Лекцију, где се разрада онога што би требало да деградира моју личност дешава на већ разрађен начин.  Наиме, многи су читаоци и многи људи који прате интернет били суочени са информацијом како се Емир Кустурица на време обезбедио, да има дивну некретнину у Црној Гори и дивну некретнину у Херцег Новом. То је трајало три – четири месеца па су се на крају појавили људи који су поставили питање о мом власништву, дакле, после 28 година, а припремљено у два – три таблоида који су се „дивили“ тој некретнини.

Свако онај, дакле, који направи искорак, критички искорак, од онога што чини дневну политику, суочава се са различитим врстама казне. Једна је најдиректнија коју вам упућују таблоиди, у случају у коме треба да научимо да живимо са остатком света и која гласи  да су најгори они који су богати.

Кад се прича о Ђоковићу данас онда се углавном набрајају његова имања, када се говори о Бодироги прича се о томе да је он подржао студенте и да је он заправо један безвредан човек. У таквом друштву јако је тешко живети а мислим да се такве лекције јако тешко могу научити.

О чему се ту ради?

Неслагање са једном друштвеном концепцијом води у сукоб који све више личи на прошлост у којој комунизам није био само политички систем којим су се покривали ауторитети, него једна врста квазипатријархалног, хајдучког рецепта у коме сви који друкчије мисле постају непријатељи.

Сећам се, тада сам био млад човек, када је Дејан Бодирога постао првак света у кошарци, и моје дивљење према њему никад није престало. Шта Дејан Бодирога мисли данас и како се он односи према стварности, како се односи према студентском покрету, односно ганидејвском приступу у сукобу са државним ауторитетом, то не умању његову вредност на дужу стазу. На краћу, излаже га непријатностима а због тога сам поменуо и ову своју.

Дакле, месецима је трајала кампања – „Кустурица има дивну некретнину“. У једном тренутку сам позвао уредницу „Блица“ и питао је зашто то толико пута понављају а она ми је одговорила да то „воле људи“. „Шта воле људи“, питао сам је, каже – воле људи да виде да људи имају…

Крај те припреме у јавности, у којој се неко излаже остатку српског живља или остатку свих других народа као богаташ, а ја нисам никакав богаташ, већи су много богаташи они који су ме ставили на тај стуб срама поседовања железничке станице, рушевине коју сам купио пре 28 година, јесте судски процес у Црној Гори у коме ја после толико година треба да докажем да сам власник тог објекта.

Ко се постави, ко заузме критичку дистанцу од текуће политике, или ко се замери властима тај инстантно улази у једну шему која је припрема за тзв. стрељање које обављају таблоиди и они то раде стручно. Очигледно да се то ради из неког центра где се уз скупа вина скупљају разна друштва и онда се одређује нечија судбина тако што се задају те врсте удараца.

Од како сам написао прво писмо против литијума, од како сам реаговао закључком да Кецмановић, масовни убица, није изолован случај, него је један од резултата наших друштвених процеса, када сам говорио о њему као особи која стоји у дрипачкој колони која чека да  уђе у задругу, од тог момента је почело изопштавања из оног што се звало мој мирни живот.

Пре десет година сам одустао од давања интервјуа, у међувремену сам дао укупно два, једном у Агапе-у, други пут у Оку, а шта сам све доживео због критичке дистанце коју сам заузео…   А тврдим да друштво које не може да преживи критичку дистанцу, иде путем самоукидања.

Шта се мени десило? После првог текста који су преузели сви и који је, уствари скинут са видеа са Спутњика, појављује се чланак у коме се председник Републике Српске обраћа неком, а видљиво мени, и тај текст је требало да ме опамети, да сугерише да је моја прича о литијуму ствар моје неукости. Дакле, ми њега волим“, ми њега славимо, али не треба да се петља тамо где му није место. Нисам именован, али сам брзо именован после новог текста у коме сам се дивио студентима који певају химну испред кабинета Загорке Доловац. Појавио се текст у коме су се, наводно, запослени у Андрићграду а њих има више или мање од 11, свеједно, дистанцирали од мене јер сам ја наводно стао на страну оних који , слушајте добро, третирају Србе као „светосавска говеда“.

Свако ко има мрву добре намере, ко верује да када би остао само један који говори истину, да би ваљало бити на његовој страни, зна да то није тачно. Али је тачно, као у оном удару, уопште не знам шта је из чега испаљано, али као режисер могу да кажем да никада ни један мизансцен у историји кинематографије, а стручњаци за масовне сцене су били од Висконтија до Орсона Велса, никада никоме није успело да по сред цесте раздвоји две групе људи док се није појавила нека спољна сила која их је раздвојила.

Дакле, сви који изговоре оно што чини критичку дистанцу од друштва они постају отворени непријатељи о којима се причају најгоре ствари а кад неће то дирекнто да раде, човека деградирају на тај начин што му имовину стављају под питање.

Изгледа да је неко у мрежном раду између Београда и Херцег Новог замислио како може да отима имање а да при том не сноси никакву консеквенцу. Наравно да до тога неће доћи и да је онај ко је посегнуо за тим из криминалног миљеа и да покушава да обезличи моју личност а потврде су могле да се нађу у низу таблоида.

У врло сличној позицији је Биковић коме непрестано понављају приче о новцу који он наводно стиче у Русији, а уопште се не ради о великом новцу, а то раде они који су се милијардама обогатили и који хоће да доведу у питање оне који су поштено зарадили и који су нешто више од оног што чини просек, или надпросек у Србији.

Зашто то раде – зато што постоји критичка дистанца. Како да се понаша човек коме власт диже надгробни споменик за 2027. годину?  Како да се понаша човек који после 70 година живота није заштићен у својој држави од оних који у круговима власти, не говорим да су сви, чине све да деградирају његову прошлост, биографију?

А, мора се знати, да свако ко се бори за своје мишљење, свако ко се бори за оно што је зарадио поштено, свако ко се бори за свој народ, он на крају на неки начин тријумфује.

Спомињући Рио Тинто, истражујући данима о чему се заправо ради, провео сам огромне количине, сати, дана, да бих ушао у серум Рио Тинта. Рио Тинто је најопаснија међународна криминална организација која се, наравно, не зове тако, али по последицама на друштва у која су ушли, она то јесте.

Недавни налети бујичних вода које су се слиле у Јадру говоре о томе додатно да тамо није могуће еколошки раздвајати руду од отпада. Не само због тога о чему научници говоре да се никада у свету у плодној равници није експлатисала ни једна руда, већ и да никада ни један народ није дозволио да се на његовој плодној земљи копа и једна руда.

Озбиљан увид у број потенцијалних рудокопа говори да би у том случају у ком би Јадар био предмет ископавања јадарита, односно литијума, да би заправо читав подрински корпус постао источна Србија. А источна Србија је рудокоп у коме сваки четврти становник добија рак.

Дакле, да ли је питање двоструког тровања, оног који те дрипце скупља да у колонама чекају када ће да уђу у Задругу, у духовној сфери, да ли оне који верују да је Јелена Карлеуша ОК, а да Дејан Бодирога није, да  ли они који мисле да распусна моћ директора и власника Пинка који може да направи стилски нешто између масонског храма и Беле куће, да ли они могу да одреде будућност?

Да ли је могуће да је Кристијан, хиљаде и хиљаде склекова, то неко бежање у здрав разум,  позитиван лик, а Ђоковић због својих политичких уверења није? То није могуће.

Социјални модели по којима смо одрастали у Титовој Југославији имали су прецизну, рекао бих холивудску перцепцију. Гаврић је био идеал жена, Паја Вујисић је био идеал свих нас који смо желели да будемо уверљиви. Бранко Ћопић је форматирао наше детињство а не америчка серија и Сњежана и седам патуљака. Мој младалачки живот је одредио фудбалер Ферхатовић а са друге стране Драган Џајић.

Значи, постојали су модели према којима смо ми улазили у друштво, понашали се и опонашали. Данас долази до неке врсте колективизма у коме сви појединци чије деловање није апсолутно уштимовано са оним што је перцепција владајуће странке, односно председника Републике, они постају неприајтељи. Који то народ може да из држи да му је Дејан Бодирога, да му је најбољи кошаркаш непријатељ и да се он мери са певачицом сумњивог морала, да она буде важнија од њега?

Неће бити или неће моћи.

Борис Братина је ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици). Рођен је у Београду 25. 8 1960. године, где је завршио сво своје формално образовање, од основне школе до доктората на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Претходно је био апсолвент Електротехничког факултета у Београду, на смеру за Техничку физику и Одсеку за нуклеарну технику.

До сад је објавио три монографије, “Проблем Другог у Модерни” 2010. године, “Проблем Другог у позној Модерни” 2017. године, и “Ја, Други, друго”, као и бројне научне радове. Теме радова којима се Братина бави пре свега су савремена онтолошка питања, али такође испитивање националне мисли и питања заснивања науке као науке.

Предаје Савремену филозофију и онтологију

Од избора у звање доцента предаје Савремену Филозофију и Онтологију. Био је члан савета факултета, уредник студентског часописа Филстуд и повереник је Српског филозофског друштва за Косово и Метохију.

Члан је пројекта “Историја српске филозофије”, а 2019. године био је гостујући професор на Универзитету МГИМО(У) МИД у Москви.

Учесник је и бројних домаћих и међународних скупова, у земљи и иностранству.

„Ја нисам дао никакву изјаву за ФоНет и нема ни сазнања ко је то пренео. Ја сам дао изјаву за Нову. Погледао сам изјаву и она није у целини пренета, али ја никада нисам дао било какву изјаву где се позива на убиство било кога“, образложио је Прелевић.

После такве изјаве Ане Брнабић, он мисли да постоји могућност да буде позван у полицију да би дао изјаву и поручује да надлежнима апсолутно стоји на располагању.

„Када сам рекао да најљубазније молим Вучића да не прелази црвене линије и не повећава репресију, такву сам изјаву дао после претњи упућених тужилаштву, суду, новинарима, а посебно деканима“, објаснио је Прелевић у изјави ФоНету.

Он је веома забринут због претњи које се упућују ректору, деканима и професорима и најавама да ће се угрозити њихова будућност, „што значи да ће се прећи линије које један народ сме да допусти, а то је да остане без памети“.

Моје су изјаве усмерене на то, додао је Прелевић и предочио да није никада рекао да ће неко страдати од мача, већ да се „историјски показује како пролазе људи који се мача лате“

„Други део реченице је Брнабић унела по неком свом нахођењу и та репресија где ви заправо претите народу да ће остати без медија, универзитета, судства и тужилаштва је толико застрашујућа да прелази све црвене линије“, упозорио је Прелевић.

Како је указао, постоји могућност да ће се и он бити мета те репресије, али да и остали грађани и новинари који мисле другачије могу да буду мета репресије власти.

„Могуће је да ће полиција реаговати и тужилаштво позвати на разговор, али мислим да је то мања штета од урушавања институција на којима почива ова земља“, сматра Прелевић.

Раније данас Ана Брнабић директно је угрозила рад Новинске агенције ФоНет и безбедност свих њених новинара и запослених, тврдњом да је ФоНет позвао на убиство председника Србије преношењем изјаве адвоката Божа Прелевића о Александру Вучићу, при чему је намерно или из незнања занемарила чињеницу да ФоНет ту изјаву уопште није објаво.

Подсетимо, јуче је више новинарских екипа нападнуто док је извештавало са окупљања грађана који су ишли на митинг СНС-а у Београд као и на самом догађају, а појединим медијима онемогућавано је да извештавају.

Јелена Мирковић крајем новембра прошле године задобила је повреде рамена и врата када је извештавала са блокаде у Београду на води, када је добила ударац од мушкарца у трку који је потом побегао.

На питање новинарке ФоНета испред Пионирског парка да ли њена изјава да се на сабору „Не дамо Србију“ свира крај студентској побуни значи да ће власт посегнути за репресивним мерама, Брнабић је одговорила:

„ФоНет је данас објавио једну вест која је недвосмислен позив на убиство председника Србије Александра Вучића“.

Новинарка је узвратила питањем која је то вест, а Брнабић је рекла да је то она у којој се каже „ко се мача лати, од мача ће и да страда“, приписујући је изјави адвоката Божа Прелевића.

„Ви сте пренели вест која је директни позив на убиство председника Републике. Ви сте пренели вест која је јасни, недвосмислени позив на убиство председника Србије Александра Вучића, без икакве задршке и без икаквог вредносног става. Ја сматрам да то није у реду“, додала је Брнабић.

Она је рекла да није надлежна за такве ствари, али је напоменула да неке друге институције јесу надлежне и да очекује да ће „ваљда да се огласе“.

„Сумњам, али ако желимо владавину права, могла бих, као што јесам, да их подсетим“, нагласила је Брнабић.

ФоНет указује да је председница Скупштине Србије неистинитом изјавом оклеветала ФоНет и недвосмислено обманула јавност.

Адвокат Божо Прелевић је често саговорник ФоНета, али то није био у случају изјаве поводом које је Брнабић реаговала.

ФоНет ће предузети сва правна и медијска средства да се одбрани у случају било каквог даљег дискредитовања и прогонуа, који би могли да уследе после неосноване, али опасно претеће изјаве председнице Скупштине Србије Ане Брнабић.

Александар Вучић је приликом још једног обраћања, овог пута на телевизији „Пинк“, најавио процесуирање новинара, ректора, али и декана у Србији.

„Сад знају да су у мањини, сад им је јасно да се Србија пробудила, да се слободарска Србија пробудила, да неће зулума више да трпи и да људи хоће да сачувају државу. Е сад, са чим се суочавамо? Са њиховим страхом. Па како ће деканка Економског факултета, да ми објасните, да прође без одговорности? Испитивала је студенте ЛСЕ, а забранила нашим студентима да похађају наставу и да одговарају. Па како ћете да прођете без кривично-правне одговорности? Како ће ректор Ђокић да прође без кривично-правне одговорности? Како мислите да је то уопште могуће? Није то мој посао, ако буде требало, поднећу и сам кривичну пријаву, мада видим да су други то већ урадили. Ја то нисам никад до сада радио. А против оног тужиоца који је подносио, е, против тог ћу лично да поднесем. Па да видим, нек је одбаце пријаву и нек кажу да сам ја луд, а он паметан што неће да гони новинаре блокадерских медија који јашу на тракторима јер ваљда њихови трактори ваљда не загађују ваздух, који су дупло већи од ових обичних, сељачких, домаћинских трактора, па њихови трактори ваљда не загађују ваздух, а ови који су спасавали животе ове деце у ћациленду, како се популарно зове а и ја сам ћаци па сам поносан на то“, рекао је Вучић на „Пинку“.

Изјаве председника Србије изузетно су опасне и могу да се схвате као гушење слободе медија у земљи.

Новинари Н1, Нове и Данаса објективно извештавају о дешавањима у Србији, као и блокадама студената које се дешавају већ месецима широм земље.

Готово сви факултети у Србији су у блокадама већ месецима, а студенти захтевају испуњење захтева. Један од њих је објављивања целокупне документације везане за пројекат реконструкције Железничке станице, на којој се 1. новембра прошле године обрушила надстрешнице и усмртила 16 особа.

„Једини смо независни медиј у целом Срему, зато нас константно нападају. Имали смо и вербалне па чак и физичке нападе, а на мети смо и СЛАПП тужби“, рекао је Блечић.

По његовим речима, СЛАПП је опасан јер може финансијски да упропасти медиј, а истовремено новинари непрестано размишљају о тим суђењима.

Додао је да их проглашавају и „усташама“ и „сепаратистима“, што у малој средини попут Инђије где се углавном сви међусобно познају може да буде веома опасно.

Блечић је рекао да, иако је Инђија близу Београда, случај тог медија није у фокусу већих медија и шире јавности.

Маја Савић, новинарка из Бачке Тополе и дописница портала Маглочистач из Суботице, казала је да је у том граду на делу „дискриминација и игнорисање независних новинара“.

„Посредно сазнајем за догађаје, јер нисмо на мејлинг листама, упркос томе што смо небројено пута тражили да нас ставе на листу“, казала је Маја Савић.

Адвокат и стручњак за медијско право Вељко Милић рекао је да СЛАПП тужбе представљају злоупотребу права.

Оценио је да је данас у Србији на делу и посебна врста СЛАПП-а а то је подношење кривичних пријава и хапшење новинара због изношења ставова и мишљења.

„Ниједна критика власти се не прихвата већ се одмах проглашава за ширење панике, тероризам и слично. То је потпуно ново у нашој земљи. То је злоупотреба институција која се користи се за сузбијање слободе изражавања. Људи се хапсе због изговорене јавне речи“, казао је Милић.

У Независном друштву новинара Војводине (НДНВ) данас је представљен „Водич за поступање у случајевима СЛАПП тужби“, који је израђен у оквиру пројекта „НДНВ и локални медији – Мрежа за одбрану од СЛАПП тужби“.

Шаровића је јуче на истој мрежи написао и да је полиција у цивилу пратила ТВ екипу од почетка емитовања, али да нису реаговали на први напад у Пионирском парку, већ тек када им је разбијена камера, односно покидани каблови и прекинут пренос.

Шаровић и екипа КТВ нападнути су у суботу док су извештавали са скупа владајућих партија у центру Београда, види се на снимцима које су објавиле КТВ, Нова и многобројни грађани на друштвеним мрежама.

Шаровић је најпре нападнут вербално, потом га је један од нападача полио водом, а онда је уследио и физички насртај редара на скупу и мушкараца у црном. Међу нападачима су били и функционери СНС и директори јавних предузећа.

Нападнути су потом и остали чланови новинарске екипе КТВ, а полиција је тек тада интервенисала.

Први физички напад на новинара и на опрему за рад догодио се у Новом Саду када је приликом обављања свог посла нападнут Зоран Стрика, заменик главног уредника Радија 021 који је извештавао са поласка грађана на митинг СНС у Београд. Том приликом двојица младића оборили су једног Новосађанина, који је својим мобилним телефоном снимао догађај. Док је био на земљи, ударали су га, отели му телефонски уређај и бацили у Дунав. Видевши да је новинар Стрика снимио цео догађај, други младић га је физички напао, настојећи да му отме телефон држећи га за руку и врат, не престајући да га напада чак ни када је Стрика нагласио да је новинар. Иако је уредник Радија 021, затражио од присутног директора Покрајинског фонда за европске послове и развој да спречи овај напад, није било реакције, али је Стрика успео да се ослободи и позове полицију и заједно са нападнутим Новосађанином склони са места напада. Док су чекали полицију, напали су их тројица младића са капуљачама. Имали су намеру да отму телефон који је новинар позајмио суграђанину како би се јавио супрузи. И овај отети телефон су бацили у Дунав са очигледном намером да се униште докази о насиљу које је та група чинила.

Овакви напади на тело новинара и његову имовину уз уништавање доказа, јасно говоре о политици која има намеру да укине слободу говора и да максимално отежа рад новинарима у оквиру професије која путем објективног информисања  треба да штити и промовише јавни интерес. У тој намери власт очито не преза од тога да за ту сврху користи и фаланге у црним униформама са капуљачама и маскама.

На великом митингу „Не дамо Србију“ који је у Београду организовала СНС, нападнута је телевизијска екипа КТВ, у тренутку док је преносила збивања са лица места као и разговоре Немање Шаровића са окупљеним грађанима. После низа увреда и претњи, од стране особа које су биле обучене као редари а међу којима се могу препознати водећи људи јавних предузећа и државних установа, уследило је гађање пластичним флашицама, поливање водом, надгуривање, потискивање и ударање чланова новинарске екипе у којој је био и Данијел Радић, директор КТВ из Зрењанина. Док је полиција ово  немо посматрала, уследио је и физички напад на камермана Синишу Никшића који је ударен у пределу носа и коме је оштећена  камера, као и друга опрема. Присутна полиција је реаговала тек након физичког напада и то тако што је опколила новинарску екипу и забранила им наставак извештавања уз ограничење кретање због немогућности да им гарантују безбедност. Уместо санкционисања насилника, спречен је новинарски рад уз речи полицајца да су довољно извештавали. Екипа је онемогућена да се креће све док се митинг није завршио и учесници разишли. Овиме су директно угрожавање безбедности, напад на тело и имовину, надограђени  спречавањем обављања посла и незаконитим задржавањем новинарске екипе КТВ.

Трећи случај напада догодио се у Чачку, док је новинар ТВ Нова С Небојша Јовановић припремао прилог о поласку грађана Чачка на митинг СНС у Београд. Председник Скупштине општине Чачак Игор Трифуновић, покушао је да спречи снимање овог јавног догађаја, агресивним понашањем, што је мотивисало једног од насилника да спречи снимање покушајем оштећења камере, одгуривања камермана, отимањем и бацањем микрофона на под. И у овом случају полиција се тек накнадно умешала. 

Током обављања новинарског посла у Нишу, угрожавана је безбедност новинара Срђана Нонића са портала Нишка иницијатива који је покушавао да обавља свој новинарски посао извештавајући са припрема за полазак учесника београдског митинга. Нонић је добио више вербалних претњи и гађан је флашом од стране „маскиране групе која је била неформално обезбеђење“. У Нишу се поновио се образац напада у Новом Саду јер је један грађанин фотографисао неформално обезбеђење које се потом устремило на истог и његово возило. Ескалација сукоба је спречена тек пошто је интеревенисала полиција. 

Телевизијској екипи Ал Џазире, онемогућено је да снима митинг са балкона зграде у околини Скупштине Србије што је још један пример спречавања медија да раде свој посао.

Овај преглед напада и претњи упућених новинарима и медијским радницима у неколико градова је веома забрињавајући јер долазе од највиших органа власти, директора јавних предузећа и челника републичких институција и уличних насилника који уживају заштиту полиције и других органа власти који би требали да штите а не да распирују атмосферу мржње и насиља према медијима. Ако се настави, овај негативан тренд могао би да има несагледиве последице и зато се сви виновници морају процесуирати. У противном ће некажњивост напада на новинаре довести до нежељене ескалације у времену тензија и располућености друштва.      

Би-Би-Си новинари у Србији, као и на више од 70 локација широм света, извештавају без страха и интереса, на основу чињеница и доказа.

Би-Би-Си светски сервис је јавни сервис који се финансира претплатом и уз помоћ Владе Уједињеног Краљевства, али је формално независан од Владе.

Би-Би-Си ужива највеће поверење и поштовање публике међу свим светским медијима.

Хвала вам што сте са нама.

У наредном периоду, а све до 25. априла, Министарство ће сукцесивно објављивати решења о расподели средстава након што свака од 8 преосталих комисија заврши са радом и донесе одлуку о расподели средстава.

С тим у вези, Министарство указује и на то да ће ове године конкурси на националном нивоу бити окончани у најкраћем року у поређењу са свим претходним годинама, односно до 25. априла. Примерице, претходне године конкурси на националном нивоу окончани су 29. јуна.

Министарство истиче и то да је на овогодишње конкурсе пристигло 1.239 пројеката што је највећи број пројеката пристиглих на конкурсе Министарства још од успоставља конкурсног суфинансирања производње медијских садржаја и едукације новинара (2015).

Ове године Министарство је обезбедило рекордних 427.500.000,00 динара за суфинансирање пројеката у области јавног информисања, што је за 90.500.000,00 динара више него што је то био случај претходне године.

Имајући у виду све наведено, ово министарство указује на то да је ове године на националном нивоу опредељен до сада највећи износ средстава за област јавног информисања.

Увид у Решење о расподели средстава на основу Конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја који се реализују путем електронских медија чији издавачи имају седиште на територији Покрајине Косово и Метохија у 2025. године можете извршити на линку:

https://mit.gov.rs/vest/13752/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-proizvodnje-medijskih-sadrzaja-koji-se-realizuju-putem-elektronskih-medija-ciji-izdavaci-imaju-sediste-na-teritoriji-pokrajine-kim-u-2025-godini.php

Према новом ЗЕМ-у, члановима тадашњег Савета мандат је трајао још годину дана од ступања на снагу овог закона, тј. до 4. новембра 2024. године.

Уставни суд оценио је да је тих годину дана „транзициони период”, тј. да је тако уређен „прелазни режим” за наставак, односно престанак мандата чланова Савета који су изабрани по старом закону.

То, како се наводи у одлуци суда, није нови разлог за престанак функције, већ омогућавање периода да се до истека старог изаберу нови чланови Савета, у складу са новим законом.

Веће Уставног суда констатовало је и да правни положај Савета није измењен новим ЗЕМ-ом, али да су услови за избор чланова „и по обиму и по садржини знатно шири” од оних у старом закону.

Суд наводи и да нови ЗЕМ прописује и разлоге због којих неко лице не може бити члан Савета, као и да је трајање мандата другачије утврђено.

У одлуци суда истиче се и да Народна скупштина и Скупштина Аутономне покрајине Војводина више не могу предлагати кандидате за чланство у Савету, те да скупштински одбор за информисање, који је некада имао својство предлагача, сада има „административно-техничку улогу у поступку избора чланова Савета”.

На шта се жалио Савет?

У иницијативи Савета РЕМ-а, о којој је Цензоловка раније писала, чланови су навели да би њихова смена пре истека мандата била дискриминација и да им се тиме „ускраћује вршење јавне функције под једнаким условима”.

Чланови су тврдили и да није јасно објашњен општи интерес који оправдава њихову смену.

Одредба Закона о смени тадашњег Савета проистекла је из договора медијске заједнице са представницима власти и међународних организација, а као последица незадовољства вишегодишњим проблематичним радом Савета.

У складу са новим законом, мандат је тадашњем сазиву истекао 4. новембра 2024, али нови већ пет месеци није изабран.

Скупштински Одбор за културу и информисање пробио је законски рок и расписао позив за нове чланове са четири месеца закашњења.

Иако је требало да буде завршен до краја 2024, процес избора и даље траје, те Србија функционише без тела које регулише простор електронских медија.

Због неправилности, незаконитости и дискриминације током процеса, седам кандидата повукло је кандидатуре, чиме је више од пола категорија остало без два кандидата од којих Скупштина бира по једног за чланство у Савету.

Како подсећа репортерка Н1, Унитед Медиа је понудила и техничку подршку, међутим, да то није неки велики технички неизводљив задатак доказује и чињеница да је истог дана СББ компанија у једном сату у своју понуду додала још 45 канала.

„У тој понуди се нису нашли наши канали, већ су они померани на нове позиције. Нова се налази сада на осмом месту, а наша телевизија на десетом месту, ми смо на НЕТ ТВ плусу тотално недоступни, а на Тотал ТВ-у се налазимо чак на 287. месту, а телевизија Нова на 289. месту. Померење наших канала на ове удаљене позиције изазвало је полемике и међу медијским стручњацима и аналитичарима који су ову ситуацију оценили као вид цензуре и аутоцензуре Јетела, али и наставак притиска на независно новинарство и медије“, наводи репортерка.

Додаје да је то изазвало и коментаре грађана који су на Инстаграму и на друштвеним мрежама, као и мрежи Твитер, коментарисали и постављали питање Јетелу када ће моћи да гледају канале Н1 и Нова у својој понуди, а неки од њих су чак наводили да су им се из компаније јављали, нудили своје услуге, говорећи им како ће они ускоро моћи да гледају канале Н1 и Нова у њиховој понуди.

Такође, корисници Твитера постављали су питање колико ће временски период проћи када ће они коначно моћи да гледају Н1 и Нову, а Јетел је путем своје сервисне странице свима одговарао на исти начин, наводећи како је у току модернизација њихове ТВ платформе и како ће она трајати наредна три месеца, да ће након тога имати разноврстан садржај који ће укључити 19 канала, укључујући и канале Унитед Медиа, односно Н1 и Нова.

Међутим, и даље се не зна прецизан датум када ће доћи до испуњења обећања, а колеге из Нове су покренуле акцију и позвале све грађане да се обрате Јетелу, да им поставе питање када ће моћи да гледају наше канале, а да потом све одговоре проследе на мејл редакције Нове.

Оба медија цитирају Јасмин де Зев из Free Press Unlimited да су дошли у Србију јер су приметили приметили безпреседанску кризу за медије у Србији и да су због тога позвали на реакцију Европску унију, као и да су “ дубоко узнемирени бројем кршења слободе медија“.

Вашингтон пост наводи да Србија званично тежи чланству у ЕУ, али је “популистички председник Александар Вучић суочен с оптужбама да гуши демократске слободе, укључујући и слободу медија”.

Они даље цитирају да су напади на новинаре у Србији удвостручени у односу на прошлу годину, а забележено је 56 инцидената у вези са извештавањем о несрећи на железничкој станици 1. новембра на северу Србије у којој је погинуло 16 особа, као и о протестима који су уследили.

Wасхингтон пост је цитирао Џејми Вајсман, из МПИ, је да се Србија налази међу европским земљама са највише потврђених случајева коришћења шпијунског софтвера против новинара, који се такође суочавају с растућим бројем тужби од стране високих званичника и јавних личности.

Наводи се да “Вучићева влада појачава притиске с циљем гушења протеста”, да студенте који протестују назива „терористима“.

АБЦ неwс је посебно указао на став Дејвида Дијаз-Хохеикс, програмског директора Артицле 19, која се залаже за слободу изражавања, који је рекао да препоруке МФРР укључују захтев ЕУ да замрзне преговоре о приступању са Србијом и да јавно осуди нападе и претње новинарима.

Дијаз-Хохеикс је позвао „српске власти, а посебно председника Србије, да престану са свим јавним нападима на новинаре и медије, укључујући и оне који извештавају о протестима.“ ЕУ, како је рекао, „мора да се огласи.“

Еј-Би-Си њуз је цитирао Дијаз-Хохеикс да се ЕУ „не може понашати као да је све уобичајено”

Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС) позвали су грађане да данас испред Другог основног суда у Београду подрже Фондацију „Славко Ћурувија“, коју су тужили за повреду угледа и части некадашњи оптужени за убиство Ћурувије.

Како се наводи у саопштењу, баш на дан када је 1999. убијен Ћурувија, уредник и власник листа „Дневни телеграф“ одржаће се припремно рочиште против те фондације коју су за повреду части и угледа тужили Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић.

Њих тројица су фондацију тужили након што је реаговала саопштењем на одлуку Апелационог суда да их ослободи оптужбе за убиство Ћурувије.

Претходно су два пута били осуђени за подстрекивање НН особе на убиство тог београдског новинара.

Сва тројица су од Фондације „Славко Ћурувија“ тражили одштету од по 500.000 динара.

УНС и НУНС позвали су грађане да се у петак, 11. априла, у 11.30 окупе испред Другог основног суда у Катанићевој улици у Београду, за када је заказан почетак суђења.

Након тога, план је да представници два удружења положе венце на месту где је Ћурувија убијен 1999. године.

Некадашњи припадници Државне безбедности Радоњић, Курак и Ромић првобитно су 2019. осуђени за подстрекивање НН лица на убиство Ћурувије на затворске казне од 20 до 30 година.

Апелациони суд је укинуо ту пресуду у септембру 2020. због тога што је „Специјални суд пресудом прекорачио оптужбу и увођењем НН лица као непосредног извршиоца убиства изменио чињенично стање описано у оптужници“.

У поновљеном поступку Специјални суд је у децембру 2021. донео пресуду којом је поново Радоњић осуђен на 30 година затвора, док су Ромић и Курак добили по 20 година затвора.

У фебруару прошле године Апелациони суд је ту пресуду преиначио и ослободио их.

Памтићемо је као ведру и колегијалну особу.

Време и место сахране биће накнадно објављени.

То је саопштило Треће основно јавно тужилаштво у Београду у ком је потврдило да је Илић приведен, али и да му је одређено задржавање.

Његово привођење осудила је јавност, новинарска удружења и политичке партије.

Добитница Посебног признања „Радмила Видак“ за дугогодишњи допринос неговању лепоте говорног израза је Дина Чолић Анђелковић, дугогодишњи спикер и водитељ Радио Београда и Телевизије Београд.

Мирослав Вујичић је дугогодишњи спикер Првог програма Радио Београда. Након завршеног Економског факултета у Београду, успешно је прошао аудицију за спикере код Драге Јонаш.

Иако је професионалну каријеру започео у Информативном програму Првог програма Радио Београда, оставио је велики траг у Образовно-научном програму Телевизије, где је од 2001. до 2006. године синхронизовао преко 3500 емисија. Поред спикерског посла има запажену менторску улогу у обучавању младих кадрова, којима несебично преноси искуство и учи их како да, радећи пред микрофоном, негују лепоту говора и новинарског израза.

Према речима стручног жирија, „захваљујући развијеном језичком осећају и познавању српског језика, Мирослав Вујичић са лакоћом преноси поруке текстова које чита, поштујући стандардну књижевну акцентуацију. Складно и логично саопштава различите врсте садржаја – од вести и Извештаја о водостању Радио Београда, до захтевних синхронизација телевизијских емисија културно-образовног садржаја“.

Вера Аксентијевић, новинар и дописник Радио-телевизије Србије из Kраљева, завршила је Kраљевачку гимназију, а студирала на Факултету политичких наука у Београду. Добитник је награде Удружења новинара Србије за репортажу, међународне награде „Прес витез“ за овај новинарски жанр, као и награде „Душанка Kалањ“ за културу говора на телевизији.

Kао дописник РТС ради за Информативну редакцију, као и за Редакцију Актуелности, за коју ради емисију „Право на сутра“. „Упечатљивом бојом гласа, добром дикцијом и артикулацијом, јасним казивањем и исказаним емоцијама, увек адекватно тумачи суштину онога што жели да саопшти у својим прилозима, укључењима и емисијама“, наводи се у саопштењу жирија.

Дина Чолић Анђелковић, овогодишња добитница Посебног признања „Радмила Видак“ за дугогодишњи допринос неговању лепоте говорног израза, синоним је језичке културе и префињености у електронским медијима. Kаријеру је почела пре 55 година у тек основаном Студију Б. Четири године касније примљена је на аудицији за Радио Београда за спикере.

Незаборавне боја гласа и дикција, префињени стил и широко образовање историчара уметности, пленили су пажњу слушалаца свих програма Радио Београда и гледалаца Телевизије Београд, било да је реч о емисијама „Време предаха“, „Свет забаве“, „Путоказ“, „Свеспорт“, „Недељом поподне“, „Седам ТВ дана“, „Блиски сусрети“, „Kрајем недеље“, „Око ње“, „Вече са хумористима“, о ноћним програмима „Данас је сутра јуче“ и „Kроз одшкринута врата“ или о „Молитви на језеру“ Владике Николаја Велимировића... Својим дугогодишњим радом исписала је неке од најузбудљивијих страница наше медијске историје и остала у сећању љубитеља радија и телевизије као врхунски професионалац, чувар лепог, јасног и артикулисаног говора и светионик беспрекорне дикције и итерпретације.

Подсетимо, Радио-телевизија Србије установила је пре 12 година награду за лепоту говора која носи име Радмиле Видак, првог лектора Радио-телевизије Београд и велике језичке просветитељке, која се деловањем у програмској свакодневици телевизије и радија истрајно борила за коректност акценатског интерпретирања и стилску лепоту изговорене речи. Награду додељују Радио Београд 2 и Kултурно-уметнички програм Телевизије Србије.

Жири за доделу Награде „Радмила Видак“ радио је у саставу: проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, (председник жирија) и лекторке Радио-телевизије Србије Наташа Шуљагић и Зорица Мићић.
Награде ће бити уручене у понедељак, 14. априла, на дан рођења Радмиле Видак, у 12 часова, на свечаности у Kаменој сали Радио Београда.

Како су навели, окривљени ће у законском року бити доведен у тужилаштво када ће га јавни тужилац саслушати на све околности поднете кривичне пријаве, након чега ће предузети доказне радње из своје надлежности, у циљу правилног утврђивања чињеничног стања и доношења на закону засноване одлуке.

Илић је ноћас позван на разговор у полицијску станицу, а позив је поновљен и данас пре подне, али му је речено да мора да се појави у полицијској станици на Новом Београду јер је осумњичен за кривично дело изазивања панике, објавио је Пешчаник.

Дејан Илић је рекао да су припадници полиције били на његовој адреси синоћ око 21:30, а потом су га у 22:30 позвали да дође у станицу на разговор, на шта је рекао да је касно и да не би да долази сам и у пола ноћи.

Према његовим речима, лист Политика већ месецима преноси изјаве људи на независним телевизијама које претумаче у нешто, а јуче је објављен део његове изјаве од 2. априла за Н1, када је рекао да је „прелазна влада боља од крвопролића“.

„Претпостављам да је то разлог, јер су то у Политици схватили као да ја претим“, рекао је Илић и објаснио да је то бесмислено јер се он залаже за мирна решења.

Илић је нагласио да се обраћао опозицији и студентима, сматрајући да је боље да се са Српском напредном странком седи у прелазној влади, него да се на улицама дешава насиље.

Како је рекао, сматра да власт тражи непријатеље на све стране и да сада „насумице хватају“.

Илић сматра и да је „ноћни позив у полицију злостављање“, јер нема неког озбиљног разлога за то. На тај начин желе да шире страх, додао је Илић.