Након суспензије више Инстаграм профила Нова.рс, као и трајне суспензије налога недељника Радар, компанија Мета је реаговала на притужбе и вратила ове налоге. Међутим, спорни, очигледно лажни налози који су их запратили нису уклоњени, тако да је број пратилаца Нова.рс за месец дана порастао за 190.000 (тренутно 404.000 пратилаца), док се број пратилаца недељника Радар удвостручио и сада износи 210.000. Такође, број пратилаца Данаса на истој мрежи само од понедељка до данас порастао је са 108.000 на 231.000.

„Ове редакције континуирано су изложене претњама и нападима – путем друштвених мрежа, телефоном, као и током обављања новинарских задатака на терену. „Ботовски напади" представљају још један опасан и софистициран начин гушења слободног новинарског гласа, који се понавља у кратким временским интервалима и има очигледну функцију застрашивања медија“, изјавио је Веран Матић.

АНЕМ позива надлежне органе да предузму све мере из своје надлежности како би се утврдили налогодавци и организатори ових напада.

Годишњу скупштину отворио је предсједник Удружења новинара Црне Горе Тихомир Бурзановић говорећи о 155-ој годишњици новинарства у Црне Горе, позвавши притом присутне да минутом ћутања одају пошту преминулим колегама, не само у Црној Гори него и шире, као и, на данашњи дан прије 20 година, страдалима у жељезничкој несрећи на Биочу.

О раду Удружења новинара Црне Горе у претходних годину дана говорио је секретар удружења Иван Милошевић који је казао да „иако се прије 5 година промијенила власт у Црној Гори, није се промијенио однос државних власти према Удружењу новинара Црне Горе“.

-Однос од стране државе се уопште није промијенио, чак у неким погледима, чини ми се да је са овом новом влашћу однос према нама и погоршан. Ми смо покушавали више пута да ступимо у везу са људима из нове власти, посебно са Министарством културе и медија и министарком Тамаром Вујовић, разговарали смо са њом, и све се то може свести на то да је било пуно приче, а никаквог посла, све се то сводило на један куртоазан разговор и онда све по старом. Наравно, велику захвалност за наш рад и за опстанак Удружења новинара Црне Горе имамо према Удружењу новинара Србије које нам у сваком погледу излази у сусрет, имају велико разумијевање за нас и што се њих тиче највећи дио нашег рада и нашег удружења опстаје захваљујући управо њима, нарочито у финансијском смислу. Наше удружење, иако је најстарије у Црној Гори, дијели судбину обичног народа, живи смо, а као да нисмо живи,- казао је, икзмеђу осталог Милошевић.

Награда за животно дјело за 2025. годину припала је Велиши Кадићу, дугогодишњем дописнику „Новости“ из Црне Горе.

Годишње награде за 2025. годину уручене су Тамари Ћаласан, уредници портала ИН4С, Спасоју Томићу, уреднику и власнику Портала 083 из Никшића, као и Радку Гарчевићу, предсједнику НВО „Сердар“ из Будве.

Признање за најбољи сајт у 2025. години додијељено је Порталу Радио-телевизије Црне Горе.

Награду за најбољу репортажу за 2025. годину добио је Владимир Вуковић, главни и одговорни уредник нашег портала www.алоонлине.ме.

За најбољу колумну у 2025. години награђен је Бошко Вукићевић, колумниста портала ИН4С.

Награда за најбољег фотографа за 2025. годину припала је Бојану Булатовићу, фотографу „Српских новина“.

Свечаности уручења присуствовали су чланови Удружења, новинарска заједница и гости, а скуп је протекао у знаку афирмације професионалног и слободног новинарства.

Порука добитника награде за најбољу репортажу
На свечаности је прочитано и писмо добитника награде за најбољу репортажу, Владимира Вуковића, који се захвалио на признању и указао на значај очувања професионалног интегритета новинарства у Црној Гори.

Вуковић је истакао да награду не доживљава само као лично професионално признање, већ као потврду да новинарство у Црној Гори и даље има снаге, смисла и људи који му вјерују. Посебну захвалност упутио је Удружењу новинара Црне Горе, које је, како је навео, остало међу ријеткима који су сачували независност и образ у времену када су многе институције капитулирале пред притисцима и интересима центара моћи.

Он је поручио да признање припада и свим новинарима који не пристају на ћутање, не тргују истином и знају да новинарство није слуга власти, већ коректив друштва, уз апел колегама да не одустају од борбе за правду и истину.

У писму је навео и да, нажалост, није у могућности да лично прими награду, јер његова безбједност у Црној Гори, више од пет година након формалне смјене режима Мила Ђукановића, и даље остаје озбиљно угрожена, што, како је нагласио, само по себи говори о дубини проблема у друштву.

Вуковић је истакао да, без обзира на то гдје се физички налази, његова борба није престала, те да ће наставити да се бори за истину, слободу и право да се зло именује, ма колико то било опасно. Награду је оцијенио као обавезу да се истраје, а не као завршну тачку.

Писмо је закључио захвалношћу на повјерењу, храбрости и поруци коју Удружење новинара Црне Горе шаље – да новинарство у Црној Гори и даље има кичму.

На то је тада подсетило и само Министарство које је нагласило свим органима јединица локалне самоуправе и покрајина, који спроводе јавне конкурсе у области јавног информисања, да су дужни да сачекају објављивање коначне ранг листе кандидата за чланове конкурсних комисија у области јавног информисања, које објављује Министарство, те да до објављивања коначне ранг листе кандидата за чланове комисија за конкурсе у области јавног информисања не могу да образују своје комисије за оцењивање пројеката у овој области.

Општина Жагубица објавила је прва и за сада једина конкурс за 2026. годину и то још 22. децембра када су рокови за пријаве и за комисије били до 12. јануара. Потом су продужили рок за седам дана, који је истекао у понедељак 19. јануара, иако је прелиминарна листа кандидата објављена тек 21. јануара. Ипак, решење о именовању комисије у овој општини усвојено је данас и објављено на Јединственом информационом систему (ЈИС).

За чланове комисије именовали су Сандру Иршевић, Драгишу Радуловића и Бранка Пешића. Притом, Радуловић и Пешић се нису ни пријавили да буду на листи кандидата за чланове комисија за ову годину.

Пројекат Асоцијације независних електронских медија „Партиципативно праћење реализације процеса суфинансирања пројеката“ је подржан од стране холандског Министарства спољних послова кроз програм МАТРА. За садржину је искључиво одговоран АНЕМ и иста нужно не изражава званичне ставове Kраљевине Холандије.

Листа је објављена са чак три седмице закашњења, пошто је, према Правилнику о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, требало да буде ажурирана до 31. децембра 2025. године.

Новинарска и медијска удружења (Удружење новинара Србије – УНС, Асоцијација независних електронских медија – АНЕМ, Независно удружење новинара Србије – НУНС, Асоцијација медија и Локал Прес) указују да је проблематично то што приговоре на прелиминарну бодовну листу могу поднети искључиво сами кандидати, и то уколико примете да на основу документације коју су поднели нису адекватно бодовани од стране Министарства информисања и телекомуникација.

Онемогућавањем заинтересоване јавности, медијских и новинарских организација да имају увид у биографије и уложе приговоре на бодове појединих кандидата, нарушава се транспарентност у процесу бодовања особа које ће одлучивати о расподели државног буџета на свим новима власти. 

Иначе, Министарство информисања и телекомуникација планира да објави биографије тек по усвајању коначне листе, када више неће бити могуће измене на основу потенцијално уочених и указаних нерегуларности.

Избор кандидата за чланова комисија је један од најзначајнијих процеса у области пројектног суфинансирања, имајући у виду да они треба да оцењују медијске пројекте и предлажу расподелу државног буџета на локалном, покрајинском и републичком нивоу, те је од изузетне важности да то чине истински квалитетни, професионални, непоткупљиви и људи од интегритета.

Од оцена чланова комисије зависи информисање грађана о темама од јавног интереса, развој медијског плурализма, али и генерално опстанак и развој медија у Србији.

Из тог разлога, доле потписана удружења и асоцијације траже да се одмах објаве све пристигле биографије како би читав процес био под лупом јавности, као што је уобичајено у демократским друштвима за овако значајне активности које се спроводе под окриљем државних институција.

Удружење новинара Србије (УНС)

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Асоцијација медија

Локал Прес

Милић је напоменуо да је рок за одлуку о одлагању извршења пет дана, па се изјашњење Управног суда очекује током наредне недеље.

Према његовим речима, одлуке Сената у проширеном саставу Универзитета у Новом Саду очигледно су незаконите.

„Реч је о начину на који су донете. Такође, захтевана је категоризација која заправо није потребна приликом избора у наставно звање. Одлуке садрже само пуко набрајање и резултате гласања, али не и чињенице или образложење. Када прочитате провостепену и другостепену одлуку, не може се извести закључак шта је то што Јелена Клеут наводно није имала приликом избора у звање редовног професора. То нигде не пише“, објаснио је Милић.

Јелена Клеут је изјавила ФоНету би одлагање извршења одлуке којом јој је прекинут радни однос дало сигурност и њој и њеним студентима који треба да предају завршне радове или излазе на испите.

„Што се тиче саме тужбе, много адвоката је гледало одлуке Сената и испратило процедуре. Постоји, чини ми се, недвосмслено правно мишљење да је много тога прекршено у различитим ступњима поступка“, казала је Јелена Клеут.

Живковић и Чупић су и пре тога били на суду. Чупићево Е-Панчево, портал који отворено подржава власт СНС-а, објавио је увреде на Живковићев рачун 2019. године. Након што га је Живковић тужио, Александар Чупић се није појављивао на суђењима, а изостанке је правдао медицинском документацијом.

Са једног таквог суђења извештавала је и Цензоловка, наводећи у тексту разлог Чупићевог одсуства, тачно онако како се то могло чути у судници. Међутим, сматрајући да му је тиме повређен углед и нанета душевна бол, Чупић је 2021. тужио и Цензоловку и локалне медије који су текст пренели: Живковићев Панчево Си Ти и Пан Пресс уреднице Иване Предић, такође из Панчева.

И добио је.

Ненад Живковић је тако овог јануара, након пет година парнице, имао у рукама правоснажну апелациону пресуду и рок од 14 дана да овом неформалном гласноговорнику Српске напредне странке на локалу исплати око 214.000 динара, укључујући трошкове судског поступка. С обзиром на то да води мали, локални медиј који живи од пројеката, Живковић се нашао у великом проблему.

Прво је обавестио новинарска удружења и организације, па је кроз разговоре с њима дошао на идеју да се обрати за помоћ читаоцима, без много очекивања, али са потајном надом да ће помоћи.

Кампања је покренута у четвртак 15. јануара, да би до краја викенда било прикупљено и више од потребног. 

„Година је тако почела с лошом вешћу да смо поступак изгубили, али на доброј вибрацији јер се испоставило да су читаоци уз нас”, каже он. „Значи нам што осећају потребу да нам помогну. То је доказ угледа и поверења који имамо у заједници.”

За те две хиљаде евра, каже овај панчевачки новинар, редакција је могла да оптимизује и редизајнира сајт, или да плати ауторе који често за овај портал пишу и без хонорара, из чистог новинарског ентузијазма. Ипак, то је можда била цена коју су морали да плате да би открили да иза себе имају читаоце спремне да „ускоче” кад је потребно.

Остатак од педесетак хиљада, како је Панчево Си Ти навело у свом саопштењу, биће преусмерен у фонд против СЛАП-а, за помоћ неком другом ко се буде нашао у сличном проблему.

А нема сумњи да ће се то и десити, будући да су СЛАП поступци све популарнији начин разрачунавања моћника са медијима у Србији. У питању је специфичан вид тужби чији је примарни циљ да се медиј ућутка и застраши пре него да се намири правда.

На удару оваквих тужби тренутно су пре свега истраживачке редакције са већим утицајем, попут КРИК-а и БИРН-а. Ипак, у проблему су и локални медији који немају готово никакве ресурсе да сами изађу на крај са СЛАП-ом. Једна таква пресуда, са шестоцифреним одштетним захтевом, довољна је да их затвори.

Такву судбину засад успешно избегава и Ин медија, инђијски портал непопуларан међу локалним властима, чија је власница и уредница Верица Маринчић засута серијом од седам идентичних тужби у случају „Скочко”.

Она је, наиме, објавила текст о пријему младих каратиста код председника општина, где је, грешком локалне администрације, деци подељен мед за потенцију „Скочко”. Родитељи су послали седам тужби у име осморо деце на адресу ове новинарке јер је објавила слику са пријема на којима се виде лица каратиста, што им је повредило право на приватност и достојанство. Тим тужбама су тражили око 1,2 милиона динара одштете.

Засад су правоснажно окончана три поступка, сва три на штету Ин медије, која је досад морала да исплати око пола милиона. Како? Опет, захваљујући читаоцима.

Маринчић: Нисмо могли да верујемо

Када су тужбе почеле да пристижу Верици Маринчић почетком 2024. године, она је то за медије назвала „последњим клином у нашем ковчегу”. Ин медија, наиме, нема пара ни за једну такву пресуду, а камоли за њих осам.

Прва правоснажна пресуда стигла је прошлог лета, и Маринчић је морала да плати 160.000 динара првом од осморо ученика који су тужили. Помислила је да узме кредит, како каже за Цензоловку, али се испоставило да јој банка неће одобрити кредит јер је предузетница.

Онда су локални уметници и пријатељи њене редакције организовали хуманитарну свирку у центру Инђије на којој је само те вечери прикупљено више од 1.000  евра. Током недељу дана кампање читаоци су уплатили укупно 700.000 динара и 450 евра донација. Ти стресни дани су Верицу Маринчић и њене колеге из Ин медије још јаче повезали са читаоцима.

„Ја сам била одушевљена. Имам о себи и Ин медији високо мишљење, али баш толико нисам очекивала. Људи су уплаћивали из целог света, па смо онда гледали ко су они и чудили се што нам уплаћују. Подржали су нас и грађани, и људи из локалне самоуправе, и зборови, и студенти, и људи које знамо и не знамо, сви”, каже она.

Испоставило се да ће серија ових СЛАП тужби ипак бити и прилика, према њеним речима, за испитивање јавног мњења о Ин медији.

„Презадовољна сам резултатима тог испитивања”, каже Маринчић радосно. „Нисам очекивала толику подршку. Ипак смо мали, знају нас само ту по локалу, притом је било лето, људи су били на одморима, или су спремали децу за школу у септембру, спремали се за зимнице, никад није ситуација да неком даш. А они су долазили сами да нам донесу новац.”

Каже да ће организовати поново кампању прикупљања новца уколико и преосталих пет пресуда буду осуђујуће. Највероватније и хоће, будући да су све тужбе истоветно написане. Смењују се само имена деце чији су родитељи поднели ову серију тужби.

„Ми немамо толику годишњу зараду, кад платимо порезе и доприносе, закуп, трошкове, ми немамо тих милион динара реалне зараде. Ми немамо оглашиваче, немамо закупљене ПР текстове, само пројекте. Тих 1,2 милиона су четири месеца пословања за нас”, каже Маринчић.

СЛАП: Меки притисак до пуцања

Ин медија је финансијски и временски измрцварена овим судским поступцима, али то и јесте ефекат СЛАПП поступака.

Како у једном водичу о СЛАП-у наводе из Славко Ћурувија фондације, чланице Националне радне групе за борбу против СЛАП-а, циљ оваквих тужби је и да финансијски исцрпе туженог, чије су материјалне прилике често знатно слабије у односу на оног ко тужи. Тужени су, и код нас и у свету, углавном независни медији, невладине организације и активисти, а на страни тужилаца су много моћније структуре – политичари, бизнисмени, корпорације. Њихов циљ је да ућуткају критичаре, а не да намире правду.

Један од знакова да се ради о СЛАПП тужби јесте бесмислено формулисана аргументација, односно непрецизно или противречно написана тужба, „заснована на лажним или неутемељеним наводима”.

„Другим речима, тужбени захтев је очигледно неоснован”, пише у водичу.

Такође, често се дешава да одштетни захтев буде несразмерно висок. На тај начин се медиј финансијски исцрпљује од старта, јер што је већи одштетни захтев, то су веће таксе које медиј мора да плати у одговорима на тужбу.

У једном од најраније забележених СЛАП случајева на локалу у Србији, 2021. године, на портал Југпресс из Лесковца обрушио моћни Миленијум тим, компанија блиска властима. Стигле су им две тужбе са одштетним захтевима од по приближно 100.000 евра, и трећа у којој су власници Миленијум тима тражили два милиона динара за душевну бол. Повод је било саопштење лесковачке опозиције која је нападала Миленијум тим, а које је Југпресс пренео.

Откуд локалном медију толики новац?

Миленијум тим је, након притиска јавности, смањио одштетне захтеве на по сто евра, али је Југпресс свакако морао да плати таксе за одговоре на тужбу у првих осам дана. Таксе су, како за Цензоловку каже уредница Љиљана Стојановић, износиле укупно око 400.000 динара. Платио их је Локал Пресс, удружење локалних новинара, које им је обезбедило и бесплатну правну помоћ.

„Да није тога било, не знам шта бисмо урадили, јер ми постојимо захваљујући пројектима. Немамо никакву могућност за зараду, јер код нас практично нико не сме да се оглашава. За тих 400.000 могли смо да покријемо хонораре и трошкове комуналија”, каже Стојановић.

Осим пара, коштало је и времена. Љиљана Стојановић је морала десетак пута да иде из Лесковца у Београд на суђења, док се, са друге стране, како каже она, тужиоци из Миленијум тима више пута нису појављивали.

Требало је готово пар година такве динамике да суд одбаци ове тужбе.

А могао је да то уради одмах, да законодавни оквир Србије уопште препознаје појам СЛАП тужби. Европски парламент је 2024. године усвојио тзв. анти-СЛАПП директиву којом, између осталог, прописује могућност раног одбацивања неоснованих тужби, без улажења у судски поступак који захтева и новца и времена.

Ненад Живковић из Панчево Си Ти наводи да би судије морале да науче да препознају СЛАП тужбе и то у раним фазама.

„Свако има право да тужи, али судије морају да науче да одбацују СЛАП тужбе, тужбе које су злонамерне, које долазе са позиције моћи да би угушиле слободу изражавања и борбу независних медија за јавни интерес”, каже Живковић за Цензоловку.

У међувремену, за промену законодавних решења бори се само неколицина удружења, медија и фондација из невладиног сектора, који су и највише на удару СЛАП тужби. Србија је, како је прошле године рекла заменица шефа Делегације ЕУ  у Србији, у самом европском врху по броју СЛАП тужби. 2024. године се водило најмање 17 СЛАП поступака само против новинара, али је број и већи будући да су на удару и активисти и организације цивилног друштва.

Једна од кандидата за генералног директора РТС је Мања Грчић. Она је тренутно генерална директорка новинске агенције Танјуг и сувласница телевизије К1. То је посао који води с Жељком и Јованом Јоксимовић, с којом је и кума. Грчићева не крије своје блиске везе с представницима власти, посебно с медијском саветницом председника Александра Вучића, Сузаном Васиљевић.

Мања Грчић је на високе медијске позиције "ушетала" после сарадње с Жељком Митровићем у Пинк медиа систему, када се појавила као кадар власника Антена Групе, Теодороса Кирјакуа и преузела управљање тадашњом Б92.

Убрзо после њеног доласка на Б92, следи егзодус дугогодишњих новинара те куће која почиње да блиско сарађује с властима. Такав однос одобровољио је власти које дају дозволу Кирјакуу да поседују две ТВ са националном фреквенцијом, тако да грчка Антена тада даје Грчићевој управљање над обе ТВ станице.

Такав капитал је уновчен за око 180 милиона евра, када је две националне фреквенције Грк продао бизнисмену блиском СНС Срђану Миловановићу (ТВ Коперникус), уз како се причало, посредовање, управо Мање Грчић и уз њене добре везе с Сузаном Васиљевић.

После тог посла 2018, Грчићева неколико година није била видљива у медијима у Србији, да би се вратила као генерална директорка новинске агенције Танјуг и сувласница телевизије К1.

„Мој пријатељ Жељко Јоксимовић ме је позвао да заједно направимо три нове телевизије. За мене је то био изазов зато што сам први пут добила шансу да градим нешто што је делом и моје„ рекла је тада у једном интервјуу Мања Грчић.

Грчић и Јоксимовић су и власници фирме Minacord Media којој је пре шест година Танјуг, уз одобрење Владе Србије, дат у „закуп“ на 10 година, за 628.000 евра. Прецизније, дат је фирми „Тачно“ у власништву прорежимске РТВ Панчево Радоице Милосављевића (60 одсто власништва) и фирме Минацорд Медиа (40 одсто власништва). Јоксимовић је са партнерком Мањом Грчић купио право на агенцију Танјуг и то уз помоћ кредита за који је гарантовао Телеком уговором који су потписали.

Наиме, фирма „Minacord Media“ је на основу пословног ангажмана са Телекомом добила на зајам 2,4 милиона евра од једне пословне банке. Тако су најпре добили 1,5 милион евра вредан кредит у новембру 2019, а неколико месеци касније, у марту 2020. још 900 хиљада евра, показују званични уговори о залози до којих је дошло Раскрикавање.

Као гаранцију да ће отплатити ове кредите, фирма „Minacord media“ је заложила три уговора која има са државним Телекомом о дистрибуцији ТВ програма. Својевремено се Грчићева доводила у везу са забраном „Утиска недеље“ док се емитовао на Б92. Када је Оља Бећковић њу и Верана Матића звала у емисију да објасне зашто "Утиска недеље" нема, Грчић је то одбила, а то накнадно никада није објаснила.

Крајем априла 2021. Влада Србије изабрала је Мању Грчић и Вучићеву саветницу за медије Сузану Васиљевић за нове чланице Управног одбора Београдске филхармоније.

Грчићева је редовни гост режимских прослава и често је виђана у друштву Звезана Терзића и Бранка Радујка.

Уносни послови са државом

Маркетиншка агенција “Majo public” у власништву Јоване Јоксимовић и Мање Грчић, пружа услуге различитим фирмама у власништву државе – од “Србијавоза” до “Телекома”.

Током 2024. та фирма приходовала је више од пола милиона евра. Велику пажњу јавности привукла је вест да је државни “Србијавоз” доделио два уговора фирми Јоване Јоксимовић и Мање Грчић, “Majo public”, чија је укупна вредност била 61.300 евра са ПДВ-ом и то за ПР услуге као и одржавања друштвених мрежа и израде садржаја.

“Majo public” имао је уговоре са Дипосом и за организовање корпоративних догађаја. Како се наводи на званичном сајту њихове маркетиншке агенције, многе државне фирме биле су њени клијенти. Поред “Србијавоза” и Дипоса, то су Телеком, Ауто-мото савез Србије, АМС Осигурање, еУправа, Природњачки музеј…

У недељу, 19. јануара, због наводне куповине пратилаца, угашени су сви налози Нова.рс, као и налог Радара, али и још неколико медија и удружења грађана.Након жалбе компанији Мета, налози су накнадно враћени.

Претходно је и више налога студената у блокади пријавило исти проблем.

Истраживање је обухватило 148 уговора јавних набавки за медијске и сродне услуге вредности више од 760 милиона динара и додатно је анализирано више од 7.000 огласа у дневној штампи, рекла је на конференцији за медије навела новинарка БИРН-а Тања Максић.

Пристигло је 10 пријава. Од 10 пријављених кандидата, пет пријава је потпуно и узете у разматрање.

Кандидати који имају уредне и потпуне пријаве су Дејан Станковић, Слађана Иванчевић, Милош Танасковић, Мања Грчић и Станислав Вељковић.

Кандидати чије су пријаве непотпуне су Ивица Мит, Бојана Јанкетић, Борис Миљевић, Милан Миливојевић и Небојша Тонић.

Управни одбор ће у законском року од 45 дана донети одлуку, а у међувремену ће обавити разговор са кандидатима.

Управни одбор Радио-телевизије Србије донео је одлуку о поновном расписивању јавног конкурса за именовање генералног директора РТС-а 15. децембра, пошто ниједан од кандидата који су испуњавали услове првог конкурса није добио потребну двотрећинску већину гласова.

Јавност догађаја и постојање бројних сведока представљали су основ за хитно и ефикасно спровођење истражних радњи и подизање оптужног акта.

Међутим, Основно јавно тужилаштво у Врању одуговлачи поступак, а затим прихвата и контрапријаву насилника. Тиме се, без правног утемељења, спајају два различита поступка – кривична пријава за физички напад и пријава за увреду коју је поднео осумњичени нападач – са очигледном намером разводњавања и пролонгирања поступка. Уместо хитне реакције и оптужнице, ни после шест месеци не назире се крај овом случају.

Веран Матић, члан Сталне радне групе за безбедност новинара и контакт тачка испред новинарских удружења, затражио је од главне јавне тужитељке Вишег јавног тужилаштва у Врању Данијеле Трајковић да спроведе надзор над радом Основног јавног тужилаштва у овом предмету, позивајући се на кршење Општег обавезног упутства Врховне јавне тужитељке у предметима у којима је угрожена безбедност новинара, као и на непоштовање Правилника о управи у јавним тужилаштвима, нарочито у делу који се односи на хитност поступања и ефикасност рада.

У представци је предложено да се, након утврђивања чињеничног стања надзором над радом Основног јавног тужилаштва, наложи раздвајање предмета и да се у случају напада на новинарку Јелену Стојковић поступа искључиво у складу са Обавезним упутством Врховне јавне тужитељке.

Веран Матић је у изјави нагласио да „градске власти у Врању континуирано опструирају одлуке сопствених надлежних тела и правосудних органа. У случајевима претњи и насилничког понашања према запосленима у ОК радију у Врању, у рекордном року донете су две осуђујуће пресуде са затворским казнама против Дејана Николића Кантара, али ни после скоро четири године градске власти нису срушиле нелегални објекат којим су зазидане просторије ове медијске куће. То представља директну опструкцију правде и трајну виктимизацију запослених у ОК радију. Исти образац се понавља и сада, када директор јавног предузећа физички напада новинарку. Уместо ефикасне истраге, очигледном опструкцијом, коју својим одлукама прихвата надлежни тужилац, одуговлачи се остваривање правде и санкционисање насилника.“

„Светао пример ефикасног и самосталног рада тужилаштва и суда у Врању у случају насиља према ОК радију сада се компромитује несхватљивим одлукама Основног јавног тужилаштва. Позивамо тужиоце да поступају у складу са законом, правилницима и обавезним упутствима и да у случају Врања остану на нивоу храброг и професионалног ангажмана“, истакао је Матић.

Новинарка Јелена Стојковић, поред последица самог напада, више од шест месеци трпи и последице секундарне виктимизације, изазване не само понашањем насилника, већ и поступањем надлежног тужилаштва.

У противљењу отварању приватне, комерцијалне телевизије предњачио је тадашњи министар културе Жак Ланг, који је Берлусконија оптуживао да жели да у француској оснује "кока-кола" телевизију која би била погубна по француску културу.

Италијан је одговарао да ће његова телевизија пре бити "божоле", али то му није много користило, све до 1985. када су се социјалисти уплашили пораза од десничарског "Окупљања за републику" Жака Ширака на наредним парламентарним изборима, што би значило губитак контроле над јавним телевизијама (није ово "само у Србији" случај).

Суочен са оваквом перспективом, председник Митеран се 16. јануара 1985. године у 20 сати обратио јавности и саопштио да се државни монопол на бесплатне приватне телевизије укида, те најавио отварање два нова канала од којих је један била Берлусконијева телевизија, а друга ТВ6 у власништву неколико француских компанија.

Ипак је боље имати сталну контролу над приватним телевизијама, него остајати без медијског оружја по поразу на изборима, рачунали су социјалисти. То се показало потпуно тачним, јер је десница одмах по победи на изборима у марту 1986. укинула ТВ6, а покушавала исто да учини и са ТВ Сенк, али упркос сталним саботирањем њеног рада, у томе није успела.

Без обзира на то што су Берлусконијеви мотиви за отварање ове телевизије били чисто финансијски, а Митеранови јасно политички, ова прича је шармантна илустрација тога како се у западним демократијама отварају телевизије - преговорима предузетника са властима и њеним представницима.

Да ли данас неко Митерану оспорава његову демократичност и назива га ауторитарним владаром или диктатором који је владао земљом преко круте контроле медија? Или неко, можда, Ширака тако карактерише јер је учинио све у својој моћи да "непријатељске медије" погаси?

Приватне телевизије у Србији постојале су много пре те 2014. године, кључне за отварање и рад две приватне телевизије које су данас у епицентру српске политичко-медијске дебате. Њихово отварање или долазак у Србију омогућени су не само преговорима власти са њиховим власницима него су плод преговора власти са Европском комисијом и промене Закона о медијима.

О овоме сам већ писао, али repetitio est mater studiorum, што би рекао Милан Ст. Протић - Европска унија извршила је 2014. снажан притисак на српске власти да промене закон који је усвојен, такође, на инсистирање ЕУ и који је забрањивао да дистрибутер медијског садржаја буде и власник медија.

Да не буде да мрзим ове телевизије па им замерам све и свашта, оно што мислим и данас, те 2014. године мислили су и у вазда опозиционом недељнику "Време" и то јасно и недвосмислено писали 17. децембра 2014. у тексту "Балкански CNN и његов аршин".

Данас, чак и ако би их ставили на најтеже муке, не би написали да су измене закона које су омогућиле отварање и рад Н1 и Нове С представљале "отварање пута за потенцијално нарушавање медијског плурализма у земљи".

"Као резултат тога (измена закона), кабловска телевизијска станица Н1, партнер CNN-а на Балкану, од 30. октобра 2014. године је почела с емитовањем програма путем највећег оператера у регији, СББ/Telemach групе, која је његов власник, а који покрива све земље бивше Југославије", писало је "Време" питајући "зашто су српски законодавци то дозволили".

"У потрази за одговором", пише "Време", "Media observatori је открио другу, још више узнемирујућу димензију законодавних измена које су омогућиле да Н1 почне с емитовањем програма. Наиме, та димензија указује на то да су људи који раде у Бриселу, у Јединици за односе са Србијом при Генералној дирекцији Европске комисије за проширење, ускладили нацрте закона ове земље са коментарима који су на ту тему добили од великих сила, а који прете да наруше медијски плурализам у земљи".

Да не дужим више о томе, само ћу додати да је "Време" тада указивало на кључну улогу коју је у овом "лобирању", а заправо завртању руке, имао пензионисани амерички генерал и бивши директор ЦИА Дејвид Петреус, тада високи званичник ККР-а - тадашњег власника Јунајтед групе - који је "два пута посетио Београд где се састао са свим битним људима из медија на већем скупу у резиденцији америчког амбасадора у Србији".

Дакле, нисам измислио да је отварање телевизија Н1 и Нове С било плод, најблаже речено, преговора српских власти са страним предузетницима. То ме доводи и до питања које ме је подстакло на ово подсећање: С обзиром на све ово, шта је новинарки Н1 Жаклини Таталовић чудно у томе што је саветница за медије председника Србије (тада премијера) Сузана Васиљевић преговарала о доласку страних приватних медија као што су овај на којем пишем, Њузмакс и Блумберг?

Разумем да Таталовићева о начину на који је отворена телевизија на којој ради не зна много. У то време била је на Фоксу, односно Првој (такође веома дуго у власништву страних капиталиста који су о отварању телевизије морали преговарати са српским властима) и грлила се и фотографисала са Сузаном Васиљевић.

Али ако не зна много, када почне професионално и објективно да прави прилог о оваквој теми, треба да се распита. Ваљда. Или распитивање не спада у њен модус операнди, што би рекао Милан Ст. Протић.

Ако већ није хтела или могла да уложи интелектуални напор да се информише о елементарним чињеницама, могла је барем да боље размисли о избору саговорника о овој теми. Онда, сигурно, не би изабрала само бившег фиксера Би-Би-Сија Слободана Ступара да урби ет орби, што би рекао Милан Ст. Протић, открива топлу воду.

Јер шта је, ако не откривање топле воде, промућурно рећи: "Сигурно да је Вучић иза свега тога. Без Вучићевог знања и његовог одобрења и новца, јер то кошта, не би могло да се уради". У Француској, верујем, нема толико паметних новинара који би рекли: "Сигурно да је Митеран иза свега тога...".

"Све су лажне варијанте оригинала фалсификат оригинала, не знам шта се хоће кад је то лаж која се види из авиона - све те телевизије немају публику", каже Ступар Таталовићевој, која ради за оригинал варијанту Си-Ен-Ена који у Америци због начина извештавања, што се види из авиона, зову и "Клинтон њуз нетворк", "Фејк њуз нетворк" и слично. А о публици да не говоримо.

На крају, и Ступар и Таталовићева су могли да се распитају и о финансирању Телекома, односно његових телевизија. "Све ћемо да платимо ми. И плаћамо и платићемо, знате - лако је играти туђим парама", каже Ступар.

"Ми" смо, претпостављам, грађани Србије који плаћају порез, а "туђе паре" су паре од пореза, ваљда. Претпостављам и да Ступар и Таталовићева нису претплатници омраженог Телекома, па га финансирају на тај начин. Али да су се распитали, а требало је, знали би да Телеком, иако је већински у државном власништву, своје приходе не остварује од пореза, него продајом услуга и својим пословањем не оптерећује државни буџет, него га пуни.

Све је овде тачно као што је била тачна и прича са "ЦН" гасом, који је заправо био "ЦС", само се Таталовићева није распитала, и није прочитала шта пише на чаури коју је славодобитно као крунски доказ донела на своју телевизију. Мали је корак од лажног профила до лажног гаса. Шта би Митеран на то рекао?

Удружење ПРОУНС има девет кандидата, РАБ Србија и Друштво новинара Ниша по шест, Центар за медијску културу и образовање, Асоцијација радио-телевизија Србије и Kомнет по пет, а Независно удружење новинара Србије (НУНС), Медијска заједница Србије и Друштво новинара Војводине по четири кандидата.

По три представника на тренутној листи кандидата за конкурсне комисије имају удружења Плеј и Локал Прес, два Удружење медија и медијских радника, а по једног АНЕМ, Ансамбл Срце и Удружење спортских новинара Београда.

На овогодишњој листи 20 кандидата има максималних 100 бодова, а исти толики број изнад 90.

Од оних са 100 бодова највише је самосталних стручњака - њих шесторо, троје представника Друштва новинара Војводине, а по двоје из Центра за медијску културу, Плеја, Kомнета и ПРОУНС.

Медијска заједница Србије, Друштво новинара Ниша и Асоцијација радио-телевизија Србије имају по једног кандидата с максималним бројем поена.

Више од 90 бодова, али не и 100, има шест стручњака за медије, четири представника УНС, три Центра за медијску културу, по два из ПРОУНС и Асоцијације радио-телевизија Србије, док по једног кандидата с оволико високим бројем бодова имају Kомнет, Удружење спортских новинара Београда и РАБ Србија.

Комплетна прелиминарна листа доступна је на овом линку.

Подсетимо, иста особа не може бити члан више од 20 комисија за оцењивање медијских пројеката током једне године, предвиђено је Правилником о изменама и допунама Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, који је усвојен 10. новембра ове године.

До сада није било ограничења па смо тако имали случај да је током 2025. године самостални стручњак Бранимир Груловић био до сада у 65 различитих комисија, Бранислав Санчанин у 52, а Миодраг Миљковић, кандидат Центра за медијску културу и образовање, у 32 комисије.

Следе Славољуб Ристић испред Професионалног удружења новинара Србије (ПРОУНС) с учешћем у 26 комисија, Милош Рајковић у име Удружења радио станица „РАБ Србија“ и Драгана Стефановић испред Савеза удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“ са по 22 комисије.

Целокупна анализа чланова комисија доступна је на линку.

Износи хонорара чланова комисије у 2025. доступни су на овом линку.

Медијске асоцијације и новинарска удружења (Асоцијација независних електронских медија, Независно удружење новинара Србије, Удружење новинара Србије, Локал Прес и Асоцијација медија) августа прошле године усагласиле су предлог у вези с неопходним изменама у процесу пројектног суфинансирања медијских садржаја који је званично послат на адресе Министарства информисања и телекомуникација.

Међу тим предлозима био је и захтев да се број комисија током године у којима може учествовати једна особа ограничи на пет, као и да се измени начин бодовања кандидата за комисије, али одговор из Министарства на овај захтев за измене никада није стигао.

Циљ је да се људи доведу у заблуду и да помисле да је реч о стварном порталу Блица, као и да се искористи углед који Бранкица Станковић ужива као истраживачка новинарка да би се грађани навели да уплате новац у лажни програм.

Користи се име „OlpertolialFin“, а програм се у тексту представља као резултат развоја Народне банке Србије и НИС-а. Иначе, НИС и Народна банка су означени као „компаније“, а у тексту је наведено да, у зависности од уложеног износа,, корисници зарађују у просеку 45.000 динара недељно.

Убачене су и измишљене изјаве Бранкице Станковић у којима она наводно препоручује људима тај програм, делећи своја искуства. Да би се постигло на уверљивости, на крају текста стоји да су пројекат подржали Forbes, Блиц, Курир и Министарство финансија, уз њихове логотипе.

Сложена операција финансијске преваре

Подсетимо, криминална група, за коју се сумња да делује из иностранства, прошле године је покренула агресивну кампању финансијске преваре користећи вештачку интелигенцију и лажно представљање водећих српских медија и званичника на друштвеним мрежама.

Овога пута је уз Бранкицу Станковић украден и идентитет гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, чији је изглед и глас помоћу деепфаке технологије злоупотребљен у овој превари.

Ова кампања представља сложену операцију финансијске преваре која комбинује класичан "phishing", крађу идентитета познатих личности и напредну технологију вештачке интелигенције (deepfake).

Оно што је специфично за ову кампању је што се не ослања само на лажне вести, већ на комбинацију техничког сакривања иза Cloudfare-а, легалне куповине огласа преко опскурних мрежа и употребу АИ deepfake-а који је драстично повећао стопу конверзије преварених грађана.

Главно чвориште напада тренутно је домен origamivulture.com.цом. Реч је о такозваном "burner" домену који служи искључиво за преусмеравање жртава, док му је почетна страница празна како би се избегла аутоматска детекција безбедносних система. Постоје индиције да иза операције стоји организована криминална група из Русије, мада истраживачи упозоравају да то може бити и намерно подметнут траг.

Жртва преваре за Инсајдер: Двапут сам изгубила по 299.000 динара

О томе колико овакве преваре могу бити опасне сведочи и искуство једне пензионерке која је била жртва, а која је говорила за Инсајдер.

Каже да је за наводни програм сазнала на интернету и да се то скоро свако вече рекламира на Инстаграму. Према њеним речима, користе се украдени идентитети познатих личности које заговарају трговање на тим платформама. Међу особама чији су идентитети украдени били су политичари, али и тенисер Новак Ђоковић.

„Само треба да се попуни формулар, тако сам и ја. За кратко време, за пар сати, јавила ми се једна жена“, рекла је уз напомену да јој је та жена указала да раде под покровитељством Народне банке и да је све „заштићено“.

„Ништа је од њих нисам добила писмено. Ја сам уложила 250 долара, а први пут ме обавестио да сам зарадила нешто преко 5.000, па онда 7.000, па онда 17.000, па онда ваљда 53.000, и 112.981 долар. Три месеца се то тако отприлике вукло, сваки пут сам се чудила како то може тако много“, рекла је.

Описује да су јој онда рекли да новац не може да изађе из Енглеске ако се не плати порез, али и да је потребно да се плати осигурање новца који ће стићи, и тада се, како је рекла, „посвађала“ са агентом: „Двапут сам изгубила по 299.000 динара“.

Истиче да су њена деца била против тога, али да их она није послушала. Желела је како каже, да поправи свој стандард, а имала је времена и онда је гледала такве понуде.

Редакција Инсајдера апелује да грађане да не остављају своје личне податке и бројеве банковних картица на сајтовима који обећавају брзу зараду, без обзира чији се лик појављује у тим материјалима.

Овом приликом позивамо све пријављене кандидате за чланове комисија да изврше увид у прелиминарну листу, као и да у року од 5 дана уложе евентуалне приговоре које треба да упуте на адресу електронске поште prigovori.jis@mit.gov.rs

Такође, напомињемо и то да је на исту адресу електронске поште, уз евентуални приговор, неопходно да се достави и скенирана верзија докумената којима се доказује утемељеност приговора.

По истеку рока од 5 дана, односно до поноћи 26. јануара, Министарство ће приступити разматрању и одлучивању по евентуалним приговорима, након чега ће објавити коначну ранг листу кандидата за чланове комисија.

Подсећамо и то да су сви органи јединица локалне самоуправе и покрајина, који спроводе јавне конкурсе у области јавног информисања, дужни да сачекају објављивање коначне ранг листе кандидата за чланове конкурсних комисија у области јавног информисања, које објављује Министарство, те да до објављивања коначне ранг листе кандидата за чланове комисија за конкурсе у области јавног информисања не могу да образују своје комисије за оцењивање пројеката у овој области. Након формирања коначне ранг листе, кандидати ће добити могућност да се кандидују за чланове комисија за конкурсе у области јавног информисања које спроводе јединице локалне самоуправе, покрајина и Министарство.

Прелиминарну листу можете погледати на веб порталу Министарства информисања и телекомуникација https://mit.gov.rs/extfile/sr/20344/Lista.pdf  

Претходни конкурс није успео пошто ниједан од кандидата који су испуњавали услове није добио потребну двотрећинску већину гласова чланова Управног одбора.

Закон прописује да кандидат мора бити држављанин Србије и да има пребивалиште на тој територији, високу стручну спрему и најмање 10 година радног искуства на руководећим програмским или пословима код пружалаца медијских услуга радија и телевизије, или на руководећим пословима у другим областима, које су од значаја за рад јавног медијског сервиса.

Актуелном директору Драгану Бујошевићу други мандат, који је у току, истиче у фебруару и он више нема права да буде биран на ту функцију.

У саопштењу објављеном на званичној интернет страници те обавештајне службе, петнаест дана након до тада најнасилније реакције полиције над демонстрантима у Новом Саду, једанаест медија и једна невладина организација оптужени су да учествују у “субверзивним делатностима Европске уније и држава чланица тог савеза“, а све са циљем да “на власт у највећој балканској земљи доведе послушно руководство лојално Бриселу”. Оптужили су их да мобилишу бирачко тело и  припремају српски Мајдан, алудирајући на проевропски покрет чије су демонстрације у Кијеву претходиле избијању рата у Украјини. Такође, да је њихова намера да искористе годишњицу трагичних догађаја у Новом Саду од 1. новембра, како би окренули ситуацију у своју корист.

“Знамо да су то пропагандне конструкције, али знамо и да ситуација није безазлена. Када се имена малих и независних редакција – које раде у интересу јавности – појаве у документима страних служби и на насловницама домаћих таблоида, то није само нетачно, него и опасно. Такве тврдње стављају новинаре и новинарке у рањиву позицију, означавају их као „непријатеље“ и отварају простор за притиске, па и за озбиљне безбедносне последице”, написале су тада чланице редакције “Сторyтеллер” у реаговању на неочекивану “пажњу” коју је њихов локални медиј добио ван граница Србије.

“Да ли је грађанима Србије сада јасно?”

На саопштење Спољне обавештајне службе Руске Федерације уследиле су реакције и владајућих и опозиционих странака у Србији, те новинарских удружења.

Независно удружење новинара Србије тако је, на пример, оценило да новинари из медија који су се нашли на списку СВР-а професионално извештавају о протестима, али да их изјаве које без доказа инсинуирају стране завере доводе у директну опасност.

“Ширење теорија завере и дезинформација не само да скреће пажњу са стварних разлога због којих грађани излазе на улице, већ и угрожава основно право јавности да буде истинито и непристрасно информисана”, саопштено је из НУНС-а.

И Удружење новинара Србије (УНС) осудило је тврдње руске Спољне обавештајне службе да поједини медији учествују у припреми насилног преузимања власти у Србији. Оценили су да је такво обележавање медија “неприхватљиво и да би могло угрозити безбедност новинара и медијских радника, поготово у тренутку појачаних тензија у друштву и притисака на медије”.

С друге стране, за представнике власти у Србији то је саопштење послужило као додатни аргумент за причу о организовању обојене револуције. Председник Србије Александар Вучић захвалио се Спољној обавештајној служби Русије, уз најаву да ће их српске обавештајне службе додатно контактирати у вези са наводима из саопштења.

“То је једна од најмоћнијих спољнополитичких служби или агенција. Увек с пажњом пратимо и читамо свако саопштење СВР и кад нас критикују због муниције. Пажљиво анализирамо та саопштења и нашим руским партнерима у складу с тим и одговоримо и одређене мере применимо“, изјавио је тада Вучић.

Понављајући своје више пута изнесене ставове о обојеној револуцији, навео је да је сувише пара у њу уложено, те да ће “они који су је организовали морати да имају завршни покушај преузимања власти на силу”, те да их спремно чекају.

Политичка партија његовог блиског сарадника Александра Вулина, Покрет социјалиста, запитала се реторички “да ли је грађанима Србије сада јасно због чега је Европска уније уложила толико напора да смени Вулина, али и шта је потребно да се деси да Влада Србије престане земљу да води у ЕУ”.

“Обавештајни подаци” вс. реалност

У тренутку када је Спољна обавештајна служба Русије о њима писала као о важном фактору у процесу дестабилизације земље, редакција “Сторyтеллер-а” била је процесу селидбе. Довршавали су опремање, по први пут, својих просторија у Кулпину, војвођанском насељу које према попису из 2022. има 2431 становника.

У питању је локални двојезични портал на српском и словачком језику, који тада, средином септембра 2025. није имао новца ни за плате.

“Оно што је додатно смешно је тврдња како добијамо неке огромне паре од Европе, а ми тренутно радимо без плате, волонтирамо, тако да би заправо врло радо видела неку подршку из Брисела”, изјавила је тада главна уредница “Сторyтеллер-а”, Владимира Дорчова Валтнерова за “Данас”.

Објаву руског СВР-а схватила је као покушај застрашивања и ућуткивања, наводећи да су се, гледајући остале редакције са списка, нашли у добром друштву, односно у друштву независних медија који се труде да свој посао обављају професионално, иако то углавном значи да раде на ивици егзистенције.

Владимира Дорчова Валтнерова за VOICE појашњава да мале редакције, попут њихове, новац врло ретко, готово никада не добијају на конкурсима локалних, покрајинских или државних институција, то јест из буџета, већ да се финансирају тако што пишу пројекте и конкуришу за средства код међународних фондова.

“До пре годину, две дешавало се да добијемо средства од Покрајине или Републике, али не за суфинансирање производње медијских садржаја, већ на конкурсима за професионализацију медија, односно за организацију или учешће у медијским обукама и радионицама. Међутим, прошле године смо одбијени и на покрајинским и на конкурсима Министарства. На локалном нивоу годинама нисмо ни конкурисали, јер смо раније одбијани уз образложења која једноставно нису одговарала реалности”, каже уредница “Сторyтеллер-а”.

Иако би, као двојезичан медиј, могли да се пријаве и на конкурсе који финансијски подржавају јавно информисање на језицима националних мањина, Владимира наводи да су и од те опције одустали.

“Једноставно је наше искуство било такво да је Национални савет словачке националне мањине увек давао негативно мишљење на наше предлоге. Не видим сврху. Награђују се медији блиски властима”, додаје.

Уредница “Сторyтеллер-а” појашњава да сваки одобрени пројекат подразумева подробне финансијске извештаје, али да их финансијери никада нису условљавали, нити интервенисали по питању уређивачке политике или садржаја који као медиј објављују.

Циљна група и публика “Сторyтеллер-а” су становници мултинационалних средина, о чијим проблемима најчешће извештавају. Њихов фокус је такође на такозваном “солутион” новинарству, односно новинарству оријентисаном ка решењима, које се фокусира на истраживање и препознавање већ постојећих решења за друштвене изазове.

“Нисмо ни локални, ни регионални медиј. Најбољи опис би можда био “медиј заједнице”. Полазимо често од проблема који је заједнички на пример за територију Војводине и онда томе додајемо локални елемент. Ми смо почели са “солутионс” новинарством на еколошким темама, али смо од пре две године преусмерили фокус у контексту политике. На пример, када су били локални избори у Бачком Петровцу питали смо грађане шта им у програмима и у предизборној кампањи недостаје као тема, па смо покушали да пронађемо постојећа решења у другим државама”, каже Владимира.

Пажњу шире јавности привукли су након инцидента који је избио у Бачком Петровцу током Словачких народних свечаности у августу 2025, када су присталице Српске напредне странке прекинуле изложбу грађанских активиста о протестима, цепајући фотографије и вербално вређајући учеснике скупа. Новинарке “Сторyтеллер-а” извештавале су са тог догађаја, као и са сваког претходног протеста који су у мањим срединама махом остајали медијски непокривени.

Прозивке су ипак почеле на локалу

Управо је извештавање са протеста у Бачком Петровцу и околним селима додатно подигло видљивост и читаност садржаја “Сторyтеллер-а”, будући да други медији на словачком, уз изузетак мањинских редакција на покрајинском јавном сервису, о тим догађајима нису писали.

Новинаркама овог малог портала већа популарност донела је и прва таргетирања од локалних политичара.

Гостујући на Новом радију Петровец 6. фебруара, бивши председник општине Бачки Петровац Срђан Симић (СНС), поистоветио је новинарке са активистима о којима извештавају.

“Објективно новинарство не постоји. Ви имате један портал у Бачком Петровцу, који је опозициони портал 1/1, као Н1, као Нова С. Они извештавају са протеста, они су први на протестима, само што нема пиштаљку у рукама и мегафон. Па која је разлика између тебе, као назови новинара, ниси објективан, не могу да кажем да си објективан, и тог неког што је на протестима. Ако имаш своје политичке амбиције, онда остави новинарски занат, изађи тамо, протестуј, кандидуј се и претендуј да будеш на власти. Немој то да радиш са ове стране”, рекао је Симић у радијској емисји.

Иако је слушаност те радио станице мала, изјаве локалних политичара, које описује као намерну манипулацију јавности, Владимира Дорчова Валтнерова види као таргетирање.

“То може да утиче на формирање мишљења људи у локалној средини. Имајући у виду шта се све другим новинарима догађа, ово није ништа велико, али ми смо веома мала средина и свако таргетирање може да изазове последице. Више ме нервира намерна манипулација јавности где се новинари представљају у погрешном светлу, а људи се додатно збуњују”, наводи она.

Срђан Симић био је на челу општине Бачки Петровац од 2016. до 2020. године. Био је најмлађи председник једне локалне самоуправе у Србији, а хвалио се податком да је већ са 19 година постао члан, тада у оснивању, Српске напредне странке.

Све време трајања његовог мандата, па и након тога, Нови радио Петровец добијао је новац из буџета намењен суфинансирању производње медијских садржаја.

Према подацима доступним у Агенцији за привредне регистре (АПР), Нови радио Петровец основан је 2017. године и има четворо запослених. Претходно је на истој адреси био регистрован Радио Петровец, данас у ликвидацији.

У протеклих девет година, на општинским конкурсима за суфинансирање производње медијских садржаја од јавног интереса, тај приватни медиј приходовао је више од 8,6 милиона динара. До те цифре дошли смо сабирањем износа које је Радио добијао на годишњим конкурсима, а чији су резултати доступни на сајту општине Бачки Петровац (2017, 2018, 2019, 2020, 2021, 2022, 2024, 2025.) и података до којих је, путем захтева за информације од јавног значаја, дошла опозициона Странка слободе и правде.

Они су објавили документ из општине, који је потписала Милена Нишић – руководилац Одељења за буџет, финансије и пореску администрацију, а на ком се види да је испред директних корисника буџета Општине Бачки Петровац за Нови радио Петровец ДОО у 2022. издвојено 1.006.000 динара, у 2023. та сума је била 2.475.970 динара, а у 2024. износила је 2.776.000 динара.

Уз коментар да Нови радио Петровец, који претежно извештава на словачком језику и тиме чува језик, културу и идентитет овдашњих Словака, треба да постоји и добија подршку из буџета, ССП је оценио како “није у реду да медиј који се финансира претежно новцем свих грађана, постане простор искључиво за представнике СНС-а, који користе емисије да нападају опозицију, шире неистине и обмањују грађане”.

Једина година када Нови радио Петровец на конкурсу није прошао била је 2020. Одлука комисије те године била је да за пројекат “Ретроспектива недеље” не додели тражених 1.020.000 динара, уз образложење да није у потпуности усклађен са Правилником о суфинансирању пројеката од јавног интереса из области јавног информисања.

VOICE је контактирао директора Новог радио Петровца, међутим није био заинтересован за коментар.

Припремање терена  – политичари + таблоиди

Оно што је почело на локалу, медијским гостовањима политичара у којима су их поистовећивали са активистима или чак организаторима протеста, наставило се у таблоидима са далеко ширим дометом.

Тако је главна уредница “Сторyтеллер-а” Владимира Дорчова Валтнерова, само пар недеља пре саопштења Спољне обавештајне службе Руске Федерације, била тема и на Телевизији “Информер”.

У сличном контексту у ком је већи број медија споменула руска служба, о њима су расправљали новинари и уредници “Информера” уживо на телевизији, а уз Владимирино име уследила су нагађања о њеној националној припадности.

“Била сам „час Чехиња, час Пољакиња, час Бугарка“ – али то не мења суштину ствари: чињеница да се моја национална припадност користи као средство етикетирања је опасна.

Оно што се у оваквим емисијама ради зове се таргетирање – цртање мете. Када вас јавно означе именом и презименом, када вас представе као „стране плаћенике“, када вас етикетирају по пореклу и идентитету – шаље се порука да нисте „једни од нас“ и да сте непожељни”, написала је уредница “Сторyтеллер-а” на свом ЛинкедИн профилу.

Емисију Телевизије “Информер”, у којој су таргетирани други медији и конкретно портал “Сторyтеллер” из општине Бачки Петровац, на друштвеним мрежама поделила је и некадашња председница те општине, а данас покрајинска посланица владајуће странке Јасна Шпрох. Такво ширење поруке на локалном нивоу доноси додатне проблеме, објашњава Владимира Дорчова Валтнерова.

“Сваки пут када неко од локалних политичара подели овакав садржај, или изнесе неки коментар на наш рачун, повећа се број увреда које нам стижу преко друштвених мрежа. У мањим срединама се тиме још више распирује нетрпељивост према новинарима и према неистомишљеницима уопште. Овде ми је додатно проблематично било то што је и сама Јасна Шпрох припадница словачке националне заједнице, а дели садржај где се и та национална компонента користи за таргетирање”, наводи главна уредница “Сторyтеллер-а”.

Након помињања њеног имена и националности у таблоиду, а потом и саопштења СВР-а које су делили и коментарисали и бројни други медији, те највиши државни званичници, преко друштвених мрежа почели да им стижу коментари, увреде, па и упозорења, која су у себи садржала и националну компоненту.

“Ми увек пријављујемо увреде и претње. Одмах шаљем скриншотове и опишем контекст НУНС-а, па они даље разматрају да ли ту има елемената за пријаву тужилаштву. Иако понекад нема основа за тужбу, важно је да све то буде у бази новинарских удружења, да остане забележено”, каже Владимира Дорчова Валтнерова, уз напомену да у таквим ситуацијама постане свесна подршке јавности коју као редакција имају.

“Лепо је када схватиш да има смисла то што радимо, јер заједница одреагује – можда не увек јавно, али бар кроз поруке подршке”, додаје.

Положај локалних медија тежак, мањинских још тежи

Положај локалних медија који извештавају професионално, односно у складу са етичким кодексом и јавним интересом, из године у годину се погоршава, а уколико су у питању медији који извештавају на језицима националних мањина, тај положај је још рањивији, за VOICE каже новинар Недим Сејдиновић. Он је 2020. године истраживао и анализирао друштвено-политички контекст у ком функционишу мањински медији, законски оквир, те њихов положај у новој Медијској стратегији. У припреми је и нова, ажурирана анализа.

“Суштина медијских реформи у Србији, који трају од петооктобарских промена па до данас, управо је била да се такви медији (професионални медији прим.аут.), односно њихови садржаји, финансирају новцем грађана. Поједностављено речено, грађани издвајају новац да би им медији појаснили и приближили стварност која их окружује, као и да би контролисали изузетно важну ствар – куда иде њихов новац? Да ли власт ради у свом или њиховом интересу? Наравно да се у Србији све окренуло наглавачке, па испада на крају да се новац грађана, скоро у стопроцентном обиму, усмерава ка медијима који креирају паралелну стварност и представљају пропагандне комплете власти и других моћника. Грађани, испада тако, плаћају да буду обмањивани”, напомиње Сејдиновић.

Он је оценио да је прошле године ситуација досегла свој негативни врхунац.

“То значи да медији који имају професионално критичан отклон према власт и стварности не смеју да добију ни динара из буџета! Дакле, они су дискриминисани по том основу у односу на медије у служби власти који добијају новац са свих страна. Треба рећи да постојећи професионални локални медији који раде у интересу грађана опстају само захваљујући страним донацијама, и у мањем обиму – донацијама грађана.

Али, дискриминација по буџетском основу је само део шире дискриминације. Такви медији се од представника власти и њихових медија проглашавају непријатељима друштва, односно издајницима и страним плаћеницима, што је етикета коју је поготово у локалним срединама тешко носити”, додаје Сејдиновић.

Разлог за то је, наводи, што у малим градовима и општинама често нема јавности која би устала у заштиту угрожених уредника и новинара, те су они и њихови медији препуштени смаи себи, док је уцењивачки потенцијал представника власти у малој средини у којој се “сви” познају већи.

Аутор истраживања о медијима на језицима националних мањина појашњава да су они углавном локални или регионални, те да и за њих важи све горе наведено, уз додатне отежавајуће околности.

“Рецимо, када сте припадник националне мањине, а неко вас прогласи непријатељем друштва, односно српства, или своје нације (у мађарској заједници независне и професионалне новинаре проглашавају издајницима мађарства) можете много више надрљати. Осим тога, обраћате се мањој заједници, што значи да потенцијални приход од реклама и других медијских услуга много мањи, од продаје садржаја такође, а и мања је могућности заштите шире заједнице”, појашњава Сејдиновић.

Говорећи о конкурсном суфинансирању медијског садржаја, Сејдиновић оцењује да је тај систем претворен у сосптвену карикатуру.

“Претворен је у систем којим власт плаћа послушне медије. Медији тако постају важна карика у систему свеопште корупције, уместо да се боре против корупције. У бољим случајевима, медији „одраде“ добијени новац неким традиционално-фоклористичким или другим потпуно безопасним темема у којем нема ни К од критичког поступка. У горем случају, финансирају се национални и локални медији који служе за прогон политичких неистомишљеника”, наводи он.

Сличног је мишљења и чланица претходног сазива Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Јудита Поповић. Говорећи о повезаности медија на локалу са владајућим политичким структурама, она каже – то је већ опште место.

“Редовна појава, чак и у великим електронским медијима. Медији су у тој мери под контролом власти и више не служе основној сврси и задатку који имају, него искључиво да буду пропагандни орган владајуће странке. То је нарочито видљиво на локалном нивоу, где се враћамо неком феудалном односу између медија и политике. Имамо једног главног цензора који контролише ситуацију.

На локалу смо посебно свесни колико су новинари који се баве објективним информисањем угрожени”, изјавила је за VOICE некадашња чланица РЕМ-а Јудита Поповић.

Према њеним речима, нови закони који су у процедури додатно ће погоршати ствари, јер уводе и одређена ограничења на интернету.

“Бићемо доведени у ситуацију да немамо више ни какву такву слободу чак ни на интернету, ни на мрежама. Бићемо у потпуном медијском мраку”, каже Поповић.

“Солутион” (за) новинарство

Попут новинарства окренутог ка решењима, којим се, међу реткима у Србији, бави, Владимира Дорчова Валтнерова труди се да буде оптимистична и по питању опстанка локалних медија. Најпре због тога што постоји публика која разуме значај професионалног и непристрасног новинарства.

“Ни мене ни остатак редакције таргетирања нису обесхрабрила, јер видимо да заједница реагује. То нам је само додало више мотивације. Међутим, и она зна да излапи јер се умориш од борбе са ветрењачама. Сви то имамо”, каже Владимира.

Жели да верује да ће локални медији преживети, јер ситуација неизвесна и за оне далеко веће и финансијски стабилније. “Сторyтеллер” се, каже, неће угасити, али је упитно у којој форми ће моћи да опстане.

“На пример, ако не будемо имали финансије, нећемо имати редакцију и новинарке. То значи да ћу остати сама и с времена на време нешто написати. Људи морају бити свесни да ми када кукамо за своју егзистенцију, не кукамо само због нас, већ и због њих, јер ће они без професионалног новинарства остати у потпуном мраку”, наводи уредница “Сторyтеллер-а”.

Зато су се окренули и донацијама грађана, захваљујући којима су успевали да пошаљу своје новинарке на терен у Нови Пазар на пример, или да ураде неке важне приче од јавног интереса, попут оне о дивљим депонијама, али и тај модел има ограничења.

“Покушале смо да развијемо сопстевни онлине систем донација кроз е-цоммерце модел, како бисмо олакшале процедуру грађанима вољним да нам финансијски помогну, али смо се суочиле са одбијањем банака. Незванично образложење, које смо посредно добиле гласило је да су критеријуми успостављања те услуге за донације грађана организацијама цивилног друштва додатно пооштрени”, прича Владимира.

Није јој познато да ли је реч о локалној пракси у Србији или ширем глобалном тренду, али је јасно да то додатно отежава рад независних медија и може директно утицати на то да грађани остану без малих професионалних медија заједнице.

“Све је то још један у низу проблема са којим се као медиј заједнице суочавамо и који додатно увећава ионако велики терет који носимо на својим леђима. Када се томе дода чињеница да смо редакција коју чине искључиво жене, јасно је да су притисци, препреке и невидљиви зидови са којима се свакодневно сусрећемо вишеструки и да се ретко узимају у обзир када се говори о одрживости независних медија”, напомиње Владимира Дорчова Валтнерова.

Додаје да су мали медији показали своју снагу у току протекле године, а сада је важно да и грађани схвате да је борба за новинарство у ствари борба за њих.

Наташа Ковачев (VOICE/насловна фотографија:

Storyteller)

Међу окупљенима који су физички изгурани с факултета и том приликом нагњечени била је и професорка Јелена Клеут, због које су окупљени протестовали, али и неколико медијских екипа које су пратиле дешавања у Новом Саду. Том приликом физички су изгурани и ометани у раду новинари и новинарке Блокада Инфо, Машине, Данаса и других медија, иако су неки од њих били видно обележени прслуцима с ознаком „Пресс“ и показивали легитимације.

АНЕМ подсећа Министарство унутрашњих послова да је посао новинара и медијских радника да извештавају с догађаја од јавног интереса, а да је дужност полиције да заштити представнике медија и обезбеди им неометано обављање новинарског посла на јавним просторима. Ометање медија од стране полиције је недопустиво и захтевамо од надлежних органа да хитно престану с таквом праксом и санкционишу све припаднике полиције који прекомерно употребљавају силу према новинарима и грађанима, али и оне који им издају такве наредбе.

Сведоци смо да смо током 2025. године имали рекордан број напада и ометања у раду новинарских екипа на терену и то неретко и од стране саме полиције и да се такав тренд очито наставља већ и на самом почетку ове године. 

Апелујемо на све надлежне органе и државне званичнике да реагују у оваквим случајевима како би се прекинуо негативни тренд по питању угрожавања рада и безбедности медијских радника у Србији.

АНЕМ позива и све новинаре, новинарке и представнике медија да редовно пријављују сваку врсту угрожавања безбедности током обављања свог посла путем Сигурне линије 0800 100 115.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Радио-телевизија Србије (РТС) за промоцију својих програма сваке године издваја милионе динара, а недавно је на Порталу јавних набавки објављена одлука о додели нових уговора за рекламирање. Новац ће добити 11 издавача за које је јавни сервис издвојио 26 милиона динара, односно нешто више од 220 хиљада евра.

Према информацијама које су доступне на Порталу јавних набавки, РТС ће више од половине тог износа, 132 хиљаде евра, доделити издавачима шест прорежимских медија – Информера, Курира, Политике, Вечерњих новости, Српског Телеграфа и Ало-а.

Према нашем последњем мониторингу управо су поменути провладини медији током 2024. године објавили најмање 1.447 манипулативних, пристрасних и неутемељених текстова, и то само на насловним страницама. Међутим, чини се да то не представља никакав проблем јавном сервису, што су за Раскрикавање потврдили још пре неколико година, када смо их питали о оглашавању у тим медијима.

Тада је ПР служба јавног сервиса рекла да се у одабиру партнера воде „искључиво пословним критеријумима“, а оно што им је битно у планирању оваквих набавки јесу између осталог и „претходна позитивна пословна искуства и адекватни одговори медија на потребе РТС-а“.

У самој Одлуци о додели уговора за рекламирање, РТС образлаже како је бирао медије код којих ће платити рекламу. Одабир се углавном заснивао на истраживањима које РТС спроводи сам, или добија од различитих агенција које прате медије. Међутим, наводе да анализирају и медијско извештавање о самом РТС-у.

„Задатак тих анализа је и да се утврди колика је учесталост појављивања коментара о РТС-у, ко су пошиљаоци порука, шта су главне критичке примедбе, ко су лица који се појављују као предмет критике (…)”, наводи се између осталог у образложењу.

То је посебно апсурдно јер су у протеклих годину дана били карактеристични напади на РТС у неким од медија којима сада намењују новац. То се догађало у више наврата – због наводне подршке блокадама, изјаве детета у емисији „Важне ствари”, или сцене која је недавно емитована у серији „Радио Милева”.

Критике на рачун РТС-овог извештавања стизале су са обе стране. Грађани су били незадовољни временом које су посветили протестима, као и различитим покушајима да релативизују проблеме у претходној години. Са друге стране, провладини медији нападали су РТС, иако је њихово извештавање било у потпуном сагласју са властима.

„Бујке и Оља мисле да је народ глуп, Србија згрожена блокадерском пропагандом”, само је један од наслова у Информеру који ће од РТС-а добити два милиона динара за услугу оглашавања. Таблоид Ало, ком је РТС такође наменио два милиона динара поручио је једном приликом : „Више се и не крију! РТС се отворено ставила у службу оних који би да руше државу и систем”.

„Нови ниво болести и неодговорности на РТС! У Титово време малишани су морали да буду пионири, сад их терају да буду блокадери!”, писао је и Курир. Њиховом издавачу је РТС наменио највише новца – укупно пет милиона динара за оглашавање у штампаном издању Курира и на порталу Мондо.

Према одлуци о додели уговора, за оглашавање на порталу Телеграф.рс јавни сервис је издвојио 3,5 милиона динара, затим три милиона за оглашавање у штампаном и онлајн издању Блица и Блиц жене.

Исто толико РТС намењује и издавачу Вечерњих новости, док два милиона даје издавачу Политике, мада ова два медија заправо имају истог власника – смедеревског бизнисмена Бобана Рајића.

Предвиђен је уговор вредан 2,5 милиона динара за оглашавање у штампаним и интернет издањима магазина Глорија, Стори и Хело, односно фирми НИД Цолор чији је сувласник Роберт Чобан.

Српском телеграфу и порталу Данас РТС је наменио по 1,5 милиона динара. Данас је уједно и једини дневно-политички медиј са овог списка који критички извештава о потезима власти у Србији.

Гавриловић: РТС се умиљава и медијима који су блиски властима

„Интересантно је да дају новац онима који их нападају и оптужују. Ми имамо једно аномично медијско понашање РТС-а који не остварује своју функцију јавног медијског сервиса, него покушава да се умили и додвори, што власти, што медијима који су блиски власти”, каже за Раскрикавање Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ).

Чудни су му, каже и критеријуми за доделу новца, с обзиром да су медији којима се новац дају шампиони у производњи дезинформација.

„Јавни интерес у медијима подразумева истинито, потпуно и благовремено информисање са једне стране, а са друге стране поштовање новинарске струке. Давање новца медијима који то не раде јесте у ствари легитимизација таквог новинарства у Србији”, рекао је Гавриловић.

„Ако је веровати истраживањима јавног мњења РТС је најгледанија и најутицајнија медијска кућа у Србији и било би добро да државна ревизорска институција испита сврсисходност такве јавне набавке”, каже Гавриловић коментаришући смисао рекламирања програма у штампи.

„Ја мислим да се ту ради пре свега о помоћи која се на фин начин даје осталим медијима, поготово медијима који позитивно извештавају о власти”, казао је.

Његова заоставштина, како је и на промоцији, али и у уводнику уваженог колеге Слободана Јаковљевића речено, изазивала поделе и контроверзе везане за Хугов рад у фудбалу и фудбалској организацији, што га је, истини за вољу, пратило за живота, а што је још увек присутно. Управо то, истакао је Рајевић, био је кључни мотив за његову одлуку да напише књигу, која је, истовремено, и својеврсна хроника о бурним догађајима, који су, током 60-тих и 70-тих година прошлог века, обележили фудбалску сцену Новог Сада, Војводине, Србије и читаве, велике СФР Југославије.

-Одлучио сам да напишем књигу о Хугу Рушевљанину, сматрајући да је он био изузетно значајна личност из фудбалске организације, која је, нажалост, скрајнута – истакао је Рајевић. – По мени, заслужио је много више да се о њему каже, од онога што се о њему писало. Тим пре, што се 8. децембра навршило 35 година од његове смрти, а био је човек изузетно богате биографије. Оно што ме је одушевљавало код Рушевљанина, а што данас не примећујем код фудбалских руководилаца, била је изузетна снага ауторитета коју је имао. Дуго сам био у фудбалу, као судија и касније спортски новинар, и нисам се срео са случајем да неко, попут Хуга, створи и избори такав статус. Чак ми је и Милан Живадиновић, наш познати тренер, рекао да му је Рушевљанин, када је напуштао РФК Нови Сад и прелазио у Црвену звезду, нагласио: „Живо, имаћеш тамо све услове за рад, али ауторитет мораш да створиш сам, нико ти у томе неће помоћи“.

Иницијатива Удружења „Времеплов” 

Коста Рајевић је основао и Удружење за историју спорта и фудбала „Времеплов“. „Учинио сам то због жеље да ичности које су остваиле значајан траг у југословенском и војвођанском фудбалу, на неки начин, осветлимо, па и васкрснемо”, категоричан је Рајевић. „ Мој следећи пројекат биће књига о Здравку Рајкову. Заједно са Секцијом ветерана ФК Војводина, Васом Пушибрком и Миладином Пуарћем, а на моју иницијативу, отишли смо у Општину Жабаљ, чији председник је прихватио идеју да стадион у Чуругу понесе име тог фудбалског великана”...

Настављајући беседу о Хугу Рушевљанину, Рајевић је додао:

-Био је карактеристичан и по томе што је било просто невероватно то како и колико је видео унапред. Нисам једини који је то приметио: предвидео је да ће, у годинама које долазе, да уследи комерцијализација фудбала, односно да ће новац у њему да почне да игра велику улогу. Због тих и таквих ставова био је проказан. Људи су сматрали да је он био главна кочница бољој сарадњи РФК Нови Сад и ФК Војводина. Ти односи били су толико затегнути, да је Хуго забрањивао својим играчима да иду на утакмице Војводине, да облаче црвене ствари или да се уопште друже с играчима „старе даме“.

Ипак је, сећају се љубитељи фудбала у Новом Саду, Рушевљанин на крају и сам прешао у редове Војводине.

-То је била воља тадашњих политичара, а коначну одлуку донео је лично Стеван Дороњски, о чему говорим у књизи. Међутим, ауторитет који је имао у Новом Саду, није успоставио и у редовима градског ривала, где је наишао на велики број непремостивих препрека. Да невоља буде већа, резултати клуба кренули су силазном путањом, па је Рушевљанин отишао у пензију и више никада није био у неком клубу. Живео је све до смрти повученим животом, а људи су заборавили да је током каријере радио и у Партизану, Ријеци, Вардару, да је био селектор репрезентације, заједно с Љубом Ловрићем, 1962. у Чилеу, када је она освојила четврто место на свету. Поред тога, био је и члан свих фудбалских форума: председник Стручног савета ФС Војводине и Србије, а онда и Југославије. Миљан Миљанић, легендарни фудбалски стручњак, га је просто обожавао, јер је направио бриљантну анализу југословенске школе фудбала, за коју је Миљан истакао да је образац. Био је истински визионар, али је, као и сваки човек, имао и својих мана. О томе сам писао у књизи и њени читаоци моћи ће да сазнају све о томе и још о много чему – објаснио је Коста Рајевић.

На промоцији књиге „Хуго (не)признати фудбалски маг“ било је пуно људи из света фудала, некадашњих играча и тренера, које је управо Рушевљанин створио. Присутни су били Лајош Кокаи, Бранислав Шуле Болесников, Младен Јованић, Зоран Џими Марић, Живан Љуковчан и многи други, као и бројни новинари и поштоваоци лика и дела Хуга Рушевљанина, те чланови Рајевићеве породице..