Вести
09. 12. 2011.
Тешко се препознаје реалност
Драгана Николић Соломон, шефица Медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији, о санџачким медијима
Нови Пазар - За медијску сцену у Санџаку може се рећи да је и данас политички подељена, обележена великим бројем гласила што отежава њихов опстанак на слободном тржишту.
С обзиром на околности на медијској сцени Србије, медији и новинари у овом делу Србије суочавају се са сличним изазовима као и њихове колеге из других региона, оцењује Драгана Николић - Соломон, шефица Медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији.
Да ли је положај медија у овом региону специфичнији у односу на друге регионе у Србији?
- Специфична је доста видљива подела медија у односу на политичку опцију коју подржавају. Сличности су у економским потешкоћама, паду прихода од оглашавања, политичким и економским притисцима на уређивачке политике.
Где се налазе санџачки медији на релацији између професионализма и пропаганде?
- Чини се да уредници медија у Санџаку понекад не могу да повуку границу између професије којом се баве и „тима“ за који навијају. Управо због тога је Мисија ОЕБС и организовала трибину на тему односа професије и пропаганде у Новом Пазару, пре петнаестак дана. У разговору су учествовали Боро Контић из Сарајева, Милка Тадић - Мијовић из Подгорице и Сеад Садиковић из Бијелог Поља. Показало се да постоје дубоко различита мишљења о улози медија у друштву, али и то да слушаоци, гледаоци и читаоци санџачких медија, у какофонији пропаганде, тешко препознају објективну реалност, што доприноси општој конфузији у друштву.
Који су начини да медији у овом региону отклоне уочене мањкавости у раду?
- Пре свега, поштовањем правила и стандарда професије. Ово не важи само за медије у Санџаку, већ за сва гласила. Провера информација, изношење чињеница а не ставова и мишљења, поштовање закона и етичких правила новинарског кодекса, требало би да буду путокази профестије. Са друге стране, државне институције треба да овезбеде окружење у којем ће новинари, уредници и власници медија моћи да раде свој посао, уз минимум притисака и страха за личну и егзистенцију редакција за које раде.
Медисјко одељење ОЕБС-а је континуирано присутно у региону, где су новинари имали прилику да кроз тренинге, семинаре и студијска путовања унапређују своје вештине и комуникацију са колегама из земље и иностранства. Планирамо да почетком следеће године доведемо искусне уреднике ББЦ и Дојче Веле који ће новинарима пренети своја искуства у вези са извештавањем о изборима, као и Бранкицу Станковић и тим „Инсајдера“, који ће медијским професионалнцима држати обуку на тему истраживачког новинарства.
Колико је присутан и видљив монопол над медијима у Санџаку?
- Одговор на питање транспарентности власништва над медијима је једно од кључних места медијске реформе у Србији. Још увек можемо само да нагађамо и да из уређивачких политика покушамо да препознамо ко су власници и још важније, финансијери појединих медија. Очекивана законодавна реформа, предвођена усвојеном Медијском стратегијом, требало би да реши овај проблем.
Како може да се промени медијска слика у Санџаку?
- То се мења заједничким напором свих заинтересованих страна да медији обављају своју функцију у друштву. Уз подједнако учешће државних и локалних институција, медијских удружења, самих уредника и новинара, наравно, и уз помоћ међународних организација као што је ОЕБС, сигурна сам да можемо да остваримо главни циљ а то је да свим грађанима Санџака буду доступне тачне, правовремене и објективне информације, на основу којих ће моћи да формирају своје мишљење и доносе одлуке важне за њихов свакодневни живот.
С. Новосел
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.