Вести
24. 11. 2011.
Праве хрватске вриједности
Ковачевић - главни уредник ХТВ-а Да је тешкаш по питању теорије национализма, Ковачевић је то доказао у више од неколико наврата, а у заборав многих пала је његова блистава епизода од прије 4 године, па би било доста непристојно да ју се сада, кад је славље отпочело, не извуче из муља рецентне ХТВ-овске повијести
Програмско вијеће ХРТ-а на данашњој је сједници тајним гласовањем са шест гласова за и пет против за главног уредника Хрватске телевизије (ХТВ) изабрало уредника спортске редакције Бруну Ковачевића.
За избор је било потребно добити управо шест гласова од 11 чланова вијећа.
На почетку сједнице предсједник Управе ХРТ-а Јосип Поповац рекао је да управа предлаже Ковачевића за главног уредника ХТВ-а, а Владу Кумбрију за главног уредника Хрватског радија (ХР). Тај приједлог управе подржала је већина запосленика ХРТ-а тијеком изјашњавања.
Представљајући свој програм развоја ХТВ-а у идуће четири године Ковачевић је рекао да, уз 1. и 2. програм, жели покренути 3. и 4. програм ХТВ-а. Трећи програм би био намјењен обитељи с лаганијим и забавним садржајима док би 4. програм био информативни и ишао би од 6 ујутро до 24 сата. Био би углавном везан уз информативне емисије, а у мањем дијелу би се емитирао документарни програм.
'Праве хрватске вриједности'
Ковачевић је казао и да ХТВ у свом програму треба имати и више минута посвећених култури, филму, драми и правим хрватским вриједностима.
Упозорио је и на проблем пада гледаности програма.
"Гледатељи нису задовољни оним што виде на ХТВ-у и иду на специјализиране програме", рекао је Ковачевић додавши како ХТВ у најгледанијим терминима треба емитирати јавне и комерцијалне садржаје највише квалитете. Такођер, на ХТВ-у треба развијати мултимедију те запослити десетак најбољих новинара из других медија те освјежити "уморне" водитеље новим лицима, казао је нови главни уредник ХТВ-а.
Рад и дисциплина
"У року од седам дана треба увести да људи на посао долазе у девет сати на посао, а не да долазе као сада у 11. Прије доласка одлазе на плац и шетају за вријеме радног времена", казао је Ковачевић, на што му је вијећник Анте Томић казао како то 'није посао главног уредника да гледа кад тко одлази на посао већ да се бави програмом'.
"Ако је ваш план рада кад тко долази на посао онда сам с њим разочаран", казао је Томић.
Ковачевић је још оцијенио да је та медијска кућа у изузетно лошем положају, иако има пуно квалитетних људи.
"Постоје бројни квалитетни људи који нису до краја искориштени јер нису плаћени ни мотивирани. Тренутно су људи дезоријентирани", устврдио је Ковачевић додавши како жели ХТВ као најгледанију телевизију, не само у Хрватској, већ и у регији.
Дани поноса & славе
И тако је једно од кључних мјеста на Хрватској телевизији опет заузео пастух из ергеле државотворно усмјерених новинских букача. Да је овај спортски новинар тешкаш по питању конзумације национализма, у то нема никакве сумње: Ковачевић је то доказао у више од неколико наврата, а у заборав многих пала је његова блистава епизода од прије 4 године, па би било доста непристојно да ју се сада, кад је славље отпочело, не извуче из муља рецентне ХТВ-овске повијести.
Застава светиња, химна живот
Елем, у то се вријеме наш Бруно, водећи спортске вијести у средишњем Дневнику, жестоко обрушио на четири хрватска кошаркаша (Николу Вујчића, Гордана Гиричека, Далибора Багарића и Андрију Жижића), јер су из разних разлога одбили играти за репрезентацију Хрватске. "Господо, застава је светиња а химна је живот!", урликнуо је тад запјењени Ковачевић, након чега су остали новински бојовници - који су тих дана утјеривали свој праведнички патриотски бијес у кости недовољно домољубних кошаркаша - почели наликовати на нормалне људе. Наиме, прије споменутог патриотског аксиома (о химни, животу, застави и светињама), Ковачевић је сугерирао да су речени момци издајице, односно изроди, односно ликови недостојни живота у Хрватској. Или живота уопће.
Рат другим средствима
"Немали број ваших вршњака није доживио ваше године јер су положили животе да бисте ви могли играти за Хрватску - за Хрватску за коју не желите играти", поентирао је Бруно.
Тадашњи одговорни уредник Ферал Виктор Иванчић реагирао је на Ковачевићев испад у тексту 'Химна као живот'.
"Према некој бруталној логици, уз претпоставку да човјек има петље, релативно је лакше погинути за Хрватску него играти врхунску кошарку. Али точке могућих идентификација поразне су за патриоте: за оно прво им недостаје храбрости, а за друго немају способности. Па када домољуб попут Ковачевића насрће на Гиричека или Вујчића зато што не гину за Хрватску, тј. не погађају трице онако како он сам не би умио, то је само лабуђи пјев његова кукавичлука, доказаног још у вријеме када су тисуће младића положили своје животе зато да би се он могао бавити хрватским спортским новинарством", написао је, међу осталим, Иванчић.
Врдољаков дух
Зашто све ово наводимо? Па осим што је изнимно забавно, прича може бити доста информативна за све оне којима је магловита и нејасна остала Ковачевићева програмска опаска о нужности увођења 'правих хрватских вриједности' на Хрватску телевизију.
Идентичну синтагму је, проводећи етничке чистке по присавским ходницима, своједобно користио и Антун Врдољак.
Хрвоје Шимичевић, Хина
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.