Вести
10. 11. 2011.
Држава неће да изађе из медија
Медијска стратегија трпи бројне критике Медијски стручњаци критиковали су јуче медијску стратегију Владе Србије, а пре свега спорно власништво државе у медијима.
Збирно мишљење је да је стратегија нека врста „политичко-експертско-интересног минимума сагласности„ и да неће битно побољшати положај медија у држави.
Професор Факултета политичких наука у Београду Мирољуб Радојковић је на представљању програмског, структуралног и економског тренда медија у Србији за период јул–новембар 2011. године оценио да је промашај стратегије то што предвиђа да се круг медија који се неће приватизовати прошири на медије националних мањина и регионалне сервисе.
– Страх да ће препуштање медија саветима националних мањина довести до њихове контроле од политичких партија које су доминантне у тим телима је оправдан. Други велики промашај стратегије је идеја о формирању регионалних јавних сервиса у шест градова. Биће оштре политичке и предизборне борбе о томе где ће то бити – оценио је он.
Радојковић је подсетио на то да је Министарство културе расписало конкурс за додељивање финансијске помоћи домаћим медијима који произведу садржаје од „јавног интереса”, мањинским и онима у региону који раде на српском језику.
– Тек када се конкурс заврши, видећемо да ли је то „пројектно финансирање„ или још једна предизборна шаргарепа ради привлачења медијских симпатија на страну власти – оценио је он.
Главни и одговорни уредник Првог програма Радио Београда Ђорђе Влајић је оценио да стање у медијима није лоше. По његовој оцени, слабо место стратегије је власничка улога државе, односно одељак који предвиђа да ће се држава повући из власништва у медијима, осим у онима за које законом буде одређено да у њима држава има власнички удео.
– Не видим ниједну политичку опцију која би се одрекла утицаја на јавност – навео је Влајић.
Новинарка недељника „Време„ Тамара Скроза је оценила да су домаћи медији заборавили своје три основне функције: да информишу, образују и забаве. Она је указала на то да има тешког кршења етике у новинарству, на шта нико не реагује. Као пример је навела гостовање председника странке Хрвата на Телевизији „Прва” који је, како је истакла, био истовремено и „гост и мета”.
– Једна од водитељки му је објаснила да је разлика између Срба и његовог народа у томе што су Срби духовити, а Хрвати нису.
„Ми смо имали Нушића, а ви Крлежу„ – цитирала је Скроза из те емисије која је, по њеној оцени, била „страшна ствар на коју нико није реаговао”. Она је критиковала и извештавање медија о Косову и употребљавање фраза као што су „голоруки народ”, „српска огњишта”.
П. К.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.