Вести

18. 05. 2020.

Аутор: Јасмина Добриловић Извор: Nova.rs

Таталовић: Сви напади на мене потичу са Андрићевог венца

Насловне стране таблоида се не објављују без консултација са председником. Нисам видела све чланове његовог тима, нити их познајем, али знам да Сузана Васиљевић стално показује "шефу" шта предлаже "Вучко", а онда "шеф" то одобрава, сви напади на мене потичу са Андрићевог венца и то је свима јасно, рекла је новинарка Н1 Жаклина Таталовић у интервјуу за Nova.rs.

Последње три године је заштитно лице Н1 телевизије на коју је прешла са ТВ Прва. О разлозима напуштања телевизије на којој је радила 12 година од њеног оснивања, о притисцима и нападима, о томе како је изгледало путовање са председником Србије Александром Вучићем када је сазнала да новинарске екипе не могу да вечерају после целодневног радног дана док председник од свог оца, брата и страначких колега не добије све утиске о урађеним интервјуима, први пут детаљно говори новинарка Н1 Жаклина Таталовић за наш портал.

Да ли је тачно да сте отишли са Прве телевизије јер вам је поручено да сте политички неподобни?

Да, после конференције када је убијен Оливер Ивановић, руководство телевизије Прва ми је саопштило да сам политички неподобна. Како ми је рекла особа за људске ресурсе из ХР службе, та наредба је “стигла од државног врха”.

Шта се догодило на тој конференцији, па сте постали неподобни?

Ништа што није у опису посла једног новинара. Питала сам председника Вучића да ли има открића ко је претио Оливеру Ивановићу, пошто је Ивановић јавно говорио му неко прети. Вучић ми је тада рекао да “види да нешто знам, да радим за опозицију” и употребио је израз “медијска сатрапа”. После те конференције и мог питања уредници су ми пренели поруку да ми је “поручио да заборавим данашњи дан” и више ме нису слали на његове конференције.

Да ли сте наставили да се бавите својим послом?

Јесам, али то је бивало све теже, поготово после нарученог интервјуа са премијерком Аном Брнабић. Желела је да покаже како је у земљи благостање, али сам јој онда дала рачуне за комуналије обичних пензионера и питала је колико остаје на крају месеца за живот када их све плате. Није хтела да одговори, па сам јој четири пута поставила исто питање. Суштина је да за просечну пензију остаје око 6.000 динара да људи живе цео месец, а многима и мање.

Уредници су вам и то замерили?

Јесу. Премијерка, односно њена медијска саветница, је од моје уреднице тражила да више не идем са њима на путовања и да не долазим на њене догађаје. Моја уредница је то послушала, али је отишла и корак даље, па је у потпуности престала да ми даје дневне задатке. Почела сам да радим приче које нису баш политичке. Прво сам урадила интервју са спортисткињом без шака и стопала, којој Министарство спорта није исплаћивако новачане награде за освојене медаље, а затим и прилог о депонији код Панчевачког моста. То је довело до тога да министарство исплати новац, да Град очисти депонију, али и да мене уредница оптужи да радим за опозицију.

Како изгледа рад новинара у тим условима са сталним оптужбама да радите за опозицију и Драгана Ђиласа?

Ђилас се у том тренутку није вратио у политику, нити је иaко веровао да ће да се врати, а ни опозиција није била значајан фактор. Иако је тога била свесна, уредница информативе ме је стално звала на разговоре, претила отказом и говорила како “свима виси гиљотина над главом” зато што “не радим како он тражи”. Једном сам четири сата била на “дриблању” зато што у укључењу из Москве нисам рекла да је Вучић једну реченицу изговорио на руском. Када бих је питала ко је то “он”, она би одговарала да је то Александар Вучић и да она “неће више са њим да се свађа због мене, нити због било кога у редакцији”.

Како сте били сигурни да Вучић утиче на уређивачку политику?

Једном је мој колега, који је сада такође на Н1, радио причу о министрима у Влади Србије. Тада је Вучић директно звао власника телевизије у Грчкој да тог новинара отпусти. Једва смо спасили колегу тако што смо га на неко време склонили из информативе. Дуго није смео “на његове очи”. То је новинарство у Србији, покушавају да уплаше свакога ко размишља својом главом.

Да ли сте се плашили када су вам рекли да сте политички неподобни и да ли сте имали подршку колега?

Тада уопште нисам имала подршку. Од целе телевизије, само један сниматељ и монтажер су увек били уз мене. И много им хвала на томе. Страх је био толики да, када сам коначно дала отказ, нико осим њих двојице није смео ни поруку да ми пошаље, а камоли да ме позове. Данас, после три године, те моје колеге које су ћутале сада беже са Прве. Тужно је што тада нису имали храбрости, можда бисмо заједно остали да на телевизији коју смо заједно градили

Често сте пратили државни врх и на путовањима. Како изгледа путовање са Вучићем?

Када вас неки функционер води на пут, он и његови сарадници мисле да треба да будете срећни због тога и да их питате само оно што вам они кажу да их питате. Ја сам та питања одбијала, али због тога нисам долазила у сукоб са Вучићем, већ су ме придике чекале од уреднице у Београду. Зато сам на једном састанку рекла да ме више не шаљу са Вучићем на путовања, али ми је речено да он то тражи и да се телевизија ту ништа не пита.

Интересантно је да је он, лично, увек тражио да “будем своја” у интервјуима, али су то после спречавали његова саветница Сузана, заједно са уредницом информативе и тадашњом директорком Прве. Чак су ми и слале која питања никако да не питам. То су била питања која сам прво постављала.

Чула сам да сте желели сами да се вратите и из Индије?

Тако је. На том путу сам сазнала да новинарске екипе не могу да вечерају после целодневног радног дана док председник од свог оца, брата и страначких колега не добије све утиске о урађеним интервјуима. Након што саслуша све њих, онда од мене тражи да му читам коментаре са твитера, који су му заправо најважнији. И зато хвала свима који су тада коментарисали, јер сам их све наглас читала, без пардона.

На путу са њим увек имате само ту једну страну, шта је Вучић рекао, а затим се увече уз скупо вино анализира дан. Гледају се све вести и свуда његове активности морају да буду прва вест. Тада увек следе критике и пљување новинара, а затим и звање уредника, јер никада није задовољан. Често сам зато улазила у расправу са председником које су трајале до раних јутарњих часова. Увек сам се питала шта мени све то треба, али бих увек одлучила да наставим да се борим, пошто видим да грађани Србије и даље не знају шта се заправо догађа.

Познајете се дуго година, да ли је увек имао такав однос према новинарима?

Пратим СРС, а тиме и Александра Вучића већ 20 година. Много се тога променило. Пошто опозиција увек нормално сарађује са медијима, чак и не почињу конференције док све екипе не дођу, такав је био и Вучић. Онда се, када је дошао на власт, нешто променило. Преко ноћи је заборавио на сарадњу и почео да кињи сваког новинара као највећег непријатеља, поготово нас који се не плашимо да отворено критикујемо оно што није добро у овом друштву.

Како неко доспе на насловну страну таблоида, да ли сте знали за тај пут док се нисте појавили у њима?

Насловне стране таблоида се не објављују без консултација са председником. Нисам видела све чланове тог тима, нити их познајем, али знам да Сузана стално показује “шефу” шта предлаже “Вучко”, а онда “шеф” то одобрава. Сви напади на мене потичу са Андрићевог венца и то је свима јасно.

Шта је овог пута био разлог за то? Зашто баш ви?

Прва сам која је на конференцијама кризног штаба постављала конкретна питања, као што су да ли има оболелих медицинских радника у болници Народни Фронт, како ће наставити да функционише болница у Ћуприји, како су конкретно помогли домовима за старе, да ли је тачно да на Торлаку има оболелих, како је корона ушла у затвор, зашто се на Сајму резултати дају на папирићима… Циљ мојих питања је био да помогнем и лекарима, пацијентима и осталим грађанима, али сам у таблоидима представљена као непријатељ.

Како сте долазили до тих информација?

Дан и ноћ сам комуницирала са докторима, оболелим грађанима из читаве Србије. Стално сам била на телефону и они су ми слали све доказе. Грађани су мени постављали та питања која сам само преносила кризном штабу да на њих одговори. Зато сам и питала епидемиолога Предрага Кона зашто напушта конференцију за све медије коју слуша цела Србија, а одлази на Пинк где нема конкретних питања која интересују грађане. Тада почиње напад таблоида на мене.

На конференцијама за новинаре све чешће виђамо да су и новинари подељени, груписани, шта вам то говори?

То је урадио лично Алесандар Вучић још за време великих поплава. Одређени новинари су добијали информације, а ми остали нисмо. Једном сам због тога морала у гепеку да уђем у Обреновац како бих показала људима шта се тамо дешава. Сада су поделе још дубље. Једни покушавамо да се бавимо својим послом, а остали су пропагандисти који наша питања поклапају нарученим. Отишло се и корак даље, па осим наручених питања сада ти назови новинари имају и наручене констатације да је неко фашиста, лопов, кретен. Мени то не смета. Упорна сам и могу и сатима да постављам исто питање, као што сам то радила са послаником СНС Владимиром Орлићем. До данас није одговорио ко је Милорад Пушица. Избегавање да мени и мојим колегама дају одговоре гледаоцима показује где су малверзације, тајне и лажи.

Како одлазите на конференције за новинаре код председника Вучића? Припремате ли се унапред на могућност да и не добијете прилику да поставите питање?

 Не припремам се ништа посебно. Посао ми је да пратим сва политичка дешавања, да слушам и читам све изјаве и интервјуе. Када то радите лако уочите контрадикторности и онда желите да вам неко разјасни. На пример, како је један дан премијерка Брнабић плакала председнику због короне у геронтолошком центру у Нишу, а следећег дана насмејана гостује на Пинку и говори како је све прошло и како је све добро? То ми ни данас није јасно.

Како бисте оценили медијску ситуацију у Србији?

Немам оцену , она је резултат Вучићеве жеље да уништи нашу професију. Он је то лично изговорио много пута на нашим путовањима и није скривао ту своју жељу. Због тога сам и напустила тај председнички авион, јер не лети у правцу који је добар за новинарство. Новинари који умеју и имају довољно храбрости да раде свој посао, биће увек ту да покажу грађанима где су проблеми, да покушају да нађу решење. Ниједан председник, премијер или неко трећи то неће спречити, ма колико им се данас чинило да су свемогући. Мени то омогућава рад на телевизији Н1, која се критички односи према свим догађајима у Србији.

Ко је највише одговоран за пад медијских слобода и има ли шансе да се професија опорави?

Свака власт у Србији сноси одговорност. Једни политичари су ударили темеље паду, а други су на томе саградили дворце. Сада смо највише пали, тако да је највише одговорна владајућа коалиција.

Како ваша породица, пријатељи, колеге реагују, шта вам кажу?

Људи око мене су забринути. Питају ме и на улици да ли се плашим, на шта им одговарам “је л’ ви то мене нешто питате”?

Вероватно ни вама није свеједно, како се ви осећате, идете ли унапред на конференцију за новинаре знајући да ћете после тога бити мета напада?

Не знам то унапред јер ми на Н1 не добијамо питања од уредника, већ евентуално смернице шта нам је тема. Када постављам питање, радим тако што мислим да би то питао обичан човек. Нико никада не зна шта ћу да питам, једино се зна да нећу добити микрофон да га поставим, а поготово ми неће дозволити да поставим потпитање.