„Демантујемо вест коју сте објавили, а која се односи на наводни напад на Ненада Нешовића, јер је у потпуности неистинита и доводи јавност у заблуду. Истичемо да никакав напад није постојао. Нешовића не познајем, нити смо икада имали прилику да се сретнемо, па чак ни у судским поступцима које помињете у тексту”, навео је Николић.

Додао је да је новинар, дописник агенције Бета из Чачка, поступио је крајње непрофесионално – није контактирао другу страну, нити користио више извора информација, што је, подсећа, обавеза предвиђена Кодексом новинара Србије.

„Док сам пратио протест, са друге стране улице ми је пришао Николић и ударио ме у раме, а његов син је питао ‘је ли то онај што нас је тужио, да га запамтим’“, рекао је Нешовић агенцији Бета.

Нешовић и Николић су били у трогодишњем судском спору, који је Николић изгубио, зато што је, како наводи Бета, четири пута неовлашћено објавио Нешовићеву фотографију и потписао је као своју.

Спорна емисија се, како се наводи, позвала на истраживачки извештај „Етни(з)ација косовске полиције“, који је децембра 2024. године заједнички објавило пет организација цивилног друштва. У извештају се користи искључиво јавно доступна документација и подаци добијени мониторингом, укључујући Устав Косова, законе, и званичне прописе.

„Представљање ових материјала као тајних или незаконито прибављених је грубо искривљавање чињеница и свесна манипулација“, наводи се у саопштењу НВО Актив. Додаје се да Беколи пре емитовања емисије није контактирао Актив ради коментара, чиме су, како тврде, прекршени основни принципи професионалног и уравнотеженог новинарства.

Посебно забрињава, истиче се, тврдња да се Актив бави “шпијунажом”, што је оцењују као директну претњу по безбедност њихових запослених и партнера, нарочито у осетљивом друштвено-политичком окружењу на Косову.

„Овакво неодговорно и злонамерно извештавање не може се третирати као обична грешка, већ представља део шире кампање блаћења која има за циљ делегитимизацију српских НВО на Косову и гушење критичких гласова“, истиче се у саопштењу.

АНЕМ је у саопштењу навео да су чланови комисија у Мерошини морали да прегледају 13 пројеката за хонорар од 3.000 динара, док су они у Србобрану и Беочину за 50.000 читали „свега по седам пристиглих пријава“.

За 50.000, како је додала та асоцијација, чланови комисија у АП Војводина читали су 197 пристиглих пројеката на конкурс за медијски садржај, они у Министарству информисања за конкурс за особе с инвалидитетом имали су посла са 146 пријава, док су за исти новац у Кули на конкурсу за мањине читали свега три пројекта.

„Највећи износ накнаде био је у комисији Министарства на конкурсу за интернет медије – 70.000, а пристигло је 306 пројеката. По 60.000 динара имали су у комисијама Министарства по конкурсима за мањине, радио и ТВ“, наводи се у саопштењу.

Хонорар од 50.000 динара био је у најмање 28 комисија, 40.000 у седам, 30.000 у 13, 25.000 у четири, 20.000 у 16, 15.000 у 16, а 10.000 у десет комисија.

Најмањи износи, како је додао АНЕМ, били су у Димитровграду где се плаћало 2.000 по седници ако се одржавају у просторијама Општине, а морали су да прочитају и оцене 17 пројеката.

Мање од 10.000 било је и у Мерошини – 3.000, Сечњу – 5.000, Ражњу – 7.000, Свилајнцу – 8.000 и Великом Градиштву – 9.000 динара, док готово 50 градова и општина немају у решењима о изборима комисија објављене висине хонорара, међу којима су Београд, Смедерево, Зрењанин, Суботица, Пирот и Шабац.

Медијске асоцијације и новинарска удружења – Асоцијација независних електронских медија, Независно удружење новинара Србије, Удружење новинара Србије, Локал Прес и Асоцијација медија), како се додаје у саопштењу, усагласиле су предлог у вези с неопходним изменама у процесу пројектног суфинансирања медијских садржаја који је званично послат на адресе Министарства информисања и телекомуникација.

„У предлогу се, између осталог наводи да треба ускладити тарифе хонорара за чланове комисија, у зависности од броја пројеката за оцењивање“, додаје се у саопштењу.

До 1. августа ове године, како је навео АНЕМ, Професионалано удружење новинара Србије (ПРОУНС) предњачи по броју локалних самоуправа у којима има своје представнике као чланове комисије за оцењивање медијских пројеката – у 53 града/општине од 142 до тада формираних тела за одлучивање о пројектима, што је више од трећине.

Друштво новинара Војводине (ДНВ) је, са 45, одмах иза ПРОУНС-а по броју локалних самоуправа у којима има своје представнике у комисијама.

„ПРОУНС и ДНВ предњаче и по броју чланова у комисијама на конкурсима Министарства информисања и телекомуникација. Оба удружења имала су чланове у пет од укупно девет конкурса које је Министарство расписао“, додаје се у саопштењу.

Самостални медијски стручњаци Бранимир Груловић и Бранислав Санчанин били су до августа именовани у укупно 110 од 87 тада формираних комисија за суфинансирање медијских пројеката – Груловић у 64 комисије, Санчанин у 46.

Повод за подношење пријаве је објављен разговор између директора Јунајтед Групе Стена Милера и директора Телекома Владимира Лучића, у коме њих двојица договарају како да смене директорку Јунајтед медија Александру Суботић, јер је то жеља Александра Вучића.

У кривичној пријави коју су потписали копредседници удружења – Чедомир Кокановић, Иван Нинић и Јован Рајић, наведено је да постоји основ сумње да су Александар Вучић и Владимир Лучић, користећи свако свој положај, али (нарочито Вучић) и утицај, желели да утичу на одлуке које се тичу постављања, тачније смене одређених лица са позиција у компанији на којима се налазе, како би се истој нанела штета и како би се иста ослабила, цитиравши речи директора Јунајтед Групе Стена Милера да ову компанију мора да учини веома малом у Србији.

Даље се предлаже да ТОК спроведе предистражни поступак, саслуша Вучића и Владимира Лучића, изврши вештачење аудио-снимка, прикупи сву доступну електронску и писану комуникацију, узме изјаве сведока и предузме све друге законом предвиђене истражне радње, а све у циљу покретања кривичног гоњења због основане сумње у извршење кривичног дела трговине утицајем, као и свих других евентуалних кривичних дела која се воде по службеној дужности.

Поред овога, у пријави су цитирани делови разговора који, према мишљењу подносилаца кривичне пријаве, поткрепљују сумње на извршење кривичног дела трговине утицајем.

Кокановић: Не верујем да ће ТОК сада поступати, пријава је поднета да би неко у будућности покренуо поступак

Адвокат и копредседник удружења „Уставобранитељи“, Чедомир Кокановић, који је и један од потписника кривичне пријаве, каже за Данас да се његово удружење одлучило за подношење кривичне пријаве, јер се ниједна институција није огласила од када је снимак разговора између директора Телекома и директора УГ изашао у јавност.

„Ми смо поднели пријаву јер смо узнемирени чињеницом да постоји могућност да неко угаси и оно мало слободних медија који су до сада опстали и захваљујући којима имамо могућност да чујемо и нешто друго осим државног наратива у већини медија, а при том у том покушају постоје и елементи кривичног дела“, каже Кокановић.

Пошто је кривичном пријавом обухваћен и председник Републике, који ужива одређени степен имунитета од кривичног гоњења, Кокановић каже да имунитет не може бити препрека да буде позван на разговор.

„То су бирократско-техничке ствари. Искрено, ја не верујем да ће у овом тренутку тужилаштво поступати по овој пријави, јер, нажалост, тренутно није довољно отпорно на политичке притиске. Али ово не може нестати ни побећи. Једном је један тужилац рекао да сваки предмет има своје време. Тако је било и деведесетих за случајеве убиства Ивана Стамболића и атентат на Ибарској магистрали, па су након промена ови случајеви добили судски епилог. Верујем да ће тако бити и у овом случају“, наводи он.

Иако је директор УГ Стен Милер учествовао у спорном разговору са Лучићем, он није обухваћен овом кривичном пријавом, а Кокановић објашњава и због чега је то тако.

„Разлог је најпре практичан, јер је он страни држављанин и процедура је врло компликована, а са друге стране он није јавни функционер, па не може ни бити терећен за трговину утицајем. То, наравно, не значи да његова евентуална одговорност не постоји и она би могла да се докаже уколико би се ваљано водио читав поступак“, објашњава Кокановић.

Он напомиње и да постоји веома реална могућност да објављени разговор није све што ћемо сазнати.

„Ми смо имали прилику да видимо ‘контролисано’ пласирање информација. Најпре је објављена вест, па је уследио деманти, а онда је објављен снимак који их је ‘закопао’. Не треба се чудити уколико онај ко је објавио разговор има још нешто, али чека прави тренутак да то објави, тј. чека да се друга страна поново саплете неким саопштењем“, каже Кокановић.

Пауновић: Тужилаштво је морало да одреагује по службеној дужности

Тужитељка у пензији Јасмина Пауновић за Данас каже да, према њеном мишљењу, елементи кривичног дела које се наводи у пријави постоје.

„Елементи кривичног дела трговине утицајем, које спада у дела са коруптивним елементима, јасно стоје у учешћу и деловању председника Вучића, када је у питању гушење медија који су у власништву Јунајтед медија. Доказ томе је јавно доступан, где се у једном пословном разговору помиње име председника, али као некога ко је заговорник ове идеје и који преко својих ‘познанстава’ утиче код главних људи да донесу такву одлуку“, сматра Пауновић.

Она додаје да је за кривичну пријаву сазнала из медија, али да, узимајући у обзир ко је подноси, нема дилему да је стручно написана, као и да су у њој приложени адекватни докази.

Пауновић сматра да ТОК није смео да чека да неко поднесе кривичну пријаву.

„ТОК је морало по службеној дужности да одреагује на овакав недозвољен поступак председника, јер је снимак у коме се он спомиње јавно доступан“, каже Јасмина Пауновић.

Савовић: Када осване „боље сутра“ пријава ће бити више него добродошла

Адвокатица Круна Савовић за Данас каже да се налазимо у парадоксалној ситуацији.

„Добро је што је што су колеге поднеле тужилаштву за организовани криминал кривичну пријаву за трговину утицајем али не зато што верујем да ће се по њој поступати онако како се кривичном пријавом очекује и онако како закон налаже, већ управо зато што неће“, каже Савовић.

Она додаје да је кривична пријава осветлила слабости система.

„Оправдана је претпоставка, на искуству утемељена, да ће институције још једном показати како раде ,,кочнице“ кад је интерес у питању. Свакако, сутра долази сутра, а не јуче. А у том бољем сутра, пријава ће бити више него добродошла“, каже Савовић.

Уредник у „Радару“ оцењује да су с друге стране медији који то нису, односно који су пропагандна гласила власти.

„Заблуда је да приватни власник може да ради шта хоће. Заблуда је да Жељко Митровић, Драган Ј. Вучићевић, па и BC Partners може да ради шта хоће. Не може. Оно што ради Жељко Митровић да у ударној информативној емсији промовише своју робу, уваљује дронове Војсци Србије, за све те прилоге би требало да плати рекламу по тржишној цени“, казао је Ћулибр у емисији Н1 Студио лајв.

Према његовом мишљењу, РТС ће за председника државе бити део обојене револуције све док не почне да изгледа као Информер и Пинк.

„Ако желе да изгледају тако – срећно им. Иако је срамно да не обавештавају јавност ни о чему о чему власт не жели да се обавештава. Посао медија јесте да обавештава о грешкама да би се оне поправиле. Није посао медија да тапшу по леђима“, истакао је Ћулибрк.

„Донете мере личе на изборе“

Говорећи о мерама које је донела Влада Србије, како би се снизиле цене, гост Н1 Студио лајв каже да неће унапред ништа тврдити и да не искључује могућност да ће нешто појефтинити. Истиче да га више брине начин на који се све ради.

„Види се да је уредба склепана на брзака. Убацили су одредбу у којој стоји да ‚фактурне цене добављача неће смети да буду веће него што су биле 1. августа‘. То значи да онај ко производи ову чашу неће моћи да је прода по већој цени. Када поскупи струја сви трошкови падају на терет произвођача. Ако почну да праве губитке није искљчено да ће отпустити неког од радника“, указао је економски новинар.

Да се пад инфлације не очекује, по њему говори и то што гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић у првој половини августа није смањила референтну каматну стопу, већ је задржала на истом нивоу.

„Проблем је што су трговци сада укинули акције, вратили су пуне цене које су по нижим маржама веће него на акцијама и доћи ћемо до тога да кукамо ‚немојте више да нас браните, ко бога вас молим‘. Поента је да су марже безобразно високе, да су цене на просеку Европске уније, а да су плате упола мање од просека ЕУ, што значи да живимо дупло лошије него у ЕУ“, додао је Ћулибрк.

Напомиње да му донете мере личе на изборе, али и једна вест која наизглед с тим нема никакве везе, а то је расписивање тендера за 5Г рмрежу по почетној цени од 100 милиона евра.

„Пошто је СББ раније био јако заинтересован, сада је питање ко ће учествовати на тендеру. Или је та лиценца била део неког ширег договора да можда у целу ту игру још неко уђе. Ако је укључена лиценца, е онда ја са нестрпљењем очекујем октобар када истичу рокови да видим ко ће добити и по којој цени“, истакао је гост Н1 Студио Ливе.

Телефон: Полицајац нема право да вам одузме телефон. Уколико то тражи, одбијте да га предате. Ако вам ипак одузме телефон и одбије да га врати, пријавите првом полицијском старешини шта се десило.

Дигитална безбедност: Нека вам телефон увек буде закључан (најбоље лозинком). Више о заштити података на телефону можете наћи у даљем тексту.

Комуникација: Будите културни и смирени да не изазовете секундарни проблем. Иако данас често носе фантомке, полицајци су законски обавезни да се представе ако предузимају радњу према вама. Инсистирајте да покаже легитимацију.

Документовање: Уколико ви не можете да снимите или фотографишете, замолите колегу или неког присутног да документује вашу интеракцију са полицијом.

На протесту: Никада не стојите између кордона и демонстраната, нарочито када полиција креће у интервенцију. Бићете оборени или ударени. Увек станите са стране – тако сте безбеднији и у могућности да извештавате.

Истакнуто обележје: Пресс прслук помаже да вас у маси препознају као новинара, али само легитимација потврђује ваш статус – истакните оба.

Опрема: У случају да све упућује да ће протест који пратите бити насилан, важно је да, осим пресс прслука, имате и тврду кацигу (обележену речима пресс), заштитне наочаре и заштитну (гас) маску против сузавца и бибер спреја, штитнике за колена и лактове, физиолошки раствор и флашицу воде са содом бикарбоном, екстерну батерију за телефон и фотоапарат/камеру…

Обавезе новинара: Поступајте по наређењима полиције. То што сте новинар не значи да можете да се крећете куда желите. Увек носите личну карту и покажите је на захтев – она је јавни документ, док је новинарска легитимација интерни.

У случају напада: Ако сте физички нападнути, одмах прекините рад и потражите лекарску помоћ. ОБАВЕЗНО наведите да вас је повредила полиција – лекари често напишу да су повреде од „непознатих лица“. Ако то изоставе, захтевајте нови извештај. Лекар је по закону дужан да обавести полицију, која мора доћи у медицинску установу. Њој кажите само основно, да вас је напала полиција приликом извештавања, а да ћете детаљну изјаву дати Сектору унутрашње контроле и надлежном тужилаштву.

НАЈВАЖНИЈЕ!!! Ништа није битније од ваше безбедности. Не постоји кадар, фотографија или прича вреднија од вашег здравља.

КАКО ДА ЗАШТИТИМ ПОДАТКЕ СА ТЕЛЕФОНА

У случају да телефон новинара дође у руке некоме из безбедносних структура ко хоће да злоупотреби свој службени положај, имајте ових неколико савета на уму:

Уколико је могуће, користите два телефона. На догађаје као што су тренутни улични протести понесите празан телефон који ће вам користити само за комуникацију на терену. Други оставите код куће.

Ако имате само један телефон, обавезно га обезбедите искључиво јаком лозинком.

Уколико се нађете у полицији и сумњате да неко може да злоупотреби податке са вашег телефона, не откривајте лозинку. Немате ту обавезу и увек можете да кажете да сте је заборавили.

Постарајте се да пре него што искористите право да вам буду обавештени ваши најближи о томе где се налазите, прво затражите правну заштиту, тј. вашег браноца, јер се у присуству браниоца шансе за злоупотребе значајно смањују. Он би требао да испрати сваку радњу која се предузима према вама.

Ако сте у могућности, користите Epl телефоне или Андроид телефоне новије генерације.

У случају да ипак посумњате да је ваш телефон био изложен било каквом незаконитом хаковању од стране службених лица, обратите се некој од цивилних организација као што је SHARE фондација. Они имају добру ИТ форензику, која може да детектује да ли је ваш телефон био мета софтверског програма.

Приређени водич преузет са сајта Безбедни новинари.

„Чуо сам мишљења и експертизу о питањима која су у фокусу ЕУ, али и приступања Србије“, навео је европски дипломата.

Koristan sastanak sa medijskim udruženjima @NUNS_1994 #UNS @anemedija @scfondacija. Čuo sam mišljenja i ekspertizu o pitanjima koja su u fokusu, ali i pristupanja Mediji imaju ključnu ulogu u javnom interesu i moraju imati obezbeđeno bezbedno i podsticajno okruženje. https://t.co/YYp99G3XBG

— EU u Srbiji (@eusrbija) September 3, 2025

Истакао је да је аудио снимак важан доказ.

"Ово је важан и изузетан доказ и мислим да је бар одложена та планирана егзекуција. Ја верујем да су они све детаљно испланирали и да је сад то мало пролонгирано и мислим да се треба борити. Ово није борба само новинара УМ већ свих поштовалаца људских права и демократије у Европи", поручује Сејдиновић.

Уредници медија који послују у оквиру Јунајтед медија  у Србији усвојили су Манифест за независно новинарство. На овај начин редакције су јасно истакле да је у тренутку озбиљних политичких и пословних притисака на медије неопходно реафирмисати основне вредности слободног и одговорног новинарства.

Да ли ће бити расписани избори, истиче он, зависи и од ситуације у медијима који су део Јунајтед медија  - Н1 И Нова.

"Вучићу потребни избори, али не сме да их распише"

Новинар сматра да су Вучићу потребни избори како би повратио легитимитет али да сада не сме да их организује.

"Верујем да Вучићу требају избори. Зашто? Ова држава не функционише и не може да спроводи своје политике. Сви његови велики пројекти, укључујући криминогени ЕXПО су у великом питању, и потребни су му избори да брати легитимитет, али их не рапсисује јер схвата да се ситуација променила и да му шансе за победу нису велике. Иде ка томе да их распише, само покушава да нађе прави тренутак кад ће то да уради, зависно од бунта грађана", навео је он.

Председник Србије Александар Вучић налази се у посети Кини на самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС) и војну параду. Он се тада обратио јавности, а Сејдиновић сматра да је кључна порука била усмерена ка ЕУ.

"Он се обраћа свима паралелно и често делује као ненавођена ракета. Колико год неке ствари покушао да представи својим бирачима, њему су ствари из руку одавно испале и он их не контролише. Позив на дијалог је вероватно упућен ЕУ, уском кругу својих бирача и неопредељим људима где показује снагу. Велики број људи, они који ће одредити судбину на изборима, ће се опредељивати према утиску ко је јачи и ко има више снаге да победи", наводи он.

Говорио је и полицијској бруталности у Новом Саду као и упорности грађана који скоро сваког дана протестују на улицама.

"Нови Сад је већ 12, 13 година напредњачка златна кока… Огромне паре и за странку и за приватне сефове, парадржавне структуре су тамо. Он им је зато јако важан. Грађани Новог Сада нису бесни само због надстрешнице, она је само симбол… Градом се катастрофално управља, управљају криминалне структуре. Да би одбранили ту позицију и сачували златну коку, вероватно је та бруталност највећа у новом саду", поручио је новинар.

Брент Садлер је у том интервјуу још изјавио да одлуке претходног руководства Јунајтед групе нису биле лишене политичких мотива, а изразио је и уверење да британски фонд БЦ Партнерс, већински власник Јунајтед групе , „нема лоше намере према медијима“.

„Садлер има право на своје мишљење, он на крају крајева, пошто је сада у тој игри и уведен у причу, да ли ће бити на директорском месту или не, или на саветничком, он ће на неки начин бити угуран изокола на мала врата у тај менаџмент и мора на неки начин да оправда разлоге које њега доводе у ту позицију“, рекао је Вељановски у емисији „Дан уживо“ на Н1.

Вељановски је рекао да Садлер има право на своје мишљење, али да је оно што се зна и у теорији и пракси новинарства, а то је да је најважња независност од центара моћи, пре свега од власти.

„Према оном како су се медији Јунајтед медија до сада понашали, можемо да констатујемо, да је, ако је Драган Шолак имао неки утицај, то заправо била подршка њиховом раду, јер знам да су људи који воде уређивачку концепцију ових кућа радили самостално, професионално и независно. Ако се на тај однос мисли да је то нека зависност, то је онда апсурдно и банално“, додао је он.

Вељановски се осврнуо и на данашњи манифест уредника медија Јунајтед медија наводећи да су у том документу уредници поручили да нису спремни да слушају ничије налоге и наредбе, већ да раде професионално.

Говорећи о телефонском разговору објављеном у медијима између директора Телекома Владимира Лучића и новог директора Јунајтед групе Стена Милера, а у ком говори о смени директорке УМ Александре Суботић, Вељановски је рекао:

„Пошто је та намера раскринкана, то може мало да заустави ствари, али ја бих рекао да се ради о једној стратегији која траје већ годинама. Када је Лучић постао директор Телекома, када је информисање из Министарства културе и информисања пешло у Министарство телекомуникација и информисања, како су се поједини актери понашали у време припреме и доношења Закона о електронским медијима, то је период последњих 3-4-5 година. Види се да је држава одавно имала тај план, а да нисмо на време схватили шта они желе.“

Вељановски је рекао и да је Лучић, односно Телеком, „омогућио за једно десетак режимских телевизија да имају национално покривање кроз кабловску“.

„Ради се о томе да постоји једна монополска фирма која је потпуно у спрези са влашћу и припрема као једну врсту коначног обрачуна са свима који другачије мисле“, оценио је он.

Он је навео и да се искрено нада да, ако се буде ишло на међународну арбитражу изван Србије, сасвим ће сигурно бити подржана независност Јунајтед медија и да ће бити осуђени они који покушавају у овом тренутку да то наруше.

„Зашто (директор Јунајтед групе) хоће да уруши једна део сопствене фирме? Ми не знамо шта стоји иза свега тога и у којој мери је држава Србија спремна да надокнади материјалну штету тој фирми… Држава ради већ годинама да створи медијски систем који је потпуно у рукама власти“, додао је Вељановски.

Он је истакао да се идеја слободе и истине не може уништити и додао да се овај пут власт „залетела и преварила“.

1. У интервјуу сте рекли да британски фонд БЦ Партнерс нема лоше намере према медијима у Србији — на основу чега имате такав утисак, након што смо сви чули садржај разговора између Стена Милера и Владимира Лучића?

2. Такође сте рекли да „уредничка политика мора бити заштићена, чак и од власника“. Међутим, у разговору смо чули да власник има намеру да нас „смањи“. Како да се заштитимо од тога?

3. Таблоиди су пренели ваш интервју уз тврдњу да сте рекли како Н1 и Нова нису независни ни професионални. Да ли је то ваше мишљење или искривљена интерпретација таблоида?

4. Изјавили сте да је претходно руководство на челу са Драганом Шолаком политички утицало на Н1. На основу чега то тврдите? Наши новинари су од директора УМ чули да сте ви управо Шолаку износили забринутост због притисака власти и хвалили управу због борбе за демократију и слободу медија. Да ли сте променили мишљење и зашто?

5. Председник Вучић је у фебруару изјавио да ће до новембра део новинара Н1 бити отпуштен, део прећи у друге медије, а остали постати ПР-ови власти. Како тумачите то, и како председник унапред зна такве ствари?

Да ли сте имали разговоре са Стеном Милером о ангажману у УМ и каква би та улога била?

На сва ова питања, Садлер је дао само кратак одговор:

„Хвала на вашој поруци. С обзиром на недавно извештавање Н1 — које сам већ формално оспорио због кршења уредничких стандарда — не сматрам прикладним да у овом тренутку учествујем у даљим питањима.

Срдачан поздрав, Брент Садлер.“

Он се није јављао на наше позиве, те смо му послали и линкове на објаве таблоида, очекујући од Садлера разјашњење, али одговор до објављивања овог текста није стигао.

"Новинари не могу бити слободни ако су стално под притисцима власника, политике или тржишта. Зато уредничка независност мора бити заштићена – па и од самих власника. Само тако новинарство може служити јавном интересу и градити поверење публике", рекао је Садлер.

Садлер се 1991. године придружио CNN-у, где је две деценије извештавао из целог света, највише са Блиског истока. Године 2009. постао је водитељ емисије Инсиде тхе Миддле Еаст, али је најпознатији по свом извештавању о Заливском рату, као и по раду као шеф ЦНН-овог бироа у Бејруту. Покривао је сукобе у Чаду, Либији, Уганди, Ирану, Ираку, Либану, Израелу, Ирачком Курдистану и на Фалкландским острвима.

Пре 11 година био је међу кључним људима заслужним за покретање Н1 телевизије у Хрватској, Србији и БиХ. Као председник Уредничког одбора Н1, писао је уредничке смернице, именовао кључне уреднике и одржавао CNN стандарде. Међутим, након неколико година напустио је функцију због унутрашњих превирања и сукоба са Драганом Шолаком, једним од сувласника Унитед Медије.

Ове године Јунајтед Медија је променила власничку структуру. Шолак је изгубио део утицаја у компанији, а део пословања продат је Телекому Србије, што је у домаћој јавности протумачено као начин да председник Александар Вучић обезбеди већи утицај на медијску сцену. 

Н1 Србија нарочито се истакла током студентских протеста против власти, због чега је под константним притисцима режима. Паралелно с тим, у јавност су доспеле и снимци разговора између Стана Милера, директора Јунајтед Групе, и Владимира Лучића, шефа Телекома Србије, у којима се говори о слабљењу Н1 и смени Александре Суботић, дугогодишње извршне директорке Унитед Медије.

У том контексту појавиле су се спекулације да би се Садлер могао вратити у Унитед Медију као главни извршни директор у Србији. У интервјуу за Национал, он коментарише те наводе, анализира актуелна дешавања и објашњава зашто је пре неколико година напустио Н1.

"У незрелим демократијама независни медији су последња линија одбране"

Садлер одбацује тврдње да му је понуђена директорска позиција, али признаје да његово име кружи због улоге у покретању Н1 и инсистирања на уредничкој независности.

"У срединама где су институције слабе, а политички притисци јаки, независни медији су последња линија одбране јавног интереса. Канали попут Н1 и Нове С нуде алтернативу наративима блиским властима, али могу опстати само ако су унутрашње снажни и заштићени од политичког и корпоративног мешања", каже Садлер.

Он наглашава да је његов одлазак из Н1 био последица сукоба вредности, а не политичког сврставања.

"Нисам желео да правим компромисе са уредничким интегритетом. Ако неко мој одлазак тумачи као сврставање уз одређене интересе – то је погрешно читање".

"Битка за Јунајтед Медију није само пословна – то је борба за контролу наратива"

Говорећи о актуелним сукобима око власништва, Садлер истиче да се не ради само о милијардама евра и спору акционара, већ и о будућности уредничке политике Н1 и Нове С.

"Студентски протести су питање демократских вредности, а не само уличних окупљања. У исто време, унутар Јунајтед Група води се борба за контролу садржаја, што је постало питање од националног значаја", оцењује он.

Према његовим речима, спекулације о његовом повратку део су покушаја да се дискредитује неко ко се доживљава као заговорник слободног новинарства. 

"Вучићев однос према протестима показује одсуство демократских стандарда"

Садлер сматра да власт у Београду није показала спремност да саслуша грађане.

"Одговор државе био је вођен уским политичким интересима, а не истинском вољом грађана. Стандарди међународно признатих демократија овде нису испоштовани, упркос покушајима да се кроз провладине медије створи другачија слика", каже он.

Додаје и да је контрола над медијским наративом постала кључно оружје у борби за политички и пословни утицај.

"Последња криза у Јунајтед Групу јасно показује колико су политика и бизнис у Србији испреплетени".

Дневник Војводина Прессу је припао у Новом Саду укупно један милион за три медијска пројекта – Дневник, културнидневник.рс и спортскидневник.рс.

По пола милиона динара расподељено је за Балкан ТВ (Сремска Митровица), НС уживо, Градске инфо, Радио Југовић (Каћ), Планета 21000, ТВ мост и Објективно24х.

Радио Сигнал и РТИ ФМ 101 добили су по 300.000 динара.

Нови Сад је расподелио укупно 11.600.000 за 18 медија и још 3.350.000 у виду дотација за девет невладиних организација.

Што се тиче медијских садржаја на језицима националних мањина, од медија је „прошао“ само портал Романеневимата.рс чији је власник издавач портала Телеграф.рс, а коме је додељено у Новом Саду 500.000 динара. Преостале 423.000 распоређене су као дотације за четири невладине организације.

На конкурсу нису прошли, између осталих, пројекти Радија 021, ТВ Суботице, Вечерњих новости, КТВ, Тв Сремска, Телеграф.рс, УНС и други.

Подсетимо, међу медијима који се још издвајају по укупном износу новца који су добили до краја августа ове године на територији Војводине су новосадски Дневник Војводина Пресс, Новосадска ТВ и Радио-телевизија Панчево.

Издавач Дневник Војводина Пресс добио је укупно око 25.073.000 динара. У овај износ улазе и два пројекта које суфинансира МИТ, четири Покрајински секретаријат и пројекти у седам локалних самоуправа.

На републичком нивоу додељено им је 700.000 за интернет и пет милиона за штампане медије, док су у Покрајини добили за четири пројекта – за два по четири милиона, један пет милиона и један 3,5 милиона динара28.

Два пројекта “Дневника” ће бити суфинансирана путем конкурса у Сремској Митровици – са по 200.000 и 800.000 динара, док че од Бачке Тополе добити 100.000, Панчева 300.000, Ковина 82.000, Кањиже 300.000, Инђије 250.000 динара и Малог Иђоша 750.000.

Новосадска ТВ по решењима објављеним до краја јула ове године укупно је на конкурсима добила 15.390.000 динара. На конкурсу МИТ-а за интернет медије овом медију је додељено 900.000, а за телевизије два пута по два милиона.

У АП Војводина подржана су два пројекта ове телевизије за која су им додељена средства у износима од по три и два милиона динара.

Новац су добили и на конкурсима осам локалних самоуправа, односно у Сремској Митровици (500.000 и 1.000.000), Темерину (400.000), Сенти (540.000), Тителу (200.000), Кањижи (600.000), Кули (2.050.000) и Ади (200.000).

Улога вештачке интелигенције у медијима данас постаје једно од кључних питања глобалног новинарства.

Најутицајније светске редакције већ интегришу алате вештачке интелигенције у различите домене новинарског посла, од аутоматизације рутинских редакцијских задатака (транскрипције, превода, прикупљања података…), преко специфичних домена продукције медијских садржаја, па све до њихове дистрибуције до публике (паметно таргетирање, персонализација, оптимизација…).

Истовремено, покрећу се важна етичка питања о одговорној и транспарентној употреби ових алата.

Ово истраживање представља корак ка бољем разумевању конкретних потреба новинара и уредника у Србији када је реч о овом изазову.

На основу информација добијених од самих медијских професионалаца биће креирани едукативни материјали, препоруке, али и списак конкретних ВИ алата прилагођеним свакодневном раду у редакцији, уз посебан акценат на употребу ВИ као корисног асистента професионалном, одговорном и квалитетном новинарству.

Позивамо све новинаре и уреднике националних, регионалних и локалних медија, као и фриленс новинаре, да учествују у истраживању и допринесу бољем разумевању потреба и изазова са којима се суочава домаћи медијски сектор у ери вештачке интелигенције.

Линк ка упитнику

Рок за попуњавање упитника: 15. септембар 2025. године. 

За додатне информације можете се обратити Истраживачком тиму Центра за професионализацију медија и медијску писменост на имејл адресу: info@ceprom.rs 

Милица Блажевић, и сама студенткиња завршне године новинарства, до јуче је била запослена на телевизији Танјуг, а онда је напрасно добила решење о престанку радног односа.

У њему се не наводи конкретан разлог, осим да је „технолошки вишак“.

Истовремено, на сајту Танјуга, објављен је позив за пријем нових новинара на тој телевизији.

„Понекад сам ишла на терен, нисам била ТВ лице, али јесам на Инстаграму објављивала дешавања с протеста и подржавала студенте. То је дошло до директора, односно до људи који заправо стоје иза Танјуга, Мање Грчић, која ми је такође улазила на друштвене мреже. То је постало озбиљније и ја сам тако изненада добила решење о томе да сам технолошки вишак. Отерали су ме из фирме“, говори за „Време“ Блажевић дан пошто јој је решење уручено 1. септембра.

Мања Грчић је генерална директорка новинске агениције Танјуг.

Грчић је са Жељком Јоксимовићем је 2019. оснивала компанију Minacord Media коју чине телевизије – К1, ТВ Доктор и Казбука, а са Јованом Јоксимовић исте године оснива агенцију за интегрисане комуникације Мајо Публиц. Од 2021. сувласник је и директор компаније Тачно (Танјуг).

„Идеш данас, не занима нас ништа“

Први септембарски дан уједно је био и последњи дан Милица Блажевић на послу на овој телевизији.

„Буквално је било као да је било питање живота и смрти. Рекли су ми ‘Идеш данас, не занима нас ништа’. Нисам добила отказни рок, нису ми ништа објаснили. Ја сам знала о чему се ради. Питала сам их како их није срамота да заправо не добијем чак ни реалан разлог“, прича Блажевић.

Како додаје, то да је технолошки вишак „не пије воду“, јер Танјуг има стално отворене огласе за запошљавање новинара.

„Свако ко иоле прати огласе за посао, конкурсе за новинаре, зна колико Танјуг заправо има проблем са радницима и колико су им непрестано потребни нови људи“, каже Блажевић. 

Блажевић је радила на Танјугу годину дана.

„У редакцију сам дошла преко позива студентима, преко професорке са факултета, где су они нудили слободу говора, плаћену праксу. И заиста, плата је била добра и они су нас некако привукли том причом. Дошле смо тада још три девојке и ја. Знала сам где радим, али докле год су они поштовали моје мишљење, моје ставове и нису ми задирали у приватност, то је било добро”, каже Блажевић.

Међутим, сумња да су њене активности и објаве о студентским и грађанским протестима некоме засметале.

„Ја сам, колико знам, прва добила отказ. Дуго нико није добио отказ и мислим да је једини разлог то што је мој налог на Инстаграму јаван и откључан“, каже саговорница „Времена“.

У последње време објаве на Инстаграму прегледали су јој људи који на профилним фотографијама имају илустрацију на којој пише „Вучић“, а појављивала су се међу прегледима и друга Танјугова лица која је не прате на овој мрежи, попут извршне директорке Сенке Тешић.

Тада је, каже, осетила да ће се нешто догодити.

„Отказ ми је уручила жена коју први пут видим”

Отказ јој је, каже, уручила извршна директорка Minacord медије.

Minacord media, чији је власник Жељко Јоксимовић, стоји иза новинске агенције Танјуг и телевизија К1, Казбука, ТВ Доктор и Танјуг.

„Никад је (извршну директорку Minacord медије) нисам видела раније. То је био први пут да имам сусрет са том женом, тако да отказ нисам добила од своје директорке. Такође ме погодило што је то сигурно дошло негде са стране. Неко је мој отказ желео“, тврди Блажевић.

Како додаје, у последњих месец дана, неколико људи на Танјугу је само дало отказе.

„Време“ је контактирало Танјуг, Тачно д.о.о. и Минацорд медију у вези са отказом, међутим одговори нису стигли до објављивања текста.

Фирма Тачно д.о.о. основана је у новембру у новембру 2020. године, а власници су РТВ Панчево Радоице Милосављевића (60 одсто власништва), и фирма Минацорд Медиа (40 одсто власништва) иза које стоје певач Жељко Јоксимовић и Мања Грчић.

Фирми Тачно у децембру 2020. Влада Србије одобрила је коришћење Танјугов логоа, слогана и део архиве за 628.000 евра. Ове логое, слоган и име – оно што практично чини Танјугов „бренд“ – фирма Тачно добила је на десетогодишње коришћење.

Манифест је усвојен на састанку главних уредника телевизије и портала Н1, дневних новина и портала Нова, листа Данас, Форбеса Србија и недељника Радар. Њиме истичемо да је независност новинара и редакција основни услов да United Media у Србији остане гарант слободног и професионалног новинарства.

United Media овим документом шаље јасну поруку да ће наставити да штити слободу говора, професионални интегритет и право грађана на тачне и релевантне информације.

Манифест преносимо у целости:

Наша мисија је да јавности пружимо тачне, проверене и релевантне информације, да чувамо слободу говора и професионални интегритет, и да новинарство остане независно од политичких и пословних притисака.

Слобода и одговорност

Новинари и уредници имају право на слободан и одговоран рад, без мешања власника, оглашивача или политичких центара моћи.

Сваки новинар одговара за истинитост и професионалност свог рада, а уредници за уређивачку политику и објављене информације.

Улога уредника

Главни уредник, у договору са редакцијом, осмишљава и спроводи уређивачку политику засновану на независном и етичком новинарству.

Уредник је дужан да штити професионална и људска права новинара, укључујући право на мишљење и одбијање задатака који су противни правилима професије.

Права и обавезе новинара

Новинари слободно истражују, прикупљају и обрађују информације у складу с професионалним стандардима.

Новинари имају право да износе своја професионална тумачења о догађајима, заснована на анализи и новинарским стандардима, и да буду заштићени од притисака, претњи, насиља и цензуре.

Новинар не може бити присиљен да објави садржај који је неистинит, манипулативан или у супротности с етиком новинарства.

Њихов рад не може бити битно мењан нити објављен без сагласности.

Одговорност власника и издавача

Издавач је дужан да обезбеди професионалну и финансијску независност редакције.

Има право да дефинише основну програмску оријентацију, али без задирања у уређивачку аутономију.

Мора да штити новинаре и уреднике од политичких и других притисака. 5. Наша обавеза према јавности

Наш рад се заснива на провери чињеница, сузбијању дезинформација и анализирању политичких и друштвених процеса у Србији и региону.

Садржај који објављујемо мора бити истинит, потпун и ослобођен било каквог партикуларног интереса.

Увођење централизованог начина бодовања кандидата и њихове стручности требало је да овај сегмент додатно унапреди и ослободи произвољности у саставу комисија, протекције и састава комисије супротно закону. 

Идејом о увођењем транспарентног додељивања поена члановима комисије, новинарска и медијска заједница желела је да заустави праксу злоупотреба у овом сегменту процеса, али се то, и поред уложеног труда, није догодило. Штавише, начин бодовања предвиђен новим Правилником довео је до нових проблема – великог броја комисија са истим или сличним саставом, али и именовањем истих чланова комисија у више од 50 на овај начин конституисаних тела. 

По подацима којима располаже УНС (1. август, прим.аут.), а добијеним увидом у ЈИС, Професионалано удружење новинара Србије (ПРОУНС) предњачи по броју локалних самоуправа у којима има своје представнике као чланове комисије за оцењивање медијских пројеката.

ПРОУНС је 1. августа имао своје представнике у чак 53 градова/општина од 142 до тада формираних тела за одлучивање о пројектима, што је више од трећине.

Друштво новинара Војводине (ДНВ) је, са 45, одмах иза ПРОУНС-а по броју локалних самоуправа у којима има своје представнике у комисијама.

ПРОУНС и ДНВ предњаче и по броју чланова у комисијама на конкурсима Министарства информисања и телекомуникација (МИТ). Оба удружења имала су чланове у пет од укупно девет конкурса које је МИТ расписао.

Од тога, оба удружења имају представнике у четири иста конкурса МИТ-а – за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја на језицима националних мањина, производње медијских садржаја на радију, за штампане медије и сервисе новинских агенција и медијских садржаја који се реализују путем електронских медија чији издавачи имају седиште на територији АП Косова и Метохије.

Интересантан је податак да, на пример, кандидати Славољуб Ристић (са 23 комисије у којима је члан) и Миодраг Попов (17) одлучују у 40, од поменутих 53 локалних самоуправа у којима ПРОУНС има чланове комисије, а чији су они представници.

Центар за медијску културу и образовање има 35 чланова у комисијама широм Србије. Од тога, кандидат Миодраг Миљковић именован је у њих 27.

Самостални медијски стручњаци Бранимир Груловић и Бранислав Санчанин до августа именовани су били у укупно 110 од 87 тада формираних комисија за суфинансирање медијских пројеката - Груловић у чак 64 комисије, Санчанин у 46.

Како би слика била јаснија, мора се истаћи податак да су сви остали самостални медијски стручњаци који су именовани у комисије ове године, њих четрнаесторо, распоређени у преосталих 40 до тада формираних комисија. Иначе, од максималних 100 бодова које кандидат може да оствари, Груловић има 98, а  Санчанин свих 100.  

Само три кандидата од 169 пријављених у ЈИС ове године, међу којима су медијски стручњак Бранислав Санчанин, кандидат Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС) Миодраг Попов и представница Друштва новинара Војводине (ДНВ) Биљана Ратковић Њагован имају максималан број бодова. Након њих следе Бранимир Груловић и представница ДНВ-а Јелена Допуђ са 98 поена.

УНС је до 1. августа своје представнике имао у 39 комисија, Асоцијација радио-телевизија Србије 37, РАБ у 25, Цомнет у 14, Удружење спортских новинара Београда у 13, Удружење медија и медијских радника у 11, Медијска заједница Србије у 10, Друштво новинара Ниша и Локал пресс у по једној.

Када је реч о кандидатима удружења најзаступљенијим у комисијама, осим наведених, у великом броју комисија одабран је представник РАБ-а Милош Рајковић (у 21 од 25 комисија у којима је РАБ имао своје представнике), Јелена Допуђ, представница ДНВ-а која је именована у осам комисија, Драгана Стефановић из Асоцијације радио-телевизија Србије која је била члан 17 од 37 комисија у којима је ова асоцијација имала представнике и Александар Симић, једини каднидат Удружења спортских новинара Београда који је био у свих 17 комисија у којима је било представника овог удружења. 

Када је реч о спорним саставима комисија, анализирајући формиране комисије УНС је забележио да су у општини Ћићевац оба кандидата новинарских удружења именована на предлог Удружења радио станица „РАБ Србија“ (Милош Рајковић и Невена Азиновић), што није дозвољено ни Правилинком, нити је новинарским и медијским удружењима која предлажу кандидате у ЈИС-у технички дозвољено да на један конкурс предложе два кандидата.

Већ је истакнуто да је кандидат Милош Рајковић у комисијама у Обреновцу и Новом Пазару именован као члан Удружења радио станица РАБ Србија (РАБ), док је у општини Бабушница у комисију изабран као медијска стручњак.

Милош Рајковић је, како је раније наведено, и у својој биографији, која је објављена на сајту МИТ-а, навео да се пријављује као самостални кандидат, док је и у коначној листи кандидата коју је објавио МИТ, наведен као „представник РАБ-а“.

Као трећи члан комсије у Ћићевцу изабран је самостални кандидат Саша Кокаљ. За њега су такође УНС, НУНС, АНЕМ и ПУ ''Локал пресс'' већ писали да је у обрасцу за пријаву, на месту где се обележава да ли се у ЈИС пријављује самостално или као кандидат новинарског и медијског удружења, обележио оба, што није у складу са ЗЈИМ.

По ЗЈИМ, у комисији за суфинансирање медијских пројеката већина чланова мора да буде именована на предлог новинарских и медијских удружења, уколико такав постоји. Ипак, утврдио је УНС, општина Мало Црниће, као и Петровац на Млави имају два медијска стручњака, а у образложењу решења о формирању комисија у овим општинама није наведено да ли је за учешће у комисији било довољно предлога новинарских и медијских удружења.

Два независна медијска стручњака у комисији има и Сента, али је у Решењу о формирању комисије у овој општини наведено да се на позив за предлагање чланова комисије пријавио само један кандидат новинарских и медијских удружења.

Текст је део Анализе процеса суфинансирања пројеката производње медијских садржаја у Србији у 2025. години коју је објавио АНЕМ. 

Анализа је настала у сарадњи са Удружењем новинара Србије (УНС). Ауторка анализе је главна и одговорна уредница сајта УНС-а Кристина Ковач Настасић.

Саливан: Да Телеком Србија је донекле негирао, али Унитед Гроуп је признала да је разговор аутентичан. И, знате, оно што ме је разочарало јесте то да није било много бриге о томе шта је речено, већ више о томе да је то уопште речено. Тако да су, наравно, уследили напади на нас и покушаји да се открије ко стоји иза објаве свега тога. Чини се да Вучић сада врти теорију завере којом покушава све ово да објасни, а коју ће ускоро објавити. Али нико заиста није негирао да се то догодило и да је влада била у комуникацији са Унитед Гроуп у покушају да преузме контролу над Н1.

Н1: И као што сте поменули, Вучић је рекао да је реч о међународном шпијунском скандалу, покушавајући да скрене пажњу са садржаја разговора.

Саливан: Да, то је типично у друштву које је вођено дезинформацијама. Прави се нека друга високо профилисана прича која треба да скрене пажњу са главне теме. То Трамп стално ради у Америци. А оно што заправо видимо овде јесте покушај да се људи одврате од онога што се заиста дешава. И то је, наравно, разочаравајуће, али не и изненађујуће.

Н1: Телеком је рекао да ће поднети тужбе због објављивања тзв. наводних разговора, које сматрају непотврђеним. Како сте ви видели ту, да кажемо, временску линију Телекома?

Саливан: Па, чини ми се да ће они имати проблем, с обзиром на то да друга страна у разговору признаје да је разговор заиста аутентичан и истинит. И, знате, ово изгледа само као део ширег процеса. Очигледно је да су први разговори, према овом транскрипту, вођени са неким Никосом и самим Вучићем. То се, изгледа, односи на Никоса Статопоулоса, извршног директора БЦ Партнерс. А БЦ Партнерс је крајњи власник Унитед Гроупу. Дакле, ово изгледа као дискусија на највишем нивоу која је почела пре неколико месеци. А то је управо време када је Вучић тврдио да ће људи из Н1 бити отпуштени и да ће бити промена.

Дакле, очигледно је да ово није било потпуно скривено. Било је присутно и делује да се одвија на највишим нивоима БЦ Партнерс, што је опет узнемирујуће, јер компаније не би требало да помажу владама да угуше медије, посебно једине медије на телевизији који заиста извештавају о протестима.

Н1: Као што сте поменули, кључна ствар је заправо разговор између Вучића и Статхопоулоса. Видели смо реакцију саветнице, Сузане Васиљевић, која каже да председник никада није покушао да утиче на медије, што звучи немогуће и сви знамо да је немогуће. Она у истом интервјуу каже да Н1 има прилично ограничену улогу и да смо брига само за себе, а онда, у истом интервјуу, тврди да смо веома, веома моћни на међународном нивоу и да можемо да утичемо на ситуацију у Србији. Како ви видите реакцију председника и његове саветнице?

Саливан: Знате, председник нема кредибилитет. Он већ дуже време пласира дезинформације грађанима Србије. Тако да се све што каже мора узимати са великом резервом. Заиста му се не може веровати. А то што се стално сами себи противрече – једном кажу да сте моћни, други пут да нисте – типично је за кампању дезинформација. И то је суштина овога. Стварност је да је Н1 веома важан – у Србији, јер пружа причу коју други не причају, осим понеких штампаних медија. То је од пресудне важности, јер слике са протеста играју кључну улогу у разумевању шта се тачно дешава. Оне су те које покрећу људе.

А влада је недавно почела да сарађује са организованим криминалом. Знамо да је српска влада веома блиско повезана са организованим криминалом – чак је и сами сматрамо криминалном групом. И ангажују људе да излазе и туку демонстранте. Насиље ће постајати све горе и горе. А то је управо време када не желите да се појављују снимци полиције и хулигана како туку студенте и раднике. То једноставно не изгледа добро. И то је заправо разлог за овако одлучан напор да се Н1 уклони са екрана.

Н1: Оно што је такође занимљиво јесте да стално понављају да то није цео разговор, да недостају делови, али оно најважније смо чули – да је председник Вучић имао улогу у свему томе, да желе да се смени директор Унитед Медиа, да желе да нас ослабе и слично. Како видите њихове тврдње да разговор није комплетан?

Саливан: То је просто очигледна лаж. Ја сам чуо цео разговор. Постоји увод, поздрави и одјаве. Ми смо дали свима све информације које су релевантне. Наравно, понекад морате да заштитите људе који нису релевантни за саму причу. Дакле, има ту и других ствари, али сваки битан детаљ и много споредних ствари су укључени. Дакле, јавност има 99,9% онога што је речено и 100% онога што је важно. Они једноставно лажу. И то није изненађење. Ово је заправо у функцији покушаја да се контролише канал који није под њиховом контролом. А да би један аутократа владао земљом, мора да контролише медије. Посебно у времену када трају протести.

Дакле, то једноставно није тачно. Све је јасно, само послушајте својим ушима шта је речено. Они вам могу хиљаду пута тврдити да то што сте чули – није то што сте чули. Али сви смо довољно паметни да схватимо. Знамо шта је речено. То је доказ.

Н1: И сада сви очекују даљи развој ове приче. Какав сценарио ви очекујете?

Саливан: Не очекујем да ће Вучић одустати. Наставиће да покушава да преузме Н1. Он не може себи да приушти да изгуби контролу, јер су ово веома озбиљни протести, дубоко укорењени у народу Србије. Постоји историја протеста против лидера који превише претерају. Његов политички претходник, Милошевић, имао је исти проблем. Он зна да је крајњи исход, ако изгуби контролу, тај да ће много времена провести у затвору. Зато очекујем да ће се насиље појачавати и да ће бити све више покушаја да се Н1 затвори другим методама – тврдећи да је радио нешто погрешно или да је нека друга ствар истинита – све са циљем да се канал угаси.

Шаровић је на друштвеној мрежи Инстаграм написао да је „патрола полиције током ноћи стајала испред куће власника КТВ“ и да је, како је рекао, „вршила притисак на његову трудну супругу која је у кући била сама са бебом од десет месеци“.

Претходно је, како је наводио у видео снимцима објављеним на Инстаграму, полиција сатима покушавала да заплени аутомобил „порше“ који је у власништву Радића, али за који су режимски медији често писали да је Шаровићев.

„Кад смо завршили данашњи пренос, сачекала нас је полиција код кола, наводно су била непрописно паркирана. Сачекало нас је 15-ак полицајаца, девет униформисаних, инспектори у цивилу са три аутомобила полиције и марицом“, навео је Шаровић у видеу на Инстаграму.

Када је, како је испричао, његов пријатељ померио наводно непрописно паркиран ауто, онда су, додаје, рекли да морају да га одведу до станице полиције.

Након писања прекршајне пријаве, возач је пуштен, али је убрзо поново приведен и написана му је кривична пријава због наводног напада на службено лице и одређено 48-часовно задржавање, а аутомобил је касније одузет, казао је Шаровић.

Све што се дешавало, навео је, имају снимљено на камери и никаквог напада на службено лице није било.

„Стали смо испред јавне гараже, чува нас полиција, марица… био је командир саобраћајне полиције, начелник саобраћајне полиције, звали су паука… Кажу да је идеја да аутомобил одузму, не знам како се то одузима аутомобил због непрописног паркирања“, упитао је Шаровић.

Претходно је, док је покушавао да узме изјаве од присутних на протесту, Шаровићу пришао полицајац и казао му да мора да „помери свој ауто“.

„Ваше возило морате да померите“, рекао је полицајац Шаровићу, на шта му је он одговорио: „Одакле ви знате које је моје возило?“

Телевизијска екипа КТВ је у недељу из Зрењанина радила директан пренос са скупа Српске напредне странке.

У разговору с новинаром Шаровићем поједини учесници су признали да су за долазак у Зрењанин добили дневнице од 50 евра и да су организовано аутобусом пристигли из више градова.

Иако су од убиства прошле три деценије и починиоци су углавном познати ни за овај злочин у Хрватској још није покренут судски поступак, али нажалост и у самој Великој Британији. Све се заршило на протесту Министарства спољних послова Уједињеног Краљевства упућеном директно тадашњем хрватском предсједнику Фрањи Туђману.

Нажалост ни Друштво новинара Хрватске до данас није положило цвијеће на мјесту погибије Џона Скофилда, нити је од хрватских власти затражило одговорност и кажњавање починиоца. Ово новинарско удружење и његови чланови нису одржали ни један комеморативни скуп посвећен свом убијеном колеги чија је редакција била стационирана у Загребу.

Родитељи погинулог новинара су на Јуриним Брдима, на мјесту трагедије крај Вргинмоста, поставила спомен обиљежје са спомен плочом посвећеној Џону Скофилду. Међутим споменик је, иако једва видљив од корова, био неколико пута оштећен, па чак и разбијан. Породица је све до недавно споменик обнављала, да би на крају по свој прилици одустала и од тога.

Пуцањем на ратне репортере несумњиво се хтјела спречити да до свјетске јаности доспије истина о злочинима и намјерним разарањима и паљењима хрватских „ослободиоца“ на Кордуну у августу 1995. године!