Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Посланици неће да раде без камера
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 01. 2009.

Извор: Политика

Посланици неће да раде без камера


Србија је практично једина европска земља у којој јавни РТВ сервис директно преноси све седнице парламента. Директни преноси нису законска обавеза јавног сервиса него резултат договора који су крајем прошле године постигли председник парламента Славица Ђукић-Дејановић и директор РТС-а Александар Тијанић.

Тијанић је тада рекао да „РТС не сме да буде кочница у раду парламента”. Реч је, заправо, о томе да посланици и парламентарне странке на директне преносе гледају као на нешто без чега највиши орган законодавне власти у земљи и не може да ради.

То се јасно показало када је 2007. године РТС одлучио да прекине директне преносе. Рад парламента тада је практично блокиран, а настављен је тек након што је Радиодифузна агенција наложила јавном сервису да настави преносе заседања.

„Парламент и политичке странке су извршили притисак на РТС. Директни преноси седница Скупштине, као и хашких суђења, потискују образовни, дечји или религијски програм који су законска обавеза јавног сервиса. Уместо тога на програму је нешто што није законска обавеза јавног сервиса”, каже професор Факултета политичких наука у Београду Раде Вељановски.

Заменик председника РРА Горан Караџић каже да је Савет, због бурних реакција стручне јавности и новинарских и медијских удружења, обавезујуће упутство преиначио у препоруку коју је РТС касније уважио. Основна примедба је била да се РРА обавезујућим упутством директно меша у уређивачку политику јавног сервиса која мора да буде независна.

Директни преноси седница парламента, према подацима агенција које се баве мерењем гледаности ТВ програма, имају рејтинг од свега неколико процената. Пошто РТС не добија новац за реализацију тих преноса, јасно је да све трошкове сноси јавни сервис. А јавни сервис се финансира из претплате, односно средствима грађана, што значи да преносе плаћају и они који нису заинтересовани да их гледају.

„Савет сматра да постоји реална заинтересованост јавности у Србији да буде упозната са оним што народни посланици које су изабрали говоре у Скупштини. Да ли ће РТС то обезбедити директним преносима или на други начин треба да се договоре представници јавног сервиса и Скупштине”, рекао је Караџић за „Политику”.

Право грађана да виде и чују како и шта раде посланици је и за Милана Николића, директора Центра за проучавање алтернатива, разлог да се директни преноси седница парламента задрже.

„То што се директно ТВ емитовање користи и за промоцију странака и лидера, готово да се не може избећи. Наши посланици греше када мисле да грађани не примећују њихове вулгарности, простоту и безобразлуке”, оцењује Николић додајући да би без преноса из Скупштине вероватно било мање пропаганде и простоте.

Посланици и парламентарне странке на директним преносима инсистирају зато што верују да би у противном њихови наступи у парламенту могли да буду или занемаривани или фалсификовани.

Вељановски, међутим, сматра да проблем не би требало решавати наметањем обавеза јавном сервису. „Британски Би-Би-Си, јавни сервис у земљи која представља оличење парламентаризма и демократије, никада није имао директне преносе целог тока заседања”, каже он. Проблем би се могао решити увођењем посебног парламентарног канала, како је то учињено у појединим државама.

Посланицима и парламентарним странкама такво решење било би прихватљиво, али за њега не постоје технички услови, јер у етру више нема слободних фреквенција. Број фреквенција ће се повећати њиховом дигитализацијом коју Србија мора да обави до 2015. године.

Вељановски каже да би, до увиђења посебног парламентарног канала, јавност о раду парламента, као и у већини земаља, могла да се обавештава у форми извештаја, специјалних емисија или директним емитовањем само значајнијих седница.

„Ако посланици сматрају да је њихово мишљење неприкосновено, нека у закон унесу да је јавни сервис обавезан да преноси седнице, али онда ће Србија бити једина земља са таквом одредбом”, упозорава он.

А. Маринковић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси