Вести
12. 04. 2020.
Истраживање ЦРД: Владе Западног Балкана угрожавају право на слободу изражавања
Владе Западног Балкана већ неко време у континуитету угрожавају право на слободу изражавања гашењем медија и страница друштвених покрета, као и застрашивањем појединих активиста на интернету, а приметна је и појачана тенденција доношења нових закона којима се цензурише онлајн садржај, наводи се у истраживању "Слободе на интернету у земљама Западног Балкана" организације Бранитељи људских права (Civil Rights Defenders, CRD) из Шведске.
"Забринутост изазива и надзор и недостатак ефикасне заштите личних података грађана. Такве мере ограничавају и спутавају грађански активизам и ударају на саме темеље демократије", наводи се у истраживању.
Додаје се да су технички напади на онлајн медије у Србији прилично чести и укључују ДДоС нападе, неовлашћен приступ, неовлашћено мењање садржаја, убацивање штетног софтвера и слично, а мете напада су обично медији који критикују поступке владе.
Упркос томе што у Србији има много случајева напада на новинаре, случајеви као што су претње и застрашивања врло често остају неразрешени, пише у извештају.
Наводи се да видео-надзор на јавним местима који врше државни органи у Србији није регулисан, али постоје одредбе које регулишу обраду података који су добијени видео надзором.
Додаје се да амандмани на темељни Закон о медијима у Албанији предвиђају регистрацију онлајн медија и наџор над објављивањем вести, уз потенцијално огромне новчане казне и укидање сајтова.Наводи се да, по Стратегији за борбу против високотехнолошког криминала од 2019. до 2023, Србија мора да усклади свој правни оквир са Европском директивом о нападима на информационе системе.
У извештају пише да су у Босни и Херцеговини медији у националном смислу дубоко поларизовани, а притисци на медије махом долазе од политичких странака, док на Косову постоји индиректно политичко мешање у рад медија, а неки онлајн медији у Албанији тврде да је њихов садржај цензурисан и уклањан и са Фејсбука.
Најновији амандмани албанског Закона о пресретању комуникација и Закона о казненом поступку дали су више простора за могућност пресретања комуникација, упозорава се у извештају.
Додаје се да Агенција за заштиту личних података у Босни и Херцеговини нема довољно подршке државних органа, те они који крше приватност, не трпе никакве последице, а заштита података грађана Босне и Херцеговине у великој мери је упитна.
Истраживање је спровео ЦРД у сарадњи са SHARE Фондацијом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.