„Ви гледате прво издање емисије, осети нешто Србијо, било шта, буквално било шта“, речено је у емисији.

Судећи по реакцијама на прву епизоду Дневника који су направили студенти ФДУ, Србија је за мање од 24 сата заиста нешто осетила.

„Врло смо поносни, пре свега због велике количине прегледа, око 150.000 за једно вече. Тако да поносни смо, али истовремено смо и бесни мало“, каже Никола, студент ФДУ.

Тај бес артикулисан је због необјективног извештавања јавног медијског сервиса о студентским протестима.

„Уколико знамо да је полупречник зграде РТС 202м, а да је просечна висина уредника РТС 12цм, колики је онда обим лажи у дневницима 2, а о дневницима 3 да и не говоримо“, поручили су у емисији.

Количина лажи или скривања истине, бележи се кроз историју. Од грађанских и студентских протеста деведесетих година до данас, видимо да се понавља захтев за сменом руководства РТС, односно Телевизије Београд.

„Оно што ми гледамо последњих 12 година јесте заправо метастаза, једног јако дугог процеса који траје ето дуже од 30 година“, каже Ана Мартиноли, професорка ФДУ.

Важност централне вечерње емисија је у томе што је она место за све грађане, јер се одатле конструише официјални говор, сматра професорка ФПН.

„Овде не постоји традиција у којој је јавни сервис критички оријентисан према власти или грађанима служи као платформа за практиковање своје контроле јавне власти“, каже Сњежана Миливојевић.

Можда због таквог већ устаљеног обрасца у раду, делу радника јавног медијског сервиса се први студентски дневник није допао.

„Они који би требало да се љуте у овом тренутку су грађани Србије, а новинари и уредници РТС могу само да кажу – у реду, добили смо поруку, почећемо да радимо свој посао“, каже Мартиноли.

Студенти ФДУ увређенима поручују да они не критикују рад појединца, већ јавни сервис као институцију.

„Има обавезу да нас извештава, да нам даје истину, да нам даје време, и ако нам не дају време ми ћемо да направимо то време – то је наш дневник“, каже Никола.

Због пажње које су изазвали кажу да осећају велику професионалну одговорност за наредну епизоду, исту ону коју и од РТС траже.

Новинари на Косову су најнезаштићенији по питању безбедности, за разику од осталих у Србији који имају макар привид сигурности, поручио је на састанку  Веран Матић, извршни директор АНЕМ-а, организатора окупљања у Северној Митровици.

На основу извештаја огранка УНС-а на Косову и излагања окупљених медијских радника, утврђено је да новинари немају поверења у органе задужене за безбедност на Косову, да се често не одлучују на пријављивање случајева полицији јер се прибојавају додатних притисака, али и да из тог разлога често не желе јавну реакцију еснафских удружења.

На састанку су новинари и остали медијски радници били у прилици да изнесу своја искуства у којима је њихова безбедност била угрожена. Било је речи о неадекватној реакцији или потпуно игноришућем ставу полиције према нападима на новинаре, неефикасности судства услед чега случајеви застаревају, као и неозбиљности Инспектората за високотехнолошки криминал у погледу расветљавања  претњи  новнарима, што је како се испоставило заједнички проблем и медија на Косову и медија у централној Србији и Војводини.

Недостатак солидарности унутар српске медијске заједнице, истакнут је као још један отежавајући фактор.

Учесници су предложили и прихватили иницијативу да се од сада успостави блискија сарадња медијских радника на Косову са члановима Радне групе за безбедност новинара Србије.

Исказана је потреба за успостављањем сардње косовске и полиције Републике Србије у размени информација везаних за угрожавање безбедности новинара са обе стране.

Полиција, тужилаштва и инспекторати за високотехнолошки криминал су позвани да озбиљно приступају свакој претњи која се упућује на адресе новинара јер, како су навели „таргетирање креира околности за будуће нападе“.

Поновљена је потреба за формирањем Комиије за нестале новинаре на Косову, којих је 17, а чија судбина је и даље нерасветљена.

Према подацима УНС-а на Косову, у протеклих пар година, највећи број директне угрожености новинара и медијских радника, забележен је у 2023. години. Само у неколико последњих дана маја и током јуна месеца, забележено је чак осам физичких напада на новинаре. Током целе те године, бележе се 32 случаја напада на медије – претњи, притисака, физичких напада и ометања у раду.

У 2024. евидентирана су 22 напада, од којих је један резултирао повредом новинара.

Од почетка 2025. закључно са данашњим даном, евидентирано је више случајева угрожавања безбедности односно неприличног поступања полиције према новинарима на терену, али у свим евидентираним случајевима, оштећени медијски радници нису желели да Удружење јавно реагује поводом тих немилих ситуација, како безбедност њих самих и њихових редакција не би додатно била погоршана.

Састанку који је одржан у просторијама Центра грађанске енергије, присуствовали су представници АНЕМ-а Јелена Петковић, Саша Мирковић и Веран Матић, представници УНС-а  Живојин Ракочевић, Ивана Вановац и Јелена Марковић, испред НУНС-а Тамара Филиповић и Раде Ђурић, Вељко Милић из НДНВ, Стеван Ристић испред Асоцијације Медија.

Од медијских кућа, своје представнике су имали РТВ Ким, Медија центар Чаглавица, КоССев, Радио Контакт Плус, Радио Косовска Митровица, Радио Гораждевац, Лист Јединство, Грачаница онлајн, као и дописништва РТС-а, Радио Београда, ТВ Прва и Б92, ТВ Јуроњуз,  Глас Америке.

Састанак је организован у оквиру пројекта „Систем превенције насиља и заштите новинара“, који спроводи АНЕМ у партнерству са Инсајдер ТВ-ом и Центром за развој локалних медија из Пожаревца, уз подршку Делегације Европске Уније у Србији, Норвешке владе и Балканског фонда за демократију, пројекта Немачког Маршаловог фонда.

Победнице обично добијају новчане награде, које тек треба да буду одређене и путују у Сједињене Државе да присуствују церемонији доделе.

Само-номинације се не прихватају.

Рок за пријаву је 30. март.

Више информација и пријава овде.

Како се сумња, Сотировски је искоришћавањем свог службеног положаја у периоду од 16. марта 2022. године до 9. јула 2024. године, супротно одредбама чланова Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, Одлуке о организацији и функционисању цивилне заштите на територији Града Ниша, као и Пословника о раду Штаба за ванредне ситуације Града Ниша, ангажовала предузетничку радњу „Д. Н. ПР радња за инсталационе радове Водомонтери“ и привредно друштво „Сим пук градња“ доо Малошиште за извођење различитих грађевинских радова на територији Града Ниша.

„Д. С. је, како се сумња, ангажовала наведене фирме примењујући одредбе Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама и других прописа по овом Закону, а не примењујући Закон о јавним набавкама, иако се у наведеним ситуацијама није радило о ванредним ситуацијама, већ о инвестиционом одржавању, затим проширењу водоводне и канализационе мреже, изградњи нове канализационе мреже употребљених вода и изградњи потпорне конструкције“, наводи се у саопштењу.

Наведене особе које су биле ангажоване су, како се сумња, по понудама које су дале и које су значајно веће у односу на тржишне вредности претходно дате у предмерима и предрачунима које је израдило ЈКП „Наиссус“ Ниш, испоставили привремене и окончане ситуације Граду Нишу, по увећаним ценама.

На тај начин, како се сумња, наведеним субјектима прибављена је противправна имовинска корист у износу од 460.322.637 динара, а на штету Града Ниша.

Приликом претреса одузето је 11 возила као и већи број других возила, камиона и радних машина, наводи се у саопштењу МУП.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.

Полицијски службеници Министарства унутрашњих послова – Одељења за борбу против корупције Управе криминалистичке полиције, наставиће даљи рад на сузбијању корупције на територији Републике Србије.

Ко је бивша градоначелница Ниша?

Након завршетка мандата, Драгана Сотировски вратила се на уредничко место у Радио-телевизији Србије, у нишком дописништву Другог програма Радио Београда. Како је тада саопштено, разлог њеног повратка био је „престанак јавне функције“.

Пре него што је постала градоначелница, Сотировски је обављала функцију начелнице Нишавског управног округа са седиштем у Нишу, од децембра 2017. године. Тада је напустила новинарство, у којем је провела 25 година, и започела политичку каријеру. У том периоду била је шефица телевизијског дописништва РТС-а у Нишу.

Новинарством се почела бавити 1992. године на Трећем каналу тадашње Телевизије Београд. Годину дана касније прешла је у редакцију Јутарњег програма и Београдске хронике. Од 1997. била је дописница РТС-а из Ниша, а од 2011. до 2017. године уредница ТВ Центра у Нишу.

Од 2015. до 2017. године била је чланица Локалног антикорупцијског форума Ниша (ЛАФ-а), а до краја 2018. председница Комисије за информисање Бугарског националног савета у Србији.

У новембру 2021. године, на Скупштини СНС-а, изабрана је за чланицу Председништва странке.

Истрага и сумње на злоупотребе

У наставку акције борбе против корупције припадници УКП-а су по налогу Вишег јавног тужилаштва у Нишу рано јутрос почели су претреси и привођења осумњичених на више локација, јављају београдски медији.

Како се сумња, истрагом је обухваћена и бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски, незванично сазнаје РТС.

Блиц наводи да се сумња да се бивша градоначелница Сотировски сумњичи да је наводно злоупотребама у водоводу буџет оштећен за више милиона евра.

За награду се могу пријавити индивидуални радови, али и тимски, групни радови. У случају да су аутори групних радова студенти из различитих категорија, треба навести за коју категорију се пријављују. 

Цљ Конкурса је да област медијске писмености приближи широј јавности кроз различит савремени мултимедијални приступ у обради тема и идеја из ове интердисциплинарне области.

Конкурс подржава све чланове академске заједнице који промишљају о медијској писмености и њеним различитим димнезијама и аспектима, са посебним фокусом на генерацију младих. 

Радови могу обухватити критичка сагледавања на тему медијске писмености, попут предложених:

– Значај медијске писмености– Историјски и концептуални развој медијске писмености
– Кључне идеје, теорије и принципи медијске писмености
– Медијска писменост и други концепти
– Кључни друштвени актери у унапедјивању медијске писмености (у свету, Европи, региону, Србији)
– Улога политичке културе, друштвеног контекста
– Улога медијских политика и медијског система у развоју медијске писмености
– Улога образовних политика и образовног система у развијању медијске писмености
– Системски проблеми и могућа решења у развијању медијске писмености у Србији
– Индикатори медијске писмености
– Информативни медији и медијска писменост
– Популарни медијски садржаји и медијска писменост
– Традиционални медији (штампа, радио, ТВ) и медијска писменост
– Дигитални медији и медијска писменост
– Медијска писменост у пракси – Добре праксе у области медијске писмености
– Медијска писменост и људска права
– Интердисциплинарност медијске писмености
– Однос медијске писмености и вештачке интелигенције

Награда „Драган Јањић” додељује се у у част преминулог новинара, оснивача Бете и НУНС-а.

Први добитници награде “Драган Јањић” били су: Ана Мирковић у категорији професионалаца и Драгана Јовановић и Кристина Шустић у категорији студената, док је специјалну награду добио наставник Владислав Стојчић. Наредне године награде су добили Стефан Косановић у категорији студената и Добринка Кузмановић у категорији професионалаца. Јелена Јововић и Стефан Јањић су прошлогодишњи добитници награде у категорији професионалаца, док су Теодора Ћулибрк и Божидар Миловац победници у категорији студената.

На конкурс се могу пријавити студенти основних студија и студенти  мастер и докторских  студија свих факултета.

Услов је да су радови настали у периоду од 15. марта 2024. до 15. априла 2025. године. Добродошли су сви иновативни ауторски радови, без обзира на формат (штампани и ТВ радови, аудиовизуелни, мултимедијални…), који критички промишљају рад медија и указују на значај медијске писмености за професионалну и ширу јавност. Рок за пријаву радова је 15. април 2025. године. 

Радове слати на маил: program@nuns.rs 

Више о условима конкурса можете наћи у следећем документу .

Пријавни формулар можете преузети овде .

Изјаву о оригиналности и ауторству рада можете преузети  овде.

Драган Јањић је новинарску каријеру почео у Танјугу, а затим са колегама оснива Бету, чији је главни уредник био у два мандата. Био је заменик министра за културу и информисање, заменик главног уредника Политике, а од 2010. до 2016. саветник за медије Заштитника грађана.

Јањићеву новинарску каријеру обележила је и непрекидна борба за професионализацијом новинарства, инсистирање на етичким стандардима и унапређење медијске сцене.

Колеге га памте као принципијелну особу, посвећену објективном новинарству, које је схватао као четврти стуб демократије. 

Портал Нова.рс пише да се рад бивше градоначелнице Ниша истражује поводом извештаја Државне ревизорске институције о јавним набавкама које су спровођене за њеног мандата.

Више јавно тужилаштво у Нишу је још у септембру прошле године формирало предмет након што је Државна ревизорска институција установила неправилности у управљању буџетским средствима, а у вези и са ангажовањем приватних фирми Водомонтери и Сим пук градња преко Штаба за ванредне ситуације.

Фирме Водомонтери из Лалинца и Сим пук градња из Малошишта добиле су за две године скоро пет милиона евра за радове на водоводу и канализацији у Нишу преко Штаба за ванредне ситуације и без тендера, а Државна ревизорска институција утврдила је да ти послови уопште нису били хитни те да није било основа да се не поштује Закон о јавним набавкама. Наводно су од ових послова Водомонтери приходовали укупно око 189,3 милиона, а Сим пук градња око 386,3 милиона динара, пише Нова.рс.

Како се сумња, те фирме су ангажоване без тендера јер би градоначелница Драгана Сотировски као командант Штаба за ванредне ситуације имала право да прогласи ванредну ситуацију у деловима града, што би јој давало право да одмах ангажује ове фирме због хитне потребе отклањања таквог стања, па би уместо да распише јавну набавку, ангажовала ове две фирме на пословима на градском водоводу или канализацији.

Према Закону, ванредна ситуација се проглашава када су претње или последице катастрофе по становништво, материјална и културна добра или животну средину такве да се не могу решити редовним пословима надлежних. Међутим, из ДРИ наводе да то у конкретној ситуацији није био случај.

„Реч је о континуираној пракси изградње нове и реконструкције постојеће водоводне и канализационе мреже током већ дужег низа година. У прилог томе наводимо да се одмах након завршетка радова укида ванредна ситуација након две године од проглашења“, навела је ДРИ.

ДРИ је у свом извештају навела да је било још ненаменског трошења новца из буџета од кафанских рачуна, од трошења пара грађана по кафанама, преко привремених и повремених послова, услуга консултаната, рачуна за гориво до куповине једног сата „Сваровски“.

Акција ће бити организована у знак подршке студентима Факултета драмских уметности у Београду који су позвали на бојкот РТС-а, али и у циљу промоције великог протеста који ће 1. марта бити одржан у Нишу.

Данашњи протест почеће окупљањем у 10.30 испред Електротехничке школе „Никола Тесла“ и Медицинске школе „Др Миленко Хаџић“.

Након протестних шетњи обе групе ће се састати у 11.40 испред зграде Основног суда где ће петнаестоминутним ћутањем, почев од 11.52 одати пошту настрадалима у паду надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, а потом ће уследити акција „Дошли смо по касете срећних људи“.

„Ми се не боримо против људи који мисле или осећају другачије од нас. Ми се боримо против незаинтересованости. И РТС-а. Прва епизода емисије ‘Осети нешто, Србијо’. Сваког четвртка у 19.59. Ми извештавамо, ви осећате“, навели су студенти.

Тако је вечерас емитована прва епизода.

„Верујте томе што сте управо видели – РТС је нестао“, реченица је којом је почела прва епизода вечерашње емисије.

„Пошто њега више нема, ми ћемо вас извештавати, иако смо у блокади пробаћемо сви заједно да учимо решавајући школске задатке“, изговара водитељ емисије.

„Уколико пешак крене из места А у место Б које означава Крагујевац и успут ослободи Шумадију, а знамо да је пешак редовни студент, које су шансе да је митинг у Сремској Митровици потпуно небитан“, упитала је водитељка ове студентске информативне емисије.

„Уколико знамо да је полупречник зграде РТС-а 202 метара, а да је просечна висина уредника РТС-а 12 цм колики је онда обим лажи у дневницима 2, а о дневницима 3 да и не говоримо“, додала је она.

Студенткиња ФДУ Мина истакла је у емисији „Неwснигхт“ да је ово заједнички пројекат универзитета уметности.

„Ту су биле и колеге са Факултета примењених уметности који су радили сценографију и идеја је настала на мегапленуму“, рекла је она за ТВ Н1.

Вести, како каже, селектују тако што бирају оно што је најбитније за блокадну недељу.

„Формат је кратак и избациваће се једном недељно и обухватаће увек седам дана“, рекла је она и додала да имају „слободу и разршене руке да покажу како изгледа ситуација у нашој земљи“.

Међу новинарима на мети измонтираног снимка били су Јелена Обућина, ТВ водитељка NewsMax Media, новинари Нове С ТВ Зоран Кесић, Марко Степановић и Жељко Вељковић, као и Иван Ивановић (Блиц ТВ) и Марко Видојковић (подкаст емисија "Добар, лош, зао").

Видео, који је поделио "The Princip_shop", који прати више од 85.000 налога, широко је дељен на друштвеним мрежама, наводи портал.

"Овакав начин циљања је изузетно опасан и угрожава безбедност људи чије су изјаве намерно извучене из контекста да би се уклопиле у жељени наратив", наводи НУНС.

"Неки од оних који су приказани на снимку пријавили су да су добијали претње смрћу", саопштио је Pen International, позивајући српске власти да обезбеде безбедно и повољно окружење за новинаре усред растућих тензија у земљи.

Како се наводи на порталу Mapping Media Freedom, несрећа на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра погоршала је политичке тензије, а новинари су све чешће на мети да извештавају о ширим протестима који су захватили Србију.

НУНС је од 8. фебруара забележио четири физичка напада на новинаре, седам вербалних претњи и 16 случајева притисака од јануара 2025. године, наглашавајући важност супротстављања дискредитацији и лажним наративима који новинаре доводе у опасност.

Они су позвали грађане да присусвују емитовању "Слободног дневника", уз поруку да је "слободно информисање кључно за развој слободног и безбедног друштва".

"Слободни дневник" реализује се уз подршку Струковног синдиката и Синдиката Независност РТВ-а. Синдикати траже оставке директора РТВ-а Горана Караџића и главног уредника Првог програма Ненада Ћаћића.

„С обзиром да нас је тужио један од кључних функционера СНС-а, човек који је, чини се, јачи од судова, није изненађење што смо изгубили овај случај”, каже уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић. „Оно што је најстрашније у вези са овом пресудом је то што покушава да цензурише и уређује медије сводећи их на пуке преносиоце онога што институције Србије и власт кажу.”

Иако свуда у свету важи правило да јавни функционери морају да имају већу толеранцију на критику, судије у Србији са тим нису увек сагласне.

Судско веће Апелационог суда у Београду коме председава Јелена Стојилковић у пресуди којом је осудило новинарку Милицу Војиновић и уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића тврди да је требало да новинари буду толерантнији према Гашићу зато што је функционер који је водио БИА-у.

„Ради се о функционеру који обавља посао директора Безбедносно-информативне агенције од кога јавност очекује изразите моралне и професионалне компетенције, што појачава негативан утисак који просечан читалац стиче читањем чланка”, пише у пресуди којом је КРИК осуђен по тужби Братислава Гашића.

Ово, међутим, није једина спорна ствар.

КРИК је у вести због које је осуђен цитирао прислушкивани телефонски разговор члана чувене Јоткине криминалне групе у којем се о Гашићу говорило као о неком ко је „на казану” код Јотке. КРИК је у вести објаснио да у овом контексту, иначе познати израз „бити на казану” значи да је нека особа на нечијем платном списку.

Веће судије Стојилковић у пресуди тврди да ово тумачење израза није тачно, али не даје никакво објашњење шта друго тај израз може да значи.

„Просечан читалац не може да закључи да израз ’бити на казану’ значи да је тужилац на платном списку“, тврди се у пресуди.

Судије, како се закључује из пресуде, сматрају да новинари смеју само да цитирају шта чују у судници, али не и да читаоцима појасне и објасне ствари. Ово је дубоко против кључне улоге и функције који медији имају у сваком демократском друштву.

„За преношење дешавања са суђења није било потребе да новинар даје своје тумачење речи ’бити на казану’“, пише у пресуди.

У пресуди пише и да се КРИК наводно није оградио од навода из прислушкиваног разговора који је цитирао у вести – иако смо јасно написали да су у питању речи једног од оптужених, као и да преносимо шта се чуло у судници.

„Тужени истинитост објављене информације базира на аудио снимку који је пуштен на главном претресу пред Вишим судом у Београду. Међутим, не може се само на основу овога утврдити истинитост изнете информације, с обзиром да је аудио снимак само један од доказних предлога на суђењу окривљеном Зорану Јотићу”, пише у пресуди.

Овим судије доводе јавност у заблуду да су новинари КРИК-а тврдили да је Гашић плаћен од стране мафије, а не да су преносили дешавања из суднице.

КРИК ће Гашићу морати да плати нешто више од 140.000 динара.

Адвокатица КРИК-а Круна Савовић каже да пресуда има опасну поруку.

„Одлука суда ушушкала је опасну поруку: Приватни интерес одабраних појединаца изнад је јавног интереса. Према ставу суда, КРИК-ов текст представља „такву критику која прелази границе прихватљивости”. Ако је граница прихватљивост, јасно је чији би интерес новинар морао да има у виду. Јавни сигурно не.”

Председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић каже да пресуда показује да је судска власт под огромним притиском извршне власти и да судије не могу да без зазора од моћника пресуђују и одлучују.

„Ови поступци су један од видова притисака на слободне и независне новинаре. Кроз легалне поступке спречавају нас да отворено пишемо о случајевима које пратимо и истражујемо, ми нисмо дактилографи и проточни бојлери, него дајемо контекст на основу онога што смо истраживали, на основу веза које смо открили.”

КРИК ће сада предузети преостале правне кораке – тражићемо ревизију пресуде пред Врховним судом и поднети жалбу Уставну суду.

Редакција затрпана тужбама

Ова пресуда донета је након тужбе коју је Гашић поднео у мају 2021. за повреду части и угледа.

Новинари КРИК-а пренели су садржај прислушкиваних разговора са суђења крушевачком криминалцу Зорану Јотићу Јотки у којима један од оптужених каже да Јотић не мора да брине за своју безбедност јер је „Гашић код њега на казану“.

Осим што су верно пренели разговор, новинари су објаснили да израз „бити на казану“ значи да особа прима новац. Покушали су и да дођу до Гашића и одложили објављивање текста дајући му време за коментар, што он није учинио нити је након објављивања вести послао деманти. На суду није желео да одговори на питање уредника КРИК-а да ли познаје Јотку.

КРИК је потом осуђен у првом степену, а пресуду је донела судија Наташа Петричевић Милисављевић чији је супруг декан Правног факултета у Београду и дугогодишњи пријатељ истакнутог члана Српске напредне странке и министра рада Николе Селаковића.

Пресуду је укинуо Апелациони суд у Београду и вратио поступак на поновно суђење. У поновљеном поступку судија Небојша Ђуричић такође је  пресудио у корист Гашића, а та пресуда сада је постала правоснажна. Коначну одлуку донело је веће у коме је председница Јелена Стојилковић, а чланови Снежана Марјановић и Драгана Марчетић. КРИК ће Гашићу морати да плати око 140.000 динара.

Ово је трећа пресуда по којој је КРИК правоснажно осуђен. Раније смо осуђени по тужби руководилаца полицијске Јединице за заштиту сведока и то због вести у којој смо објавили да су нас тужили, као и по тужби Предрага Колувије коме се суди да је организовао групу која је узгајала више од тону и по марихуане – он нас је тужио јер смо у вести са суђења употребили израз „оптужени нарко-бос“.

Редакција КРИК-а је последњих неколико година затрпана тужбама за које сматра да су СЛАПП, односно тужбе које се подносе са циљем застрашивања и исцрпљивања новинара, као и цензуре тема које истражују и о којима пишу.

Тренутно се по овим тужбама води 19 судских поступака. Међу онима који су нас тужили су, осим Колувије и полицајаца, председников кум Никола Петровић, Дијана Хркаловић која је првостепено осуђена пред Специјалним судом за организовани криминал, као и Јелена Танасковић, в.д. директора Инфраструктура Железнице Србије, оптужена у случају пада надстрешнице у Новом Саду.

Рођен је у Земуну, 12. фебруара 1949. године, а у "небеској" спортској редакцији "Новости" придружио се такође нашим чувеним новинарима: Срђану Поповићу, Драшку Сломовићу, Војмиру Јовшићу, Арсенију Шошкићу, Јовану Секулићу, Милану Пашићу, Радисаву Бати Гвозденовићу, Милутину Крагујевићу...

Новинарством је почео да се бави 1971. године. Радио је у редакцији листа загребачке армијске области "За домовину" и био хонорарни сарадник "Земунских новина".

Предраг је у "Новостима" радио више од 30 година. Био је један од најпознатијих кошаркашких новинара не само у Србији, него и у бившој Југославији. Доносио је екслузивне вести, интервјуе, а на спортским страницама "Новости" испратио је и највеће успехе наше "краљице спортова".

Код Мрце су, у "Новости", што је данас незамисливо, долазили великани као што су Драган Кићановић, Дражен Далигапић, Владе Дивац, Дејан Бодирога и остале звезде југословенске кошарке. Био је сведок и хроничар највећих успеха "плавих", памте се његови текстови о шампионима Европе, света, олимпијских игара...

Извештавао је са бројних европских и светских првенстава, са Олимпијских игара 1996. у Атланти. Описао је и највећи успех Партизана, који је 1992. у Истанбулу засео на кров Европе.

Препознатљив је био по свом господском понашању, по карактеристичном осмеху, по својој љубави према супрузи Вери, свом Земуну. Уосталом, писао је и о фудбалерима Земуна.

У компанији "Новости" је осмислио и водио ревију "Баскет", у издању нашег листа и Кошаркашког савеза, а у једном тренутку је изашао из спортског ринга и био уредник Београдске рубрике. Добитник је бројних признања, а написао је и две књиге о европским и светским шампионатима у кошарци...

Био је члан УНС-а.

Датум и место сахране биће накнадно објављени.

Вучић: То сте измислили као и све дуго. Он наравно, није ни на једној јавној функцији, нема појма ни дан данас ко је ко у полицији, али мене интересују да ви мени одговорите на питање колико сте ви пара добили од USAID-а, колико од НЕД-а? Колико је та криминална организација уплатила вама пара, једна и друга, колико кажу амерички председник и један од најпознатијих светских рекао бих људи, бизнисмена Илон Маск који их назива криминалним организацијама… Колико су вам новца дали за то?“

Новинарка КРИК-а: Је л можете да одговорите на питање?

Вучић: Одговорио сам на питање да је реч о ноторној лажи. Андреј се никада у такве ствари није петљао, нити ће док је жив“.

Новинарка КРИК-а: Постоје поруке…

Вучић: Постоје поруке где су неки други причали о њему, а не његове.

Новинарка КРИК-а: Али одакле ваш брат у препискама криминалаца?

Вучић: Па не знам, многи напишу у тим препискама да сам им ја рекао да ћу да скочим овде са видиковца Смиловица, а још нисам скочио. Е толико да знате. Али оно што имате доказ чист, то је колико сте ви пара примили од криминалних организација. Е то су чисти докази, е то су чисте ствари. То није рекла казала, то није где смо ви и ја причали о њему, него где паре раде. Пара врти где бургија неће. Колко пара сте добили? Кажите наглас.

Новинарка КРИК-а: Поново таргетирате новинаре…

Вучић: Где вас таргетирам, ја вас питам колико сте пара добили. Бог да вас поживи. Да добијете још више криминалних организација.

Čuli smo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvara Međunarodni sajam turizma, pa smo odlučili da svratimo i postavimo mu par pitanja o #skaj prepiskama koje otkrivaju povezanost njegovog brata Andreja sa kriminalcima i upitnim biznismenima. pic.twitter.com/wUvpNl6LW1

— KRIK (@KRIKrs) February 19, 2025

Најављено је да ће током протеста учесници отићи до дописништва Радио телевизије Србије (РТС) у Нишу и симболично облепити зграду и просторије које се у њој налазе.

Акција ће бити организована у знак подршке студентима Факултета драмских уметности у Београду који су позвали на бојкот РТС-а, али и у циљу промоције великог протеста који ће 1. марта бити одржан у Нишу.

Сутрашњи протест започеће окупљањем у 10.30 испред Електротехничке школе „Никола Тесла“ и Медицинске школе „Др Миленко Хаџић“.

Након протестних шетњи обе групе ће се састати у 11.40 испред зграде Основног суда где ће петнаестоминутним ћутањем, почев од 11.52 одати пошту настрадалима у паду надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, а потом ће уследити акција „Дошли смо по касете срећних људи“.

Најновији АИ модел – Грок 3

Милијардер Маск, такође шеф SpaceX-а и Тесле, рекао је у директном преносу да Грок 3 има „више од десет пута” рачунарску снагу од ранијег модела Грок-а.

XАИ је потврдио да ће Грок 3 бити доступан Премиум+ претплатницима на X-у, друштвеној платформи коју Маск такође поседује, и да ће бити део нове претплате под називом СуперГрок која ц́е укључивати приступ мобилној апликацији и веб локацији Грок.

Маскова тврдња да Грок ради боље од ChatGpt-а, што још није независно верификовано, додатно појачава његово ривалство са ОпенАИ-ом и његовим шефом Семом Алтманом.

Маск је раније поднео две тужбе против ОпенАИ-а, наводећи да је компанија одустала од својих оснивачких принципа непрофитности, а прошле недеље је понудила да купи компанију за 97,4 милијарде долара, што су Алтман и управни одбор ОпенАИ-а одбили.

Маск је иначе помогао у оснивању ОпенАИ-а, али га је напустио 2018. и постајао све критичнији према компанији и њеном руководству. Алтман је одбацио понуду као тактику за успоравање ривала у области вештачке интелигенције, којом и даље доминирају велике компаније са седиштем у САД, иако је прошломесечна изненадна појава DeepSeek-а као јефтиније кинеске алтернативе уздрмала ту перцепцију.

Међутим, чини се да ово још увек није умањило апетит за улагање у компаније са вештачком интелигенцијом.

Постоје извештаји да OpenAI преговара да прикупи око 40 милијарди долара у новој рунди финансирања која би подигла његову процену на отприлике 300 милијарди долара.

У међувремену, објављено је да xAI преговара да прикупи око 10 милијарди, што би значило да ће процењена вредност развојне компаније бити око 75 милијарди долара.

Они су оценили да је „боље не учествовати, него учествовати у привиду дебате и илузији критичког осврта на реалност“.

„Овај позив је прослеђен другим колегама, професорима и грађанима. Позив је јаван. Док на РТС-у нема места за истину и објективно извештавање, нема га ни за кога од нас. РТС припада нама. Не ми њему. Време је да га нама и вратимо. Сви у бојкот!“, поручио је мегапленум Универзитета уметности.

Институт захтева истинито, благовремено, потпуно, непристрасно и професионално информисање грађана и омогућавање слободног формирања и изражавања мишљења слушалаца и гледалаца на територији Србије, као и поштовање и представљање основних људских права и слобода, демократских вредности и институција и пре свега унапређивање културе јавног дијалога.

“Захтевамо поштовање приватности, достојанства, угледа, части и других основних права и слобода човека, као и поштовање и подстицање плурализма политичких, верских и других идеја и омогућавање јавности да буде упозната са тим идејама, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском и сличном становишту или интересу”, наводи Инситут у писму.

Уз то, запослени у Институту се придружују студентском позиву на бојкот РТС.

Инсититут подсећа на студентско саопштење да је РТС прешао на стратегију “релативизовања студентских захтева” и на оцену како „није нужно да студенти гостују на РТС – нужно је да истина гостује на РТС, док не постане домаћин сваке емисије и сваког Дневника“.

Порука Инсититута је да “скраћивање благовремених, тачних и објективних информација без ограђивања од говора мржње и цензуре непримереног речника, стављање у функцију пропаганде једне политичке опције, поготово ако је она владајућа, не сме да буде одлика јавног медијског сервиса, чија је најважнија функција да у савременом друштву буде извор проверених информација, најквалитетнијег културно-уметничког програма и најрелевантнијих садржаја из области образовања, науке и технике“.

Тада смо са в. д. главног и договорног уредника г-дином Стефановићем разменили дописе, ишли на састанак, али мало тога се променило до данашњег дана“, пише у допису.

Такође, колегиница је тада и Вама (у јулу 2023. год) предлагала покретање емисије о младима која би, да је тада реализована, данас била врло актулена.

Колегиница Танкосић моли да се нађе начин да ради и да ради у складу са њеним Уговором о раду.

Указујемо на проблем и позивамо се на Ваш ауторитет како би се ови процеси успоставили на обострано задовољство, а у интересу Куће за коју сви радимо“, стоји у допису синдиката.

„Поводом прилога објављеног дана 16.02.2025. године у Националном дневнику РТВ Пинк у 15 х, а касније пренетог и на порталима и вестима ТВ Прва, Информер и Б92, а на којима се види наводно режирано и договорено снимање инцидента између демонстраната и возача – желимо да обавестимо јавност да су предметни снимци настали током снимања студентског филма студента четврте године режије Факултета драмских уметности у Београду, а у коме су као статисти и глумци учествовали део студената Академије уметности у Београду, као и неколико колега са других факултета“, навели су студенти који раде на филму.

Поводом овог случаја, редитељка Милица Краљ, која предаје на Академији уметности у Београду, оценила је за Данас да власт и њој наклоњени медији годинама манипулишу истином и законима.

„Представници власти на све начине, како преко државних институција, тако и преко већине медија, већ преко деценију злоупотребљавају истину, законе и Устав, чиме су изврнули наше друштво и све вредности наопачке“, каже Краљ.

Додаје и да се у систему какав је тренутно у Србији користи свака прилика да се угрози сигурност грађана.

„У наопаком систему, свака прилика се користи и користиће се да се угрози грађанима право на бољу будућност, а ту бољу будућност доносе студенти“, додаје Краљ.

И глумац Тихомир Станић, који такође предаје на Академији уметности, реаговао је на објаве таблоидних медија.

„Таблоидни медији то одавно раде и то нас ништа не чуди, служе се гомилама лажи и подметања, они то раде већ деценију“, каже Станић.

Додаје и да се оваквим манипулацијама таблоиди служе од почетка блокада, али, према његовом мишљењу, све им мање људи верује.

„Сматрам да је то само за њихову публику, за те људе који им верују и који немају други извор информација, а свако нормалан зна да је то неистина. Ово може и да угрози студенте, то је тако један провидан пропагандни механизам“, закључује Станић.

Блокаде саобраћаја у знак одавања почасти жртвама трагедије у Новом Саду постале су централни облик изражавања незадовољства грађана и студената широм Србије.

У новембру 2024. године, услед урушавања надстрешнице на аутобуској станици у Новом Саду, живот је изгубило 15 људи, док је неколико десетина повређено.

Овај догађај изазвао је огорчење јавности и довео до низа протеста којима се захтевала одговорност надлежних институција.

Током ових блокада, забележени су бројни инциденти, укључујући физичке нападе и намерно гажење демонстраната возилима.

У више наврата, возачи су покушали да силом прођу кроз окупљене грађане, при чему је неколико особа задобило повреде.

Студенти који учествују у блокадама истичу да је насиље над демонстрантима постало део стратегије застрашивања како би се обесхрабрила даља окупљања.

Упркос томе, протести се настављају, уз подршку академске заједнице и грађанских организација.