеђивање основног, стабилног финансирања независних медија кључно је за супротстављање економским притисцима које намећу доминантне онлине платформе.

Стварање Програма за медијску отпорност и новог МФФ Глобал Еуропе могло би бити важно за обезбеђивање непристрасне основне подршке медијском екосистему. Позитивно је што су медији препознати као део буџета за одбрану, али је потребно прецизирати рокове и обим ових програма.

Безбедност новинара

Један од кључних приоритета наведених у документу јесте обезбеђивање безбедности и заштите новинара, укључујући и у оквиру спољног деловања ЕУ, у складу са потребама истакнутим у нашој препоруци. Како би појачала напоре у заштити новинара од притисака, претњи и напада, Комисија се обавезала да ће ажурирати своју Препоруку о безбедности новинара, што наш конзорцијум снажно поздравља.

Јачање мера за безбедност новинара и борба против злоупотребе СЛАПП тужби кроз ревизију анти-СЛАПП препоруке остаје кључно. Надамо се да ће најављени високи скуп о борби против СЛАПП тужби довести до конкретних политика. Поново наглашавамо да ревизије треба да укључе мере које обезбеђују одрживе механизме подршке новинарима и медијима који су мета СЛАПП тужби, укључујући надокнаду штете, као и обуку правосуђа да препозна и реагује на СЛАПП, уз очување права јавности на учешће.

Организације истичу и неопходност снажних правних гаранција против криминализације клевете и против закона о „страним агентима“, који доводе до аутоцензуре и приморавају новинаре на егзил.

Штит такође наглашава наставак подршке цивилном друштву и новинарима под ауторитарним режимима кроз алате за заобилажење дигиталне цензуре, антисурвеилланце решења и спречавање гашења интернета. Међутим, важно је ојачати заштиту од дигиталне репресије, наџора и онлине притисака и унутар држава чланица ЕУ, као и у земљама кандидатима. Како је наведено у препоруци МФРР, новинари су све чешће мете шпијунског софтвера, са недавним примерима из Србије и Италије. Потребна је додатна заштита од злоупотребе оваквих технологија.

Поздрављамо и опредељеност Комисије да настави финансирање механизама за праћење слободе медија, попут МФРР, у државама чланицама и земљама кандидатима.

Такође, охрабрује посвећеност Комисије финансирању квалитетних независних медија и новинарства у ЕУ и земљама кандидатима, укључујући основну подршку за независне медије у егзилу. Надамо се и да ће се пружити заштита у случајевима транснационалне репресије над новинарима у егзилу. Ови фондови треба да буду обезбеђени у наредном Вишегодишњем финансијском оквиру и у складу са препорукама ГФМД.

Вештачка интелигенција и нове технологије

Као што је истакнуто у препоруци МФРР, Демократски штит препознаје да вештачка интелигенција представља значајну претњу одрживости медија и интегритету информационог екосистема. Ове претње треба ублажити кроз преиспитивање Директиве о ауторским правима на јединственом дигиталном тржишту, како би се обезбедило поштовање права интелектуалне својине и спречило даље нарушавање пословних модела медија. Документ такође наводи развој смерница за одржавање фер конкуренције у дигиталном окружењу, нарочито с обзиром на растући утицај АИ платформи које могу нарушити тржишта медија и приходе од оглашавања.

Комисија се обавезује да ће улагати у развој АИ писмености и дигиталних вештина грађана и медијских професионалаца, како би се ојачала отпорност друштва на АИ-посредоване претње демократији и слободи медија. Иако се велики део документа фокусира на развој механизама за повећање медијске писмености, укључујући и стварање Европског центра за демократску отпорност, поздрављамо то што документ препознаје ДСА као кључни алат за плурализам медија.

Наглашавамо важност одредби Акта о дигиталним услугама, које обавезују велике платформе и претраживаче да идентификују и ублажавају системске ризике по медијске слободе и плурализам. Иако Комисија наводи да ће пратити и примењивати ове обавезе, не даје довољно конкретних корака. Позивамо Комисију да развије јасне кораке за спровођење ДСА и да креира процену ризика засновану на реалним потребама новинара. То укључује коришћење података из заштитних механизама, попут МапМФ.

Завршне напомене

Иако Европски штит за демократију представља снажну почетну посвећеност, ових шест организација, заједно са партнерима на терену, остају активно укључени како би осигурали да Штит не само испуни, већ и надмаши своје циљеве и прилагоди се новим изазовима. Успех овог документа мериће се тиме да ли је у стању да обећања претвори у конкретне акције које штите и одржавају независно новинарство у све непријатељскијем окружењу.

Слажемо се са комесарком Мекграт да ће Штит морати да се прилагођава, те га видимо као стратегију за унапређење одрживости медија и безбедности новинара, уз друге циљеве. У том контексту, позивамо на израду свеобухватног акционог плана, који би јасно дефинисао како ће се ове обавезе спроводити и у ком року. МФРР се обавезује да прати ситуацију на терену, да обавештава Комисију о новим дешавањима и да прати спровођење свих преузетих обавеза.

Растући број напада на новинаре и медијске професионалце широм Европе показује хитност ових обавеза и препорука. Ако се не делује сада, независни медији ризикују колапс, демократске институције ће бити додатно нарушене, а информацијски простор ће остати под доминацијом непријатељских актера.

Potpisnici:

Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)

Međunarodni institut za štampu (IPI)

Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)

Evropska federacija novinara (EFJ)

Free Press Unlimited (FPU)

ARTICLE 19 Europe

Полиција је на место напада на новинаре стигла у 15:40, што ће рећи сат и 20 минута након што се догодио инцидент.

Сниматељ Иван Павловић рекао је да су снимали репортажу када су видели да из Ћациленда долази једна бројнија група.

"Они су прошли поред нас, ја сам окренуо камеру ка пункту. Један од њих се вратио, пришао ми је с леђа, истргао ми камеру и два пута је бацио на под. Онда су побегли. Све се дешавало на очиглед полиције која је стајала на 20 метара поред нас и гледала. Моја колегиница Маја се истраумирала, мислим, то су језиве ситуације", рекао је сниматељ.

Полицајци су потом почели "бојажљиво да долазе", док су мушкарци побегли, додао је он.

"Пре него што је бацио камеру, тај нам је човек пришао и рекао нам је да ми не можемо да снимамо, тражио је од колеге да угаси камеру. Рекли смо му да се ми налазимо на јавној површини и да имамо право да снимамо шаторску насеобину и људе који излазе одатле. Он је отишао, па се вратио и онда је уследио напад", рекла је Маја Николић.

Она је потом, каже, отрчала до полиције која се налазила неколико метара даље.

"Два полицајца су била на око пет метара од нас. Десетак њих, пошто је била некаква смена, били су поред. Ја сам готово урлала полицији да реагују и ништа. И поражена сам као грађанка, не као новинарка, као грађанка - зато што живим у земљи у којој, прво, тај човек сме да ради то што ради. И он се не плаши. Он такође зна да је полиција око њега, али ваљда зна да му полиција ништа неће рећи. Ја сам поражена, јер могу да очекујем да се овако нешто деси, али да ме полиција не заштити у том тренутку?", рекла је она.

Нико од полицајаца им није пришао испрва, наставља она.

"Један полицајац је кренуо да прилази кораком корњаче. Нисам била довољно прибрана да у том тренутку телефоном снимим лице тог човека, али сам то лице добро упамтила", навела је она.

Понавља да је много већи проблем од напада то што наша полиција не штити своје грађане.

"Једна бака нам је пришла пре полиције. Рекла је да је чула да тог нападача зову Влада", казала је она.

На све то, полицајац је рекао новинарки Н1 како је "тужилац донео одлуку да се увиђај не обави".

"Не знам зашто, не знам како је то могуће, с обзиром на то да се отисци тог човека налазе на камери коју је потпуно полупао. А онда два, три минута касније су рекли да је одлучено да ће ипак да се врши увиђај. Да још нису ни увиђај извршили, онда стварно треба сви да се запитамо у каквој земљи живимо. Знате, сви ми знамо да је ово забрањена зона и да се даље одавде не може. Али да полиција ово уради? Узнемирена сам зато што овде може да вам се деси било шта. Овде може да вас нападне било ко. И ова полиција неће реаговати", казала је она.

Сниматељ додаје - "могли су да нас убију, да нас физички угрозе, полиција би и даље само гледала".

Обоје истичу да нису ни покушавали да уђу у Ћациленда, да су били у близини кампа када се све десило.

"Апсолутно никога нисмо провоцирали. Њих провоцира наша камера. Очито, пошто су излазили одатле, скривали се, стављали капуљаче на главу кад излазе. Претпостављам да нису били поносни на то што се уопште ту налазе. Али ми смо ћутали. Чак нисмо радили ни анкету. Идеја је била да се направи једна репортажа о такозваном Ћациленду и то је било све", објаснила је Николићева.

Kаже да је лице човека који је разбио камеру добро упамтила и да би могла да га препозна и да је полицији показала слике које су јој дали сведоци.

"Он се није скривао и то је страшно. Да он сме да ломи нашу камеру испред свих тих полицајаца. Није се плашио полиције. А ја сам очекивала да ме моја полиција заштити. Или ако ништа друго, да макар као она бака приђу и питају нас да ли смо добро. Е, ни то нису урадили", закључила је она.

Управни одбор Друштва одлучио је да главну, Награду за допринос унапређењу права жртава, која се додељује од 2009. године, додели Верану Матићу са следећим образложењем:

„Веран Матић је оснивач и вишедеценијски уредник Б92, радио и телевизијске станице која је мењала Србију. Уређује портал јавнисервис.нет, води Српски филантропски форум, Фонд Б92 и Асоцијацију независних електронских медија. Као изасланик Председника Републике Србије бавио се решавањем питања несталих у ратовима са Републиком Хрватском, води Комисију за истраживање убистава новинара, координира активности везане за заштиту новинара. Добитник је бројних светских и домаћих новинарских признања. Иницирао је низ хуманитарних и социјално важних акција, укључујући  кампању за изградњу сигурних кућа у Србији. После мајских злочина 2023. године, Веран је серијом текстова о страдалој деци у ООШ „Владислав Рибникар“ и младима страдалим у Малом Орашју и Дубони допринео очувању културе сећања и поставио темеље за меморализацију ових догађаја. Серијом личних иницијатива и заједно са Фондом Б92, радио је посао који систем није урадио, мапирао потребе директних и индиректних жртава из Малог Орашја и Дубоне, и уз коришћење личних и друштвених ресурса, радио на њиховом задовољавању. Подршку жртвама на различите начине је наставио и после пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024.  Управо овом наградом желимо да се захвалимо Верану на свему што је урадио, али и да укажемо на велики значај и промене које могу да учине јавне личности и појединци на пољу подизања свести јавности везано за превенцију и реакцију на насиље, што је Веран у свом досадашњем раду много пута показивао.“

Захваљујући се на овом вредном признању, Веран Матић је награду посветио свим жртвама и онима који се боре да не буду заборављене:

„Награду посвећујем свима који својом емпатијом и солидарношћу, мирним протестима и бунтом, свакодневним активностима настоје да се жртве не забораве; да се у свим случајевима који се свесно потискују са званичне стране установи одговорност, изрекну казне и одреде праведне накнаде.

Правда је важна за исцељење и за здраве темеље будућег друштва.

Упорност студената, средњошколаца и грађана који их подржавају, а који инсистирају на одговорности за убиство 16 грађана у Новом Саду, треба да инсприше цело друштво да се у фокус врате невине младе жртве масовних убистава у „Рибникару“, Дубони и Малом Орашју, али и убијени, нестали, рањени, силовани, прогнани и трајно обесправљени током ратова из деведесетих на овим просторима.

Никако не треба заборавити ни оне који су на разне начине страдали током прве и друге декаде 2000-их –  од жртава фемицида, њих скоро 250 у последњих 10 година, преко више од 50 „умрлих природном смрћу“ у поплавама 2014, као и превише других трагично изгубљених живота да би могли све да их поменемо у овом кратком говору.

Солидарност и бунт друштва најмање је што може да се учини - зато је изградња урушених и маргинализованих институција, истинска промена аутократског режима у демократско и хумано, емпатично друштво циљ којем треба сви да тежимо”, рекао је Матић на церемонији уручења награде.

Међу досадашњим добитницама и добитницима су и Бранкица Јанковић, повереница за родну равноправност, Зорица Мршевић, Маша Дакић, Ромски центар за жене и децу Даје, Родољуб Шабић и Аутономни женски центар, Бранкица Станковић и други.

“ Одавно смо схватили да у нашем послу где се свакодневно суочавамо са великим изазовима, притисцима И борбом за опстанак– није могуце опстати сам. Ми локални и регионални медији имамо велику снагу али само ако смо заједно! И зато је важно да увек будемо ту једни за друге, да саслушамо, да помогнемо кад год можемо. Да једни другима будемо подршка, извор идеја, мотивација и снаге. Да покажемо да удружено знање И солидарност могу да помере границе“, истакла је председница ПРОУНС-а Слађана Остојић.

„Конференције овог типа су веома важне зато што износе актуелне проблеме и стање у медијима у Србији – статус медија, статус новинара, проблеме са којима се суочавају у раду. Посебно је то значајно када говоримо о медијима на локалном нивоу, о регионалним медијима, где знамо да су услови за рад веома тешки, посебно када је реч о финансирању тих медија. То је изузетно тешка и неизвесна свакодневна борба, и зато је веома важно да држава то препозна, да и Министарство информисања и телекомуникација, као и локални органи власти, о тој теми воде што више рачуна и да се пре свега у финансијском смислу, у смислу суфинансирања, учини оно што је максимално могуће“, истакао је Милош Гарић, члан Савета РЕМ-а.

Овакви скупови дају могућност за размену искустава, предлоге и идеје. Важно је позвати локалне самоуправе да обрате пажњу на буџетирање и финансирање локалних медија, али и да локални медији искористе иновације и примену савремених технологија у процесу информисања“, рекао је председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић.

Дводневна конференција, одржана у Врњачкој Бањи испунила је циљ, а то је да начини нови корак ка унапређењу медијских стандарда, професионалне етике И капацитета медија, закључила је председница ПРОУНС-а Слађана Остојић.

Уз Професионално удружење новинара Србије, суорганизатор је Висока школа струковних студија за криминалистику И безбедност Ниш, а суфинансијер Министарство информисања и телекомуникација.

Штрајкачи захтевају повратак сталном броју запослених од 16 новинара, после укидања једног радног места.

РФИ, јавна радио станица, емитује програм широм света на француском и 16 других језика. Има око 1.700 партнерских радио станица које реемитују њихове програме, са више од 60 милиона слушалаца недељно.

У свом саопштењу за штрајк, представници синдиката CFDT, CFTC, CGT, FO i SNJ истичу да је од фебруара 2022. године, почетка рата у Украјини, „повец́ање извештавања из опасних подручја знатно повец́ало обим посла, до те мере да је угрозило здравље новинара“.

„Ти новинари такође доживљавају смањење плата током својих задатака, што је неприхватљива ситуација, с обзиром на ризике са којима се суочавају и одговорности које преузимају“, саопштили су синдикати.

У тиму “Take it”, који је за друштвене мреже, били су новинар Бојан Цвејић и Ивана Павловић из БИРН-а. С друге стране, тим “Leave it” чинили су новинарка РТС-а Аница Телесковић и уредник српског издања Форбса Иван Радак.

Цвејић је на почетку панела рекао да не би могао да замисли дан у којем новинари пишу вести, али се тај садржај не пласира на друштвеним мрежама. Како каже, то је постао саставни део сваке медијске куће и свака мора да буде присутна на свим друштвеним мрежама.

Истраживања показују да се 67 одсто грађана Србије информише на друштвеним мрежама, те да на портале одлазе тек након што на мрежама одаберу вест. Цвејићу то није чудно.

“То је разумљиво, на једном месту имају све, поготово сада, када влада велико неповерење у мејнстрим медије, што није добро и треба да радимо на томе да се оно поврати”, рекао је Цвејић.

Ипак, не оду сви корисници са мрежа на портале. Зато Радак сматра да медији чине себи медвеђу услугу тиме што сав садржај пласирају на мрежама.

“Моје искуство лепо дочарава ово – изашао сам из новинарства док су још актуелна била штампана издања, па се вратио после десетак година и сад сам као Алиса у земљи чуда. Изгубили смо фокус колико је важан оригиналан садржај, већ је фокус на томе како ће нешто да прође на мрежама, каква ће да буде читаност. Ја сам се истакао у неким темама, а није ми било тешко, јер оригиналан садржај није у фокусу. Хранимо аждају која је незајажљива”, рекао је Радак.

Телесковић је рекла да можемо да утичемо на то да не хранимо аждају, а да је највећи проблем када се медији “хране садржајима са аждаје”. Она је навела да се садржај са X-а пласила у медије без икакве претходне провере.

“Пример је извештај Државне ревизорске инститцује, а медији су објавили да се из њега види да су графити ‘Кад се војска на Косово врати’ финансирани преко раздела Министарства саобраћаја, да је наручилац био СНС, а платило министарство Горана Весића. Било би логично да је извор био извештај ДРИ, а није, била је Твитер објава професора који јесте кредибилан саговорник, али чак и они могу да погреше”, рекла је Телесковић.

Да ли медији могу исправно да користе мреже?

С друге стране, Ивана Павловић на друштвене мреже и друге платформе гледа као на простор да се шире и програгирају медијску писменост, промошиве тачан садржај, истраживачко новинарство и проверу чињеница.

“Када већ неке ствари не можемо да чујемо у националним медијима, ово су нека острва на којима људи могу да кажу мишљење или дају информације медијима”, каже Павловић.

Цвејић каже да је у Србији мали број медија који се труди да буде непристрасан, па људи користе мреже, рецимо студентске странице да виде слику и тек онда одлазе на портале.

“Зато смо и имали ботовске нападе на студенстке странице. Добар посао раде, чим неко покушава да поквари то”, каже Цвејић.

Он додаје да је важно да људима који су мање медијски писмени, а који користе мреже, вести буду приближене свакодневне вести.

Радак каже да он није против мрежа као канала дистрибуције садржаја, већ да је проблем кад мрежа повуче новинара да задовољава укусе људи који их користе. Како каже, боји се да већина људи на мрежама гледа “баналније садржаје”. Он је додао и да је за медије потребно да уведу претплате, како би се њихов рад вредновао.

“У овој држави се све плаћа осим вести, мени то није логично”, рекао је Радак.

Телесковић се надовезала, рекавши да новинари не смеју да раде на основу тога шта ће бити реакција на друштвеним мрежама.

“Нису мреже проблем, проблем је кад оне крену да владају нама”, рекла је Телесковић.

Радак је изнео став да новинари имају јаке ставове и предрасуде, а да их од свега бране интегритет и тачне информације.

“Ви бирате да ли се препуштате мрежама – ја не, али их пратим. Користим их да испратим шта се прича, али пажљиво то селектујем”, рекао је Радак.

Цвејић је истакао да мреже могу изузетно да помогну мањим медијима. Неки од њих су, навео је, веома квалитетни, а преко друштвених мрежа су се “пробили” и постали препознатљиви.

Павловић додаје да је потребан “микс” младости и искуства, као и да у свету постоје редакције које запошљавају искључиво тинејџере, новинаре од 16 година које вешто баратају апликацијама и праве садржај који одговарају вашој интерној политицији.

Ипак, то кошта. Павловић каже да делује јефтино, камера и апликација, али да је потребно улагати у људе који ће научити да садржај учине “гледљивим”.

Цвејић додаје и да је мит да публика воли само „лак“ садржај на мрежама, али да то није тачно, јер се доста људи преко мрежа информише.