Ана Лалић Хегедиш каже да није реткост да добија претеће поруке и да не зна шта би могло да испровоцира овакву претњу.

„Одреагујемо када је баш директна претња смрћу као што је ова, тако да је одмах адвокат НДНВ-а пријавио претњу. Мене су управо звали из Одељења за високотехнолошки криминал, које ће, како кажу, већ у току дана да наложи полицији да истражи цео случај. Као што рекох, нажалост, ово је мање-више један од просечних дана у мом животу у последњих пар година“, наводи Ана Лалић Хегедиш.

Она додаје да има утисак да институције напокон озбиљније схватају претње новинарима и да брзо реагују, али да ствари запну када треба да се пронађу и ухапсе починиоци. 

„Буквално имам два предмета која су дошла до суђења, од небројено пријављених случајева. Ето, имамо и тај случај да је човек побегао полицији из кућног притвора и још увек није пронађен, нити имамо информације да ли га ико тражи. Очигледно је да је он на слободи“, каже новинарка.

Новинарка Нове С Ана Марковић нападнута је данас на скупу „Застани, Србијо“ код Факултета драмских уметности у Новом Београду, где је дошло до  туче између  демонстраната и возача. Грађани су у знак протеста блокирали ракрсницу код Факултета на 15 минута, што је изазвало реакцију појединих возача аутомобила.  

Један од бесних возача ударио је из све снаге песницом у подлактицу новинарку Нова.рс која је снимала догађај и избио јој телефон на бетон. „У моју одбрану скочили су људи који су одавали пошту, говорили да ‘оставе’ девојку на миру. Окупљени су покушали да објасне возачима зашто су стали на улицу, али је неко опет кренуо да удара, па се повукао.Упркос околностим, нико од присутних се није померио са места“, наводи Ана Марковић.

Коалиција за слободу медија и СафеЈоурналистс мрежа најоштрије осуђују нову претњу смрћу упућену председници Независног друштва новинара Војводине Ани Лалић Хегедиш, и физички напад на новинарку Нове С Ану Марковић. Очекујемо да ће надлежне институције предузети све мере из својих надлежности и у најкраћем року решити случај претњи Ани Лалиц и насиље према новинарки Ани Марковић. Посебно је важно да се слуцај директне претње смрћу хитно процесуира и реши, имајући у виду претходно искуство и грешке надлежних органа које су омогућиле бекство оптуженог из кућног притвора. Правосуђе на овај начин мора да пошаље директну поруку нападачима да претње смрцу и физички напади не смеју и неће остати некажњени. 

Подсећамо да су претње све чешће праћене увредљивим сексистичким коментарима који постају готово редован облик говора мржње упућеног  новинаркама. Иако производе огромне последице, овакви случајеви нажалост остају у сенци озбиљнијих претњи и напада, и нису довољно препознати од стране надлежних институција и за њих нема одговорности.

За портал volimzrenjanin.com говорио је о изазовима и проблемима у данашњем новинарству, медијским притисцима, будућим плановима…

Реците нам нешто о себи, ко је Далибор Бубњевић?

„Рођен сам у Зрењанину, 1980. године. Завршио сам Зрењанинску гимназију. Потом сам дипломирао и мастерирао на Економском факултету у Београду.

Новинарством сам почео да се бавим као гимназијалац на тадашњем Радио Зрењанину, као и у Листу. Потом сам имао ауторске емисије на ТВ „Луна“ и КТВ.

На Регионалној телевизији „Сантос“ сам уређивао и водио емисију читаву деценију.

Написао сам неколико стручних књига из области економије, као и бројне научне радове у часописима. Такође, био сам запослен у очевој фирми („МБ“) и тадашњој Дирекцији за изградњу и уређење града.“

Следеће године славите друго пунолетство. Навршиће се 18. година како сте главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“. Који период је био најтежи за бављење новинарством?

„Да није Вас, не бих се ни сетио да славим пунолетство у листу „Зрењанин“! Време брзо лети, као да је јуче била 2007. година. Тада сам постављен најпре за главног и одговорног уредника, а потом и директора НИП „Зрењанин“ АД. Никад није било лако! Највише су отежавали фактори који су ван наше контроле (на пример, економска криза, пандемија, инфлација и сл.). Чим привреда не функционише, наступају изазови за медије. Ми смо први који страдају због „мера штедње“. Политички притисци никада не ишчезавају, само мењају облик.“

Лист „Зрењанин“ се поноси титулом најтиражнијег регионалног недељника у Србији. Колико је тешко одржати ову титулу и са каквим се изазовима сусреће писано новинарство?

„Драго ми је да читаоци већ деценијама указују поверење „Зрењанину“. Реч је о изузетно великој одговорности. Трудимо се да идемо у корак са временом. Писано новинарство данас се у многоме разликује у односу на оно од пре 18 година.

Читаоци од нас очекују да имамо ексклузивније вести од електронских медија и детаљније анализе. То нису лаки задаци, зар не?! Поврх посрнућа многих колега, ми и даље настојимо да будемо непристрасни и крајње професионални. Вероватно зато нисмо миљеници политички и привредних елита.“

Какви су финансијски изазови опстанка једног локалног медија данас?

„Опасности надвладавају шансе, па се сви у бранши суочавамо са бројним проблемима. Конкретно, у Банату је све мање људи, самим тим и читалаца/пратилаца.

Број оглашивача је ограничен, будући да мултинационалне компаније најчешће нису спремне да комуницирају са локалним медијима. Недавно сам био у Аустрији, запазио сам да се неки овдашњи гиганти у државама чланицама ЕУ понашају друштвено одговорније него у Србији (рекламирају се на

локалу, финансирају спортске клубове/уметнике итд.). Стичем утисак да за многе инвеститоре, како са Запада тако и са Истока, ми имамо статус колоније.“

Ваша редакција се одлично прилагођава развоју дигитализације и онлине сфере, поред писаног издања, доступан је сајт, „Фејсбук“ и „Инстаграм“ страница. Када сте се одлучили за такав садржај и зашто је ово важно за један штампани медиј?

„Хвала на комплименту. То нам значи, јер долази од колега са великим искуством и изузетним учинком на интернету. Процес дигитализације листа „Зрењанин“ је у завршној фази. Најпре смо читаоцима омогућили претплату на ПДФ издање, што је заживело нарочито у иностранству.

Током пандемије смо увели могућност предаје помена путем сајта. Ускоро ћемо то обезбедити и даваоцима малих огласа. Трудимо се да штампано издање надопуњује дигитално. Почетком наредне године ћемо лансирати нови сајт који ће бити много атрактивнији.“

Познато је да пружате прилику власти и опозицији да се огласе у листу. На који начин успевате да направите баланс између супротних мишљења и испоштујете обе стране?

„Да смо на правом путу потврђује чињеница да су нашим извештавањем подједнако (не)задовољни како власт, тако и опозиција. Свако саопштење релевантне политичке партије објављујемо, јер јавност треба бити информисана. 

Неретко интервјуишемо опозиционе прваке. Новинарка Мирослава Малбашки у извештајима верно преноси скупштинске расправе.

Политичке (не)прилике честа су тема мојих колумни. Поносан сам на награду „Богдан Тирнанић“ коју ми је Удружење новинара Србије доделило за „Огледало недеље“.“

Лист „Зрењанин“ има доста сарадника и прати дешавања у селима и региону. Колико је тешко испратити тамошње догађаје и покрити толику територију?

„Површина Средњобанатског округа је изузетно велика. На жалост, на располагању нам је све мање ресурса. Трудимо се да сарађујемо са колегама из суседних општина који су покренули портале. Размењујемо садржаје и тиме једни другима олакшавамо пословање. Неретко смо на терену и извештамо са лица места.“

Иако многи лист своде само на читуље, то је само један сегмент новина. Како коментаришете ове прозивке и зашто је битно имати део посвећен поменима?

„Злонамерних је одувек било и биће их. Њихове злураде коментаре не одобравам, јер су најчешће последица одсуства кућног васпитања и/или посрнулог карактера. Какав је то човек који омаловажава право појединца на тугу? Помени/читуље су сведоци једног времена. Реч је о цивилизацијској тековини којом се на достојанствен начин свако може испратити, без обзира на друштвени статус, моћ или пак новац који је за живота стекао.“

Многи своје прве новинарске кораке годинама, па и деценијама праве у листу „Зрењанин“. Неки су наставили каријеру у другим медијима, други су успешни у другим професијама. Како на то гледате?

„Лист „Зрењанин“ је већ деценијама расадник изузетно талентовних новинара. Драго нам је што су код нас стицали почетна знања и искуства. Читаоци који нам верују и кадрови које смо изнедрили су наша најбоља препорука. Са свим бившим сарадницима одржавамо колегијалне односе. Неки су своје каријере наставили чак и ван граница наше земље.“

Вучић је дозволио себи да љутито, цинично, повишеним тоном извређа јавни сервис и Телевизије Н1 и Нову С, да назива политичке противнике наркоманима, лудацима, лоповима, онима који гањају девојчице по тоалетима…

Водитељка је само у пар наврата стидљиво демантовала да је РТС сестринска телевизија са Новом С и Н1, као и да је претерано оштар када каже да је РТС потуљен и покварен. Све време је, у ствари, ћутала, док је он као навијен клеветао. Није тражила ниједан доказ за тешке оптужбе које је износио, чак ни када је оптужио РТС да је сам, у јучерашњој емисији, донео „бруталну одлуку“ о повлачењу Закона о високом образовању, као да Влади Србије није остало ништа друго него да такву одлуку прихвати.

Ево како је текао интервју:

Белосветски криминалац и остали припадници групе за притисак

Млађеновић: Од јутрос, од када се појавила вест о хапшењу ових 11 људи, чују се коментари да је то све захваљујући притиску који је створен протестима претходних дана испред зграде Вишег суда у Новом Саду. Је ли ово хапшење последица тог притиска или зато што је тужилаштво завршило истрагу?

Вучић: Ја мислим да када ви ово говорите нисте довољно озбиљни. Тај притисак је највише вршио РТС, много више од њих, као сестринска телевизија Н1 и Нове С. Као што сте то и вечерас урадили. Вама је у прва два минута… три скупа сте навели која су просечно имали 45 присутних – скуп испред Факултета политичких наука, Филозофског факултета, Савски мост… и још је негде био некакав бесмислени скуп силеџија и насилника у Новом Саду. Укупно је, само да то имате у виду, на та четири скупа било 180 људи.

Млађеновић: Али ефекат је био такав… (Вучић јој упада у реч) да то тражи ангажовање државе…

Вучић: Не изазивају они никакав ефекат, осим што имају групе за притисак, у које спада и РТС, заједно са својим сестринским телевизијама једног криминалца белосветског. И те групе за притисак желе да створе утисак да је у Србији ванредно стање, јер 180 људи ваљда врше притисак и контролишу целу земљу. То су ноторне глупости.

А да су у питању ноторне глупости… питаћу вас: Је л’ се сећате када је ваша новинарка, мислим да се тада Јевтић презивала, Милица Јевтић, реаговала када сам упозорио једног новинара баш те групе за притисак…

Млађеновић: Знам догађај о коме говорите…

Вучић: Одлично знате, само ми реците да ли говорим истину или не… Само сам га замолио када ми је млатио телефоном испред лица да склони телефон од мог лица, не користећи ниједну ружну реч, ништа бахато, ништа арогантно. Онда је она скочила и рекла: „А зашто то радите?” Јесте ли јуче реаговали на напад на новинарке Информера Лидију Маклагић, Милицу Шкорић и Бранку Лазић?  Јесте ли објавили дивљаштво које је проводио један показани и доказани наркоман, који се тиме хвали, господин Микетић? Јесте ли говорили о ономе како су нападали полицију, тукли полицајце у Новом Саду.

Млађеновић: Јесмо, приказали смо снимке.

Вучић: Не нисте, него сте говорили да је дошло до гурања. Није дошло ни до каквог гурања…

Млађеновић: И до отимања опреме…

Вучић: Није дошло ни до каквог гурања, као што сте и вечерас обманули јавност. Нема тамо гурања. Полиција стоји негде. И никога не дира, никога не напада. И чува да неки људи могу слободно да раде свој посао. И ништа више од тога полиција и државни органи не раде. А онда неко дође и почиње да удара и гура полицајце.

Млађеновић: И да отима, све смо…

Вучић: У свакој другој земљи ти људи би били сви похапшени и због узнемирења јавности. Јер они, за разлику од ових људи које тужилаштво данас гони, а који нису учинили умишљајно дело, само да то буде врло јасна разлика, ови сви умишљајна кривична дела чине. И они који су рушили Градску скупштину у Новом Саду, и они који су тукли полицајце, и они који их свакодневно нападају. Ту су све дела учињена са директним умишљајем. Само да то буде потпуно јасно…

(…)

РТС признаје пропуст, ето, грешке се догађају

Вучић: Него, не рекосте ми за новинарке Информера, да ли сте осудили тај брутални напад?

Млађеновић: Не, нисмо имали ту вест…

Вучић: А, нисте имали ту вест…

Млађеновић: Али овде радим већ дуго, радим сваки дан, јуче сам радила када је тај напад био…

Вучић: Али се нисте сетили…

Млађеновић: Могу да признам пропуст, али не и да припадамо „сестринском удружењу“ са другим медијима и да…

Вучић: Не морати ви да признате, људи то виде.

Млађеновић: Да ли смо направили грешку, свако је направи, али намерно заиста да…

Вучић: Није никакав проблем, ово је моје мишљење. Нећете ваљда да ми забраните право на другачије мишљење…

Млађеновић: Не, апсолутно. Поштујем…

Вучић: Ја само мислим да сте ви исти као они, само много опаснији од њих. Зато што они то раде глупо, а ви то радите лукаво. Само то мислим. Мислим да је РТС много опаснији од Н1 и Нове С, мислим да то ради много потуљеније, поквареније. Као што сте радили кампању…

Млађеновић: Мислим да сте преоштри… (једва да се чује)

Вучић: Као што сте радили… Не можете да ми одузмете право да мислим.

Млађеновић: Не…

Вучић: Ја на вас не вршим никакав притисак, ја од вас не тражим питања унапред, ја од вас не тражим ништа. Не тражим да било шта објавите или не објавите. Немојте да ми браните да кажем шта мислим. И то је све што ја имам право у животу као грађанин, на сопствену мисао и да изговорим оно што мислим. То ми ни као председнику Републике ни као обичном грађанину ове земље не можете одузети.

Млађеновић: Апсолутно.

Председник клевеће, водитељка ћути

У наставку разговора, Вучић је рекао да свима све сме у лице да каже, и Американцима и Русима, па и РТС-у.

„Зато сам један од најцењениних лидера на свету, као што сте могли да видите свих ових претходних дана, недеља и месеци“, рекао је скромно.

Говорећи о протестима због рушења моста на Сави и градње мостова у Новом Саду, оптужио је РТС да даје простор лудацима.

„Лудаци увек имају простор да се покажу када ви тих 30 људи приказујете сваког дана. То је њима храна, то је њима живот. И ништа више од тога.“

Водитељка РТС-а није реаговала ни због оваквих клевета.

Оптужио је оне који протестују због рушења моста да су за то плаћени, да то раде због нечијих пословних интереса. Водитељка није питала какви су интереси у питању и какве председник има за то доказе.

Вучић је у наступу театралне искрености, додао да је очајан због одлуке Владе Србије да повуче Закон о високом образовању и да је премијер Милош Вучевић разговао „са деканима и другим уцењивачима“, и додао да су они имали највећу подршку од РТС-а.

„Сада смо установили да, у ствари, имамо фантастичан Универзитет, иако већ 10 година на овој телевизији држите придике да немамо никакво школство, никакав Универзитет, да правимо ботове, послушнике и не знам кога. А када хоћемо да нешто изменимо, онда кажете: ‘Али наш Универзитет је сјајан.'“

Рекао је и да је отварање пруге Београд-Суботица било планирано, али да је сада одложено „због хајке коју сви заједно спроводите“.

Повишеним тоном је изговорио да штрајк професора Универзитета тражи „она луда Биљана Стојковић и Даница Поповић, доказани лопов, доказани плагијатор правоснажном одлуком њеног факултета“. За професоре који хоће да штрајкују рекао је да то раде зато што „хоће да муљају“.

Водитељка јавног сервиса није реаговала.

На питање новинарке Млађеновић шта је резултат разговора са премијером (Вучићевим „пријатељем и братом“, на кога је љут), он је одговорио:

„Резултат је тај да они поштују одлуку РТС-а, коју је РТС јуче овде саопштио на бруталан начин, без да се саслуша друга страна, после 40-минутног разговора, договорених питања и свег другог – да ми морамо да повучемо тај закон. А ја ћу да видим да ли ћу лично да поднесем тај предлог закона Скупштини Србије, па да видимо ко ће да има већину.

Водитељка ни на ове оптужбе за бруталност РТС-а није реаговала.

Председник је неименоване особе из ПроГласа оптужио и да „јуре девојчице по тоалетима“. Млађеновић је рекла да не зна о коме се ради, али је Вучић подсетио:

„Знате, знате и о коме се ради, много је гласан тај.“

Водитељка је брже-боље прешла на другу тему.

Из Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга

Ако објављује саопштење или садржај документа органа јавне власти или његовог представника којим се повређује људско право (нпр. повреда претпоставке невиности, говор мржње и др.) или ако до повреде људског права дође у току емисије која се емитује уживо (директно), пружалац медијске услуге је дужан да се огради од наведене информације, а да као разлог наведе могућу повреду људског права.

„Извештај о Србији је врло детаљан, у целом тексту заузео је 13 страна и у њему се може прочитати оно што ми у Србији знамо и примећујемо“, казао је.

Према његовим речима, један од основних проблема на који су указали је нетранспарентност власништва у медијима.

„И утицај државе преко тог власништва на уређивачку политику, али је указано и на нападе на новинаре, притиске на независне медије и утицај државе који се врши и преко Телекома, али и преко других повезаних лица“, нагласио је Божић.

Он је рекао и да је у Бриселу могло да се чује да сви проблеми које има Србија у вези са медијима, почињу да се појављују и у неким земљама ЕУ.

„И све има везе са European Media Freedom Act-ом, који би требало да почне да се повезује и са тим земљама које су већ чланице ЕУ“, додао је.

Србија је, како је рекао, још далеко од тога да поштује све из тог европског акта.

„Али је било значајно што се председница Европског парламента Роберта Мецола обратила свима на том панелу у Европском парламенту и закључак те њене поруке јесте да демократија не може опстати без слободних медија. У том смеру би политика ЕУ требало да се креће и да би тако нешто требало и у Србији да осетимо“, рекао је Божић.

На питање које су препоруке у извештају за власти у Србији, Божић каже да препорука нема.

„Препорука је да се поштују закони, да се буде искрен у ономе што је потписано. Ја сам данас, говорећи на панелу, указао да је проблем Србије што усвоји неке законе а онда их сама не поштује, и посебно сам навео случај РЕМ-а, као један од дела Закона о електронским медијима, а видимо да делови тог закона и даље нису примењени“, рекао је.

Пошто је, каже, Србија кандидат за чланство у ЕУ, ЕУ би требало више да учини у пољу утицаја на власти у Србији да макар оно што је већ договорено, да то почне и да се примењује.

„То је и на посланицима Европског парламента и Европске комисије, то је нешто што предстоји, али закључак јесте да је ситуација са слободом медија у Србији све гора и да би нешто под хитно требало урадити“, закључио је програмски директор Н1.

Видео прилог Н1

У пријави достављеној Основном јавном тужилаштву у Чачку пише да је уредништво Озонпресса „омогућило да се објаве увредљиви, брутални и сексистички коментари“ испод текста „СНС: Саопштење поводом неистинитих информација о неисправној пијаћој води“, објављеног 16. новембра.

Редакција Озонпресса је одговорила саопштењем у ком пише да се нови повереник владајуће странке у Чачку и помоћница градоначелника за екологију и заштиту животне средине „баве тужакањем, тј. подношењем кривичних пријава против новинара и медија, уместо да се позабаве решавањем горућих проблема од интереса за грађане Чачка“.

„Ваљда је по њиховој процени напад на новинаре који критички пишу о њиховом (не)раду и нестручности, важнији од загађености Западне Мораве и загађености ваздуха у урбаном делу Чачка и од уклањања дивљих депонија, које су направили својом неспособношћу и немаром градски функционери напредњака у Чачку и Ужицу, као и напредњачки руководећи кадрови у регионланој депонији Дубоко и у чачанском Јавном комуналном предузећу Комуналац“, пише редакција портала.

Најновије БИРН-ово истраживање Транспарентност под лупом: Јавне набавке за медијске услуге доноси анализу потрошње готово милијарду динара јавног новца за услуге оглашавања државних институција, администрације и јавних предузећа.

Анализа преко 300 уговора, доступних на Порталу јавних набавки, показује да су медији с таблоидном уређивачком политиком, највећи прекршиоци етичког кодекса, добили значајан део новца.

Најновији предлог измена Закона о оглашавању, који није укључио питање државног оглашавања, медијска удружења сматрају за још једну пропуштену прилику да се ова област системски уреди.

Неспремност државе и надлежних министарстава да се ово питање стави на сто, не само приликом измене овог већ и Закона о јавним набавкама, говори у прилог тези да је оглашавање један од механизама утицаја на медије и медијско тржиште.

Тања Максић, ауторка истраживања о јавним набавкама за медијске услуге каже да је обрађено 307 уговора из 2023. и прве половине 2024. године, укупне вредности од скоро милијарду динара.

„Подаци указују на то да су највећи добитници буџетског новца медији таблоидне оријентације, који су у претходним истраживањима идентификовани као највећи прекршиоци етичких новинарских стандарда. Тако су они добили најмање 268 милиона динара кроз јавне набавке директно. На пример, само Државна лутрија Србије је на оглашавање издвојила око 200 милиона динара, од чега је највећи уговор отишао Медијској мрежи Србије, издавачу таблоида Српски телеграф“, додаје Максић.

Такође, маркетиншке агенције, које посредују у дистрибуцији буџетског новца према медијима, у просеку добијају веће уговоре од појединачних медија. Ова пракса потрошње отежава праћење новца јер се, у одсуству извештаја о потрошњи, финални корисници јавног новца остају непознати.

Цело истраживање доступно је на порталу БИРН-а.

Дужност новинара је да у име грађана тражи одговоре од изабраних представника власти, што је она и учинила на професионалан начин, без насртаја на одборнике, нити покушаја да их доведе у непријатну ситуацију. Подсећамо да је новинарка од двоје одборника добила одоговор (да не желе да коментаришу) а остали одборници су напустили салу без освртања на њено питање.

Међутим, тврђе Милана Димитријевића (у свом саопштењу за јавност) и навода Љиљане Шубарић (у одговору на питања Медија центра), где и поред видео снимка, на којем се јасно види шта се догодило, описују своје верзије догађаја,  представљају покушај релативизације напада на новинарку и њен професионални интегритет.

Називање новинарке “хијеном” јер поставља питања, не сме се и не може оправдавати никаквим околностима и такво понашање је недопустиво за сваког јавног функционера.

Медија центар Чаглавица тврди да је понашање новинарке Kатарине Маринковић након седнице СО Грачаница било сасвим професионално и да би њен поступак могао да буде школски пример другим новинарима у тражењу одговора на питања од општег јавног интереса.

Медија центар Чаглавица охрабрује новинарку Kатарину Маринковић да настави да свој посао ради са истим итегритетом и професионализмом, као и до сада.

Медија центар Чаглавица поново позива председника СО Грачаница Милана Димитријевића да се извини новинарки Kатарини Маринковић због увреде коју јој је упутио и да престане са праксом неистинитог тумачења догађаја у покушају да оправда своје недопустиво понашање.

Медија центар Чаглавица очекује и од градоначелнице Грачанице Љиљане Шубарић, да испуни обећање и да након што обави  “супервештачење”, односно како је навела, анализу ситуације у општини и наших медијских садржаја, јавност упозна са мерама које је предузела у вези са вређањем новинарке Kатарине Маринковић.

“Моје речи, којима сам описао поступак новинарке Маринковић као „напад хијене“, биле су израз мог незадовољства начином да се добију изјаве одборника, мимо њихове воље. Свестан сам да изречена мисао отвара простор за једно негативно тумачење, али напомињем да није било ни најмање намере, нити помисли, ка личној увреди новинарке. Такође, свестан сам да такав начин комуникације није примерен јавној функцији коју обављам и због тога изражавам искрено жаљење, иако моја намера није била да дискредитујем новинарку у обављању њеног посла, већ да јој скренем пажњу да изјаве одборника узме без насртаја на њих и довођења у непријатан положај, како налаже новинарска етика”, објашњава Димитријевић.

Димитријевић истиче да “поштује новинарску професију, те додаје да је сарадња са медијима кључна за транспарентност рада Скупштине општине”, али истовремено изражава жаљење што га “нико од новинара ниједне медијске куће, који су пренели информације о овом догађају, нису контактирали”, као ни административно особље, нити одборенике.

“Вођени колегијалношћу без преиспитивања свих чињеница, пренели су виђење ствари само једне стране. Верујем да у демократском друштву, као и унутар институција, сви учесници у јавном животу, па тако и новинари, треба да поштују узајамну одговорност, професионализам и основна људска права”, наводи Димитријевић у саопштењу објављеном на званичном сајту Општине Грачаница.

Претходно је Маринковићевој извињење упутила градоначелница Грачанице Љиљана Шубарић, али уз низ  критика на рачун новинарке Медија центра.

Иако је телевизија доступна у сваком тренутку, било где и на свим уређајима, требало би да буде подједнако доступна свима, без обзира на вид и слух. Посвећеност већој укључености у друштво и приступачности неопходна је не само за програмске садржаје, већ и за промотивне садржаје.

Према подацима Светске здравствене организације, скоро 20% светске популације живи са оштећењем слуха, а најмање 29% пати од кратковидости или далековидости.

Светски дан телевизије је важна прилика да се подигне свест о друштвеној инклузији и покаже у којој мери су ТВ компаније и оглашивачи спремни да допринесу и посвете се још приступачнијем медијском пејзажу у којем ће сви имати једнак приступ истим услугама, искуствима, информацијама и забави.

Тек девет месеци након подизања оптужнице, главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва Ненад Стефановић наложио је Првом основном јавном тужилаштву (ПОЈТ) да испита повреду тајности овог поступка.

Свима који га прате је од почетка јасно да таблоиде и телевизије са националном покривеношћу тајност овог изузетно осетљивог суђења не занима и да они непрестано износе детаље које могу да знају само они који у процесу учествују.

Истрага је покренута 7. октобра 2024. Како Цензоловка сазнаје од тужилаштва – након месец и по дана нема помака.

На захтеве које је ПОЈТ упутило одговорили су Виши суд и Више јавно тужилаштво (ВЈТ), али не и полиција, иако је за то имала законски рок од 30 дана.

На питање да ли ће, због истека тог рока, тужилаштво упутити ургенцију полицији, ПОЈТ одговара да би то било „преурањено, имајући у виду комплексност самог предмета”.

Нису одговорили како објашњавају „комплексност” овог предмета.

Полиција би морала да саслуша и родитеље убијене деце

Некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро објашњава да се комплексност може посматрати из више углова. Један је и тај што је то, како каже, „ћорав посао”, јер је сада „неизводљиво утврдити кривицу” за цурење података.

Како полиција, до објављивања овог текста, није одговорила на питања Цензоловке о томе зашто још увек није поступила по захтеву ПОЈТ, када ће то урадити, као и шта у овој фази предмета подразумева њен посао, Петровић Шкеро појашњава:

„Полиција треба да уради оно што јој је наложио тужилац. Ако је рекао да доставе све потребне информације за утврђивање одређеног кривичног дела, то не значи ништа. Ако је урађено по закону и полицији речено шта све треба да уради, рок од 30 дана је вероватно недовољан, јер не знам шта су друго могли да им наложе, осим саслушања свих присутних.”

Из ПОЈТ потврдили су за Цензоловку да се истрага за цурење података одвија за комплетан кривични поступак у случају „Рибникар”, а не само за два рочишта на којима је сведочио малолетни К. К.

Управо то, каже Петровић Шкеро, чини предмет још комплекснијим, јер полиција мора да саслуша све који су икада присуствовали свим фазама процеса.

„Да би саслушала све, мора прво да тражи записнике са свих рочишта, да их све прочита, а потом утврди – ако је то уопште констатовано – ко је све присуствовао суђењима. На крају да разговара са сваким од њих: судским стражарима, чистачицама, судским већем, лекарима који су били у пратњи малолетника, адвокатима, али и – родитељима чија су деца убијена.”

Родитељи се у том случају, додаје наша саговорница, излажу додатној трауматизацији, а „не можеш њих да не саслушаш”.

Тешко утврдити одговорност новинара

Детаљи о К. К. и са суђења његовим родитељима, поготово након његовог сведочења, могли су да се прате у извештајима таблоида и националних телевизија из минута у минут.

„Последице таквог извештавања су страшне. Чак и да је суђење отворено за јавност, у медијима мора да постоји селективност при преношењу нечијег сведочења. У овом случају није било никаквог обзира ни према интересу јавности, ни према добробити оних који су умешани у процес – родитеља убијене деце, родитеља деце која су преживела или те саме деце”, рекла је за Цензоловку Тамара Скрозза, заменица уредника агенције ФоНет, експерткиња за медијску етику и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.

Мотиви за такво извештавање су, како је за Јуроњуз објаснио министар информисања Дејан Ристић, искључиво – тржишни. А све то, додаје, раде „врло свесно”.

У случају да тужилаштво покуша да утврди одговорност новинара за цурење информација, Вида Петровић Шкеро каже да би сваки новинар могао да се позове на закон и каже да не жели да открива извор информисања. Још један проблем је, додаје она, и то што текстови таблоида најчешће нису потписани, па се и не зна ко је аутор, а главни уредник би могао да каже да се „не сећа” ко је извор.

Петровић Шкеро сматра да би управо главни уредник или уредник рубрике требало да реагују, али да то не можемо да очекујемо, јер – „уредник такво извештавање и тражи”.

Преостаје, каже, жалба Савету за штампу. Мада је домет овог тела јавна опомена медију.

Такву опомену упутило је и само Министарство информисања, објашњавајући да нису могли да покрену судске поступке, јер за изношење детаља са затвореног суђења законом није предвиђена прекршајна одговорност.

Према Закону о електронским медијима, на непрофесионално и неетичко извештавање о насиљу на телевизијама морало би да реагује Регулаторно тело за електронске медије, а за такве прекршаје јесте предвиђена одговорност. Међутим, Савет РЕМ-а, тело које доноси одлуке о електронским медијима, тренутно не постоји.

Зашто тек сад?

Истрага због цурења података покренута је тек око девет месеци од почетка судског поступка у случају „Рибникар”, и када је у процесу сведочио малолетни К. К., кога је испитивао и тужилац Ненад Стефановић.

„Да је овај поступак покренут раније, тада би можда имао и педагошки ефекат. Сада се чини да је потпуно немогуће утврдити то кривично дело”, каже Вида Петровић Шкеро. „Како време пролази, докази су лабавији.”

То не значи, како објашњава, да случај треба да стоји у фиоци, већ да је тужилаштво дужно да, по истеку рока, пита полицију зашто још увек није одговорила на захтев, да ли има проблема око прибављања доказа….

„Управо због потребе грађана да знају шта се дешава и да ли се поштују права свих који учествују у поступку, тужилаштво првог дана по истеку рока треба да пита полицију шта је урадила и зашто нешто није урадила. И да, када постоји рок, пише надлежнима да им службе не поступају по закону. Једино таквим понашањем можемо да доведемо у ред институције.”

Скроза: Штета је огромна и ко зна колико ће је још бити

И Вида Петровић Шкеро и Тамара Скроза се питају зашто бар део суђења родитељима К. К. у процесу „Рибникар” није отворен за јавност, с обзиром на велико интересовање грађана за овај случај.

„Требало је да се примењује институт делимичног искључења јавности за одређена рочишта када се саслушава малолетник, јер други малолетници ту неће бити саслушани. Родитељи већ имају парничне поступке који су отворени”, каже Петровић Шкеро и додаје да су делови процеса могли бити отворени „све док оптужница није проширена и за занемаривање детета, након сведочења К. К., када већ почиње залажење у приватност”.

Тамара Скроза наводи да смо, „знајући наше медије, могли унапред да претпоставимо шта ће се догодити”:

„Сви су жедни и жељни информација са тог суђења, информација о К. К., о генези тог злочина… И могло је да се претпостави да ће доћи до цурења. Штета је огромна и питање је колико ће је још бити у будућности.”

У кривичном поступку против родитеља К. К. тужилаштво терети његовог оца за тешко дело против опште сигурности, док је мајка оптужена за недозвољено држање оружја и муниције.

Након сведочења К. К., оптужница је проширена, па се родитељи терете и за занемаривање и злостављање малолетног лица, док је К. К. добио статус оштећеног.

Суђење се наставља 9. децембра.

Поред овог кривичног поступка, против родитеља К. К. води се још пет парничних, које су покренуле породице оштећених и којима јавност може да присуствује.

Градоначелник Бора је поручио да су новинари одговорни људи и да коментаре увредљивог карактера према њему, треба да бришу.

„То раде одговорни људи. Називање некога „дебелим г….“, „лоповом“ или „криминалцем“, навикао сам на то, и то чујем сваки дан. Међутим такви коментари на вашем медију стоје данима, и то показује какав сте ви медији. Ви сте медиј који шири мржњу и то дозвољава. Треба да вас је срамота. И вас и вашег власника који сматра да сте ви одговоран медиј“, казао је Миликић, градоначелник Бора.

Истакао је да он није цртао тај парк како ће изгледати, да нису ни они (новинари), а још мање њихов власник, „пропали новинар Маза“.

„Он узима новац од Американаца, од Европљана, али и од Ђиласа и осталих и прави циркус у свом граду и изиграва пијуна различитих служби који не воле државу Србију, као и ваш медиј“, казао је.

Додаје да грађани Бора који разумеју шта они раде, цене и поштују све, а они који цео дан седе поред компјутера, и не раде ништа, они ће пљувати све шта се уради у граду.

Затим је градоначелник Бора, на појашњење новинарки Ист медиjе да их он није саслушао до краја, и да немају ништа против парка, казао следеће:

„Ја знам вас лично и поштујем вас. Међутим такви коментари да иду, 140 коментара, увредљиве природе, заиста ми не смета, али говорим о демократији. Пројекат парка је радила озбиљна кућа. Мени је тај пројекат превише модеран, али ја као појединац немам права да ничији рад обарам или поричем. Не може неко ко никада није радио или има три разреда школе да коментарише озбиљне радове. Не желим да коментаришем тај пројекат али желим да коментаришем рад медија који не поштују никога у Бору. Снимаћу и ја шта причам, па ћу онда пустити, па да се види шта ви објављујете, а шта ми, па да покренем ‘игранку’ колико сте објективни. Ово није усмерено против вас већ према уређивачкој политици вашег медија“, казао је он.

Редакција Ист Медиа се оградила од увреда које грађани на Фејсбук страни упуте градоначелнику и истичу да су увредљиви коментари више пута брисани, али да је реч о коментарима на друштвеној мрежи Фејсбук, јер опције за коментарисање на сајту – нема.

„Такође, такве коментаре могуће је пријавити и самом Фејсбуку, а коментаре који нису личне увреде већ се односе на владајућу странку и рад градске власти, сматрамо правом грађана да изразе своје мишљење и није на нама, али ни на власти, да то мишљење спутавају иако се са њиме не слажу. Да је градоначелник имао мало више стрпљења и сачекао да чује питање, знао би да се редакција Ист Медиа овом темом већ бавила и то у позитивном смислу подржавајући нови изглед и иницијативу да се парк среди и омогући грађанима да уживају у њему“, казали су из Ист медиа.

Градоначелник Бора два пута са новинарима

На другој конференцији за штампу, истог дана, опет је дошло до окршаја градоначелника Бора, али овог пута са власником портала Ист медиа, Сашом Трифуновићем.

На питање да прокоментарише хапшење бизнисмена из Хрватске, који је ухапшен због корупције, а где се и спомиње Бор, градоначелник Бора Александар Миликић, казао је следеће:

„Видео сам ваш текст који сте написали озбиљно амбициозно опозиционо. Ви, Мазо, који примате новац од Кинеза, Зиђин Мајнинга и Копера, да их рекламирате, а изигравате озбиљну опозицију. Видим да вам је непријатно, пошто сте поцрвенели у лицу. Питам вас колико новца добијате од Зиђина да пишете о њима лепо, а да град Бор и градоначелника пљујете? Написали сте да је град Бор куповао од бизнисмена из Хрватске који је ухапшен за превару. Ја не знам који је тај бизнисмен и чиме се бави и град Бор не купује тако што неко некоме тако каже“, казао је градоначелник Бора.

Миликић је истакао да је текст написан тако циљано да се прикаже да је неко у Бору учествовао у малверзацијама.

„Ако постоји неке основе да неко одговара, ево ја ћу поднети пријаву, као и увек до сада. Ви сте текст написали као освету за оно што се десило на конференцији пре два сата, а то је да новинарски посао радите нечасно, не као новинар него као човек. Опет вас питам колико новца добијате од Кинеза да о њима пишете лепо“, казао је.

Градоначеник Бора, Александар Миликић, огласио се и на Фејсбуку, где је казао да сматра да поједини медији својим непрофесионалним приступом и манипулативним извештавањем нарушавају основне принципе објективног информисања.

„Различита мишљења о јавним пројектима су добродошла и пожељна и то је део демократског процеса. Међутим, прелазак границе у ширењу неистина, личних увреда и пристрасних инсинуација не доприноси квалитетном дијалогу, већ штети интересима грађана. Посебно желим да истакнем да било какве оптужбе или инсинуације које алудирају на личне или политичке мотиве немају никакво упориште у чињеницама. Град Бор води се принципима одговорног рада и транспарентности, а сваки наш пројекат има за циљ унапређење квалитета живота свих грађана. Позивам медије да се врате основама професионалног новинарства: објективности, тачности и непристрасности. Критика је важан део демократије, али мора бити заснована на чињеницама, без политичког утицаја“, написао је Миликић.

Огласила се и редакција Ист медиа због наводног вређања новинара од стране градоначелника Бора

Преко друштвене мреже Фејсбук, огласила се и редакција Ист медие, да је градоначелник Бора Александар Миликић, јуче у два наврата, на две прес конференције, покушао да увреди две новинарке сајта Ист медиа, наводно признајући им да добро раде свој посао, али да је уређивачка политика усмерена ка уништавању Града Бора јер не бришу коментаре на друштвеним мрежама где га називају погрдним изразима и износе критике лоших потеза власти.

„Ненавикнут на критике (не оправдавамо личне увреде на друштвеним мрежама), спонзоришући таблоиде и гостујући у виртуелном свету Марићеве ТВ Хепи, опхрлио га је осећај параноје, па је покушао да новинаркама и мени, Саши Трифуновићу као уреднику, одржи предавање о демократији, што можете чути у тексту и аудио прилогу на сајту Ист медиа. Највеће оптужбе је изрекао користећи јалове критике налик критикама медија партијског колеге Шапића – да сам као уредник и власник тајкун који прима новац од ЕУ, УСА и Кинеза да бих уништио град. Скучен у безизлазу СНС коруптивног српског брода који тоне, али и ушушкан у велики буџет Града, који, успут, делом пуни и Ист медиа, манијачно гоњење из БГ таблоида преселило се и на наш локални терен“, казали су из Ист медије и додали:

„Дужан сам да као уредник напоменем да су претходних година донације ЕУ и УСА намењене за развој демократског дијалога и плате озбиљних новинара који желе да се баве својим послом и текстовима од јавног интереса (будући да Град Бор кроз Конкурс за суфинансирање медија даје новац ПР службама и превозничким компанијама), а да са кинеским фирмама имамо Агенцијске уговоре за објаву информативних садржаја које обележавамо као ПР текст, успут се не либећи и да извештавамо о стању аерозагађења у Бору, еколошким проблемима и мукама житеља околних села. О свим донацијама подаци су јавно доступни у АПР-у, и ниједан није под велом тајни“.

Такође су казали, да свако ко није бежао са наставе информатике или тежи медијској писмености, то би требало да закључи.

„Нас троје новинара Ист Медиа, уз подршку младе новинарке Јелене Трајковић која је на пракси, и даље ћемо наставити да објављујемо медијске садржаје од јавног интереса за Град, без обзира на јалове притиске. Јер, многим претходним политичарима смо видели леђа, а они наша – не. Зато, Ист медиа стаје у одбрану две наше новинарке – Марије (Димитријевић и Савић), а уколико се буду наставили притисци СНС власти, заштиту ћемо затражити преко новинарских удружења које поштују наш новинарски рад и наше поштовање кодекса новинара Србије. Без компромиса, уз подршку хиљаде наших читалаца из Источне Србије“, закључили су.

Одборник у Скупштини Бора, Владимир Стојичевић, казао је за Данас да осуђује сваки вид напада, увреда и етикетирања усмерених према медијима, а посебно оне које долазе од јавних функционера, попут градоначелника Бора.

„Сматрам да овакво понашање није коректно и да нарушава принципе слободе медија и професионалног новинарства. Слобода изражавања и независност медија су темељни стубови демократског друштва. Медији играју кључну улогу у обавештавању грађана и омогућавању транспарентности власти, те им је потребно обезбедити слободу рада без притисака или застрашивања. Верујемо да су отвореност и поштовање према медијима кључни за изградњу поверења између грађана, медија и власти. Јер нису сви субјективни, градоначелниче и не носе ружичасте наочаре. Стоп медијском мраку! Подршка за Прес центар ИСТ Медиа“, поручио је.

Фирма „Internet group“, издавач портала Телеграф.рс, добила је 5,5 милиона динара, а по 5 милиона округло добили су Новости, Србија данас и Тачно доо. Агенција „News media team“ ове године мора да се задовољи са 3 милиона динара, агенција ЕГЗА са 2.5 милиона, а Media infoplanet и Digital universe са по 2 милиона динара.

Дневник Пољопривредник је добио 1,8 милиона динара, удружење „Amicus“ 1,1, док су по милион динара добили Удружење спортских новинара Београда, Удружење новинара Србије, Хумани тим, СОС канал и агенција „Purity media“.

Мерлинка фестивал је за два пројекта добио укупно 500.000 динара, Бум Бум доо је добио 400.000, а најмање новца на београдском конкурсу добили су Синдикат новинара Србије (СИНОС) и удружење „Савез Срба из региона“, свега 200.000 динара.

Нови Правилник о суфинансирању пројеката производње медијских садржаја предвиђа одредбу према којој чланови комисије треба да узму у обзир да ли су учеснику конкурса изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације у последњих годину дана, због кршења професионалних и етичких стандарда.

Према подацима Савета за штампу Ало је прекршио Кодекс новинра Србије 12 пута у последњих годину дана, Информер пет пута, Српски телеграф и Новости по четири пута, а портал Телеграф.рс једном.

Вељановски: Пројектно суфинансирање је обесмишљено, вратили смо државно финансирање медија

Професор Факултета политичких наука у пензији, експерт за медије Раде Вељановски каже да није изненађен оваквом расподелом средстава и да се то дешава годинама уназад.

„Када смо прошле године доносили нове медијске законе, пошто Закон о јавном информисању и медијима регулише процедуру пројектног суфинансирања, ја сам тада рекао да би било боље да тога у закону уопште више нема, јер то се потпуно отело контроли“, каже професор Вељановски за НУНС.

Он сматра да је читав концепт пројектног суфинансирања обесмишљен.

„Првобитна идеја је била да се помогне малим локалним медијима који не могу да буду самоодрживи и не могу да опстану на тржишту после власничке трансформације; да онда када имају садржаје од јавног интереса, дакле садржије из образовања, културе, намење деци, за информисање локлане заједнице итд,  а који нису профитабилни, да се за њих одвоји неки новац. Међутим, то се сад потпуно отело контроли и већ годинама тај новац добијају медији који постоје на регионалном, покрајинском, националном нивоу, свеједно је да ли су електронски или су штампани. Значи да су то велики медији који имају новац и потпуно је ван памети да тим медијима из тог јавног новца неко даје један једини динар“, објашњава Раде Вељановски.

„А још важније је што се тај новац даје онима који не заступају јавни интерес и не производе садржаје који су у јавном интересу, него директно крше и негирају јавни интерес и раде против њега. Дакле, ништа ме не изненађује, то је тако већ годинама“, додаје он.

Вељановски примећује и да постоје медији који се потпуно финансирају из јавних средстава.

„То више није суфинансирање, него финансирање. И то је сада толико широко, да потпуно нема смисла. Значи, ми смо кренувши у медијску транзицију, требало је да државу потпуно искључимо, да државни новац потпуно искључимо из финансирања, међутим, ми смо на мала врата таквим одредбама вратили државно финансирање, а онда је још Законом о јавним набавкама омогућено да медији могу да добијају новац из државних средстава и то са основном идејом више нема никакве везе“, наводи Вељановски.

Члан комисије изабран жребом: Стручност или погодност при одлучивању о медијским пројектима?

Трочлану комисију која је донела одлуку који пројекти ће бити подржани чинили су Јасмина Мијаиловић, на предлог удружења Comnet, Петар Кочић, на предлог удружења Друштво новинара Војводине и Биљана Ратковић Његован као независни стручњак за медије.

Будући да је било четири кандидата са максималним бројем бодова у конкуренцији међу незавиним стручњацима, жребом је одлучено да Биљана Ратковић Његован буде изабрана, стоји у образложењу Решења о именовању чланова комисије.

Поред Ратковић Његован, максималан број бодова имали су Бранислав Санчанин, Саша Мирковић и Раде Вељановски.

„Жреб је жерб, он је једнак ваљда према свима. Тако је како је, али ни то не би био први пут да се нађе начин да се ескивирају они који су најстручнији и најкомпетентнији и да се то да у руке онима преко којих се може утицати на расподелу средстава“, кратко је прокоментарисао професор Вељановски Решење о именовању чланова комисије.

Сукоб интереса на покрајинском конкурсу

Биљана Ратковић Његован учествовала је у раду комисије Министарства информисања за медијске садржаје на језицима националних мањина. Била је једна од осам кандидата који су се пријавили на све конкурсе које је Министарство расписало.

Такође, учествовала је у раду комисије Покрајинског секретаријата и то на предлог Друштва новинара Војводине. У биографији коју је доставила Министарству информисања стоји да је чланица овог удружења, тако да се може рећи да су у раду комисије на београдском конкурсу учествовала два представника ДНВ-а.

УНС је раније писао да се Ратковић Његован нашла у сукобу интереса приликом рада у комисији на медијском конкурсу који је расписала АП Војводина.

Према писању УНС-а на овом конкурсу Задруга медијских и културних стваралаца Медијакулт Нови Сад, за пројекат „Видео подкаст: Новосадски разговори“, добила је 4.950.000 динара, а медиј који је наведен у Решењу као медиј преко којег ће бити емитован садржај је „Војвођански новинар“.

Издавач „Војвођанског новинара“ је Друштво новинара Војводине (ДНВ), регистровано на истој адреси као и Задруга која је носилац пројекта, а у комисији која је одлучивала о додели новца била је и Биљана Ратковић Његован, изабрана на предлог тог истог Друштва новинара Војводине.

Како је УНС навео, у тренутку одлучивања у комисији Ратковић Његован била је опертивни уредник портала „Војвођански новинар“, а након информација у медијима да је у сукобу интереса, она је избрисана из импресума.

"Нису им потребни овакви предмети, којима се губи време судова", рекао је Брату, наводећи да није ни у интересу јавности да се на тај начин троши време и ресурси судова.

Говорећи о истраживању јавног мњења које је у Србији спровео ОЕБС, навео је да је поверење грађана у све институције веома ниско, осим у случајевима војске и цркве.

Како је навео, правосуђе је такође остварило раст поверења између два истраживања 2013. и 2023. године - са 14 одсто испитаника, на 25 одсто.

Према њеним речима, неопходна је континуирана комуникација и едукација запослених у судовима и медијима, како би се вратило поверење грађана и у једне и у друге.

Генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић казала је да је поверење и у медије и у правосуђе ниско.

"Да би се учинио један корак у напред, морамо да успоставимо комуникацију, која је постигла најнижи ниво у претходних 10, 15 година", казала је Филиповић.

Навела је да су медији и судство јако повезани и да имају сличну улогу у друштву, односно да свако ради свој посао у јавном интересу.

Филиповић је нагласила да и једни и други морају да се држе етичких кодекса, као и да држава не би требало финансијски да помаже оне који те кодексе крше.

Она се осврнула и на такозване "Слапп" тужбе против медија, наводећи да се тим проблемом бави цела Европа, као и да би требало и Србија.

"Важно је да се успоставе нови механизми који ће омогућити рано одбацивање 'слапп' тужби", додала је Филиповић.

Спречавање новинара при обављању посла, као и физички насртаји, претње и увреде током догађаја са којих извештавају, представаају најгрубље кршење Закона о јавном информисању и медијима.

Министарство информисања и телекомуникација захтева брзу и одлучну реакцију надлежних државних органа овим поводом и адекватне санкције према виновницима оваквих недела.

У Београду,

20. новембра 2024. године

Оштра осуда ометања рада уреднице "Новосадске телевизије"

Министарство информисања и телекомуникација најоштрије осуђује данашњи вербални напад на уредницу ,,Новосадске телевизије“ гђу Емилију Марић до кога је дошло испред здања суда у Новом Саду.

Ово министарство указује на то да било који облик ометања рада медијских посленика није прихватљив те да је нужно да им се омогући да неометано обављају своје професионалне задатке, без излагања вербалном или физичком насиљу.

Ометање рада или спречавање медијских посленика при обављању редовних професионалних задатака током догађаја о којима извештавају представља најгрубље кршење Закона о јавном информисању и медијима.

Министарство информисања и телекомуникација и овом приликом позива све да се суздрже од било ког облика ометања рада или угрожавања безбедности медијских посленика.

У Београду,

20. новембра 2024. године

Истраживање показује и да постоји јаз између искуства вијести које генерација Z жели и онога што им се тренутно нуди.

У пракси се често могу видјети стереотипи да је персонализација користити у неwслеттерима и порукама име особе која се пријавила на такав садржај. За традиционалне медије и публику, ово је могло проћи као прихватљива пракса. За генерацију З не.

3 категорије које су важне младој публици

Истраживање, Next Gen: Understanding the Audiences of 2030, садржи приједлоге које медији могу користити како би остали релевантни и поуздани.

Резултати су сажети у три кључне категорије:

• персонализирање вијести,
• велики нагласак на приступачности,
• промјена облика приповиједања.

У разговорима о дигиталним навикама генерације З, истраживачи/це су открили да имена брендова и признања у индустрији не јамче вјеродостојност традиционалних редакција. Млада публика тражи изворе вијести с којима се могу повезати. Лиата Фаинман-Аделман каже да је разлог за то што је интернетска генерација навикла пратити појединачне креаторе/ице садржаја и градити афинитет с њима.

„Ово је генерација која је одрасла не само на интернету, већ и у друштвеном окружењу“, рекла је, објашњавајући да су за младе људе проживљена искуства онлине личности често привлачнија од тешких вијести – Фаинман-Аделман истиче грађанско новинарство у Украјини као добар примјер изградње повјерења с публиком.

„Видимо како појединачни грађани/ке новинари/ке експлодирају на интернету“, рекла је за портал TheFix.media. „Можда су у Украјини и снимају видео на свом телефону. И одједном им се даје признање, јер изравно доживљавају оно о чему говоре.“

Према ријечима испитаника/ица тијеком истраживања: „Вјерујем људима који су проживјели то искуство у односу на оне који су извјештавали о том искуству.“ Вјера, 24.

Како генерација Зед конзумира информације

Флуидно би био најбољи опис начина на који младе генерације конзумирају информације. Што флуидно конзумирање подразумијева?

Дигитални симул-таскинг

Лако прелазе између различитих задатака (размјена порука пријатељима, куповање ствари, играње игрица, праћење друштвених мрежа, слушање подцаста) док су на својим телефонима.

Филтрирање по поузданим мрежама

Изворе информација траже од људи које познају или се осјећају као да их познају у стварном животу (нпр. њихов омиљени креатор).

Стварање смисла кроз дигитални дискурс

Они се ослањају на особна мишљења других у дигиталном контексту како би лакше повезали и разумјели вијести.

Софистицирано претраживање

Имају властите софистициране вјештине претраживања на платформама друштвених медија и интернетских заједница како би себи олакшали управљање информацијама.

Идеално искуство конзумирања вијести за генерацију З

Истраживање Next Gen: Understanding the Audiences of 2030 показало је да постоје јасне разлике између онога што млада публика жели од вијести и онога што им пружају продуценти/це вијести.

Идеално искуство за испитанике/ице од 18 до 25 година обухваћа три елемента:

Поуздан извор

„Желим информације из извора који познајем и којем вјерујем.“, ово је изјава већине испитаника/ца генерације З, али и старије публике која је склона традиционалном начину презентирања вијести.

Мјесто на којем се разилазе приступи млађе и традиционалне публике је идеја о томе што чини поузданост. Већина испитаника/ица овог истраживања изјавили су да не постоји конкретно правило за одређивање вјеродостојности садржаја.

Према њиховим тврдњама постоје три подфактора која они узимају у обзир: вјеродостојност, афинитет и транспарентност намјере.

Генерација З већи нагласак ставља на вјеродостојност проживљених искустава и специјализацију на одређену тему него на награде, образовање и повезаност с брендом.

Поред проживљених искустава и специјализације, испитаници у овом истраживању у високој су стопи навели да цијене када “Извори вијести комуницирају своје грешке, изравно рјешавају критике и проактивно траже побољшања у извјештавању.”

“Било је тренутака када сам слушао [ФТ Неwс Бриефинг и Тхе Ецономист] и дали су погрешне информације, али су увијек склони исправити те информације готово одмах… тако да мислим да је то изградило повјерење код мене.” Лонгји, 25, Лагос

Особни значај

Млађа је публика показала жељу да се осјећају повезани с људима и брендовима од којих примају информације. У истраживању се наводи да је ово био један од најчешће проматраних чимбеника тијеком истраживања који се односио на сегменте публике и тржишта. “Вјерујемо да постоји значајна прилика за медије да се прилагоде овој преференцији како би се аутентичније укључили у сљедећу генерацију публике.

Интервјуима је утврђено да З генерација изражава интерес за теме које имају елементе дјелотворности – траже тумаче који помажу њиховом саморазвоју или читају о политичким темама које су релевантне за њихове непосредне кругове. “Често дијеле нове информације у групним разговорима и на друштвеним мрежама, стварајући осјећај припадности циљу и подузимајући нешто по том питању. Овај осјећај за акцију је оно што традиционалним медијима недостаје.” казао је Георге Монтагу, један од истраживача у овом пројекту.

„Желим информације које су значајне мени и онима до којих ми је стало.“, је коментар испитаника.

Жељено приповиједање

Дефиниција занимљивог приповиједања младе публике изгледа врло различито од традиционалних вијести или типичног телевизијског емитирања.

Масовна привлачност платформи друштвених медија и експлозија нових метода приповиједања, што подразумијева видео, персонализиране интерактивне садржаје и подцасте у документарном стилу, помакнули су преференције публике више према визуалним и графичким, урањајућим и доступнијим рјешењима.

У данашње вријеме питање како најбоље испричати причу постало је подједнако питање за уреднике/це као и питање о чему би прича требала бити. Као што је Етхар Ел-Кататнеy, бивша уредница за младу публику у Wалл Стреет Јоурналу, лијепо написала у свом водичу за привлачење млађе публике:

„Ако постоји један главни закључак из овог водича, то би требао бити: прво приповиједање.„

Три чимбеника придоносе жељеном приповиједању: погодност, језик и формат.

„Не желим да ово захтијева више труда него што је потребно“, је чест коментар испитаника/ица.

Млађе генерације желе да вијести буду доступне на њиховим преферираним платформама, персонализиране и прилагодљиве, пробављиве без заглупљивања и лишене било каквих других препрека.

„Желим да се информације презентирају на начин који ми највише одговара.“

Најновије издање Дигитал Неwс Репорта (2023.) показало је да „млађа публика показује слабију повезаност с wеб страницама медијских брендова и апликацијама медија. Радије приступају вијестима посредовањем других канала као што су друштвени медији, претраживање или мобилних агрегатора.”

Рјешења за привлачење младе публике

Истраживање понашања и преференција млађе публике (18 – 25 година) доноси и препоруке за будуће поступање да би се млађа публика привукла садржајима и презентацијом вијести.

У препорукама (ПДФ) стоји:

Удружите се с неовисним креаторима/ицама садржаја, новинарима/кама и брендовима

Промовирајте појединачне новинаре/ке унутар организације

Искористите генеративну АИ технологију да ‘препустите’ контролу над форматима садржаја

Створите начин да преусмјерите млађу публику с друштвених медија на изравне канале

Пружите рјешења, потакните акцију и потакните наду.

Тампон зона, платформа за женске гласове, у новом серијалу наративног подкаста „Светла у мраку” представља гласове оних жена које питају, разотркивају и доносе истину, некад ризикујући и сопствене животе.

Четири узбудљиве епизоде о истраживачким новинаркама Јелени Зорић, Ивани Милосављевић, Милици Војиновић и Анђели Миливојевић показаће шта пише између редова у важним причама које су донеле друштву у Србији, али и боље нас упознати са оним деловима себе који неуморно трагају за истином.

За Иву Парађанин Лилић, продуценткињу и ауторку серијала, гласови истражичавких новинарки су „попут светионика”, па отуд и назив самог серијала „Светло у мраку”.

„Пркосно и храбро, оне доносе најважније приче о корупцији, правди и истини. Међутим, чини ми се да често њихову храброст и оданост истини узимамо здраво за готово, не схватајући које терете, ризике и угрожавања безбедности овај позив доноси”, каже Ива и додаје да је циљ овог серијала да се покажу „важност њихог светла, челичност њихове снаге али и изазови и рањивости који су саставни део новинарског посла, а за које се од њих очекује само да их тек тако – пригрле или прогутају”.

Дубинске интервјуе са новинаркама радила је Даница Ђокић (СЋФ), док је сценаристкиња Сташа Бајац радила драматизацију за приче из првог лица, које су из тих интервјуа проистекле.

Колики је значај истраживачких новинарки, Сташа истиче кроз пример недавне страшне несреће у Новом Саду.

„Убрзо након страшног догађаја, страхоте су се наставиле – неки новинари пожурИли су да преправљају постојеће текстове са својих сајтова и да по инструкцији пишу измишљене верзије реалности. Међутим, истина шта се заиста догодило и ко је за то одговоран је једна и неизбрисива.”

Она додаје и да, након рада на причама за „Светла у мраку”, зна „да су међу нама жене које сопствене животе, безбедност и снове о нормалнијој свакодневици стављају по страни да би дошле до истине. А колико је то важно… Па, скорашњи догађаји показују да је у нашем друштву то, без сумње питање, живота и смрти.”

Свака од ових прича је другачија, доноси неки нови угао и боље нас упознаје како са овим новинаркама тако и са изазовима са којима се суочавају бавећи се својим послом.

Али, за овај серијал нису значајне само новинарке које су нама испричале толико тога, већ и глумице, које ће све то пренети слушатељкама и слушаоцима.

Јелена Зорић, новинарка БИРН-а и времена говорила нам је о борби једне девојчице да постане новинарка и о томе шта значи живети новинарство од малих ногу, а глас у овој причи даје глумица Исидора Симијоновић.

Готово филмско искуство рада на разоткривању кол центра и куповине гласова у владајућој странци испричала нам је новинарка ЦИНС-а Ивана Милосављевић, а њену причу испричаће глумица Јелена Ступљанин.

„Већ дуго имам жељу да упознам ову новинарку. Упозната сам са овом причом, али тек сада када сам је читала кроз себе, схватила сам колико је та прича опасна, а Ивана храбра. Фасцинирана сам њеном решеношћу да донесе истину и захвална сам јој на томе”, каже Јелена.

О томе колико је свакодевни живот ризичан када се бавиш истраживачким новинарством и како због тога мораш да радиш ствари које су и твојим најближима некад неразумљиве, Милица Војиновић из КРИК-а поделила је са нама, присећајући се и дана када су јој обили кућу, а ништа нису украли. У епизоди о њој говори Ива Илинчић.

Подкаст о Анђели Миливојевић доноси нам и причу о још увек недовољно истраженом простору дигиталног насиља према женама и неовлашћеном дељењу интимних фотографија и снимака по друштвеним мрежама, као и њеној храбрости да се ухвати укоштац са овим проблемом.

Драгана Дабовић, која нам преноси ову причу, каже:

„Тема коју обрађујем је нешто што ме лично жуља и боли, тако да сам се јако повезала са њом и свим женама које би могле бити део овога. Срећна сам и поносна што сам имала прилику да себе уткам у овако важну причу и будем на неколико минута у ципелама ове храбре жене која је урадила огормну ствар за све оне које су доживеле осветничку порнографију.”

Цео серијал рађен је у Агеласт продукцији, дизајн звука радио је Марко Игњатовић, а иллустрације за визуале Maple Things.

Епизоде серијала „Светла у мраку” можете послушати овде:

Анђела Миливојевић (БИРН): Разоткривање мреже осветничке порнографије

Милица Војиновић (КРИК): Дом као сигурност или не

Јелена Зорић (БИРН): Девојчица са бакљом

Ивана Милосављевић (ЦИНС): У срцу СНС машинерије

Подсетио је и да су рокови за усклађивање српског законодавства са европским померени на 2026. годину и да је то амбициозан рок, који одражава чињеницу да у Србији расте конензус о томе да је ЕУ дом Србије.

"Што пре Србија у тај дом уђе, боље за све њене грађане", оценио је Хил.

Додао је да процес усклађивања српских закона није лаган и да захтева много посла и поверења, као и одређене напоре који треба да уложе српске инситуције, посебно српски медији и правосудни систем.

"Има случајева где српски правосудни систем не наилази на довољно разумевања, не знају шта да кажу пред медијима. Али често ни српски медији не разумеју начин на који се точак правде окреће", рекао је Хил.

Он је оценио да је усклађивање законодавства са ЕУ велики тест, не само за жељу Србије да се прикључи ЕУ, већ и за српску демократију.

Указао је да се правосуђе у свим земљама суочава са злоупотребом правосудног система кроз тзв. СЛАП тужбе и навео да се са тим проблемом треба изборити.

Он је подсетио да се Србија креће ка чланству у ЕУ.

"Не могу да предвидим када ће се то десити, али могу да предвидим да ће се то десити", закључио је Хил.

Председница Врховног суда Јасмина Васовић оценила је да однос судова и медија годинама карактеришу недовољно познавање, неповерење и незадовољавајућа комуникација, као и да се изостанак разумевања и сарадње највише одражава негативно на грађане.

Она је поручила да грађани заслужују професионално новинарство, вођено истинитим, објективним, благовременим и одговорним извештавањем о судским поступцима и раду судова.

"Грађани заслужују транспаренто, одговорно и доступно судство, које је отворено према медијима, у складу са законским прописима и ограничењима", рекла је Васовић.

Она сматра да је континуирана едукација и сарадња судова и медија неопходна да би се повратило поверење јавности у судове и медије.

Шеф Мисије ОЕБС а у Србији Јан Брату поручио је да независно новинарство и судство треба да раде заједно да би подстакли владавину права.

"Поверење јавности је камен темељац владавине права, а медији су од кључне важности у изградњи и одржавању поверења јавности. Извештавање мора да буде тачно и праведно о поступцима и пресудама", рекао је Брату.

Kазао је да мисија ОЕБС-а у Србији снажно подржава све иницијативе које подстичу сарадњу и разумевање у различитим деловима друштва.

"Ово је прилика да се додатно побољшају односи између судова и медија у интересу опште јавности. То може да повећа транспарентност у судким процесима тако што ће новимарима помоћи да боље разумеју судске поступке", рекао је Брату.

Указао је на све чесћу покаву тзв. СЛАП тужби у Европи и навео да треба омогућити рано одбацивање тих тужби на суду, подсећајући да је директива Европске комисије против СЛАП тужби ступила на снагу ове године.

Брату је напоменуо да се поверења грађана у правосуђе у последњој деценији нешто повећао, са доста ниског нивоа на којем је био.

Генерална секретарка Независног удружења новинара Србије Тамара Филиповић истакла је неопходност сарадње медија и правосуђа, указујући да и једни и други раде у јавном интересу.

Округли сто се одржава у организацији Врховног суда, Мисије ОЕБС-а у Србији и амбасаде САД.

У оквиру округлог стола одржавају се панел дискусије које имају за тему слободу изражавања, извештавање о кривичним и парничним поступцима и друге теме.

Такође, у оквиру округлог стола биће представљена публикација "Водич за новинаре и грађане кроз судске поступке", коју су заједо урадили судије и новинари, уз подршку мисије ОЕБС-а.

Такође, извештај констатује да држава Србија није блокирала или филтрирала, односно приморавала пружаоце услуга да блокирају или филтрирају интернет садржај, посебно материјал који је заштићен међународним стандардима људских права.

Шта су проблеми српског интернета и у којим областима постоје негативни трендови и појаве? За почетак, извештај наводи да у Србији постоји аутоцензура, посебно међу медијима чија је уређивачка политика провладина. Локални медији су посебно склони аутоцензури због страха од одмазде, а новинари имплицитно свесни о којим темама могу, а о којим не могу слободно да пишу и извештавају. Извештај цитира илустративан одговор једног новинара, који је желео да остане анониман – „када се процене ризици, границе постају прилично јасне.“

Критеријум који процењује државни надзор над интернет активностима и нарушавање права корисника на приватност оцењен је слабије него прошле године, јер су уређаји појединаца који раде у цивилном друштву били на мети напада шпијунског софтвера. Извештај се ослања на податке SHARE фондације која је у сарадњи са међународним групама за дигитална права Аццесс Ноw, Лабораторијом за безбедност Амнести интернешенал и Ситизенс Лаб установила да су две особе из НГО сектора, које су критиковале рад Владе, биле на мети напада. У мају 2022. године, Гуглова група за анализу претњи известила је да су „актери које подржава влада“ у Србији вероватно применили Предатор, шпијунски алат са напредним могућностима који се користи за циљање и издвајање информација са мобилних телефона.

Чланови СНС-а су више пута коментарисали необјављене чланке и преписку између новинара и њихових извора, а „цурења“ података своју разраду су имала и на насловним странама таблоида блиских власти. Коначно, највећи проблеми српског интернета су две категорије – подложност веб-сајтова, владиних и приватних, пружаоца услуга и појединачних корисника распрострањеном хаковању и другим облицима сајбер напада и контрола онлајн извора и информација од стране Владе или других утицајних актера са циљем реализовања одређеног политичког интереса. Ово је наставак трендова које је компанија Мета регистровала још крајем 2022. године, када је детаљно описала уклањање широко распрострањене мреже у Србији која се састојала од преко 5.000 налога и десетак група на Фејсбуку и Инстаграму, а које су се бавиле „координисаним неаутентичним понашањем“ како би подржавале председника Вучића. Нешто раније, Репортери без граница документовали су пораст веб-сајтова тзв. ружних близанаца, који су дизајнирани да збуне читаоце опонашањем постојећих независних медија и плагирањем њиховог рада, истовремено објављујући вести које афирмишу рад владајуће странке. Са оценом 70/100, SHARE фондација оцењује да је „Србија на ивици слободног интернета“.