Он подсећа да се редакција КРИК бави истраживачким новинарством, најизазовнијим, а често и најнезахвалнијим послом у медијској сфери.

Истраживачко новинарство захтева изузетну посвећеност основним постулатима новинарства, невероватну енергију, стрпљење и упорност, велико знање и још већу храброст. У протеклих 10 година, већину истраживачких прича КРИК нису заобишла озбиљна домаћа и међународна професионална признања и награде, навео је Матић.

Он додао да су новинари КРИК-а више пута били добитници ЕУ награде за најбоље истраживачке приче из Србије, као и националне награде „Дејан Анастасијевић“.

Много пута сам се уверио у снагу и професионализам, приврженост основним постулатима, не само професије, већ и најважнијим животним вредностима редакције КРИК. То је редакција која непрестано ради у ванредним околностима, оценио је Матић.

Матић додаје да је у овом тренутку редакција суочена са више од 15 тужби и судских процеса у случајевима са елементима СЛАПП тужби, највише у Србији, а можда и региону.

Када се погледа база напада на новинаре, коју води Независно удружење новинара Србије, од оснивања КРИК до данас забележено је шест вербалних претњи, четири напада на имовину и 27 претњи, а списак обухвата најмоћније људе у држави, од премијерке, потом и председнице Скупштине Ане Брнабић, преко шефова БИА, министара, полицијских моћника, бизнисмена блиских власти или оптужених у великим случајевима као што је Предраг Колувија, али и судија.

Концентрација непријатељства и моћи која стоји иза нерешених претњи, напада и притисака на редакцију КРИК, од криминалне, преко тајкунске и политичке, претњи угрожавањем живота, тужби са циљем финансијског исцрпљивања и претњи затворским казнама, чини ову редакцију најугроженијом у региону, указао је Матић.

А данас – још једном исти образац.

С обзиром на значај данашњег догађаја, отварање Хертелендија свакако заслужује медијску пажњу. Објекат је добио све неопходне дозволе и, према изјавама званичника доступним у званичним саопштењима, спреман је да прими децу већ од јесени. У њега је уложено преко 478 милиона динара – од чега 408 милиона из покрајинског буџета, а 70 милиона из буџета општине Нови Бечеј.

Званично саопштење Покрајинске владе о данашњем догађају, које је достављено и редакцији портала Webinfo и другим медијима, доноси детаље о улагањима, плановима и изјавама званичника. Међутим, ми нисмо имали прилику да директно присуствујемо догађају, поставимо питања или забележимо изјаве – остаје нам да верујемо на реч и садржају саопштења.

Грађани имају право да знају како се користи њихов новац. А право да информишу – требало би да имају сви медији под једнаким условима.

Међутим, када се један локални медиј константно позива, а други у више наврата не, то није пропуст нити случајност.Нарочито када се узме у обзир да је тај други управо онај који ове године није добио средства на конкурсу за суфинансирање јавног информисања, и то упркос вишегодишњем раду, свакодневном извештавању и високим посетама.

Закон о јавном информисању и медијима јасно прописује обавезу једнаког третмана свих медија.Препоруке Министарства информисања такође инсистирају на недискриминацији и транспарентности.Ускраћивање позива и игнорисање питања о селективном информисању није само непрофесионално – већ отвара сумњу на системску дискриминацију.

Одмах по сазнању да нисмо били позвани, упутили смо званичан упит кабинету председника општине Нови Бечеј и очекујемо одговор.
Сматрамо крајње неетичним и неприхватљивим да се медиј који се од оснивања (2011. година) доследно залаже за то да Грађанин има право да зна све, систематски искључује из догађаја од јавног значаја.

Webinfo ће и даље извештавати – о свему што је важно. И о лепој вести да је Хертеленди напокон спреман за децу. Али и о томе да, на том путу, неки микрофон стално остаје изостављен.Изгледа – намерно.

Портал Webinfo јесте претходних година добијао средства из буџета општине Нови Бечеј, али у симболичним износима – вишеструко мањим у односу на суме које су истим конкурсима додељиване ТВ Нови Бечеј, па чак и медијима који немају стварну везу са информисањем грађана ове општине. Другим речима, и раније смо били на маргини расподеле, али сада су средства потпуно ускраћена.

У пракси то значи да ће, ако предлог комисије буде усвојен, средства из буџета општине Нови Бечеј бити додељена само једном локалном медију – оном који је добио средства. А тај медиј, како грађани већ знају, извештава селективно. У његовом програму нема грађанских протеста, нема критике власти.

Webinfo, с друге стране, извештава и о свечаностима и о проблемима. О манифестацијама и о блокадама. О комуналним кваровима и о школским приредбама. О свему.

Можда је баш ту почело. Тог 1. новембра 2024. године, када је у Новом Саду пала надстрешница и када су уследили први протести. Недуго затим, протести су одржани и у Новом Бечеју. Ми нисмо били слепи и глуви. Писали смо о томе – исто као што смо писали о приредбама, наградама и школским такмичењима.

Од тада, постало је јасно да ништа није као пре. Неки су престали да нас позивају на догађаје. Неки су престали да се јављају на улици. Нови Бечеј је мало место – такве промене се виде брзо и осете још брже.
 
Није то формална забрана – то је тишина. А тишина, када је системска, постаје начин управљања.
 
Конкурс за информисање расписан са закашњењем
 
Закон прописује да локалне самоуправе морају расписати конкурсе за информисање до 1. марта. Нови Бечеј то није учинио. Конкурс је објављен 4. априла – након што су Министарство информисања и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање упутили опомене општинама које нису испуниле законску обавезу, о чему је портал Њебинфо још фебруара писао.
 
Ко је био у комисији која је оцењивала пријаве?
 
Комисију су чинили Татјана Ћитић (самостална пријава), Мара Скенчић Рељић (испред Асоцијације радио-телевизија Србије – АРТС) и Александар Симић (испред Удружења спортских новинара Београда). Двоје од троје чланова долазе из организација повезаних са Владаном Стефановићем – власником фирме ВТВ д.о.о. из Суботице, која је у Новом Бечеју предложена као једини корисник средстава за информисање.
 
Стефановић је оснивач и кључна фигура мреже ComNet (Мрежа електронских медија Србије) и дугогодишњи заступник удружења АРТС, које је управо делегирало Мару Скенчић Рељић у ову комисију. У претходним годинама, био је законски заступник оба удружења и члан бројних комисија које су додељивале средства медијима из његове мреже – укључујући и ТВ Нови Бечеј. Ова структура и мрежа односа јасно указују на сукоб интереса, а не на објективну процену квалитета пријављених пројеката.
 
А шта је са остатком пара?
 
У буџету општине Нови Бечеј за 2025. годину планирано је 7.100.000 динара за информисање. Овим конкурсом било је опредељено 600.000 – од чега је 400.000 комисија предложила да се додели једном медију, док 200.000 остаје нераспоређено. Више од шест и по милиона динара такође још чека. Остаје да се види да ли ће бити расписан нови конкурс или ће средства бити пренета кроз директне уговоре, мимо очију јавности. Препоруке Министарства информисања су јасне: средства намењена јавном информисању треба расподељивати путем конкурса – транспарентно, уз равноправне услове за све медије.
 
Али, иако је конкурс за део планираних средстава овог пута и формално спроведен, делује да то ипак није гарант да ће расподела у целини бити ослобођена већ познатих образаца.
 
Грађани Нови Бечеја плаћају информисање из буџета. Питање је – шта за то добијају?
 
У Новом Бечеју постоје само два локална медија. Један бира да не види све. Други бира да не прећути. Средства су отишла оном првом.

Сигурне камере су на страни полиције, а камере новинара на страни грађана, истиче Гајић.
 
„Постоје сигурносне камере које су сада моћне и могу детаљно да покажу шта су догађало. Сигурносне камере су на страни полиције, а камере новинара су на страни грађана. У томе је поента. Да није камера Н1 снимила када је студенткиња Соња Поњевић прегажена, неко би могао да каже да се то није ни догодило“, објаснио је он.
 
Правника НУНС-а Рада Ђурића брину камере постављене без дозволе у Београду јер је, како каже, јасно ко снима, како снима и како се обрађују подаци.
 
Новинар Н1 објашњава и како треба поступати када грађани замоле да се не снимају.
 
„Када је новинар на јавној површини и кад су људи ту, новинар сме да их снима. Али, ако је напета атмосфера, паметно је да новинар не улази у сукоб и да их послуша и да проба да покуша да уради посао на алтернативни начин“, објаснио је Петар Гајић.
 
Објаснио је и како поступати у односу са полицијским снагама.
 
„Важно је рећи да полиција и Жандармерија када интервенишу у таквим ситуацијама зазиру од камера. Присуство камера помаже људима који су на протесту да не би било веће бруталности. Уколико на располагању не би били снимци тих догађаја, полиција не би водила рачуна… све што се догађало би било бруталније, брже би се разбиле демонстрације, а повређених би било много више. Имали би проблем да покажу и докажу повреде“, каже новинар.
 
Адвокат НУНС-a објашњава и које су дужности новинара у оваквим ситуацијама.
 
„Оно што нам Закон о јавном информисању налаже, новинар јесте дужан да прикаже што објективнију слику како би јавност била упозната са дешавањима, јер је то догађај од јавног интереса. Важно је да бисмо забележили поступање службеног лица и како бисмо имали довољно информација о томе да ли је прекорачена сила… То је једна заштита за грађане, поготово ако имамо озбиљна прекорачења сила, што је касније важан доказ“, објашњава наш саговорник.
 
Гајић наводи шта је још битно како би безбедност новинара била загарантована.

„Важно је да нагласите лицу које поступа према вама да сте новинар, да нагласите за коју кућу радите и по могућности, да сте уживо у програму. Када се новинар нађе наспрам кордона полиције или Жандармерије било би добро, и то смо ми урадили, да приђе полицајцима, да им се обрати, да им каже да је новинар, да каже да ће извештавати и да сачека да га један од припадника те јединице, а то је обично особа која држи телефон и нема шлем на глави, дакле, није лице које ће интервенисати, слика.

Нека пракса је да та особа подели ваше слике осталим колегама и већа је вероватноћа да вас неко неће ударити пендреком или да ће имати бар мало више обзира. Добро је да сте обележни, да имате ПРЕСС прслук“, истакао је он.

„За нас је ово велики корак у процесу интеграције“, рекао је генерални директор Yettel-a  Мајк Мишел.
Подсећамо, кабловски оператор Yеттел је, још крајем маја, у разговорима са својим корисницима на друштвеним мрежама најављивао да ће Н1 и Нову уврстити у своју понуду до краја јуна. То се није десило.
 
Подсетимо, СББ је 3. априла променио власничку структуру и потписао уговор са е& ППФ Телеком Групом, у чијем власништву се налази и Yеттел, али канали Н1 и Нова нису уврштени у понуду тог оператера, иако је било очекивано да ће се то десити у самом старту и иако је Н1, као и сваки пут кад су у питању најважнији догађаји у време друштвене кризе – најгледанији ТВ канал.
 
Подсетимо – СББ је од тренутка промене власничке структуре у своју понуду уврстио 45 нових канала, а за то време Yеттел није уврстио Унитед Медиа канале у своју понуду.
 
Yеттел је током маја корисницима на друштвеним мрежама саопштавао да је „у току модернизација ТВ платформе“, чији се завршетак очекује до краја јуна.
 
А – на унапређеној платфоми корисницима следује „више информативног, забавног и филмског садржаја, што укључује 19 канала Јунајтед медија, као и Н1 и Нова С“.

Недавно је, међутим, пређена још једна линија, која подразумева озбиљну одговорност надлежних лица за изговорене речи. Председник Србије Александар Вучић је прво независне медије јавно означио као „терористичке медије“. Након вишедневне пропагандне кампање која је уследила, про-режимски таблоид Информер је отворио ново поглавље у притисцима на независне медије у Републици Србији, отворено позивајући на кривично гоњење новинара и уредника Н1 због наводне „јавне подршке рушењу уставног уређења“. Ради се о бруталној манипулацији и лажној оптужби без икаквог правног или чињеничног основа. Још је опасније што је у телевизијском програму уживо овакве позиве додатно легитимизовао један високи државни службеник, заменик јавног тужиоца Миодраг Марковић, гостујући управо у медију који својим деловањем сваки дан крши законе, људска права и новинарску етику, односно који свакодневно шири мржњу, дезинформације и таргетира демонстранте и новинаре.

Adria News упозорава да стварање атмосфере линча и некажњеног таргетирања новинара и оних који имају другачије мишљење представља класичну одлику диктаторских режима, те ствара директну безбедносну претњу за новинаре Н1. Република Србија нажалост има трагичну историју државног притиска на независно новинарство, укључујући не само забране, већ и физичке ликвидације, за које су се сви грађани надали да представљају само несрећно сећање из прошлости. Ако било ко од наших колега буде физички нападнут, институционални актери који су ћутали или учествовали у овој кампањи – сносиће пуну одговорност. Режимски таблоиди, политичари и сада већ и носиоци највиших правосудних функција, свесно подгревају тензије и хушкају јавност против медија чији је једини “прекршај” то што професионално информишу грађане.

Н1 подсећа да неовлашћено ометање рада медија, посебно од стране службених лица, злоупотреба службеног положаја и несавестан рад у служби, као и кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика, нису само недозвољени, већ представљају основ за кривичну одговорност појединаца који би евентуално учинили такве радње. Док свако има право на критику или неслагање са уређивачком политиком, злоупотреба државне принуде или законског оквира ради утицаја на ставове медија и спречавање слободног протока информација представља границу преко које се не може прећи. Читава Европа то посматра и такав корак не би остао без последица.

Adria News захтева хитну реакцију свих релевантних институција – Тужилаштва, Државног већа тужилаца, Заштитника грађана, Поверенице заза равноправност, РЕМ-а и Савета за штампу – као и јавну осуду кампање лажних оптужби и јавног линча коју води Информер, уз подршку највиших државних функционера. Додатно, о овом новом, дубоко забрињавајућем кораку за слободу медија и изражавања у Републици Србији, обавестићемо све међународне партнере и институције.

Н1 неће одустати од свог посла, али одговорност за могуће последице сносиће сви који су ову кампању покренули, подстицали и толерисали.

Пулмолошкиња у пензији др Славица Плавшић 2023. године написала је две колумне због којих је добила тужбу од директора ПИО фонда Реље Огњеновића. Суд је донео пресуду којом докторка треба да плати 210.000 динара јер је својим сатиричним текстовима Огњеновићу нанела душевну бол и патњу, нарушила његов углед и част.

Прва колумна због које је тужена инспирисана је тада још увек само планом рушења дневне болнице „Прим. др Бранко Гачић“ у Пауновој 2 која је успешно лечила болести зависности системском породичном терапијом у заједници преко 40 година. Крајем 2023. године болница је срушена, а на том месту сада се налази паркинг.

Док су пацијенти, лекари и породице пацијената биле у неизвесности чекајући шта ће бити са болницом, Плавшић је написала сатиричан текст као парадигму на дешавања у друштву, а као фигура послужио је млади директор ПИО фонда јер се, како каже, говорило да ће управо он бити инвеститор градње на месту срушене болнице.

„Он је сваки викенд на том месту имао штандове ПИО фонда преко СНС-а, а његова реченица ‘ја сам чувени Реља Огњановић, поносни пријатељ породице Вучић’, послужили су ми за сатиричан текст, који се зове Размишљања једног бившег пописивача“, наводи.

Плавшић каже да је Огњеновић цео текст схватио лично, као атак на његову личност и тврди да је доживео душевну бол.

Други сатирични текст под називом Афера Водић, објављен почетком 2023. године, бави се брошурама на скупоценом папиру које су добијали пензионери, а у којима им је објашњено како лепо живе и шта им је све председник земље омогућио.

„За брошуре је утрошено на тоне новца јер је урађено на најскупљем могућем папиру. ПИО фонд је дистрибуирао и финансирао те брошуре”, наводи докторка.

У обе колумне, наводи, стицајем околности поменут је Реља Огњеновић који је текстовима био дубоко погођен.

Огњеновић је тужио докторку и портал на којем су колумне објављене и тражио одштету од по 300.000 динара.

Оба спора, каже докторка, завршена су експресно у корист Огњеновића.

“Нисам ни слутила да један текст посвећен пензионерима и томе што нам се прича како живимо добро и како нам никад није било боље, а знамо како пензионери живе, може да нанесе душевну бол. Текст о Пауновој заправо је био вапај за помоћ пацијентима из Паунове”, објашњава.

Тужбу је, каже, доживела као општу ситуацију у друштву. Била је изненађење, али не превелико, наводи саговорница портала Н1.

“Дешава ми се оно што се дешава многим грађанима који не мисле исто, који нису чланови СНС-а, који нису симпатизери, који мисле другачије и који су слободни, који имају храброст и немају страх да то кажу отворено”, истиче.

Ова казна, каже, неће је обесхрабрити, а ни ућуткати.

„Ужасно је шта се све дешава у друштву. Живимо у једној огољеној репресији, огољеној освети, злу, батинашком криминалном систему. Надам се да неће дуго“, наглашава.

Новац за казну у износу од 210.000 динара прикупила је захваљујући донацијама преко друштвених мрежа, јер како каже, од своје пензије није могла да исплати.

Српски филантропски форум 2024. године доделио је Признање доброте докторки Славици Плавшић, специјалисткињи за плућне болести, препознатој због свог доприноса током пандемије коронавируса, као и због ангажмана након трагичних догађаја у Малом Орашју и Дубони.

Новинара недељника Радар Вука Цвијића припадници специјалистичке чете Жандармерије, приликом бруталне интервенције над студентима и грађанима испред Правног факултета у Београду, гурали су штитовима, ударали лактовима.

На крају су покушали и да му отму телефон којим је снимао интервенцију, иако им је више пута рекао да је новинар на радном задатку.

Жандарм сео новинару у крило да би га спречио да снима

„Све се брзо одиграло. Чим је жандармерија дошла са возилима, студенти су почели да се повлаче са раскрснице ка Правном факултету, док се жандармерија у трку залетела на окупљене. Ја сам извадио телефон, рекао им да сам новинар и почео да снимам интервенцију“, каже Цвијић.

Он наводи да је један полицајац одмах покушао да му отме мобилни.

„Поновио да сам новинар, али је ипак наставио да покушава да ми отме телефон. Међутим, није успео. Затим су ми пришла тројица и покушала да ме спрече да снимам. Један ме је ударао штитом, а други, који ми је стајао са стране, ударао ме је лактом у груди. Ја им све време нисам давао да ми отму телефон“, прича Цвијић.

Он напомиње да у тренутку напада није извадио легитимацију, јер није могао, али им је јасно рекао да је новинар и каже да су га добро чули. Чак и када је после неколико тренутака успео да им покаже новинарску легитимацију, третман према њему је остао исти.

Почели су даље да ме потискују, а онда су ми наредили да седнем на клупу. Ја сам тада извадио службену легитимацију и поново почео да снимам, али ми је пришао један жандарм у оклопу и практично ми сео у крило, чепајући ме чизмама. Он је на тај начин својим телом покрио цео кадар како не бих снимио шта се дешава“, наводи он.

Каже да се ситуација након тога смирила, јер су неки студенти били похапшени, док су се други забарикадирали на факултету.

„Престали су да буду агресивни према мени, али су и даље рукама покушавали да ме спрече да снимам“, каже Цвијић.

Он сматра да напад на њега није био случајан, да су полицајци знали да је новинар и да им је мотив био да га спрече да извештава.

„Несумњиво је напад имао за циљ да спречи да снимим шта се догађа. Њима је то што сам новинар и то што сам снимао мобилним телефоном било као црвена марама којом се провоцирају бикови“, тврди Цвијић.

Ни по коју цену не дозволити да вам отму телефон

Цвијић, као новинар који је извештавао са много протеста на којима је долазило до нереда и сукоба са полицијом, саветује мање искусне колеге како да се заштите у оваквим ситуацијама и шта да раде ако се нађу у сличној ситуацији као он.

„Треба увек да се легитимишу, да видно истакну новинарску легитимацију, а ако то није одмах могуће, потребно је да јасно и гласно кажу да су новинари. Оно што им никако не бих саветовао јесте да дозволе полицији да им одузму мобилни телефон којим снимају, јер имамо лоша искуства уколико до тога дође и постоји велика шанса да ће покушати да злоупотребе податке из телефона“, упозорава Цвијић.

Он ипак каже да је најважније да осигурају сопствену безбедност.

„Никако не треба улазити у конфликт са полицијом. Најбоље је померити се на безбедну удаљеност и одатле наставити са снимањем и извештавањем. Уколико ипак доживе физички напад, било би добро то документовати снимком или замолити грађане да новинару уступе снимак уколико је забележен напад, како би се напад могао пријавити тужилаштву уз снимак као доказ“, каже Вук Цвијић.

Од почетка године више физичких напада на новинаре него током целе прошле године

Према бази Независног удружења новинара Србије (НУНС), од почетка године забележено је 19 физичких напада на новинаре, док Удружење новинара Србије (УНС) води 20 таквих случајева. У њихову базу још нису унети последњи напади на новинаре од Видовданског протеста, укључујући и напад на Вука Цвијића.

Уколико се додају и ови напади, долазимо до бројке од најмање 25 физичких напада на новинаре 2025. То је више него целе прошле године – када је НУНС забележио 17 физичких напада.

Брату је раније данас одвојено разговарао са представницима телевизије Н1 и три невладине организације – Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), Фондације Славко Ћурувија и Грађанских инцијатива.

После тих састанака, Брату је указао на значај транспарентне и једнаке примене законе у процесу избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

„Разговарали смо о процесу избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Транспарентна и једнака примена закона је кључни предуслов за функционалан регулаторни оквир“, навео је Брату, бивши шеф Мисије ОЕБС у Србији.

Он је претходно изјавио да је имао важан разговор са представницима телевизије Н1 „поводом тешке ситуације за безбедност новинара и слободу медија у Србији“.

МИТ упозорава да су претходних дана нарушена основна права гарантована Законом о јавном информисању, укључујући право јавности да буде истинито, благовремено, веродостојно и потпуно информисана, као и право новинара да слободно, безбедно и професионално обављају свој посао.

Претње упућени мени се нису зауставиле на „Потерницама“. Било их је и пре а било их је и после. И симптоматично: ниједна претња нема судски епилог. А како време одмиче, и случајеви имају рок трајања и могу да застаре, бојим се да никад нећу дочекати правду. Правду која би зауставила свако даље таргетирање и малтретирање. Правду која би јасно ставила до знања свима који и помисле некоме да прете да је то кажњиво, и да партија, странка не може и не сме да штити од одговорности.

И да се разумемо, нисам незадовољна казном коју је Основни суд изрекао, незадовољна сам јер је то само један осумњичени, односно један окривљени. Незадовољна сам радом полиције због које данас на том суђењу нису осуђени и други актери у овој акцији, налогодавци, координатори, власник штампарије, дистрибутери.

Надлежни морају да схвате да четврту годину за редом шаљу поруку да нападање и цртање мете на нечијем челу, угрожавање сигурности нису кажњиви, и то мора да се мења. Не због мене, већ због свих, како више никад нико не пролази кроз ово кроз шта смо ми прошли. Како никад више нико не би морао да бежи и сели се из свог родног града јер надлежни не могу гарантовати за твоју сигурност, нити да ћеш сутра жив дочекати нови дан јер имаш мету на својој глави и људе који настављају да прете и пресрећу те само да те опомену да те посматрају.

Суђење је поновљено 20. јуна али је, из техничких разлога, прекинуто па је настављено данас, 02. јула, како би се поново погледао снимак, јер то на претходном рочишту није било могуће, на којем се види Филиповић како лепи плакате.

У завршној речи и тужитељка и заступници оштећених остали су при својим ранијим тврдњама, уз много критика на одлуку другостепеног суда о поништавању пресуде, као и заступник окривљеног а сам окривљени је негирао кривицу па је судиница подово донела истоветну пресуду као и први пут.

Дан и по је ова расправа деловала као да није у питању Скупштина Србије. У толерантној атмосфери, пуној разумевања за другачије мишљење и аргументацију, уз расправу о нијансама закона, правних и стручних тумачења – деловало је да смо у некој мирној демократској земљи у којој озбиљни људи траже компромисе за добробит њених грађана.

Овој парламентарној идили посебан је печат давало то што су, као уважени учесници расправе о тако важној теми, прихваћени представници невладиних организација, које су као предлагачи са својим кандидатима претходно саопштили да напуштају овај процес због бројних кршења закона.

Све то док заседањем неформално председава председница Скупштине Ана Брнабић, као једна од најактивнијих политичарки из врха државе у оптужбама против истог тог цивилног сектора. Док су међу члановима Одбора за културу и информисање (Одбор) неки од најистакнутијих чланова владајуће странке познати исто тако по таргетирању невладиних организација и свих критичара политике Александра Вучића.

Циници би ову дводневну фикцију тумачили присуством „наших међународних партнера“, како је Брнабић неколико пута назвала десетак представника амбасада западних земаља и међународних организација који су читава два дана пажљиво, са слушалицама за превод на ушима, пратили ову седницу. Као и привлачношћу фондова Европске уније, који би, када Србија испуни услове које ЕУ захтева (међу којима је и избор Савета РЕМ-а), требало да буду отворени.

Ове седнице Одбора суштински су требале да доведу до повратка процеса избора Савета РЕМ-а у оквире закона. То су претходне недеље, на два неформална састанка у Европској кући у Београду, под покровитељством Европске уније и међународних организација, договорили предлагачи кандидата за Савет РЕМ-а и представници Скупштине Србије, односно Одбора за културу и информисање.

Уз спорадичне изузетке, током шест сати расправе у понедељак, и више од пет у уторак, заиста се чинило да је компромис надохват руке, да би већ на почетку седнице у уторак схватили да постоје проблеми који ће се тешко превазићи.

Шта се у ствари догодило?

ДРУГИ ПОКУШАЈ ДА СЕ ФОРМИРА САВЕТ РЕМ-а

Ово је други покушај да се формира Савет РЕМ-а, откако је претходном сазиву истекао мандат 4. новембра 2024, у складу са новим законом.

Иако је Одбор за културу и информисање требало да распише позив још у августу ’24, то се десило са озбиљним закашњењем – тек крајем новембра, када Савет већ неколико недеља није постојао.

Упркос притиску власти да, због финансија из ЕУ, ово тело мора да се формира, у јануару ’25 део кандидата је напустио процес због низа кршења закона, дискриминације и нетранспарентности.

У априлу ’25 су студенти који блокирају факултете тражећи одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице, блокирали и обе зграде Радио-телевизије Србије с једним захтевом – да се распише нови позив за Савет РЕМ-а.

Неколико недеља касније, Одбор је то и учинио.

И овога пута је део учесника процеса закључио да се процес води незаконито, па је 16 кандидата и 78 предлагача иступило из процеса избора за чланове Савета РЕМ-а.

Мада је деловало да то неће омести власт у намери да, коначно, формира нови Савет, под притиском међународне заједнице да процес буде инклузиван и законит, осмишљена је нова фаза поступка – преиспитивање законитости предлагача и кандидата.

На позив међународне заједнице, и они који су напустили процес пристали су на дијалог и покушај договора, али инсистирајући на томе да ће се у процес вратити само уколико он буде у потпуности законит.

Судбина процеса је, након последње две седнице Одбора, неизвесна.

Први дан: Досад невиђена атмосфера

Први дан седнице протекао је неприродно пријатно. Питали смо се у неверици – да ли заиста присуствујемо расправи у Скупштини Србије?

Ивана Роквић, једина представница опозиције, пошто је то приметила, обећала је да ће дати свој допринос конструктивној расправи. И посланици Српске напредне странке су исто рекли и добрим делом седнице се тога придржавали.

Тако је први пут после много година у Скупштини Србије покренута дискусија у којој су се често чула потпуно различита мишљења, уз пуно разумевања за другачије ставове.

У таквој атмосфери међусобног уважавања и – што је више пута поновљено – без повишених тонова, Одбор је прихватио више приговора невладиних организација на предлагаче и кандидате који су током процеса окарактерисани као прорежимски.

Био је Одбор благонаклон, па је – више него неочекивано и упркос ранијим ставовима посланика владајуће коалиције да нема довољно релевантног радног искуства – адвокату и некадашњем поверенику за информације од јавног значаја Родољубу Шабићу одобрио да буде кандидат.

Истовремено, за неке је констатовано да не испуњавају услове, иако су до јуче деловали као фаворити власти. Тако су отпали уредник политичке рубрике Политике Бојан Билбија и новинарка новосадског Дневника Нада Вујовић.

Док су НВО и опозиција замерале кандидату Милошу Гарићу да нема релевантно радно искуство, да има фирму за ТВ продукцију, што чланови Савета РЕМ-а не смеју, те да ради као саветник министра информисања, што може утицати на његову независност – Одбор је одлучио да он испуњава услове за кандидата за Савет РЕМ-а.

Ако може да прође Шабић, зашто не може Гарић? Да ли је то представљало стриктно поштовање закона, или резултат компромиса? Чинило се, бар у том тренутку, да су сви спремни да одустану од строгог тумачења закона да би читав процес напредовао.

Хармонију првог дана је претио да наруши тренутак када је председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић рекао да ће да напусти седницу због тешких речи које је изговорила посланица СПС Дуња Симоновић Братић, али је ипак остао у сали пошто га је председница Скупштине Ана Брнабић замолила.

За све су криви уметници

Идиличну атмосферу ипак је прекинула расправа у седмој од девет категорија. Одбор је у шест категорија успео да установи који предлагачи и кандидати испуњавају услове, али: онда су дошли на ред уметници…

У шестом сату седнице пали су у воду сви покушаји да се брзо и сталожено приведе крају ова фаза процеса – коју иначе закон не предвиђа, већ је произашла из тога да се властима много жури, а да цивилно друштво не жели да учествује у компромитованом процесу, па је морало да се нађе решење.

Ко су драмски писци, а ко драмски уметници, да ли су драмски писци и књижевници, или књижевници и драмски писци. Или да ли је стрип ликовна уметност и да ли филмови настају од стрипа, те да ли удружења која се баве књижевношћу и стрипом спадају у удружења драмских уметника…???

Мноштво сродних питања и тема учинило је да стрпљење свих актера почне да „пуцкета”. Толико да је седница окончана договором да се до сутра, у уторак, спорне ствари провере са стручњацима и да након тога Одбор коначно утврди предлагаче и кандидате из преостале две категорије.

А сутрадан је већ све било по старом

У духу изјаве Ане Брнабић да Одбору данас „баш не иде договор”, у уторак је већ на почетку седнице постало јасно да постоје непомирљива размимоилажења представника појединих уметничких удружења, па је та расправа прескочена до проналаска компромиса. Прешло се на организације чији је циљ заштита права деце.

Онолико колико се првог дана идилично и конструктивно расправљало о шест категорија, толико се другог дана расправљало само о тој једној, како је Брнабић рекла, „осетљивој” категорији – мање идилично, али и даље уз наду да је компромис могућ.

Више приговора Мреже организација за децу Србије (МОДС) за предлагаче у овој категорији изазвало је расправу међу присутнима. Неке од њих је Одбор, ипак, усвојио, чиме су одређене организације избачене из процеса.

„Приговор МОДС-а тај и тај, ко је за?” – гласило би више пута поновљено питање председнице Одбора Невене Ђурић након што би Марија Петровић у име ове мреже представила приговоре.

Било је више него очигледно да, током целог заседања, посланици владајуће коалиције чекају да виде да ли ће председница Одбора, пошто постави питање ко је за, подићи руку или не, да би онда урадили исто што и Невена Ђурић. У једном тренутку је посланица Ивана Роквић предложила експеримент – да Ђурић не подигне руку па да видимо како би посланици владајуће коалиције гласали, што је изазвало бурно негодовање.

То је толико било важно, да је чак и посланик Небојша Бакарец подигао руку гласајући за одбијање једне организације, коју је само неколико минута пре тога срчано бранио као законитог предлагача.

У сада већ натегнутој атмосфери, уморни и изнервирани због дугог размењивања аргумената свих страна, део приговора МОДС-а и део приговора Асоцијације дигиталних и електронских медија (АДЕМ) је ипак усвојен.

Током паузе, један од посланика владајуће коалиције гласно је коментарисао са страначким колегама како НВО покушавају да у Савет убаце још неког свог кандидата.

„Договор је био да буде шест наших, а троје њихових. То је и међународна заједница аминовала”, констатовао је посланик не марећи што су новинари поред.

У том делу седнице било је јасно да се парламент потпуно вратио у своје исконско стање хаоса, повишених тонова и цинизма.

Расправа се преломила на приговору АДЕМ-а на организацију ФОРЦА из Пожеге, којој је замерено што се бави људским правима, а не заштитом права деце.

Бакарец је, позивајући се на текст Политике, истакао да је „координатор организације ФОРЦА” Иван Бјелић активиста који је, додаје, „хапшен због паљења Градске куће на протесту у Новом Саду, кога је председник помиловао”. Са њим се сложила и председница Скупштине Ана Брнабић, рекавши да је то валидан аргумент, доливајући тако уље на ватру и истовремено покушавајући да смири расправу.

Маја Стојановић из Грађанских иницијатива навела је да Бјелић већ годинама не ради у овој локалној организацији, као и да није јасно због чега је та информација релевантна за процес избора Савета РЕМ-а.

Стојановић је са још неколико представница цивилног друштва најавила да ће напустити седницу, инсистирајући на томе да је ФОРЦА легитимна организација за предлагача кандидата за Савет РЕМ-а, и да се она 20 година бави децом и младима.

Она је рекла да се организације и кандидати који су раније напустили процес после овога у њега неће враћати:

„И без нас, ви имате сасвим довољно организација да направите, по свом суду, легалан РЕМ.”

На опаску Маје Стојановић да партиципативност у процесу значи да их неко слуша, а не само чује, Ана Брнабић је одговорила:

„Данас и јуче је прихваћено више од 20 приговора Грађанских иницијатива и других организација. И ви и даље тврдите да вас овде нико није чуо и да вас нико не уважава. Сматрате да је ово све довољно да напустите овај процес. То што представљате цивилно друштво, не значи да немате никакву одговорност. Ако не учествујете у процесу, то значи да се он неће сматрати инклузивним.”

И поред тога што их је и посланица опозиције Ивана Роквић замолила да остану, представнице НВО су ипак напустиле седницу. Она је потом прекинута, а да наредна није заказана.

Отворено писмо је потписало око 400 запослених, а нема прецизних информација о броју људи који трпе притиске и колики је број хонорараца који су добили отказе.

Уредник музичког програма Радио Београда истиче да готово сви крећу као хонорараци и да се руководство „свети младим, креативним људима“.

„Ја то објективно не знам све. Чуо сам да не има тога претежно у телевизији. Пуно људи ради у нади да ће некада бити део РТС. А ако то треба да се уруши, па докле ми идемо? Тражим од менаџмента да се заустави прогон људи и да постоји објективно и непристрасно извештавање јавног сервиса свих нас“, казао је наш саговорник, реагујући на наводе да се дешава да и са режимских медија прелазе на РТС и одмах добијају послове.

Истиче да је у Милошевићево време било јако лоше, да је било отказа, и да све што се сада дешава води ка томе.

Казао је и да репортере РТС није приметио на улицама да извештавају онако како то раде други медији, међу којима и Н1.

Упркос легитимисању, Цвијић је ударан штитом, лактом и одгуриван, отиман му је телефон, иако није ометао интервенцију полиције, о чему сведочи видео запис.

У тој интервенцији пребијани су и хапшени студенти, универзитетски професиори, адвокати, али и бивши судија Врховног суда.

"За бруталном интервенцијом испред Правног факултета није постојао ниједан разлог. Према сведоцима, полиција није наступала у прописаним, уобичајеним формацијама, већ као бесна насилна руља, батинајући све пред собом, посебно студенткиње и студенте", наводи се у саопштењу Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ).

Из овог удружења наводе и да је стална прекомерна, недозвољена употреба силе према ненасилним грађанима и новинарима недопустива је и захтева процесуирање свих који прекорачују своја овлашћења.

АНЕМ наводи да је кривичну пријаву за насилничко понашање одбацила јавна тужитељка Сања Скакавац из Основног јавног тужилаштва у Новом Саду.

„Напад се догодио испред просторија СНС после говора председника Александра Вучића. Док је снимао догађај, камермана је на под рвачким захватом бацио насилник, касније идентификован као Вук Раонић, близак сарадник актуелног градоначелника Новог Сада“, наводи се у саопштењу.

АНЕМ је додао да и поред јасних доказа, и поред бројних сведока, новинара и снимака, и поред узнемирења које је тај догађај изазвао, тужилаштво наводи да то није кривично дело које се гони по службеној дужности, истичући да ће на ту одлуку тужилаштва бити уложен приговор.

АНЕМ даље наводи и друге примере некажњивости напада на новинаре, попут новинара Радара Вука Цвијића, новинара више редакција Угљеше Бокића, новинарке Јужних вести Тамаре Радовановић.

„У свим овим случајевима, оштећени, а и медијска заједница, нису уверени у то да је тужилаштво учинило све што је могуће да би се идентификовали докази који би омогућили да кривично дело ‘насилничко понашање’ ипак буде процесуирано. Оваква пракса говори и о потреби да се измени део кривичног закона који сада не санкционише овакву врсту физичких напада“, каже АНЕМ.

Ова асоцијација је позвала тужилаштво да учини додатни напор како би дошли до праве слике напада на Тодоровића, како би „насилник Раонић био санкционисан“.

„Иначе га чека висока функција у власти. То представља сигнал насилницима да су напади на новинарке и новинаре прави пут за напредак у каријери“, наводи се у саопштењу које је потписао председник Управног одбора АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић.

Како истичу, њихови непосредни руководиоци обавестили су их о томе, а појединима је јасно речено да је разлог за прекид дугогодишње сарадње потписивање отвореног писма руководству.

„Пошто нису технолошки вишак јер за њиховим радом итекако има потребе, нарочито ако се узме у обзир да су нека од упражњених места већ попуњена, ‘пуштени су низ воду’ јер су се придружили нашој борби за извештавање у складу са медијским законима, новинарским кодексом и Статутом јавног сервиса.

Како додају, у Информативни програм доводе се „подобне“ колеге из других медија, док поједине колегинице и колеге који су стално запослени не добијају адекватан простор за ради трпе својеврстан мобинг „празног стола“.

Удружење наводи да чине све што је у њиховој моћи да помогну отпуштеним колегама, а руководство позивају да прекине са реваншизмом.