Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
29. 11. 2011.
Освајања слободе информисања
Представници новинарских удружења представили у Нишу медијску стратегију
Медијска стратегија, документ који ће бити оквир за доношење закона којима ће се регулисати сфера јавног информисања није идеална, али је максимим онога што се у преговорима са њеним доносиоцима, односно државом, у овом тренутку могло ишчупати оценили су у Нишу представници медијске коалиције, коју чинеУНС, НУНС, АНЕМ и "Локалпрес".
Новинари су нагласили да и овај документ сведочи да држава не жели да се одрекне контроле над медијима, те да је у поступку њеног доношења вођена "рововска" борба за многе њене сегменте.
Међутим, како је оцењено, држава је упркос отпору медијских асоцијација успела да изгура неке своје захтеве, као што је одредба о оснивању регионалних јавних сервиса, којих ће према тексту стратегије у Србији бити осам, а најављено је њихово оснивање и у Војводини.
Саша Мирковић, председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), истакао је да је Медијска стратегија требало да се донесе много раније.
Медијска стратегија је оквир за доношење закона па је требало најпре њу усвојити а тек онда доносити законе. Међутим, десило се обрнуто, на стратегију смо чекали једанаест година, а y међувремену су доношени закони за које се показало да нису добри.
Ова медијска стратегија, која ће важити наредних пет година, није идеална али је максимум онога што смо могли у овом тренутку да извучемо. Најспорније је било формирање регионалних јавних сервиса, и то што је предвиђено њихово оснивање, сматрамо својим неуспехом јер смо у по ступку усвајања овог документа били надгласани.
Регионални јавни сервиси биће у служби политичких странака, и то што у Медијској стратегији нису наведени градови у којима ће бити основани, последица је чињенице да су у току политички договори око тога. Лично мислим да регионални јавни сервиси практично неће заживети јер за њих нема пара.
Ако се узме у обзир да је наплата претплате за јавни сервис и теле визију Војводине само 37 одсто, не знам како неко мисли да ће наћи паре и за регионалне јавне сервисе. Такође, оно што је веома спорно је и то што стратегија уопште не дефинише критеријуме за избор регионалних јавних севиса, па се поставља питање како ће бити биране телевизије које ће добити овај статус.
Установљавање регионалних јавних сервиса угрозиће пословање комерцијалних телевизија, јер ће и ти јавни сервиси моћи да емитују рекламе и бити им конкурентни за ову врсту прихода оценио је Мирковић.
Вукашин Обрадовић, председник НУНС а, истакао је да ће, уколико медијска стратегија буде доследно спроведена, отклонити утицај државних органана медије. Циљ нам је било да државу држимо даље од медија и отуда толики отпор медијској стратегији.
Циљеви Медијске стратегије су повлачење државе из медија, транспарентност власништва, забране концентрације власништва у медијима, забрана финансирања медијске производње из буџета... све би то требало да отргне медије из загрљаја државе.
У овом тренутку, две трећине пара од око 165 милиона евра, колико пролази кроз медије, окреће држава. Држава финансира разне медије, што директно, што "герилски" кроз комерцијалне уговоре, две, три агенције која су такође повезане са државом контролишу средства која се користе за оглашавање.
Дошли смо у немогућу ситуацију, или да уђемо у тај коруптивни ланац, односно у сарадњу са државним и парадржавним органима или да ставимо катанац на браву.
Том строгом контролом новчаних токова угушена је медијска слобода. Због тога се залажемо за пројектно финансирање, не појединих медија, већ јавног интереса објаснио је Обрадовић.
Петар Јеремић, председник извршног одбора УНС а, нагласио је да је пројектно финасирање једини начин за објективно информисање.Током ове године држава је медијима дала 40 милиона евра, али само одређеним медијским кућама.
Ми инсистирамо на томе да се не финансира предузеће, већ јавни интерес, да се конкурише пројектима па да се плаћа медијски садржај. У овом тренутку, од 40 милиона евра, само један милион је преко Министарства културе и информисања усмерен на пројекте казао је Јеремић.
Сви учесници трибине о Медијској стратегији, изразили су резерву и у погледу њене примене.
С обзиром на то да је, како је речено, усвајање Медијске стратегије био услов за кандидатуру за ЕУ, која је сада доведена у питање због Косова, обесмишљен је и услов који се тиче медијских слобода.
Са друге стране, практична примена Медијске стратегије зависиће и од оних који након избора преузму власт у Србији.
Антрфиле: Јавни сервиси за јавим интерес
Драгана Николић, директорка Нишке телевизије, оштро се супротставила учесницима трибине због њиховог става о регионалним јавним сервисима.
Регионални јавни сервиси треба да информишу грађане о питањима од јавног интереса независно од њиховог комерцијалног садржаја и у томе је њихова улога. Са друге стране, не бих се сложила са констатацијом да су регионални јавни сервиси у служби политичара, јер медијска сцена показује да многи приватни медији у много већој мери подлежу политичком утицају, него што је то случај са, рецимо, Нишком телевизијом казала је Николићева.
Д. К.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.