Вишедеценијска пракса је показала да се посебно уговори из сфере ванрадних односа злоупотребљавају, да се по овом основу људи ангажују и више од двадесет година, да се од њих захтева једнак или чак виши квалитет рада од стално запослених а истовремено немају право на плаћени одмор и боловање, уз нижу накнаду од нивоа зарада запослених на упоредивим пословима, па и испод тзв. минималца, док им се уговори обнављају на три или шест месеци, односно 120 радних дана у случају уговора о привременим и повременим пословима. Будући да су ангажовани по оваквим уговорима пристали да их потпишу и раде под таквим условима, ситуација се погрешно тумачи као добровољно пристајање на такав третман, а ради се о егзистенцијалној примораности коју послодавци злоупотребљавају.

Зато СИНОС сматра неопходном корекцију схватања, тј. дефиниције дискриминације у постојећем Закону о забрани дискриминације и, посебно, у вези са садашњим чланом 16 који се односи на дискриминацију у области рада. Предлажемо да Закон о забрани дискриминације ову појаву третира универзално, да дискриминацију дефинише у оригиналном значењу – да је то оно што у суштини и јесте: поступак којим се неко ставља у неравноправан положај према другима, или како Речник српског језика у издању Матице српске прецизира: дискриминација је ограничавање, оспоравање права која некоме припадају; прављење неоправданих разлика међу људима (расних, националних, верских, социјалних и др.); довођење, стављање у неравноправан положај према другима, обесправљивање. Ако се оваква пракса може јасно уочити и доказати, није потребно тражити разлог у личном својству или претпостављању личног својства – дискриминација је прекршај по себи, који може исходити и из мотива несразмерне експлоатације рада оних који су у позицији мање моћи од других, посебно у односу на послодавца, па су због тога реално обесправљени.

Уколико се, међутим, дискриминација врши баш јасно због личног својства препознатог у досадашњем Закону, наравно да је то тежи прекршај и као такав може такође бити препознат и у Закону као тежи прекршај. Проблем је у томе што садашњи закони у Србији, па и Закон о забрани дискриминације, игноришу универзално значење појма дискриминације и због тога „маскирану“ дискриминацију не препознају и тако је нехотице подстичу. Како је већ објашњено, у садашњем законодавству непрепознате су злоупотребе постојећих закона, којих (злоупотреба) у ЕУ нема, па се и не санкционишу у тамошњем законодавству, које је узор нашим законима. СИНОС, дакле, указује да постоје облици дискриминације непрепознати у садашњем Закону, и зато сматра да треба проширити њену дефиницију. Ако смо једнаки пред законом, треба да будемо једнаки увек и пред сваким, па и пред послодавцима.

„За блокадерско-фашистичко-терористичку телевизију нећу да причам“, рекао је председник Општине Земун Гаврило Ковачевић новинарки Н1 Маји Николић, која га је замолила да прокоментарише инцидент од претходне ноћи, када су симпатизери СНС-а напали грађане који подржавају студенте. Међу њима је био и глумац Драган Гаги Јовановић, кога је један мушкарац ударио у главу, а други попрскао бибер-спрејом.

Овакав речник високих функционера владајуће партије, који је још једном промовисан прошле недеље, током седнице Скупштине Србије, постао је уобичајен према новинарима Н1, али и осталим независним и професионалним новинарима.

Николић је остала професионална и након увреда, па је наставила да поставља питања Гавриловићу, на која је он ипак одговорио.

Овакви наступи политичара нису без последица, чак и кад стигну мање или више искрена извињења политичара. Они дају „муницију“ хулиганима и криминалцима да нападају. Прошле године је, према анализи Репортера без граница, било готово 100 физичких напада на новинаре, од чега је у готово половини случајева учествовала полиција.

Мају Николић је, заједно са сниматељем телевизије Н1 Иваном Павловићем, крајем новембра испред Скупштине физички напао Владимир Сретеновић, осуђени убица, који је боравио у тзв. Ћациленду. Он је пред очима полицајаца насрнуо на новинарску екипу, а затим им разбио камеру о асфалт и све то на неколико метара од групе полицајаца, који нису реаговали. Касније су се правдали да су били 30-40 метара од места догађаја, што није тачно према очевицима, али чак и да је тако, морали су да реагују и приведу насилника.

Не само што нису реаговали, него су касније дали синхронизоване исказе, наводећи практично исте реченице које су полицајци, како подсећа АНЕМ, давали после убиства новинара Славка Ћурувије.

Камере су све снимиле, али полиција до њих није дошла 30 дана после догађаја, колико се, наводно, такви снимци чувају.

Све скупа, за новинаре Н1 и друге медије никада није било опасније извештавати са терена и скупова на којима учествују СНС присталице.

Николић: Председник Земуна учио од паметнијих

„Никада није било лагодно извештавати са скупова које организује СНС, зато што та партија и њени функционери, па самим тим и њихови чланови или људи који их подржавају, гаје страховит презир према телевизији Н1, а усудићу се да кажем и мржњу коју неретко видим када нам се обрате“, каже Николић за Цензоловку.

Новинарка истиче да је речник који они користе у комуникацији с њима исти онај који можемо чути на медијима блиским режиму, у Скупштини, али и од председника државе.

„Он је, подсетићу, међу првима констатовао да је „то што раде Н1 и Нова С чист тероризам“. Зато ме не чуди да се председник општине Земун осетио слободним и неспутаним да нас извређа, јер учио је или чуо у најмању руку од паметнијих од себе. Верујем да је то такође и нека врста массаге боx власти, дакле, унапред припремљене реченице које сви, као папагаји, морају да понове чим им се камера Н1 приближи. Али то много више говори о њиховом поданичком менталитету него о нама. Ако смо ми терористи, како то да до сада нисмо оптужени за то тешко кривично дело? Како то да смо на слободи и оно што им, чини ми се, смета још више – како то да смо слободни?“, пита се Николић.

Недавно је интерна контрола МУП-а утврдила да није било пропуста у раду полицајаца када је Маја Николић нападнута испред Ћациленда.

Она каже да има утисак да институције ове земље праве будалама све који од њих очекују да само раде свој посао.

„То су они разговори у којима и ви и полицајац који је оценио да није било пропуста у раду његових колега, знате да то није истина, али се сви у просторији праве луди. Мени лично пристојност брани да кажем „Како вас није срамота да то напишете?“, па тражим да се у записник унесе „срамно понашање полиције“, а страна преко пута мисли да ваља имати разумевања за полицију. Ја важим за доста толерантну особу, али не знам на колико се тачно начина може разумети понашање полицајаца који виде насилника да ломи камеру Н1, виде новинарку која их готово урликом дозива да реагују и помогну, али листом сви полицајци у својим сведочењима демантују да су били близу нас, већ наводе да су били удаљени 30–40 метара. Дакле, разумећу што нису реаговали само ако је у том тренутку цео вод погодила колективна полинеуропатија, па су им се свима у истом тренутку одузеле ноге“, наводи Николић.

Пошто се по свему судећи ближе избори, које власт очигледно схвата као пресудне за њен опстанак, питали смо новинарку Н1 да ли мисли да ће се напади на њих појачати и како радити у таквој атмосфери.

Она каже да су у овој редакцији навикли да раде „под рафалном паљбом“ власти и са тим су се саживели, а све друго с њихове стране било би доста изненађујуће.

„Да, очекујем да се напади на Н1 наставе, па чак и појачају, али докле год ми будемо имали слободу да радимо као и до сада, ми ћемо радити своје, а они нек раде своје. Иако нашу телевизију представници власти очигледно доживљавају као политичког противника, ми то нисмо. Наша улога у последњих 11 година, колико Н1 постоји, а нарочито у последњих годину и по дана откад су почели студентски протести, била је да јавности прикажемо реалност коју није било могуће видети на режимским медијима. Немали број пута чујем да људи кажу „па добро, зар ви са Н1 не видите баш ништа добро у ономе што власт ради?“ Да то „добро“ виде и подигну на н-ти степен задатак је њихових портпарола, а да то као једину истину емитују – то је задатак пропагандних медија. Наш задатак је да критички преиспитујемо, проверавамо и извештавамо о ономе што се дешава у стварности, без обзира на то да ли се то некоме свиђа или не. Ко год да је тај неко“, каже Николић.

Николић: Најтеже ми је што ме сопствена полиција није заштитила

Маја Николић је репортерка са дугогодишњим теренским искуством, али каже да јој није лако да се носи са све чешћим нападима и увредама које трпи.

„Није пријатно да ти било ко, а камоли функционер владајуће странке, каже да је телевизија на којој радиш усташко, терористичко смеће, али ја се у том блату не ваљам. На увреде не одговарам увредама, јер ми то пре свега брани кућно васпитање, али и правила новинарске професије. Ово друго посебно је важно. Моје је да питам или бар да пробам да питам, а њихово да на то одговоре, не одговоре или да вређају, таргетирају, дисквалификују. Ово последње наравно није нормално, али ненормалне ствари овде су већ дуго нормализоване“, указује новинарка Н1.

Додаје и да јој је теже било када је њену екипу напао осуђени убица испред Ћациленда него када је трпела увреде председника општине Земун.

„Али немам ја проблем са Владаном Сретеновићем, иако годинама упозоравамо власт да би њихова таргетирања новинара Н1 као ‘издајника и антисрба’ могла да инспиришу лабилне људе да своју лојалност владајућој странци докажу и насиљем. Мој највећи проблем је што тог насилника није зауставила полиција, а могла је. Што су дозволили да им испред носа побегне, што се видело да по команди не реагују, иако би морало да буде обрнуто, што су сатима након тога глумили да су полицајци који су „пали с Марса“. Лично, с тим се носим најтеже. Са спознајом да ме сопствена полиција није заштитила“, каже Маја Николић.

Ширећи промоцију геноцида са информативног на забавни програм, режим искусан у негирању одговорности за ратне злочине из деведесетих сада користи исте методе да заштити своје партнере у новој ери ратног профитерства, додаје се у саопштењу.

Организатори протеста су позвали РТС да откаже учешће на Евровизији, Бенд Лавину да откаже свој наступ и локале да откажу журке где се гледа Евровизија и да, уместо тога, организују алтернативни програм на којем ће причати о палестинској култури и страдању.

Вашингтон пост, Гардијан и други медији пренели су речи украјинског тужиоца да је форензички преглед тела Викторије Рошчине утврдио бројне знаке мучења и злостављања, као и одстрањене органе „вероватно да би се сакрили даљи трагови мучења”. „Русија ју је убила”, наводе њене колеге.

Од фебруара 2022. године новинари у Украјини извештавају са најопаснијих терена у модерној историји Европе. И док обављају свој посао и као грађани директна су војна мета, супротно међународним конвенцијама. Убијена су најмање 22,  а повређена 53 новинара и медијских радника. Многи су жртве злостављања руске војске, док је готово пола новинара и медија претрпело материјалну штету, а више од трећине евакуисано.

Украјински новинари прогањани су на окупираним територијама. Руси на њихов посао гледају као на „тероризам” и „шпијунажу”. Међународне организације за слободу медија кажу да се најмање 26 украјинских новинара налази у руском заробљеништву.

„Сведочења новинара пуштених из руског заробљеништва осликавају систематско злостављање и мучење”, подвлачи Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ).

Зима иза нас била је најоштрија за последње четири године. Руска војска је циљала и уништавала енергетску инфраструктуру широм Украјине. Читаве редакције радиле су без грејања, светла, струје и приступа интернету. Реч „ЕcoFlow”, назив фирме која производи преносиве батерије, постала је синоним за решење ових проблема.

Тамо где је дигитално новинарство замрло због несташице струје, штампани медији доживели су препород и постали синоним за информационо спасење.

Суочени са готово свакодневним ваздушним нападима, новинари на терену сведоче о најјезивијим сценама које људски мозак може да појми. Прелазак са извештавања и скупљања информација на првој линији фронта на писање извештаја за столом у Украјини се описује као „декомпресиона болест“ ума. Када ратни дописници сведоче ратним злочинима, емоционални утицај еволуира од тренутног шока до дугорочне професионалне и личне муке.

Према подацима програма Ментална подршка медијима (МСМ) Fondacije Suspilnist, од 317 анкетираних медијских радника у Украјини, 92,4 процента показује симптоме сагоревања, исцрпљености (burnout), а 93 одсто знаке депресије. Скоро сви учесници су пријавили симптоме анксиозних поремец́аја, а 191 испитаник искуства догађаја опасних по живот.

Већина је описала та трауматска сећања као наметљива и узнемирујуц́а.

„Под стресом сте због чињенице да је ваша безбедност већ угрожена. Морате да радите бринући за своје код куће и истовремено размишљате како да решите проблем док извештавате”, објашњавају саговорници Цензоловке.

Новинарке су посебна мета бескрупулозног рата у онлајн сфери, који укључује случајеве агресије сексистичке или мизогине природе, сексуализоване увреде, говор мржње, сајбер малтретирање, родно обојене дезинформације.

Ново на бојном пољу је злоупотреба вештачке интелигенције, посебно против новинарки. Чак 43 одсто је навело да сваке недеље виде садржај генерисан вештачком интелигенцијом. ВИ је значајан алат руске пропаганде са којим новинари такође морају свакодневно да излазе на крај.

На све то, још један од проблема је остваривање права на свеобухватно животно односно здравствено осигурање. То је проблем и украјинских и страних новинара када извештавају из активних зона борбе.

Према подацима Института за масовне информације (ИМИ) из Кијева – од 24. фебруара 2022, 333 украјинска медија су престала са радом због колапса тржишта оглашавања и обуставе финансирања од стране УСАИД-а. Институт је проценио да ће 60 одсто украјинских медија престати да ради због суспензије финансирања из САД.

Репортери без граница у партнерству са осам украјинских организација најавили су покретање Међународног фонда за обнову украјинских медија (ИФРУМ) како би пружили економску подршку потребну за обнову медијског пејзажа земље.

Шта је план нове директорке, да рационализације трошкове или склони неподобне кадрове?

Промењени водитељи централног Дневника као и јутарњег програма на Радио Београду.

Спортска редакција постала је део информативног програма.

Дечји програм спојен је са Редакцијом школског програма.

"Сад смо имали прекиде због ових блокада и протеста. А какве су то блокаде и протести? Па студенти се

боре за правду и за нашу будућност", објављено је својевремено на Инстаграм страници Важне ствари.

За власт ово је био први у низу проблема у дечјој емисији чији је цех платила уредница Јелена Попадић Сумић.

Нападана од провладиних таблоида и државних функционера, добила је подршку колега док је руководство РТС-а, против ње покренуло дисциплински поступак.

"Јасно је да се ради о реваншизму у односу на онај случај који се догодио у Дечјем програму и да се

разумемо апослутно није ничим оскрнавио оно што треба да буде јавни сервис, јер деца имају право на своје мишљење", каже професор ФПН у пензији Раде Вељановски.

Различито мишљење и информације о последњим дешавањима на РТС-у имају и сами чланови Управног одбора. Предраг Аздејковић у објави на X-у тврди да се укида Дечји програм и да Јелена Попадић Сумић више није уредница.

Сличне информације стизале су и од запослених окупљених око иницијативе Наш протест.

Председник Управног одбора Јавног сервиса Бранко Кланшчек за Н1 те информације демантује.

"Дакле, уместо укидања, како се тенденциозно тврди, реч је о враћању и јачању програмске структуре која омогућава квалитетније и систематичније бављење садржајима за децу и младе. Свако ко жели да разуме – разумеће. Свако ко не жели – наставиће да шири неистине", каже Кланшчек.

Оно што некадашњи уредник Радио Београда и професор ФПН-а у пензији Раде Вељановски разуме из потеза новог руководства, то је каже демонстрација моћи уз подршку власти.

"Ја се бојим да ове промене имају пре свега за циљ то да полако истисну све оне људе који су показали намеру да објективно и професионално раде и да раде по стандардима јавног сервиса", наводи Вељановски.

Подсећају у Удружењу новинара Србије да су и одлуке Мање Грчић спорне, због њеног назаконитог избора.

"Јавни сервис је јавни интерес, тиче се свих нас. Њени поступци производе одређене даље незаконитости.

Дакле, ако незаконито постављени директор одлучује о судбинама других или о новој систематизацији, то је све даље под спором", каже Драгана Бјелица из УНС-а.

Они запослени који су последњим одлука Грчићеве прераспоређени за сада не желе да причају. Неки од њих чекају и анексе уговора.

Шта је главни разлог спајања, какав је план за Дечји програм и емисију Важне ствари питали смо и генералну директорку Мању Грчић. Одговор још чекамо.

Дигитализација је преузела примат над традиционалним медијима, а интернет је постао главни начин конзумације медија.

Истраживање је спроведено уз подршку Европске уније и Савета Европе, а презентација је послужила и као пробни тренинг за запослене радиотелевизије Војводине.

"Режим неће дозволити независан Савет РЕМ-а, већ ће га правити по својој мери, и то је потпуно очигледно и домаћој, а и страној јавности. И сутра да га изаберу, они ће га изабрати по својој мери и то неће бити независни Савет РЕМ-а, онакав какав би требало да буде и какав би требало да контролише не само изборну кампању и изборе, већ и комплетан медијски садржај, независно од самих избора", истиче она.

Каже да је очигледно до које мере иде власт, у тежњи да контролише медије.

"Ми видимо како су и ко је куповао разне локалне медије, до које мере власт не само да покушава, него остварује контролу над медијима широм Србије. И шта нам то говори? Да њима не треба РЕМ. Њима требају медији и апсолутна контрола информација".

На питање зашто режим не постави људе које желе на места чланове РЕМ-а, каже да се ради о њиховој неодговорности и незаинтересованости.

"Њима су прече разне друге ствари, РЕМ им је апсолутно небитан, односно Савет РЕМ-а. Они се једноставно тиме не баве. Паника која се осећа унутар режима усмерена је на разне друге ствари. Они могу Савет РЕМ-а да оформе сутра, али као што рекох, њих то не занима", истиче Риха за наш портал.

Професор Факултета политичких наука у пензији Раде Вељановски наводи да је ситуација веома конфузна јер је процедура започета, а није окончана.

"Рекао бих да режиму у Србији одговара оваква ситуација у сфери јавног комуницирања - једном речју - катастрофална. Јер кад би јој одговарало да до Савета РЕМ-а дође, онда би га и било", наводи Вељановски за наш портал.

Сматра да читава процедура мора да се обнови.

"До сада су учињена два покушаја избора чланова Савета, али ниједан није успешно завршен. Покренута је процедура, додуше с великим закашњењем, за шта одговорност сноси надлежни одбор Скупштине Србије за културу и информисање. Међутим, због разних манипулација и злоупотреба, оба пута нисмо стигли до завршног чина, односно нисмо добили Савет РЕМ. Тако да, у случају да се настави ово што је започето, не очекујем један добар, конструктиван савет", каже он.

На корак до формирања

Савет РЕМ-а је после годину дана блокаде био на корак од формирања, али до тога ипак није дошло.

Крајем прошле године изабран је крњи састав с осам чланова. Место које је резервисано за представника националних мањина остало је упражњено, јер посланици владајуће већине нису гласали ни за једног од кандидата, удовољавајући тако захтеву посланице Елвире Ковач која је изразила незадовољство што кандидат мађарске мањине није ушао у процедуру.

Четири канидата су због свега тога поднели оставке и од тада цео процес тапка у месту.

Ипак, на рачуне четири члана Савета РЕМ-а месечно легне између 220 и 250 хиљада динара упркос томе што Савет не постоји.

Више од седам милиона и 200 хиљада динара - толико је укупно новца, заједно с порезима, за пет месеци уплаћено из буџета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) за накнаде члановима Савета који – не постоји, писала је Цензоловка.

У медијском извештавању о бескућништву и сиромаштву најчешће се сусрећемо са искривљеном сликом – животом на улици као последицом личне трагедије, лоших одлука или сплета несрећних околности. Бескућништво и сиромаштво нису индивидуални проблеми, већ сложени друштвени феномени који настају у пресеку економских, институционалних и социјалних фактора.

Магазин Лицеулице од оснивања 2010. публици приближава искуства људи који живе на маргинама друштва у складу с принципима етичког извештавања, а ове године те принципе делимо са колегама и колегиницама из других медија. Смернице за етичко извештавање о бескућништву и сиромаштву намењене су свим редакцијама, медијским кућама, новинарима и новинаркама, уредничким тимовима, фоторепортерима и фоторепортеркама који, у складу с Kодексом новинара и новинарки Србије, желе да тачно, непристрасно и потпуно извештавају о проблемима бескућништва и сиромаштва у складу с јавним интересом и етичким начелима своје професије.

Публикацију Смернице за етичко извештавање о бескућништву и сиромаштву са ресурсима и корисним контактима можете преузети путем овог линка.

Начин на који као медији извештавамо о бескућништву и сиромаштву утиче на то како као друштво разумемо ове појаве и како се према њима односимо. Неодговорно извештавање може допринети јачању стереотипа и предрасуда, дехуманизацији, као и пребацивању одговорности са система на појединце.

У оквиру пројекта „Достојанство у фокусу”, кроз ауторске текстове, интервјуе, фотографије и илустрације, приказујемо перспективу особа које живе у ситуацији бескућништва, имају искуство екстремног сиромаштва и социјалне искључености. Да је то могуће урадити на начин који не угрожава безбедност и достојанство људи, и не поспешује стереотипе, показали су наши сарадници и сараднице: Вук Вучковић, Kатарина Богдановић, Стефан Славковић, Марија Јанковић, Предраг Трокицић, Гаврило Андрић, Андреја Лепир, Тамара Kалчић и други.

Ова публикација настала је уз финансијску подршку Европске уније у оквиру програма Мреже за извештавање о различитости. За њен садржај искључиво је одговорно ЛИЦЕУЛИЦЕ и она не одражава нужно ставове Европске уније нити програма Мреже за извештавање о различитости.

Сви представници његовог кабинета су безбедни, јавио је CNN.

Осумњичени ухапшен, рањен један припадник Тајне службе

Трамп је након напада рекао да је наоружани мушкарац код себе имао више оружја и да је ухапшен од стране „неких веома храбрих припадника“ Тајне службе.

„Један официр Тајне службе је упуцан из непосредне близине, али га је спасао панцир“, рекао је Трамп у Белој кући.

Рањени тајни агент је у међувремену пуштен из болнице.

Председник је поделио слику наводног осумњиченог и снимак онога што изгледа као почетак пуцњаве.

Осумњичени је идентификован као Kол Томас Ален (31) из Торенса, Kалифорнија, јављају амерички медији. Он ће бити формално оптужен на суду у понедељак. Његову кућу у Лос Анђелесу претресли су припадници ФБИ.

Осумњичени, за кога се верује да је био гост хотела, напао је безбедносни контролни пункт испред ресторана где се одржавала вечера и верује се да је испалио хитац пре него што је приведен, саопштила је полиција.

Учесници вечере су се сакрили испод столова усред сцена велике збуњености, јавио је BBC.

Трамп је изјавио да Ален није успео да се приближи вратима дворане где се одвијала вечера.

Према Трамповим речима, свечана вечера ће бити поново организована.

„Биће боља и безбеднија“, поручио је Трамп.

Трампа су питали каква је његова порука свету након пуцњаве.

„Можете имати најбоље обезбеђење на свету, али ако имате лудака чији је мозак искривљен, они могу да праве проблеме“, одговорио је.

Kада су га питали „да ли је могуће спустити температуру“ након овог инцидента, одговорио је: „Вероватно, ако одлучим да једноставно не радим много и ако дозволим свима да нас преваре“.

Шта је вечера дописника Беле куће?

Вечера дописника Беле куће је током година постала догађај „бити виђен и бити виђен“, привлачећи високе владине званичнике и познате личности.

Поред саме вечере, Вашингтон током целе недеље врви од забава које организују амбасаде, организације и медији.

Али у суштини, вечера се бави прикупљањем новца за перспективне младе студенте новинарства из целе земље, који добијају финансијску помоћ од Удружења дописника Беле куће, објашњава BBC.

Сваки студент је упарен са ментором који је члан удружења и активни репортер у Белој кући. Сви добијају позивнице за вечеру.

Сами Цурри је за SafeJournalists изјавио да верује да је инцидент повезан са његовим недавним и текућим извештавањем о наводним злоупотребама јавних средстава великих размера, додајући да је ситуација имала озбиљан утицај и на његову породицу.

Мрежа SafeJournalists позива албанске власти да обезбеде брзу, темељну и независну истрагу, која ће довести до идентификације одговорних и њиховог процесуирања. Јасан и ефикасан институционални одговор је од кључног значаја како би се спречила некажњивост и заштитила слобода медија.

Такође позивамо јавне званичнике, медијске актере и релевантне актере да недвосмислено осуде овај инцидент и да искажу солидарност са нападнутим новинаром.

Мрежа SafeJournalists ће пажљиво пратити овај случај и понавља да је заштита новинара основна обавеза у складу са националним законодавством и европским стандардима слободе изражавања.

Изјавио је да је квалитетно информисање на језицима мањинских заједница један од кључних елемената остваривања њихових права и очувања идентитета, у чему важну улогу играју јавни медијски сервиси.

Бериша је рекао да је његово министарство посвећено сарадњи са медијским институцијама кроз подршку пројектима који доприносе већој видљивости и активном учешћу мањина у друштвеном животу.

“Уверен сам да ће и наша публика и наши критичари врло брзо видети да је Н1 остаје посвећен професионалном новинарству, можда чак и више него раније, јер се пред нама налази озбиљан и захтеван период. Увек смо најбоље радили под притиском”, наводи Шовљански.

Kако додаје, Н1 ће наставити да ради у јавном интересу, постављајући тешка, али неопходна питања доносиоцима одлука, као и онима који те позиције желе да заузму, без обзира на притиске и пажњу коју такав рад носи.

“Наши гледаоци могу, као и до сада, да се обраћају Н1 када желе да укажу на проблеме или питања од јавног значаја. Пред нама је много посла и на то смо у потпуности фокусирани”, наглашава Шовљански.

Из Адриа Неwс Нетwорк-а објашњавају да је Шовљански именован на привремену руководећу функцију у Н1.

“Бранислав доноси значајно искуство и снажно разумевање уредничких операција Н1, структуре редакције и професионалних стандарда. Биће задужен за свакодневно функционисање редакције и уско ће сарађивати са уредничким и менаџмент тимовима. Н1 остаје посвећен томе да својој редакцији обезбеди руководство, структуре и подршку потребне за испоруку квалитетног новинарства”, поручују из Адриа Неwса.

Бранислав Шовљански у новинарству је већ двадесет година. Радио је као репортер, уредник и водитељ Дневника, шеф деска и као извршни продуцент Н1.

Део је Н1 тима од самог оснивања где је креирао и постављао већину емисија које се и даље емитују на нашем програму.

Уређивао је и водио предизборне дебате, интервјуе са председничким кандидатима као и програме током изборних вечери.

Постављао је стандарде и водио тимове уредника и репортера у креирању „breaking news“ програма по којој је Н1 телевизија постала препознатљива.

Извештавао је са бројних кризних и ратних подручја у земљи и свету, укључујући извештавање за CNN о поплавама у Обреновцу 2014. године, извештавања о терористичком нападу у Паризу 2015. и 2016, почетку рата у Украјини 2022, рата на Блиском истоку 2023. и 2024. године.

Извештавао је и са прве инаугурације америчког председника Доналда Трампа 2017. године.

Аутор је емисије „360 степени“, у којој је урадио на стотине интервјуа и дебата и кроз коју су током више од седам година емитовања прошле најугледније јавне личности из свих сфера друштвеног и политичког живота.

Дипломирао је Журналистику у првој генерацији студената тог смера на Одсеку за медијске студије, Филозофског факултета у Новом Саду 2009. године.

Део је тима новинара који су добитници награде New York Press Club Award 2014. године за истраживачко новинарство.

Још у средњој школи почео је да се бави новинарством када је са другарима правио школске билтене, новине, први веб сајт у школи “Светозар Марковић”.

Најлакше га насмеје ћерка, а растужи је неправда, рекао је својевремно за BIZlife магазин. Омиљено место за савршен викенд му је “било где у близини Дунава”.

“Рибарско острво у Новом Саду. Тамо сам одрастао, и тамо волим да одем када год сам у прилици”, навео је он.

Kошарку је играо петнаест година. Почео је да је тренирам у седмој години, већ од првог разреда.

“Било је прилично озбиљно јер је у мојој генерацији имало сјајних кошаркаша. Миленко Тепић је био две године млађи, али је већ тада одскакао па је играо са нама. Да не заборавим Дарка Миличића, Милошевића…Сви смо почели у клубу Спортски Свет или KK Sport’s World из Новог Сада код доктора Kрајинова, једног од првих доктора кошарке. Једном смо били трећи у Србији, биле су то утакмице са вршњацима из Беопетрола, ФМП –а…Kасније, на факултету играли смо баскет 3 пута 3, освајали смо неке турнире, а било је ту и играча који су сада прваци света у баскету 3X3. И данас радо идем у Арену и гледам Партизан, генерално, волим и пратим спорт”, навео је Шовљански у једном интервјуу.

Три велика ДА за њега су оптимизам, љубав и искреност, а за НЕ лажи, претварање и додворавање. “Храна за душу” му је слободно време са породицом, без интернета и телефона.

Шовљанског је недавно зауставила Саобраћајна полиција и тестирала га на наркотике.

Он је на свом „X“ налогу тада објавио да су таблоиди већ објавили на шта је „позитиван“ док су се још чекали резултати теста и упитао каква је то рутинска контрола „у којој пратите неког од куће до посла?“

„Уређај, ођедном не ради и не може да одштампа резултате? Тражим додатну анализу, али гле чуда, ни на ВМА нема извештаја лабораторије, него је резултат ‘јављен телефоном’ како рече доктор? Захтев за преглед у било којој другој лабораторији одбијате? И на крају, шлаг на торту, на једином папиру који сам добио, баш белилом, преправљате кључну реч? Мора то боље!

Мајстори, видимо се на суду!“, поручио је Шовљански.

У образложењу пресуде наводи се да је он био мета клевете на порталу Новости управо због те улоге ;и да су изнете тврдње биле неистините и неутемељене.

Новости су у обавези да плате судске трошкове у износу од 10.000 евра, објаве исправку и уздрже се од сличних тврдњи у будућности.

Шидер је оценио да је "ова пресуда важан симбол отпора" и изразио наду да то "неће бити последња пресуда која јасно поставља границе српском режиму".

"Нико не мора да се повинује притиску (председника Србије Александра) Вучића и његовом утицају на српске медије. Вреди супротставити се режиму и могуће је победити у тој борби", изјавио је Шидер.

Током тродневног програма, у организацији РАБ СРБИЈА, власници и директори радио-станица, уредници, водитељи и експерти из области медија размењивали су искуства и дискутовали о најважнијим темама савременог радијског пословања — од програмирања и брендинга, преко монетизације садржаја, до примене вештачке интелигенције и развоја дигиталних платформи.

Скуп је свечано отворила председница удружења Маја Раковиц, која је истакла да радио, упркос изазовима дигиталног доба, остаје један од најпоузданијих и најближих медија публици.

- Радио је медиј који се стално прилагођава, али не губи своју суштину — блискост са слушаоцима. Управо зато су овакви сусрети важни, јер нам омогућавају да заједно градимо његову будућност, која иде нама у прилог. Радио је медиј близак људима и управо та повезаност са публиком представља његову највећу снагу - поручила је Раковиц.

На 31. Радио данима, који су одржани у Хотелу Мона Плаза на Златибору, организована су и два стручна панела. Први панел био је посвећен анализи потреба корисника медијских услуга и одрживости локалних и регионалних радио-станица. У првом панелу учествовали су: Џемал Чалаковић (Kанцеларија Савет Европе), Милан Тодоровић (РЕМ), Маја Раковић (РАБ Србија), док је модератор био Ференц Берчек (РАБ). Панел је указао на значај улоге радија у информисању заједнице, а детаљно је представљена анализа резултата истраживања о потребама корисника медијских услуга у Србији коју су израдили Савет Европе и РЕМ.

Други панел је био у оквиру цасе студy сесије „Победник у оглашавању на локалу је радио! – вол. 3“, искуства из праксе поделили су Ференц Берчек (модератор и власник две локалне станице), Мугдим Шехалић (УЕПС), Игор Марковић (Радио М Kраљево), Бојан Сулавер (Падрино радио, Требиње) и Илија Петронијевић (Сан радио и Први радио, Ужице). Учесници су указали на потребу за јачањем локалних медија и унапређењем њиховог економског положаја у све комплекснијем медијском окружењу.

Посебну пажњу привукла су предавања радијских консултаната Мартина Лисса из Немачке и  Томислава Јакобовића из Хрватске.

Радијски консултант и члан програмског одбора Радиодаyс Еуропе Мартин Лисс из Немачке већ првог дана је одржао је предавање о програму и брендингу, фокусирајући се на важност јасног идентитета станице и доследности у комуникацији са слушаоцима. Говорио је о значају јасног програмског идентитета и бренда, наглашавајући да „радио-станице које знају ко су и коме се обраћају имају највеће шансе за дугорочан успех“. Његово друго предавање, посвећено монетизацији, отворило је питања како радио може ефикасније да капитализује свој садржај у дигиталној ери.

Радијски консултант из Хрватске Томислав Јакобовић (Brand Media Consulting) говорио је о примени вештачке интелигенције у радио-индустрији, истичући конкретне алате, програме и  могућности њихове имплементације у продукцији и дистрибуцији садржаја, реклама и џинглова.

Велику пажњу привукли су и, по први пут на Радио данима, предавачи из Грчке. Из Грчке је стигао и Никос Kартелиас (CEO Kartelias Media Group) који је представио савремене трендове у продаји радијског оглашавања. „Радио мора да говори језиком дигиталног тржишта, али да задржи аутентичност која га издваја“, истакао је Kартелиас. О значају јутарњих програма говорила је Мариа Боутсика, водитељка јутарњег програма (СОKФМ, Грчка), која је поделила искуства вођења једног од најслушанијих јутарњих формата у Грчкој.

Председница Хрватског радијског форума Силвија Лондеро Шимлеша говорила је о највећем радијском трансферу у Хрватској.

Завршни дан био је посвећен будућности индустрије, укључујући примену вештачке интелигенције и утиске са Radiodays Europe пренео је Марио Радојковић, власник Банкер радија из Ниша.

Овогодишњи Радио дани РАБ СРБИЈА још једном су потврдили да радио остаје снажан и релевантан медиј, а РАБ СРБИЈА кључна организација за његово унапређење и повезивање професионалаца из региона.

Вечери су традиционално биле посвећене извођачима и музици, без којих радио-станице не могу. Прво вече обележили су јубилеји — 50 година каријере Сузане Манчић и 30 година групе Боеми, уз премијеру песме „Под прстима“ Сузане Манчић и Ђолета Боема. Другог дана специјални гост био је Борис Режак, наступио је и Милан Бујаковић Acoustic Trio, а гост вечери био је и Давид Темелков.

Посебан допринос овогодишњем догађају дала је Туристичка организација Златибор, која је за учеснике организовала излет у Стопића пећину.

Традиционално, Радио дани су завршени Скупштином РАБ СРБИЈА, уз сумирање кључних закључака и дефинисање наредних корака за унапређење радио-индустрије.

Најављена је нова сезона емисије Плава птица, четврта сезона НТЦ квиза и два документарна филма, од којих се један реализује у оквиру манифестације Радост Европе.

Наводи се да ће, кроз сарадњу са Европском радиодифузном унијом, РТС реализовати игране и документарне пројекте и омогућити домаћој публици приступ садржајима других јавних сервиса.

Од краја маја ће на програму бити и пажљиво одабрани међународни серијали, укључујући продукције аустријског јавног сервиса, као и велики број анимираних филмова, саопштила је РТС.

Додаје се да РТС интензивно ради на синхронизацији страних цртаних садржаја за најмлађи узраст, уз примену савремених технолошких решења.

На Другом програму РТС наставља се емитовање култних емисија које су обележиле генерације – Полетарац, Невен, На слово, на слово и друге, тврди се у саопштењу.

У оквиру школског програма, од 2. маја на Првом програму РТС почиње емитовање серије Портрети епоха, док Други програм емитује емисију Зона талента.

Припремају се и нови едукативни и документарни формати, међу којима су Питај научника, Моја прича и Тајна Теслине животне визије.

Посебну пажњу привлачи нови пројекат – Мала Слагалица, едукативно-забавни формат намењен најмлађима, инспирисан најдуговечнијим и најгледанијим квизом у историји Србије – Слагалица, наводи се у саопштењу.

Kако додаје, Н1 ће наставити да ради у јавном интересу, постављајући тешка, али неопходна питања доносиоцима одлука, као и онима који те позиције желе да заузму, без обзира на притиске и пажњу коју такав рад носи. “Наши гледаоци могу, као и до сада, да се обраћају Н1 када желе да укажу на проблеме или питања од јавног значаја. Пред нама је много посла и на то смо у потпуности фокусирани”.

У саопшењу Adria News Network наводи се да је Бранислав Шовљански именован на привремену руководећу функцију у Н1.

“Бранислав доноси значајно искуство и снажно разумевање уредничких операција Н1, структуре редакције и професионалних стандарда. Биће задужен за свакодневно функционисање редакције и уско ће сарађивати са уредничким и менаџмент тимовима. Н1 остаје посвећен томе да својој редакцији обезбеди руководство, структуре и подршку потребне за испоруку квалитетног новинарства”, поручују из Adria Newsa.

Бранислав Шовљански у новинарству је већ двадесет година. Радио је као репортер, уредник и водитељ Дневника, шеф деска и као извршни продуцент Н1. Део је Н1 тима од самог оснивања где је креирао и постављао већину емисија које се и даље емитују на нашем програму.

Уређивао је и водио предизборне дебате, интервјуе са председничким кандидатима као и програме током изборних вечери. Постављао је стандарде и водио тимове уредника и репортера у креирању „breaking news“ програма по којој је Н1 телевизија постала препознатљива.

Извештавао је са бројних кризних и ратних подручја у земљи и свету, укључујући извештавање за CNN о поплавама у Обреновцу 2014. године, извештавања о терористичком нападу у Паризу 2015. и 2016, почетку рата у Украјини 2022, рата на Блиском истоку 2023. и 2024. године. Био је наш репортер и на првој инаугурацији америчког председника Доналда Трампа 2017.

Аутор је емисије „360 степени“ у којој је урадио на стотине интервјуа и дебата и кроз коју су током више од седам година емитовања прошле најугледније јавне личности из свих сфера друштвеног и политичког живота.

Дипломирао је Журналистику у првој генерацији студената тог смера на Одсеку за медијске студије, Филозофског факултета у Новом Саду 2009. године.

Део је тима новинара који су добитници награде New York Press Club Award 2014. године за истраживачко новинарство.

Бојана Млађеновић је од средине фебруара обављала функцију вршиоца дужности главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а након што је дотадашњем уреднику Ненаду Љ. Стефановићу истекао уговорени радни однос.

Н1 је упутио питање United Group након сазнања Времена да португалска инвестициона група Алпак капитал, у чијем власништву је мрежа Euronews, преговара око куповине Н1 и других медија United Групе (УГ).

Adria News Network (АНН), у оквиру које послују информативни медији УГ, међу којима је и Н1, саопштила је тим поводом да су питања која се односе на власништво у надлежности акционара.

„Adria News Network је усмерен на заштиту уређивачког интегритета у својим медијима кроз независан надзор Управног одбора, јасно дефинисано уређивачко руководство и ојачане механизме заштите у доношењу одлука у редакцијама.

Сврха нашег управљачког оквира јесте изградња стабилне, независне и одрживе новинске организације. Питања која се односе на власништво су у надлежности акционара“, поручили су из АНН у писаном одговору на питања Н1 у вези са сазнањима недељника „Време“.

Курак је годинама био у бекству као један од четворице оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије, поред високих функционера РДБ-а Радомира Марковића, Милана Радоњића и Ратка Ромића. Они су на крају деветогодишњег суђења ослобођени, да би после тога поднели укупно 22 тужбе против појединаца, медија и Славко Ћурувија фондације.

Због повреде части и угледа Курак од Владете Јанковића захтева да му исплати пола милиона динара.

Повод за тужбу биле су изјаве Владете Јанковића у емисији „Иза вести“ на ТВ Н1, када је коментарисао ослобађајућу пресуду Апелационог суда за убиство Ћурувије. Апелациони суд је, наиме, пошто су четворица оптужених пре тога два пута осуђени за овај злочин, у фебруару 2024. објавио да је поништио одлуке првостепеног суда и одлучио да их ослободи.

„Ова пресуда се не може променити. Рођен сам у правничком окружењу и добро сам се распитао. Ово што се догодило – то је то. То се зове ‘Реформатио ин пеиус’. Могу само да кажу да та пресуда није добра, али је не могу променити. Људи, ове убице остају на слободи“, рекао је Јанковић по доношењу коначне пресуде.

Већ је те 2024. године у Првом основном суду у Београду одржано припремно рочиште по тужби Мирослава Курака и судија Александра Босиоковић донела је решење да се преслуша емисија „Иза вести“ и чују сведочења Мирослава Курака и Владете Јанковића.

Годину дана касније, због промене судије, главну расправу је отворила судија Сања Црњак Станковић.

У јануару 2026. године саслушан је Курак, који је пред судом изјавио да је „повређен, увређен и неиспоштован“.

„Трпео сам медијски линч десет година и јако ме је повредило то што неко себи даје за право, а посебно јавна личност, да ме након ослобађајуће пресуде и даље назива убицом и зликовцем”, рекао је Курак. Према њему, посебно би Владета Јанковић, који је био и народни посланик, морао да води рачуна о стварима које износи у јавности и то након правоснажне ослобађајуће пресуде.

И Ромић тужи Јанковића

Пред Првим основним судом у Београду јуче је одржано рочите и по тужби некадашњег оперативца РДБ-а Ратка Ромића, такође због повреде угледа и части, због истог гостовања у емисији „Иза вести“.

Судија Весна Ђурђић одржала је припремно рочиште средином априла 2025. године и донела решење да се саслушају обе стране и прочитају писани докази у које спада и транскрипт делова спорне емисије.

На рочишту одржаном у октобру прошле године Ромић је навео да се све време током суђења за убиство Славка Ћурувије против њега води медијска хајка, односно „медијски линч у којем је унапред оглашаван кривим и оглашаван убицом“.

„Након ослобађајуће пресуде, ја сам помислио да ће ови притисци, ово медијско експонирање, да сам убица, престати. Међутим, нису престали, а што се показало и од стране туженог, који ме је јавно у емисији Н1 окарактерисао да сам убица који остаје на слободи, да сам зликовац и да у Србији нико није слободан док се ја крећем након ослобађајуће пресуде“, рекао је Ромић пред судом. Као и Курак, сматра да речи Владете Јанковића имају већу тежину јер је универзитетски професор и бивши амбасадор.

Владета Јанковић се због здравственог стања није појавио на јучерашњем суђењу, као ни у октобру 2025. године, када је суд саслушавао Ромића.

Адвокатица Владете Јанковића Невена Маринковић питала је Курака да ли је на штету коју је претрпео утицао и наратив других учесника у јавном животу, на шта је он одговорио да је поднео пар тужби против људи који су износили сличне ствари.

Маринковић је питала да ли је тужио и председника државе који је рекао да је ослобађајућа пресуда ужасна неправда и страшна ствар. Курак је одговорио да није тужио председника државе, јер има права да изнесе лично мишљење да ли му се пресуда допада или не, али га није називао убицом.

На рочишту у јануару, као и оном заказаном за уторак 21. априла, Владета Јанковић, који има 85 година, из здравствених разлога није могао да се појави у суду. Његова заступница је тражила да се рочиште одложи. Адвокатица Курака Ангелина Обрадовића предложила је да се тужени Владета Јанковић саслуша ван суда.

„Ово није једини поступак против туженог и он се не појављује ни у  једном поступку”, рекла је Обрадовић.

Против Владете Јанковића тренутно се воде три парнична поступка, два пред Првим основним судом у Београду, а један пред Другим основим судом. Поред тога, воде се и два кривична поступка пред Трећим основним судом.

Врховни суд: Пресуда апелације уз повреде поступка

У јануару ове године, Врховни суд је утврдио да је Апелациони суд, доносећи ослобађајућу пресуду у процесу за убиство Ћурувије, повредио одредбе кривичног поступка и незаконито одбацио исказе важних сведока и неке од кључних доказа у корист четворице оптужених.

Против судија Апелационог суда који су донели ову пресуду ћерка убијеног новинара Јелена Ћурувија и СЋФ су поднели дисциплинску пријаву, док је кривичну пријаву против њих, због сумње у измене изјава сведока, поднео адвокат Владимир Тодорић.

Поднета је и иницијатива Уставном суду за оцену уставности законских одредаба које не дозвољавају жалбу на преиначујућу ослобађајућу пресуду, чак и ако се утврди – као што је овде случај – да је она донета уз повреде закона

Курак, Ромић и Радоњић су тужили и Славко Ћурувија фондацију због саопштења после ослобађајуће пресуде Апелационог суда у коме су названи убицама. Суђење је завршено почетком марта и још увек се чека пресуда.

Судбина дечјег програма остаје неизвесна, након што је смењена његова уредница, док су истовремено у јавности изнете контрадикторне тврдње чланова Управног одбора РТС-а о томе да ли та редакција уопште наставља да постоји.

Наиме, информацију да се укида редакција дечјег програма РТС-а на друштвеној мрежи X објавио је члан УО РТС-а Предраг Аздејковић.

„Управи одбор РТС-а усвојио је одлуку да се укида редакција дечјег програма, самим тим Јелена Попадић Сумић, ауторка исполитизоване емисије Важне ствари, више није уредница Дечјег програма. Нема на чему и други пут!“, навео је он.

Убрзо се огласио и председник УО Бранислав Кланшчек који је истакао да се дечји програм не укида, већ да постаје део културно-образовног програма.

У том контексту, отвара се и шире питање – да ли кадровске промене које спроводи Мања Грчић представљају покушај професионализације или сигнал да се РТС све више обликује у складу са политичким интересима власти.

Подсетимо, у епизоди емисије „Важне ствари“ емитоване прошлог септембра, један дечак је прокоментарисао студентску борбу, због чега је против Попадич Сумић покренут дисциплински поступак.

Кланшчек каже за Данас да је све урађено у складу са законом када су у питању смене – директор, како је и прописано, предлаже Управном одбору измене и допуне Правилника о унутрашњој организацији.

„Предложено је више допуна које се уопште не односе само на дечји програм. Некада је постојао културно-образовни програм у склопу којег је био дечји. Касније је то постао културно-уметнички програм. Мања Грчић је сада спојила две редакције које су биле одвојене – школски и дечји програм – и у оквиру културно-образовног програма формирала јединствену редакцију“, указује Кланшчек.

Истиче да као неко ко је пет година на РТС-у, не види никакав проблем у томе. Додаје да је УО био дужан да консултује три репрезентативна синдиката РТС-а и од сва три је добио потврдно мишљење.

„Битно је нагласити да ништа није рађено ‘иза затворених врата’, што је и наведено у јучерашњем саопштењу. Такође, Јелена Попадић је формално још увек уредник. Био сам присутан током неформалних разговора где је износила идеје о променама у јутарњем програму. Када разговарате са Мањом Грчић, видите жену која заиста разуме телевизију. Одмах примећује детаље попут лоше сенке, графике или углова снимања“, наводи.

Кланшчек поздравља увођење промена, као и укидање емисија попут „Ја волим Србију“ и „Стигни ме ако знаш“, објашњаваћу да су то спољне продукције које коштају 24.000 евра по епизоди.

„Друго, оне нису међу сто најгледанијих емисија РТС-а. Претпрошле године их уопште није било на листи, а прошле су биле на самом зачељу. Поздрављам сваку реакцију која тежи побољшању програма и увођењу нових идеја. Хајде да јој дамо шансу“, каже Кланшчек.

Упитан о тврдњама Предрага Аздејковића, одговара да то није службени став Управног одбора, јер је Аздејковић то поставио на свом приватном профилу.

„Аздејковић понекад има обичај да се на непримерен начин расправља по друштвеним мрежама. Одговорно тврдим да је једина истина ово што вам ја говорим, а шта он пише приватно, то је друга ствар“, закључује Кланшчек.

Професор Факултета политичких наука у пензији Раде Вељановски оцењује да су разлози за смену водитеља информативног програма у РТС-у комбиновани, али најмање професионални, јер и досадашњи водитељи нису били пример високог професионализма сем као солидни читачи вести и најава.

„Водитељи и нису најодговорнији за садржај, јер то припрема неко други. Ипак, ново руководство жели да демонстрира своју моћ која произилази из подршке власти и да пред гледаоце стави она лица која су позната по лојалности режиму“, сматра Вељановски.

Објашњава да смена уредника неког од програма не би била проблем да је образложена и да постоје аргументи да конкретна особа није на професионалан начин и у јавном интересу обављала посао.

„Дечји програм би морао да опстане и да буде бољи него што је сада, јер то је једна од функција јавног сервиса. Нема сумње да нова директорка спроводи самовољу јер не осећа одговорност према јавности и професији већ према онима који су је подржали да дође у РТС. Да ли је то освета појединцима или не, тешко је рећи, јер се нико није истакао као на пример крајем осамдесетих и почетком деведесетих када су програмски људи пружили велики отпор притисцима власти. У сваком случају, нећемо имати бољи РТС и све мање ћемо имати прави јавни сервис“, закључује Вељановски.

Димитрије Војнов, сценариста, драматург и филмски критичар, сматра да су дешавања на РТС-у релативно нетранспарентна због чега не можемо тачно да знамо који се резон крије иза најновијих или било којих других потеза који се тамо доносе.

„С једне стране, потпуно је природно да ново руководство покуша да спроведе неке промене и уради нешто ново а с друге стране је подједнако природно да ми према тим потезима будемо скептични јер постоје озбиљне примедбе и на аутономију Јавног сервиса, и на начин избора новог руководства“, указује Војнов.

Додаје да афера око бодовања факултета који је завршила нова директорка има разна тумачења али да је упоређивањем курикулум те трогодишње школе потпуно јасно да је он битно оскуднији од нашег Факултета политичких наука и да се објективно компетенције те две школе не могу изједначити, што је покушано.

„Отуд не треба да чуди једно релативно уско сагледавање делатности РТС-а који се бави многим областима са којима нова директорка, судећи по испитима које је положила, апсолутно није упозната академским путем и могла се о томе школовати само из живота. Када се на то дода крајње хистрионичан Управни одбор који се у јавности врло често понаша егзбиционистички и провокативно, уместо као тело које контролише рад Јавног сервиса, имамо пуно разлога за забринутост“, оцењује Војнов.

Наводи да је сам програм намењен деци и младима је законска обавеза Јавног сервиса у емитовању и они је сигурно неће прекршити али интерна организације његовог уређивања и производње је ствар самог РТС-а.

„Но, из изјаве члана Управног одбора потпуно је јасно да је један од исхода те реорганизације одмазда према Јелени Попадић Сумић која је била одговорна за емисију ‘Важне ствари’ око које су се десиле контроверзе. Како другачије тумачити објаву члана УО? Отуд, нова систематизација РТС-а која ће, надам се, доћи на увид јавности пре свега има сврху да прерасподели надлежности и самим тим будућу поделу плена од новца којим располаже РТС, затим да казни неподобне и коначно да створи утисак како ново руководство нешто као ради“, закључује Војнов.

Данас није успео да ступи у контакт и добије одговор од генералне директорке РТС-а Мање Грчић која је позадина смена водитеља и уредника, као и зашто су те одлуке донете.

Подсетимо, доласком Мање Грчић на место генералног директора РТС-а пре два месеца догодиле су се многе кадровске промене. Почело је повлачењем водитеља Дневника, које су заменили „прихватљивији“ кадрови попут Весне Радосављевић, која је Дневник водила и за време студентске блокаде РТС-а, а која је касније од Александра Вучића добила Орден Карађорђеве звезде.

Оставку је поднео главни уредник културно-уметничког програма Владимир Кецмановић 17. априла, пет дана касније су радници РТС-а саопштили да Јелена Попадић Сумић, ауторка емисије „Важне ствари“ на РТС-у, више није уредница Дечјег програма РТС-а, те да редакција дечјег програма као таква више не постоји.

Промене су захватиле и Радио Београд – смењени су водитељи јутарњег програма Радио Београда 1 који су досад водили Александра Младеновић, Миша Стојиљковић, Игор Обрачевић и Биљана Шујдовић, које ће заменити водитељски парови – Аријана Хандан и Александар Дробац, као и Маја Богуновић и Јана Рокић, док ће викендом уз слушаоце бити Нада Бабић.