Својим уверљивим, привлачним и препознатљивим гласом, Дејан Ђуровић је више од пола века био директно везан за програме Радио Београда. Рођен је 7. новембра 1938. године у Београду. Школовао се у Ваљеву, Београду, Улцињу и Марсеју, а дипломирао на Одсеку глуме на Позоришној академији код професора Мате Милошевића у Београду 1963. године.

Спикерску каријеру започео је крајем педесетих година прошлог века на тек покренутом Другом програму Радио Београда. Средином седамдесетих је за емисију Инспирације овенчан Наградом за водитељску интерпретацију на Фестивалу југословенског радија у Охриду.

Од 1980. водио је три и по деценије Драгстор озбиљне музике Београда 202, а његов глас бојио је чувену документарну телевизијску серију Опстанак, емисије Суботом увече и Недељом увече, посвећене уметничкој музици, и многе друге.

Правилна дикција и артикулација, јасно и складно казивање Дејана Ђуровића, његов прикладан језички стил, пажљив избор речи, уважавање саговорника и отмена спонтаност у изразу учинили су да он постане и остане мера доброг говора и језика у медијима, што је резултирало и признањем за лепоту говора „Радмила Видак" 2016. године.

Познате су његове улоге у филму Суботом увече редитеља Владимира Погачића, у филмско-телевизијској серији Kад сам био војник редитеља Стјепана Заниновића и позоришној представи Дневник Ане Франк у режији Хуга Kлајна на сцени Народног позоришта у Београду, као и у телевизијској серији Невен Тимотија Џона Бајфорда.

Дејан Ђуровић је 25 година био водитељ манифестације „Радост Европе“ чији је свечани завршни концерт преносила „Евровизија“, као и „Југовизије“. У издању ПГП РТС значајан тираж постигла је плоча љубавне поезије Пољубац је сусрет највећи на свету.

Добитник је естрадних награда Југославије и Србије за водитељство, Годишње награде Радио-телевизије Београд 1983. за иновацију у програму за емисију Драгстор озбиљне музике, награде „Златни микрофон“ Радио Београда за 2004. годину, као и „Плакете југословенске кинотеке“ за изузетан допринос филмској уметности 2007. године.

У укупном броју погинулих новинара било је и девет несрећних смртних случајева.

У 2024. години ИФЈ је забележио 122 смртних случајева новинара, укључујући 14 жена, и да је 516 новинара било у затворима, а 2025. су у затворима била 533, по чему предњачи Kина.

Ажуриран списак погинулих медијских радника 2025. документује 17 додатних смртних случајева од 10. децембра, после објављивања претходног извештаја. На листи објављеној 31. децембра то су случајеви у Палестини, Танзанији, Перуу и Гватемали, као и несрећа у којој је погинуло седам медијских радника у Нигерији, један такав случај у Бурундију и један у Ирану.

Блиски исток и арапски свет са 74 убијена новинара, укључујучи 56 у Палестини, представљају 58 одсто свих случајева убијених медијских професионалаца у свету 2025. године, наводи ИФЈ. То је трећа узастопна година да је то најтеже погођен регион.

На другом месту је Јемен са 13 погинулих, а затим Украјина са осам.

У Судану је пријављено шест погинулих новинара, у Индији и Перуу четири, а неколико других земаља укључујући Филипине, Мексико, Перу и Пакистан изгубило је по три новинара.

Ове цифре указују на концентрацију опасности у конфликтним зонама и наглашавају потребу јачања заштите медијских професионалаца и кажњавања оних који убијају новинаре, пише у саопштењу.

"Свет не може више да чека, време је за конвенцију Уједињених нација која гарантује безбедност и независност новинара свуда", рекао је у саопштењу генерални секретар ИФЈ-а Ентони Белангер.

АНЕМ подржава одлуку четворо изабраних независних чланова Савета РЕМ који су поднели оставку не желећи да саучествују у кршењу изборне процедуре од стране представника највишег органа власти.

Нажалост, сведоци смо да представници републичке скупштине а нарочито председница парламента одбија да преузме одговорност, неутемељено је преусмеравајући на овлашћене предлагаче и изабране независне чланове Савета РЕМ који су у међувремену поднели оставке.

Као конструктиван партнер у досадашњем процесу, АНЕМ с индигнацијом одбија ове критике које највише говоре о онима који их изричу.

У томе се истиче председник Републике који преноси теорије завере о наводним сценаријима за одузимање дозвола појединим пружаоцима медијских услуга за које су и стручне службе РЕМ-а утврдиле да константно крше медијске законе. Овоме треба додати и неистине о наводној већини коју су по председнику по сваку цену требало да имају независни кандидати, али и о непостојању принципа и закона које је кршила владајућа већина трудећи се да по сваку цену обезбеди двотрећински већину у будућем Савету регулатора. Наводна добра воља власти свела се на ценкање у којем АНЕМ и други овлашћени предлагачи, кандидати и изабрани независни чланови себе нису пронашли нити умеју да функционишу на такав начин својствен владајућим структурама.

Председник Управног одбора АНЕМ-а Веран Матић сматра да је, имајући у виду овакав речник и бројне неистине које се изричу са најмоћније позиције у држави, јасно да не видимо сврху даље партиципације у избору четири недостајућа члана Савет РЕМ.

“Представници међународне заједнице који су заједно с нама учествовали у овом мучном процесу могу да посведоче о конструктивној улози АНЕМ-а и других овлашћених предлагача, независних кандидата и изабраних чланова. Наше поверење је дефинитивно изиграно, јер власт овим показује да по сваку цену жели да осујети суштинске промене у начину функционисања Савета РЕМ”, истакао је Матић.

Укупан износ намењен за суфинансирање медијских садржаја износио је 200.000 динара.

Пре расписивања новог конкурса, општина Бујановац је 11. августа одлучила да одбије предлог комисије за расподелу средстава на конкурсу за суфинансирање медијских садржаја донетог 17. јуна. Како се наводи у закључку Општинског већа, 18. јула је урађен ребаланс буџета за 2025. годину и средства намењена медијима смањена су са првобитно предвиђених три милиона на 200.000 динара.

У закључку се препоручивало комисији која је оцењивала медијске пројекте да поново расподели средства у складу с тим износом и донесе нови предлог. Међутим, пошто се то није десило конкурс је поништен.

Комисија која је оцењивала пројекте је 17. јуна предложила да се три милиона расподеле тако што би ТВ Инфо Пулс Врање добила 280.000 динара, РТВ Бујановац 480.000 и 280.000, Центар за демократију и едукацију – Долина 280.000, Удружење Вариацион 430.000, Удружење Бујановачке 380.000, а Удружење Спек3 280.000.

Међу предлозима за суфинансирање пројеката били су и портал Коштана са 180.000, Перспектива с 280.000 и предузеће за за производњу, промет и услуге М ОД Врање са 130.000 динара.

Чланови комисије били су Ненад Перић, Миодраг Миљковић и Слађана Тасић.

„Памтићемо га као изузетно вредног колегу, увек спремног на помоћ и сарадњу“, наводе из Радио-телевизије Војводине.

Сахрана Милана Марковића биће данас у 11 сати на гробљу у Сремској Каменици.

Чечен, који је и независни новинар, рекао је како са колегама већ две године спроводи анкету о менталном здрављу новинара, чији су резултати постали много више забрињавајући у току ове године.

„Имамо податак да је међу новинарима два пута више утврђених и формално дијагностикованих менталних поремећаја него у општој популацији, што је стварно тежак резултат“, рекао је Чечен.

Према његовим речима, сви ти поремећаји су резултат стреса, који има последице на физиолошко здравље.

„Ми сви знамо да превише колега сахрањујемо и да превише наших колега напушта професију услед тешких обољења. Тако да је то нешто чиме се нико не бави и чини ми се да никога није брига што губимо добре новинаре и њихово знање, и њихово искуство“, додаје Чечен.

Он је навео да се стрес акумулира и без ванредне ситуације у земљи, наводећи да ће новинар бити жртва секундарне или „викаријанске“ трауме и да не напусти просторије своје редакције.

„То је траума коју доживљавамо саосећајући о нечијој несрећи или гледајући снимке и фотографије. Када се на то додају стресни новинарски задаци, а посебно овако тешка политичка криза као што је у нашој земљи, то онда све заједно чини да наш организам више не може да изађе на крај са нормалном количином стреса са којом би иначе могао да изађе на крај“, рекао је Чечен.

Према његовим речима, тај стрес потпуно несметано продире у ум и полако ствара озбиљне последице, па се догоди да

особа прегори, падне у депресију или једноставно буде анксиозна без престанка, што врло лако може да се претвори у кардиоваскуларна или обољења неке друге врсте.

Чечен је указао да највећи број узрока стреса долази из редакције – од мобинга до самих тема које могу да буду врло стресне.

„Исто тако људи наводе несигурност и то што нису довољно плаћени, не могу ништа да планирају унапред. Они који се баве осетљивим темама наводе као можда и најпроблематичнији извор стреса то како њихов посао утиче на њихове породице и какве последице има на људе у њиховом непосредном окружењу“, рекао је Чечен.

Додао је да је механизама за заштиту новинара од стреса и за ублажавање његових последица јако мало, односно да их готово и нема.

Чечен је навео да све што новинар може да уради јесте да смањи вероватноћу да му се нешто тако догоди, да буде свестан у каквом је ризику и да врло пажљиво прати симптоме попут несанице, нервозе или кад не може да се натера да почне са радом.

Он је додао да је у тим ситуацијама потребно наћи неког са ким се може искрено разговарати, али и затражити професионалну помоћ, нагласивши да су сва истраживања показала да је помоћ терапеута невероватно ефикасна и снижава ниво стреса.

Председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија Веран Матић поновио је да је ова година допринела погоршању менталног здравља новинара, истичући и да је потребно омасовити подршку у потрази за професионалном помоћи, прихотерапијама и разговорима са стручњацима.

„Сада постоји тај механизам и код НУНС и сналазимо се да се добије бесплатно, али је већа потреба и различити начини за пружање те врсте подршке него што сада имамо. И то је знак опет и да је здравствени систем колабирао“, рекао је Матић, који је такође аутор анкете о менталном здрављу новинара.

Оценио је да новинари због услова на послу и прековременог рада често не стигну да размишљају о професионалној подршци, наводећи да то као грех иде на власнике, менаџере медија и уреднике, који не воде довољно рачуна о запосленима.

Матић је нагласио да власници медија морају да поведу рачуна о томе да новинари буду адекватно плаћени за свој посао, имају здравствену и сваку врсту заштите, што се, како је додао нажалост не догађа у великом броју медија.

Новинарка недељника Време Јована Глигоријевић, која је такође учествовала спровођењу анкете о менталном здрављу новинара, навела је како је забрињава то што сада има мање блажих, а више тежих тегоба.

Она је навела да је евидентирано више хроничних болести чији је узрочник стрес, додајући да истовремено расте и број колега новинара који траже стручну психолошку помоћ, иако већина новинара за то нема ресурсе, јер су плате недовољне за посећивање психотерапијских сесија.

“Тако да не можемо да кажемо, новинари су тврдоглави и неће да траже психолошку помоћ, него новинари су најчешће потплаћени, а психотерапија је луксуз, иако је често неопходна”, поручила је она у разговору за ФоНет.

Главна награда Press Photo Србија за 2025. годину

Главна награда Press Photo Србија за 2025. годину једногласном одлуком жирија додељена је Андреју Хложану за фотографију „Кобре“.

Фотографија је настала у Новом Саду током јавног протеста, у ноћи између 13. и 14. августа 2025. године, и приказује припаднике Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре“ у тренутку сукоба са демонстрантима. Због аутентичности, професионалне храбрости, етичке доследности и способности да у једном кадру сажме сложен друштвени тренутак, жири је фотографију Андреја Хложана препознао као најзначајнији рад на  конкурсу Press Photo Србија 2025.

Добитници награда по категоријама

Награде по категоријама додељене су следећим ауторима: Анђела Стевановић Живковић (Вест) за фотографију „Сазвежђе“, Армин Дургут (Вест репортажа) за репортажу „Студентски протести“, Ненад Михајловић (Блиц репортажа) за репортажу „Блокада суда у Новом Саду“, Урош Арсић (Људи репортажа) за репортажу „На корак до правде“, Ирфан Личина (Живот) за фотографију „Студенти Сава из Ћуприје и Надија из Новог Пазара“, Пеђа Милосављевић (Спорт), Константин Новаковић(Спорт репортажа) за репортажу „Бузкаши, национални спорт Авганистана“ и Мина Делић (Уметност репортажа) за репортажу „Ла Беата“.

Похвале жирија

Жири је доделио и похвале следећим ауторима: Анђелку Васиљевићу (Људи репортажа), Милици Мацановић (Портрет), Мини Делић (Вест), Ани Батричевић (Вест репортажа) и Анђели Стевановић Живковић (Живот репортажа).

Жири 27. конкурса Press Photo Srbija

Изложба Press Photo Србија 2025 представља избор најбољих медијских фотографија  насталих у периоду од новембра 2024. до новембра 2025. године и нуди снажан визуелни запис друштвених, политичких, културних и спортских догађаја у том периоду.

О наградама је одлучивао стручни жири у саставу: Владислав Митић, уредник фотографије портала и новина Нова, Радар и Радар онлине; Марија Јанковић, уредница фотографије недељника Време; Предраг Узелац, дипломирани фотограф и предавач на Академији уметности у Новом Саду; Оливер Бунић, фоторепортер Блица; и Звездан Манчић, председник Центра за развој фотографије.

О конкурсу Press Photo Srbija

Press Photo Србија је национални конкурс за најбоље фотографије у медијима са традицијом дужом од 25 година. Од оснивања крајем деведесетих година, конкурс је усмерен на промоцију ауторске и документарне фотографије, развој професионалних и етичких стандарда у медијима, као и на заштиту ауторских права фотографа.

"Оно што ми незванично знамо је да већина ових организација које су учествовале у претходна два циклуса вероватно неће учествовати у трећем", каже Тамара Стевановић Филиповић из Независног удружења новинара Србије.

НУНС у даљем процесу неће учествовати. Одборници из владајуће странке тврде да је процес био инклузиван.

"Поштована председнице ми процес водимо коректно и довешћемо га до краја, а обојена револуција је пропала", рекао је посланик СНС-а Марко Атлагић.

"Тих четворо који су поднели оставке су политички опредељени кандидати, ових четворо који су изабрани, а нису поднели оставке су незавсни", изјавио је посланик СНС-а Небојша Бакарец.

Четири члана средином децембра поднела су оставке, јер процес избора чланова на предлог националних савета, сматрају, није био законит и независан.

"Власт је одлучила да у једном тренутку када је било усаглашавање да доведе са улице неких девет савета, ко год да су они, они нису имали законско право", каже посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић.

Формирање овог тела, које би деловало у интересу професије, један је од захтева ЕУ

"Циљ је био саботирање наших евроинтеграција", изјавио је Бакарец.

"Истина је управо супротна. Режим је тај који саботира процес избора РЕМ-а и наравно и самим тим процес европских интеграција", истакао је посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић.

Посланици откривају шта је оно што СНС мори у независном раду регулатора, да ли је зато и дошло до потискивања чланова?

"Да би у току изборне кампање, која следи у следећој години, извршили забрану медија која се њима не допада", навела је напредњачка посланица Наташа Јовановић.

Али са тренутним стањем чини се да ће све ићи на руку прорежимских медија.

"Оно што је до сада карактерисало то регулаторно тело је једна неактивност, нетранспарентност, неиспуњавање њихове улоге, нисам оптимиста да ће бити другачије у будућности", каже Тамара Филиповић Стевановић.

Међутим, каже оставља се простор да ће ипак кредибилни чланови упразнити те позиције, мада судећи по претходним циклусима шансе нису велике.

Одбор је на 26. седници усвојио и текст јавног позива тог предлога за предлагање чланова РЕМ-а, који ће бити објављен у Службеном гласнику, дневном листу "Политика" и интернет страници Скупштине Србије.

Олашћени предлагачи су удружења новинара у Републици Србији, удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Републици Србији, удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и удружења чији су циљеви заштита деце.

Дубравка Валић Недељковић, Родољуб Шабић, Ира Проданов Крајишник и Милева Малешић поднели су оставке 19. децембра на место члана Савета Регулаторног тела за електронске медије, јер, према њиховим речима, власт не жели да РЕМ буде независно тело.

Роквић: Ако цивилни сектор не учествује, биће 9:0 за СНС

Посланица Ивана Роквић казала је да је данас једна протоколарна седница где ће се само административно покренути поновни поступци у те четири категорије где су претходни независни кандидати дали оставке

"Значи, по томе видимо да се процес неће вратити на сам почетак и да ћемо кренути са једним трећим процесом испочетка. Шта ће бити, кога ће предлагати, да ли ће цивилни сектор учествовати или неће? Ја то у овом тренутку заиста не могу да вам кажем. Мени је жао што је до свега овога дошло. Народни покрет Србије је сматрао да у сваком тренутку треба да се боримо на сваком месту, па и овде на тим седницама одбора. И у сваком случају сматрам да је имати четири независна кандидата далеко боље него да имамо нула," објашњава посланица за Н1 непосредно пре почетка седнице.

Она додаје да разуме и кандидате који су се повукли, јер су, каже, доведени у ту ситуацију да морају да поднесу оставке јер нису желели да учествују у процесу који је био пун законских нерегуларности.

"Власт је одлучила да у једном тренутку, када је било усаглашавање, да доведе са улице неких девет савета, неких девет националних мањина. Ко год да су они, није важно, јер они нису имали законско право да присуствују ту, да гласају, да уопште буду на усаглашавању јер нису били предлагачи. Дакле, закон о електронским медијима врло јасно прописује и процедуру, и критеријуме, све како тај процес за избор чланова Савета РЕМ-а би требало да изгледа. Закон је ту врло јасан и врло конкретан, дакле, не можемо га тумачити на овакав или онакав начин. Због тога је та категорија пала. Наравно све је то урађено врло смишљено и врло намерно, јер када је власт видела да ће пет кандидата бити независни кандидати, да неће бити под њиховом контролом, над којима они имају апсолутни монопол, потпуну доминацију, они су одлучили да сруше процес."

Ако цивилни сектор не буде учествова, Роквић каже да ће онда СНС имати свих девет кандидата.

"Уколико се догоди други сценарио, да цивилни сектор одлучи да не учествује и да учествују само и искључиво организације којима располаже и руководи Српска напредна странка, или њихова ГОНГО удружења, која су створена и направљена управо због оваквих ствари да би они предлагали наводно неке независне кандидате, а заправо су то све њихови. У том случају, и на крају тог сценарија, ми ћемо имати девет чисто СНС кандидата и биће девет према нула независних, а са тим како ће да се отвара кластер три, како ћемо уопште да причамо о слободи медија, било каквом усаглашавању нема места за то."

У Врбасу је конкурс расписан још почетком марта, а до данас чак није именована ни комисија за оцењивање пројеката.

У Гаџином Хану је медијски конкурс расписан у априлу. Како је раније за АНЕМ објаснио начелник општинске управе, због недостатка расположивих средстава добили су од надлежног министарства продужење рока за реализацију предметног конкурса.

Општина Бујановац је 12. септембра поништила претходно расписан конкурс за пројектно суфинансирање медијских садржаја током ове године и донела одлуку о расписивању новог јавног позива. Рок за слање пројеката био је 3. октобар, а на Јединственом информационом систему (ЈИС) Министарства информисања и телекомуникација још нема решења о именовању комисије нити решења о расподели средстава.

У току је и други или допунски конкурс у Чачку, који је расписан 7. октобра. Комисија је именована, али још нема решења о расподели средстава.

Сурдулица је једина локална самоуправа у Србији која није расписала медијски конкурс за 2025. годину. Председница општине је за АНЕМ истакла да је у току реализација пројеката за 2024. годину, да се припремају да у фебруару распишу позив за 2026, а да за текућу годину неће бити конкурса већ да ће средства бити расподељена кроз "посебне програме које дозвољава закон".

АНЕМ подсећа да је транспарентност и поштовање прописа и рокова од изузетног значаја за процес пројектног суфинансирања медијских садржаја, имајући у виду да је реч о јавним средствима којим треба да се суфинансира информисање којима се штити и промовише законом прописан јавни интерес.

Позивамо надлежно министарство и да провери да ли и колико транспарентно органи управе који расписују конкурсе објављују текстове конкурса, решења и другу документацију на својим званичним интернет страницама, пошто постоји низ замерки да се та обавеза не испуњава.

Тара Ђукић, уредница Интернет издања магазина Ел, добила је отказ почеком 2025, након што је одбила да уклони текст о студентским протестима. Издавач магазина, компанија Мондо Инц, која такође издаје Курир, саопштила је да је отказ Ђукић добила отказ због радног учинка.

На телевизији Еуронеwс Србија, у власништву државног Телекома, неколико људи – међу којима су новинари Марија Шехић и Стефан Горановић – добило је отказе након што су потписали писмо у ком се ограђују од саопштења своје медијске куће. 

Током студентске блокаде РТС-а, Еуронеwс је у име телевизије објавио непотписано саопштење позивајући надлежне да омогуће рад РТС-а, користећи у тексту фразе попут „тортура“, „логори“, „прогон“ за ситуацију у којој су радници јавног сервиса.

Бојана Вујовић такође је потписала писмо ограђујући се од саопштења, да би тек током боловања сазнала да је добила отказ, тако што јој је на рачун у банци без претходне најаве уплаћена отпремнина. 

„Мени нико није рекао да сам добила отказ. Ја сам позвала тако да питам о чему се ради, какав је то новац. Мени је та девојка рекла како не зна, распитаће се, па ће ми јавити. И онда ме је тог дана поподне, када сам ја већ одбијена за терапију у дому здравља, јер су већ стигли и здравствено осигурање да ми одјаве, позвао мој директор и рекао ми ’Бојана, догодила се невероватна грешка, неки пропуст је у питању, Вама нико није ни јавио’“, описује она.

„Била сам спремна на то, апсолутно, уопште није да ме је изненадило, али изненадио ме је начин и због тога сам се и одлучила на тужбу,“ каже Вујовић објашњавајући да је тужила Еуронеwс.

На РТС-у је Марији Шапоњи у јуну саопштено да јој уговор на одређено време, на месту преводиоца, неће бити продужен; вест је стигла након што је потписала интерно писмо у којем се захтевало професионално и непристрасно извештавање о актуелним догађајима.

Шапоња каже  да су јој је шефица рекла да је урадила све да је задржи у било ком статусу, али да је на то добила само слегање раменима. 

„И ја кажем ‘добро, значи то је онда због овог писма?’ [Одговор је био:] ’Па, да’.“

У том периоду су готово сви хонорарци, који су потписали писмо, остали без посла, а многи  коју су имали уговоре за стално трпели притиске и претње отказима уколико не заћуте.

У Политици, отказ су добиле уредница рубрике хронике Доротеа Чарнић и уредница викенд издања Сандра Гуцијан; обе су присуствовале протестима и објављивале поруке подршке на својим приватним профилима на друштвеним мрежама. Новом систематизацијом њихова радна места су укинута.

„Нико други није отпуштен“, рекла је Чарнић. 

„Није било никакве побуне. Политика је иначе колектив врло, врло уплашених људи и нас две смо јако одударале у том окружењу […] Нас су људи прећутно подржавали, слали нам приватно поруке, али се нико није усудио нас да јавно подржи.“

Чарнић и Гуцијан тужиле су Политику. Лист није одговорио на питања БИРН-а о њиховим отказима.

Цео текст читајте на сајту БИРН-а.

Редакција новосадског медија 021 пример је како медији у Србији на креативан начин користе алате вештачке интелигенције за мултимедијалне садржаје, док им је, како кажу, забрањено да користе за писање ауторских текстова и прича. Међутим, уз помоћ АИ креирају квизове, илустрације, а од недавно и аудио подкасте. Све што раде на тај начин назначе са „021.рс (АИ)”.

Асистент и инспирација

„Не може се користити било шта, као што су садржаји у којима је видљива халуцинација. У сваком случају, трудимо се да не форсирамо било шта и да илустрације које креира ВИ не буду као цртани ликови”, наглашава заменик главног уредника 021 Зоран Стрика.

Он додаје да користи НотебоокЛМ и ЦхатГПТ за креирање квизова, односно за давање предлога и идеја. Служи му као нека врста асистента који га инспирише, а некада и директно помогне.

„Када сам кренуо да радим квизове и направио структуру једног квиза, уз ЦхатГПТ сам могао да смислим, односно узмем шест до седам од укупно десет питања. Пошто квиз објављујемо сваког дана, временом се то преокренуло, морао сам да се ослоним углавном на себе, па је од ЦхатГПТ долазило можда три, четири питања. Онда сам открио НотебоокЛМ, па ми је то помогло код смишљања”, објашњава Стрика.

Направили су и песму о Новом Саду за коју су многи поверовали да је изводи неки стварни бенд из Новог Сада, а недавно су тестирали ВИ и за стварање аудио подкаста и то ће, како каже, дефинитивно користити и у будућности.

„Оно што видим као значајну вредност, а није чак ни питање времена, јесу илустрације које можемо да направимо. Раније бих имао неке идеје, али не бих имао техничка знања, а немају ни други у редакцији, па бих се ослањао на добру вољу пријатеља и њихово време да направе нешто што је прихватљиво. Сада, у суштини, уз један добар промпт могу да добијем приближно ономе што сам замислио, а ту је и уштеда времена јер добијеш за минут или два нешто на шта би без ВИ потрошио много више времена и опет не би био сигуран да ли је то заиста оно што си хтео”, напомиње Стрика.

Шта је (не)прихваљиво?

Кодекс новинара и новинарки Србије прописује да коришћење вештачке интелигенције које значајно утиче на обраду новинарског садржаја мора бити јасно означено и не сме да доводи јавност у заблуду. Додаје се и да у извештавању о актуелним догађајима садржај мора бити означен тако да се јасно разликује синтетички од аутентичног садржаја који је настао непосредним новинарским покривањем догађаја.

Када је реч о означавању садржаја насталог уз помоћ ВИ, у оквиру истраживања ЦЕПРОМ-а на питање да ли бисте подржали увођење универзалног симбола који би означавао такав садржај 64% је одговорило потврдно јер би то „допринело већој транспарентности и поверењу публике”.

Кодекс у Србији нема посебно одредбе о креирању фотографија и видео формата, али зато интерни кодекси светских медија то изричито забрањују, посебно за приказе аутентичних догађаја. Примера ради, у документу „Парис Цхаптер” који су усвојили Репортери без граница заједно са више организација наглашава се да би медији „посебно требало да се уздрже од стварања или коришћења садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом који опонаша стварне снимке и записе из стварног света или који на реалистичан начин представља стварне особе”.

То се недавно десило на порталу телевизије Н1 приликом илустрације вести да је београдска полиција ухапсила особу из Нигерије због сумње да је извршила кривично дело (превара). Вест је илустрована реалистичном фотографијом на којој је приказан Нигеријац у народној ношњи у пратњи двојице полицајаца. Иако је била потписана као садржај настао уз помоћ ветачке интелигенције, фотографија је изазвала негативне реакције.

На Н1 признају да је то била грешка, због чега је фотографија уклоњена и објављена напомена: „Претходно објављена фотографија, генерисана уз помоћ вештачке интелигенције, замењена је, јер је, иако је јасно назначено да је настала употребом ВИ, могла да доведе или довела у заблуду читаоце да се ради о ухапшеном из текста и да је у питању реална особа, што није био случај”.

Извршна уредница портала Н1 Јелена Петровић наводи да је то била грешка.

„Да, ово јесте грешка. Иако је јасно назначено да је у питању ВИ генерисана фотографија, није требало овако илустровати, с обзиром на то да се ради о конкретним особама у вести и читаоце смо овим довели у заблуду да је ухапшени чије смо иницијале навели – на слици. Дакле, нисмо се за то одлучили, ово је превид уредника. Не бих рекла да има још оваквих примера, углавном користимо алате ВИ за илустровање општих тема, врло често карикатурама, некад мислимо да је нешто симпатично, па можда играмо на тој граници. Свакако, повешћемо рачуна, јер се заиста трудимо да поштујемо професионалне стандарде”, истиче Петровић.

Она напомиње да ВИ прилично штеди време, нарочито с обзиром на то да за неке уопштене теме не могу да пронађу илустративну фотографију у фото-сервисима агенција на које су претплаћени.

„Деси нам се и да потрошимо месечни лимит за фотографије са стоцк-сервиса који плаћамо, па је онда ВИ драгоцена алтернатива. Нарочито што врло брзо, уз добар промпт, можемо да добијемо решење”, објашњава Петровић.

„ВИ је потпуни аматер”

Главни уредник портала Цензоловка Перица Гуњић каже да су они за две године објавили свега двадесетак илустрација које је направила вештачка интелигенција. Ни то није било, како каже, са било каквим ентузијазмом око коришћења ВИ, осим радозналости на почетку.

„На ВИ и после тог мало искуства у Цензоловки гледамо са великим подозрењем. Не само што јој не можеш веровати у готово било каквим новинарским пословима, него и због саме чињенице да свака употреба одузима посао неком фотографу или илустратору. Готово искључиви разлог је био тај што нисмо имали други начин да неку апстрактну тему илуструјемо, рецимо из новинарске етике, из области дезинформација на интернету, пројектног суфинансирања медија и сличних тема за које немамо наше фотографије, а немамо ни новца за хонораре или времена да чекамо да неко направи неку илустрацију и фотографију кад су неке актуелне приче у питању”, напомиње уредник Цензоловке.

Према његовим речима, много је то квалитетније било када су могли да ангажују неке креативце за илустраторе.

„ВИ је потпуни аматер, и то се види из авиона, чак и плаћене верзије. Имагинација му је отприлике на нивоу стрипова за основну школу”, оцењује Гуњић.

Додаје да нису објављивали фотографије на основу којих би неко могао да помисли да одражавају стварност. Нису објављивали ни видео генерисан уз помоћ ВИ, нити намеравају да то раде. Немогуће је, сматра Гуњић, не довести гледаоца у заблуду, чак и када постоји потпис да је у питању видео настао уз помоћ ВИ пошто на то много људи не обраћа пажњу.

„Медијима и новинарима ће бити све теже да одоле том искушењу. За почетак власницима медија. Новинари нису могли ништа ни против тога колико је помама за Инстаграмом, ТикТоком или Фејсбуком на лош начин преобразила читаву професију, која је на ивици опстанка. Још теже ће бити са ВИ. Мислим да медији треба да је у потпуности одбаце, или да је задрже на минималном нивоу, пошто доста помаже када су визуелизације у питању, аудио, квизови и слично”, наводи Гуњић.

Будућност или пакао?

Слично мисли и новинар Немања Рујевић. Он каже да су „новинари мајстори самоубиства свог заната и не престају ни сада, када је новинарство скоро умрло”.

„Ми не можемо да произведемо више, разноврсније, забавније од милијарди корисника друштвених мрежа, али једино можемо да произведемо провереније. Кад се нешто објави, да то буде чвсрто као стена. Али се тога одричемо у име клика, брзине, штанцања и тиме постајемо излишни, а публику препуштамо хаосу друштвених мрежа”, оцењује Рујевић.

Тако ће, без сумње, према његовом мишљењу, бити и са фотографијама и видео-материјалом.

„Кажу ми колеге да је то будућност, да не вреди опирати се. Ја кажем да је то пакао – већ видимо да је интернет преплављен снимцима и фотографијама које и стручњаци тешко препознају као дело ВИ, па уместо да томе супротставимо људски рад, да се држимо чврсте валуте поверење човека у човека, ми ћемо похрлити да радимо брже, јаче, боље на пропасти информисања. У капиталистичком оквиру, јасно је као дан – ВИ је јефтинији и бржи, штеди труд и заобилази заморна ауторска права, посебно за фотографије и снимке. То је нама наша борба дала”, каже Рујевић.

Пошто није из каменог доба, а ни аскета, како наводи, може да замисли и одговорну употребу ВИ за визуелне садржаје, уколико рецимо помогне при монтажи – да поређа кадрове, да аутоматски потпише саговорнике или произведе титл. Али, истиче да на крају сама суштина мора бити људска и да за све мора гарантовати човек.

„Ко се одрекне тога да се новинарство бави ониме што јесте, тај више и није новинар”, наглашава Рујевић.

Најновије истраживање „Вештачка интелигенција у медијима у Србији 2025.”, Центра за професионализају медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), рађено на узорку од  250 уредника и новинара показује једну другу и рекло би се очекиванију слику.

Највећи број испитаника (84,8%) већ увелико користи ВИ у обављању свакодневног новинарског посла, најчешће једном у два до три дана. Скоро половина њих, прецизније 48%, сматра да вештачка интелигенција већ има велики утицај на новинарство, али су подељени по питању вредновања тог утицаја, па исти проценат, односно 32%, сматра да ВИ има позитиван, али и негативан утицај. Ипак уредници и новинари су готово сагласни по бар два основа: прво, да ВИ не може у потпуности и на професионалан начин да замени новинаре (92,8%), а друго, да може бити користан асистент новинарима, превасходно у обављању дневно рутинских послова, од превођења, претраге и таговања, преко дистрибуције садржаја до публике, до медијске продукције, најчешће креирања визуала, и то углавном за друштвене мреже.

Чини се да су српски новинари, бар када их питате, врло свесни недостатака ВИ, јер њих 68,8% као највећу опасност види непоузданост вештачке интелигенције, њену нетачност и потенцијално манипулативни карактер, док 20% сматра да је највећи проблем у осуству новинарске етике. На први поглед рекло би се да су уредници и новинари после неколико година присуства ВИ у пракси, постали свесни предности, али и мана све бројнијих алата вештачке интелигенције и да су превазишли почетни страх или пак одушевљење који прате сваку дигиталну новост поготово када је она оваквих „димензија”.

Опонашање и обрасци

Теоријске расправе о употреби ВИ у новинарству трају већ неко време, практично од њеног појављивања. И представљају неизбежни модернитет у истраживању савременог, доминантно дигиталног журнализма. Већина аутора и истраживача сагласни су да је примена ВИ видљива у три поља: рутинске операције свакодневне новинарске праксе, медијска, прецизније новинарска продукција и дистрибуција медијског садржаја до таргетиране публике.

Сва истраживања сагласна су углавном и у томе да је најмање пожељна управо новинарска продукција, тј. креирање новинарског садржаја уз помоћ алата генеративне ВИ „уз обавезан људски наџор” како се наводи и у истраживању Ројтерсовог института за студије новинарства. Разлог је једноставан. Генеративна ВИ не креира у бити ништа оригинално, већ опонаша и комбинује већ познате обрасце, односно текстове, којима је претходно од стране човека већ „нахрањена”. Још већи проблем, са којим се сусрео свако ко је употребљавао ChatGPT, на пример, јесте  измишљање у недостатку валидних  тражених чињеница, које експерти из ове области зову дигиталне халуцинације или само халуцинације ВИ.

Креирана да подилази, треба рећи отворено, ВИ је спремна да измисли и слаже у недостатку садржаја који би прецизно одговорио на промпт који корисник задаје. Чак и када јој експлицитно кажете/напишете да то не чини, она (уз претходно обавезно извињење) наставља са халуцинацијама.

Тога ће наравно у будућности (бар у новинарској професији) бити све више. Пример Њујорк тајмса, који су убрзо следили и други велики европски медији, потврђује ову тезу. Наиме, Њујорк тајмс је одбио, тј. у потпуности забранио ВИ приступ својим базама, штитећи на тај начин своју интелектуалну својину, тј. свој садржај и текстове од којих доминантно зарађују. Шта преостаје ВИ осим да, као и до сада, преузима садржај из бројних некредибилних извора, у недостатку оних који свој садржај од кога живе, штите и наплаћују.

Но, овај сегмент је само врх леденог брега у читавом низу етичких проблема који се постављају приликом коришћења чет ботова и других алата ВИ. Тако је, примера ради, Италија пре две године постала прва западна земља која је блокирала напредни четбот ЦхатГПТ из забринутости за приватност и због њеног поштовања Закона о заштити општих података. А шта тек рећи за ауторска права која ВИ уопште не препознаје и што потенцијално може направити проблем не само код текстуалног садржаја, већ и код генерисања фото и видео садржаја, али и осталих врста визуала.

Неопходна додатна регулација

Кодекс новинара и новинарки Србије у неколико одредби регулише употребу вештачке интелигенције са акцентом на одговорну употребу, кроз јасно означавање таквог садржаја, да се публика не би доводила у заблуду, као и јасно разликовање оригиналног и синтетичких садржаја насталих непосредним новинарским покривањем догађаја. Очекивати да српски медији у оваквој медијској ситуацији, поштују етичка начела у вези са коришћењем ВИ делује прилично утопијски. Бројни примери то већ и потвђују. Пре ће се наставити онај тренд у коме они који су и до сада поштовали етичка начела, то ће чинити и у случајевима коришћења ВИ. И обрнуто, они који предњаче у кршењу етичких кодекса, чиниће то и са ВИ. И тако ће бити све док је најскупља роба на свету – информација, бесплатна, док нису регулисана ауторска права када је реч о новинарском делу, тј. тексту и наравно док је сав садржај углавном бесплатан. Када се и у Сбији почне наплаћивати садржај, као и свуда у свету, многи од ових проблема биће решени. Јер ће за почетак публика плаћати за кредибилитет садржаја и валоризовати оне у које имају поверење.

Истраживање ЦЕПРОМ-а показало је да уредници и новинари доминантно подржавају идеју означавања садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом једним универзалним симболом зарад транспарентности и добијања поверења публике.

У свету је пракса да се, поред закона и кодекса, ова област регулише додатно интерним актима, тј. правилима које редакције саме прописују, све са јасним циљем – одржања кредибилности медија и очувања поверења публике. Код нас је та пракса на самим почецима. Чини се да су новинари спремни. Питање је само у ком правцу ће кренути.

Разлог за то можемо пронаћи у чињеници да упркос томе што нуди већу брзину, ефикасност и аутоматизацију обављања рутинских новинарских послова, вештачка интелигенција (ВИ) доноси и ризик од халуцинација, тачније убедљивих, али потпуно измишљених информација. Технологија, колико год напредна била, нема свест о истини и значењу неког садржаја, већ га генерише на основу алгоритма.

Халуцинације као кључни разлог неповерења

Једна од највећих опасности при употреби ВИ у новинарству, према мишљењу 68,8% испитаника ЦЕПРОМ-овог истраживања, јесте управо непоуздан медијски садржај који производи ВИ (нетачан, манипулативан…). Грешке које прави ВИ често су уверљиве, уклопљене у контекст и стилски исправне, због чега могу лако проћи неопажено. То у пракси значи да новинари могу жртвовати истинитост информација зарад брзине коју од њих захтева редакција, ослањајући се на ВИ алате и не остављајући довољно времена за проверу добијених података.

Истраживачки новинар БИРН-а и стручњак за примену ВИ и коришћење јавно доступних извора (ОСИНТ), Милош Катић, упозорава да се са овим проблемом новинари најчешће сусрећу при раду са текстуалним садржајима и моделима за анализу података. „Дешава се да измисли везе између различитих ентитета, правних лица… Имао сам случај када сам тестирао алат да је потпуно измислио трансакцију, односно пошиљку робе”, објашњава Катић упозоравајући да исписи могу деловати потпуно уверљиво јер користе елементе које смо претходно већ дали ВИ, али да се испостави да су измишљени.

Осим са текстуалним садржајима, Катић указује и на грешке које могу настати приликом употребе алата за анализу фотографија. „Скренуо бих пажњу на ситуацију која ми се догодила, јер су то околности о којима и не размишљате док не дођете у ту ситуацију. Наиме, користио сам ПимЕyес алат за препознавање лица, добио исписе на Гуглу и на основу њих мислио да сам повезао особу са фотографије и добијене податке о њој. Међутим, у тим ситуацијама морате узети у обзир чињеницу да та особа можда има близанца, што може да буде проблематично јер детаљ који представља разлику између близанаца не мора да буде значајан за модел ВИ који користимо. У конкретном случају, разлика између близанаца је био само један младеж. Модел није могао да га детектује и усмеравао нас је на особу која је заправо била близанац, а не особа која је предмет нашег истраживања”, објашњава наш саговорник.

Због тога, како истиче, свака информација добијена уз помоћ ВИ мора бити темељно проверена, без обзира на то колико у датом тренутку деловала убедљиво. „Код истраживачких редакција је ситуација таква да сваки текст, пре објављивања, пролази ‘фацт цхецк’ и гледа га неколико очију. Уколико и након тога уредник има недоумице, консултује се са другим уредницима или колегама из редакције и тек се онда доноси одлука и иде у јавност. У мањим редакцијама не постоји могућност за толико детаљну проверу, али треба уложити максималне напоре да будете 100% сигурни у информацију пре него што је објавите”, закључује Катић.

Транспарентност као предуслов поверења публике

Због грешака које прате употребу ВИ у новинарству, било да су последица журбе, недовољне провере или свесних злоупотреба, садржај који она генерише се доминантно сматра непоузданим. У таквом окружењу, није изненађујуће што се део новинара и редакција одлучује да избегне отворено обележавање употребе ВИ, из страха да би тиме нарушили кредбилитет и однос са публиком. Резултати ЦЕПРОМ-овог истраживања показују да тек 9,6% испитаника увек транспарентно наводи да је коришћен ВИ алат, а 22,4% њих то никада није експлицитно наводило.

Међутим, Тања Максић, програмска координаторка БИРН-а и ауторка анализе „Дигитална трансформација и вештачка интелигенција: Етичка и одговорна употреба у медијима”, сматра да је управо транспарентност кључан механизам за очување, па чак и јачање поверења публике. Како истиче, ВИ алати могу да произведу изузетно реалистичан садржај, до те мере да публика често не може да зна да ли је креиран од стране људи или алата. Управо зато је важно да медији буду отворени према публици и јасно комуницирају на који начин и у које сврхе користе ове технологије. „Моја препорука редакцијама јесте да развију интерне смернице или протоколе о употреби ВИ и да их учине јавно доступним, односно да их објаве на својим сајтовима. Просто да кажу публици за које послове користе ВИ, у ком обиму, да ли је користе за неке захтевније послове, да ли су цео текст засновали на нечему што им је дала ВИ и то да објаве транспарентно”, каже Максић.

Она објашњава да су ове смернице мера медијске писмености публике и грађана генерално. „Ја мислим да ако будемо довољно отворени према својој публици и кажемо када користимо ВИ, али се и заиста држимо тога и користимо је уз људски надзор и уредничку контролу, то неће нарушити однос поверења са публиком који је за медије и један од најбитнијих. Тај однос је нешто што заиста морамо да негујемо у овом окружењу”, закључује наша саговорница.

Одговорност новинара и уредника у ВИ окружењу

Измене Кодекса новинара и новинарки Србије по први пут су увеле смернице које се директно односе на употребу ВИ у редакцијама. Осим смернице која се односи на претходно поменуту транспарентност, односно означавање садржаја у чијем су креирању коришћени ВИ алати, наводи се и да садржај у чијем креирању је коришћена ова технологија „без обзира на то у којој фази прикупљања, обраде или дистрибуције, мора бити под уредничком контролом”.

Тања Максић новинарске послове у којима се користе ВИ алати дели на два типа. Први су рутински послови попут превођења, транскрипције, сумаризације за које мисли да је потпуно у реду користи ВИ алате који новинарима помажу да буду бржи и ефикаснији. „Други тип послова су они комплекснији и захтевнији, попут прикупљања, обраде и анализе податак који захтевају посебно висок ниво уредничке и новинарске пажње. У дубинском, истраживачком раду ВИ може бити користан алат само ако је добро надзирана од стране уредника и новинара”, каже она и закључује да ВИ алати у погрешним рукама могу да произведу велику штету.

Програмска директорка БИРН-а подсећа да без обзира на технолошке промене постоје фундаментални принципи на којима новинарство почива. „Истинито, правовремено, независно и одговорно извештавање су основни принципи новинарске професије и они не смеју бити занемарени, без обзира на окружење у којем новинари раде. Осим тога, имамо и нове принципе који су дошли са дигиталним окружењем, а то су верификација, провера извора и свега оног што долази као производ рада ВИ. Новинари и уредници морају то двоструко, троструко да провере и да буду потпуно сигурни у оно што објављују”, закључује наша саговорница.

Како се заштити од грешака приликом употребе ВИ алата

Данијела Врањеш, консултанткиња за ВИ и асистенткиња на Филолошком факултету у Београду, истиче да заштита од грешака почиње од начина на који формулишемо наше захтеве различитим алатима и предлаже неколико кључних корака како бисмо смањили могућност истих.Доделите улогу цхатбот-у која ће одговарати ономе чиме се бавите.

Дајте му јасан контекст, односно ‘нахраните’ ВИ информацијама о некој личности или догађају које су својствене за садржаја који креирате, а које она сама по себи не може да поседује.Објасните ВИ ко је публика – да ли је то генерална популација, тинејџери и слично, јер може значајно утицати на стил и исход који добијете.Дајте ограничења алату да, рецимо, не користи жаргонски језик или да не користи стручне термине које ваша публика неће разумети и слично.Дефинишите формат садржаја који вам је потребан.

Укључите реченицу – „Уколико су ти потребне додатне информације да извршиш задатак, постави ми додатна питања”, како бисте осигурали да резултат које добијете буде што бољи.Укључите опцију „web search” (претрага интернет) јер без ње ВИ алати попут ChatGPT-а користе само садржаје које имају у бази података на којој су тренирани, односно не користе нове, актуелне изворе.

Уколико га без претраге интернета питате о неком догађају који се догодио јуче, модел неће имати те информације. Али пошто је направљен тако да вам подилази и практично испуњава све ваше жеље, он ће измислити садржај и добићете нешто што је врло уверљиво, али не одговара чињеницама.Проверите линкове ка сајтовима на којима је алат пронашао актуелне податке након што сте укључили претходно поменуту опцију.

Током своје каријере увек је тежио истини и објективном извештавању. Поред новинарства, оставио је и богат траг у домаћој публицистици.

Када сте одлучили да се бавите новинарством и шта вас је посебно привукло овом позиву?

-Прве информације из области комуналних активности у мом родном селу објавио сам као ђак Гимназије. Тада ни слутио нисам да ће ми то бити животно занимање у деценијски дугом раздобљу. То је дошло много година касније кад су се за то стекли услови. Иначе, први текстови с мојим потписом осванули су у смедеревском листу „Наш глас“ и паланачкој „Нашој комуни“. Радовао сам се изласку из штампе тих новина и једва чекао да их купим на киоску. Било је и симболичних хонорара, али ми они нису били пресудни. Највећом наградом сматрао сам своје иницијале (у почетку) и касније пуно име и презиме испод текста. Шта ме је привукло? Могуће је да је то била људска радозналост из које се доцније родила велика љубав према новинарском изразу којој сам остао привржен до краја радног века.

-Радили сте у различитим медијима – од „Наше војске“ до „Франкфуртских вести“. Које искуство вам је било најдрагоценије и због чега?

Радни век провео сам у четири редакције („Наша војска“ – Љубљана), РНО „Јасеница“ и Центар за информације „Гоша“ – Смедеревска Паланка и „Политика Експрес“ – Београд). Војно новинарство ме је учврстио у уверењу да је радна дисциплина први услов успеха. У РНО „Јасеница“ (радио и новине)  био сам новинар и неко време уредник рубрике. Та установа издавала је и лист Трговинског предузећа „Узор“ за који сам такође писао. У „Гошу“ сам прешао да бих решио стамбено питање, али сам морао прихватити  захтев руководства, пре свега председника  КПО, да се примим места главног и одговорног уредника. Тако сам урадио тзв. плаву књигу средњорочног развоја информативне делатности. Руководство ми је дало пуну подршку, а планом је предвиђено издавање петнаестодневног листа, месечног Информатора, Дневног информатора, оснивање радија и касније ТВ „Гоша“. Све што је замишљено реализовано је, а ТВ „Гоша“ била је прва локална ТВ у Србији, а друга у Југославији, после оне  у Копру. Свака редакција дала ми је лепо искуство које ме је касније довело у НИП „Политика“.

Сећате ли се свог првог значајног чланка или репортаже која је променила вашу каријеру?

-Било је више  написа који завређују епитет значајног текста. Не могу навести њихове наслове, али  они су се  односили на људе и догађаје. Урадио сам много радних портрета људи из више области живота и рада. Срећа је хтела да неко време пратим и Институт за повртарство, врло респектну установу из области аграрне науке. Сваки резултат њених селекционара, био је моја тема за новине с честом најавом на насловној страни. Желео сам да афирмишем људе који су стварали хибриде и нове сорте поврћа и тако заузимали видно место у домаћој и страној пракси. Иначе, радо сам писао о археологији и етнологији, посебно о открићима која су померала границе сазнања у тој области. Велику помоћ у томе пружио ми је Драган Јацановић док се налазио на челу пожаревачког музеја.

Које теме су вам представљале највећи изазов са људске стране? Можете ли издвојити неколико примера којима сте се бавили?

-Моја новинарска радозналост тицала  се многих тема и догађаја. У првом плану то се односило на сваковрсно стваралаштво. Писао сам о даровитим уметницима, глумцима, песницима, о радницима који су се показивали као даровити иноватори и проналазачи, о људима који су се бавили хуманитарним активностима.

Добитник сте бројних награда, међу којима и признања Удружења новинара Србије (УНС) за животно дело. Сматрате ли то врхунцем своје каријере и због чега?

-Добитник сам многих награда и признања. Међу првима је била Награда ЈНА за извештавање о раду војске. Највише сам их добио док сам радио у „Гоши“. Готово да нема области из живота и рада из које не поседујем признање. Два су ми свакако највреднија. Први сам добитник Награде за новинарску хуманост и друштвено ангажовано новинарство. Заслужено, разуме се. Захваљујући мојим написима, више породица је дошло до свог крова над главом. У томе сам имао велику помоћ хуманитарних организација у иностранству, које су обезбеђивале новац да се купе станови или куће за најугроженије. На тај начин збрињаване су породице с више деце. У томе сам имао подршку кућа у којима сам радио и сарађивао, међу којима  су биле и франкфуртске „Вести“. Захваљујући њима, кров над главом добила је изгнана породица са Космета која је имала петоро деце. Добитник сам и Награде за животно дело  УНС-а. Њоме сам   на најбољи начин крунисао своју вишегодишњу новинарску каријеру.

Такође, награђени сте и признањем „Ђоко Вјештица“ за новинарску хуманост. Колико вам је хуманитарна димензија професије утицала на доживљај новинарства и како је обликовала ваш рад?

 -Мене су колеге предложиле за Награду „Ђоко Вјештица“. Да сам у најужем избору, закључио сам кад ми је председница жирија затражила допуну. Она се заправо заинтересовала за континуитет мојих хуманих активности. За  то је у образложењу за доделу награде навела да будући кандидати треба да буду на нивоу мојих резултата у тој области. Као први добитник нашао сам се у  жирију за доделу награде наредне године.

-Који су вам најважнији професионални принципи којих сте се придржавали током каријере и које професионалне вредности сматрате кључним за успех у новинарству?

У свом новинарском раду водио сам рачуна да то што пишем, без обзира на тему, мора бити засновано на чињеницама. При томе сам се држао оног правила које каже да се новинар пре треба одрећи теме него што ће читаоцима, односно слушаоцима, сервирати нешто што није тачно. При томе сам се строго држао правила и захтева новинарске професије.

-Како оцењујете стање савременог новинарства у Србији и региону?

Садашње стање новинарске професије… Сви који смо се њоме професионално бавили, знамо како је данас. Често колегама кажем како данас не бих умео да се бавим новинарством. Новине су без живота, ТВ програми празни, новинари навијачи партија или других група, изостају текстови животне димензије. Радио сам кад су код нас били први избори. Уредник је одлучивао који ћу догађај пратити.  Моје је било да  будем објективан. Потписао сам море извештаја са страначких скупова, тад је у медијима могла да се чује и другачија реч. Сећам се, најавио сам велики скуп СПО у Смедеревској Паланци. Шеф Дописничке  на моје питање колико да напишем, рекао је сам процени. Извештај с мојим потписом ишао је на трећој страни. Тад се, дакле, могла чути и друга страна. А данас?

Објавили сте велики број књига, међу којима „Политика експрес – лист коме се веровало“, „Сунце на мачу – Карађорђевићи у песмама“ и „Непоклек“. Шта вас је увело у публицистичке воде?

-Почетак рада на публицистици десио се игром случаја. Наиме, уговорио сам разговор с човеком у Аранђеловцу, а кад сам се тамо појавио, он је морао да отпутује.  Навратио сам код колеге  Драгана Тодоровића и пожалио се да сам у невољи. Међутим, он је у трену решио проблем. Предложио ми је разговор с некадашњим заточеником Ебензеа. Отишли смо код њега и потекло је занимљиво казивање о логорској тескоби. Враћајући се кући, пало ми је на памет да би се од сличних казивања  могла направити књига. Од саговорника из Аранђеловца сазнао сам адресе десетак преживелих логораша. Тако је настала моја прва књига „Сведоци из куће смрти“.  После тога су дошле нове књиге прозе и поезије. Потписао сам их преко 20. У међувремену сам примљен у УКС и стекао звање књижевника.

Шта бисте поручили младим новинарима или књижевницима који тек почињу каријеру?

-Младима који озбиљно планирају да уплове у новинарске воде, поручујем да се добро наоружају знањем и веома озбиљно приђу послу. То је занимање које много даје, а које има и своју високу цену. Новинар, ако жели да успе, мора се борити да сваког дана стигне први на циљ. Разуме се да мора располагати многим знањима, уз велику дисциплину која се подразумева. Истина и само истина – то је мото и златно обележје ове професије.

“Хвала на 6 година истинске, луде љубави у коју нас је везала музика и живот, хвала на читавом једном свету који смо чинили сви ми обични, а необични људи око овог уточишта. Таквог више нема. Rock Радио породицо, најужа и најшира (због којих смо били ту) – ХВАЛА вам на свему проживљеном, наклон”, написала је Kале на свом Инстаграм налогу.

“Драга роцкрадијска породице… Одлучила сам да ујутру ипак мало и одспавам. Било је лепо дизати ову бебу на ноге. Волела сам те. Бај”.

Након неколико дана, Јована Цока Станковић огласила се и опширнијом поруком у којој је потврдила да је цео тим донео одлуку да напусти радио.

“Драги добри људи истински слободног духа,

После неколико дана невероватне подршке коју сте пружили свима нама које сте чули и виђали на Rock Радију, и онима које нисте виђали, а били су директни креатори ове приче, желим да вам захвалим на првих и последњих 10 година Роцк Радија онаквог каквог га знамо. Он ће се и даље тако звати, претпостављам, али ми не стојимо иза њега. Свако од нас сопственом одлуком. Почев од 23.12.2025.

Rock Радио је достигао свој климакс у слушаности у тренутку и земљи у којој се такав успех не прашта. Kажњен је тиме што је ‘морао’ да пређе у туђе руке. Прешао је у руке које су у наш радио ушле попут окупаторске корпоративне олује уз каобајаги суптилну назнаку да ништа неће да мењају, не очекујући да не разговарају са мишевима, већ са људима са ставом, којима новац није био разлог због кога су на том послу. Јер Rock Радио никада није био посао. И у том смислу није више наша прича.

Тврдим и данас да је 10 година оваквог радија са овим људима и начином функционисања, иако му ово није прва продаја, био медијски инцидент, не само у Београду, већ и у земљи, ако не и региону. Поносни смо на ту чињеницу”.

Једно је извесно – Rock Радио какав је публика познавала и волела више не постоји, пише Нова.рс.

У Хрватској је забележено седам таквих случајева, у Босни и Херцеговини шест, у Црној Гори и Албанији по пет, а у Северној Македонији три.

НУНС наводи да су чак 344 случаја забележена ове године у бази тог удружења, у којој се евидентирају напади, притисци и претње новинарима у Србији, што је највећи број откако води ту евиденцију.

Велики део инцидената повезан је са извештавањем о антивладиним грађанским и студентским протестима који трају дуже од годину дана, откако је 16 особа погинуло у паду надстрешнице на новосадској железничкој станици, наводи НУНС.

Мрежа Безбедни новинари (СафеЈоурналистс) наводи да међународна видљивост случајева претњи и насиља према новинарима и новинаркама на Западном Балкану појачава притисак на институције да реагују.

Платформа Савета Европе, када забележи озбиљна кршења слободе медија, преко својих механизама званично позива надлежне институције државе чланице да доставе одговор и информације о томе које су кораке предузеле у конкретном случају.

Платформа помаже у прикупљању, обради и дељењу информација о озбиљним забринутостима у вези са слободом медија и безбедношћу новинара у државама чланицама Савета Европе.

Циљ јој је да унапреди заштиту новинара, да ефикасније одговори на претње и насиље према медијским професионалцима и да подстакне механизме раног упозоравања и капацитете за реаговање у оквиру Савета Европе.

Рад је наставио на Радио Београду, који је напустио због уређивачке политике наметнуте из кругова власти Слободана Милошевића.

На Радију Слободна Европа (РСЕ) је током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године водио петочасовни ноћни програм, који је у Србији достигао рекордну слушаност. Штављанин је изградио и координисао мрежу дописника РСЕ за Србију, Kосово* и Црну Гору.

Током каријере интервјуисао је многе познате личности из света и региона, укључујући нобеловца и бившег председника Пољске Леха Валенсу, бившег грчког премијера Јоргоса Папандреуа, америчког политиколога и економисту Франсиса Фукујаму, бившег председника Хрватске Стјепана Месића и друге.

Написао је више књига и стручних радова, међу којима је најзначајнија компаративна студија сукоба на простору бившег Совјетског Савеза "Хладни мир: Kавказ и Kосово", у којој Kосово заузима кључно место.

Магистрирао је у сфери међународних односа на Отвореном универзитету у Лондону и у Будимпешти.

На Факултету политичких наука Универзитета у Београду 2012. одбранио је докторску дисертацију "Демократија и медији у ери глобализације".

Рођен је у Чачку, а последњих тридесет година живео је у Прагу.

Умро је у 62. години од последица тешке болести.

„Та конструкција је моментално изазвала потпуно другу конструкцију код представника власти, односно свима који је баве манипулацијама и спиновима и онда се дошло до тога да је Даница позвала на стрељање, то је што Информер ради, изврће речи из контекста и даје им друго значење“, каже он.

Према његовим речима, „Александар Вучић тај наратив гради већ неколико месеци“.

„Мислим да се одважио током августовских протеста да нас назива терористичким медијима, подиже атмосферу у комплетној јавности која гледа провладине медије, ми смо терористички медији, зашто, зато што угрожавамо уставни поредак. Ја сам одмах рекао да ће то сад да наставе да шире и одмах је увече стигло од саветнице председника да смо ми небројено пута рушили уставни поредак. Ако смо угрожавали – поведите поступак, докажите“, каже он.

Божић наводи да они „буквално сатанизују“.

„У тим њиховим изјавама ви јасно видите да они покушавају да нас ставе у један калуп медија који наводно раде против државе. То је нешто што Вучић константно говори, то што ми дозвољавамо критичка мишљења, што преиспитујемо теме којима се они не би бавили, све произилази из тога да ми нисмо под контролом. То је њихова фрустрација јер не могу да окрену неки телефон и кажу ‘е ово су вам вечерас главне вести’, као са другима, у тој фрустрацији нас доводе у ситуацију да нам угрожавају безбедност. Кад ви то говорите, ви аутоматски стављате нама мету на чело, дајете легитимитет некоме ко би желео да се обрачуна. Не знам како Вучић и његови компањони мисле да ће неког човека који је задојен том пропагандом може да спречи да науди неком од нас“, каже он.

Додаје да му је синоћ било „потпуно фасцинантно код Васиљевић што је рекла да је ЕУ хтела да прекомпонује РЕМ да би угасила Информер“.

„ОК, да угасимо Информер, а онда ћемо да угасимо Н1 и Нову, то је тај начин балансирања стварности и реалности, да кажемо ови су екстремисти, али и ови су. Стално сте у некој одбрамбеној фази да говорите то није тачно. Као прича око дечака у Ваљеву, то је манипулација, држите се једном чињеница, немојте да креирате и да спинујете, Вучић не направи спин, он се окрене 720 степени, не можете више да ухватите шта је ту истина или не, не можете да проверите толику количину дезинформација које пружа сваки дан“, каже он.

Према његовим речима, „наша регистрација у Луксембургу и јесте наша заштита“.

„Мораће да прекрше споразуме, међудржавни уговор о прекограничном емитовању са ЕУ, ако то ураде они су прекршили то са ЕУ. Проблематичнија ситуација је то за њих, него прича за РЕМ, јер РЕМ је интерни закон, а ви сте потписали споразум са ЕУ, ми смо формално европски медиј. Погледајте шараду какву су направили са избором РЕМ, они јавно говоре наши и њихови кандидати, за њих је све утакмица“, каже он.

Осврнуо се и на будућност телевизије Н1.

„О коначним плановима се не зна много, суштина у тим плановима, а то смо чули у оном разговору летос, јесте да ова власт хоће да утиче на њих да ураде неке ствари онако како би они желели. Очигледно се та прича мало успорила, видимо невиђену нервозу, нерационалне реакције људи који су на власти, пре свега Вучић, јер нешто је много нервозан, често прича о томе да ми рушимо уставни поредак, да може да нас забрани, али није, јер на тај начин јача своје бирачко тело, то су потпуне бесмислице, све што он каже јесте обрнуто. Каже могао сам, а нисам их укинуо, заправо нисам могао, али ћу их укинути. Окрените оно што он каже, вратите назад на реалност“, каже он.

Говорећи о изјави Андреја Ивањија да „нема избора док се не угасе Н1 и Нова“, каже да тако делује.

„Изгледа из угла, кад погледате ту нервозу, кад видите у фебруару његову изјаву – они ће до новембра, па ћемо мало да их отпуштамо, делује да унапред зна, делује да унапред зна када ће расписати изборе и да уподобљавање Н1 и Нове заправо прави тај тајминг, то у суштини зависи од наших већинских власника“, каже он.

Каже и да немамо никакав одговор на предлог менаџерског откупа.

„Никакву званичну комуникацију са нашим већинским власницима, то је оно што је проблематично у свему томе, логично би било ако нешто припремате да нам кажете зашто, које су вам намере, са ким желите то да радите, ми ништа од тога не знамо, имамо утисак да они заправо не знају шта да раде са нама. Ја их још једном позивам да прихвате наш предлог за откуп, имамо подршку међународних фондова који су респектабилни у томе, не видим разлог зашто да се муче, буду под притиском власти из Србије, нека прихвате и решиће се свих проблема“, каже он.

Већинским власницима, додаје, „сигурно не прија кад видите да се и ЕП и ЕК баве тиме“.

„Да врло будно мотре, јер је и тим европским институцијама заправо јасно да су ово све последње тачке одбране, не само слободног новинарства, него информација које могу да дођу до грађана ове земље како не би остали у потпуном мраку. Пошто је то њима јасно, знају да ако би се тај план остварио, да ова земља са таквом пропагандом наредних 20 година би била заиста она рупа у том шареном тепиху Европе о којој је причао Томислав Николић“, каже Божић.

Година је на измаку, а на питање да ли доминира осећање поноса или забринутости, Божић одговара – и понос и забринутост.

„Мислим да смо у потпуно ненормалним околностима са десетоструко мање људи него што имају јавни сервиси заправо одрадили улогу јавног сервиса и ја морам да честитам свим људима који раде на Н1 на труду, напору, пожртвованости, невероватно је коју су енергију уложили људи не зато што су имали неке користи од тога, него зато што су сматрали да је то њихов посао и преузели су на севе одговорност јавног сервиса да би пружили информације грађанима, гутали сузавац, добијали пендреке, склањали се од ватромета, бежали од хулигана, много је ствари које су издржали наши репортери, сниматељи и сви људи који су по 12х радили те ванредне програме, а то није ни мало једноставно, нарочито кад то траје у континуитету ево већ дуже од годину. Поносан сам на све људе који раде, мислим да би и наши гледаоци требало да разумеју колику су они жртву поднели. Није то мала ствар кад вас номинују за награду за храброст, у конкуренцији људи који су затворима или изгнанству и кад дођете на ту листу, онда схватите да је то што је неко у свету приметио начин на који смо ми, шта смо преживљавали ове године, мислим да је то велико признање, можда и највече које је нека ТВ редакција доживела, свакако у Србији“, каже Божић.

„Ово је све у опису радног места које сам сам изабрао. Не желим да злоупотребљавам медијску пажњу већ да је искористим као ресурс да вас све позовем да 28. децембра дођемо у Београд и потпишемо захтев за расписивање ванредних избора, да вас инспиришем да ако знате неког ко гласа за Александра Вучића да га убедите да више не гласа за њега“, казао је новинар зрењанинске КТВ.

Дикић је јуче приведен у Новом Саду због сумње да је позивао на насилну промену уставног поретка.

Он је у емисији на ЈуТјуб каналу Србининфо наводно рекао: „Наравно да нико из Председништва неће да вам буде на листи, он само треба да нам помогне да срушимо режим, да би то била нека врста олакшавајуће околности. Када га будемо стрељали да му ставимо повез на очи“.