Вести
04. 11. 2011.
Тијанић: Скептичан сам да ли ће се РТС одржати
Врло сам скептичан да ли ће се Јавни сервис у наредних 10 година одржати, упозорио је у четвртак генерални директор Радиотелевизије Србије (РТС) Александар Тијанић, који сматра да Србија, када би се применио тест интелигенције, знања и новца, има довољно новинара за један јавни сервис, један недељник, две дневне новине и пар радио станица.
"Нећу да кукам. Свако ко се прихвати посла у Јавном сервису има обевезу да се бори", рекао је Тијанић на конференцији "Медијски плурализам и медијско пословање у јужној, источној и централној Европи", у организацији СЕЕМО.
Он је оценио да не би требало очекивати да јавни сервис функионише у земљама у којима не функционшу економија, здравство, школство, напомињући да кукњаве и жалбе свих медијских сервиса, од централне до јужне Европе, постају помало умарајуће.
Према Тијанићевим речима, у Србији, земљи у којој су пропали краљевина, комунизам, федерализам, либерални капитализам, новинарство, а демократија показује све своје мане, а не врлине, нема разлога да опстане ни Јавни сервис. Требало би, међутим, престати и са кукњавом да "нама држава не да ово или оно", рекао је Тијанић.
Он сматра да свако од челника јавних сервиса, који се обрати Бриселу за слање "спацијалних јединица" да оформи јавни сервис, признаје да је изгубио битку.
Говорећи о гледаности РТС, Тијанић је рекао да је Јавни сервис од почетка године био најгледанији 256 дана, док су две највеће комерцијалне телевизије заједно имале највећу гледаност укупно 50 дана.
Грађани Србије, притиснути економским и политичким проблемима, и ове године највише гледају РТС, као и претходних седам, гледају Дневник, домаће серије, спорт, ауторске емисије и јутарњи програм, прецизирао је Тијанић.
С друге стране, указао је Тијанић, ако би се на референдуму поставило питање да ли су грађани Србије за укидање претплате, 90 одсто њих би за то гласало. Према његовим речима, Јавном сервису је годишње потребно око 100 милиона евра за функционисање, док РТС располаже за 75.
Тијанић је напоменуо да се држава не одриче ниједног дела прихода од РТС, јер сваке године узме од Јавног сервиса од 23 до 25 милиона евра за дажбине, ПДВ и бројне порезе. Проценат наплате претплате наплате је 37 одсто ове године, док држава свој порез узме у стопроцентном износу, указао је Тијанић.
Бивши директор Радиотелевизије Босне и Херцеговине (БХРТ) Мехмед Аговић је истакао да би реформисање и независност јавних сервиса требало да буде један од захтева Европске уније за земље које желе да јој се прикључе.
"Пре свега је потребно осигурати примену препоруке Европске комисије о институционалној самосталности и уређивачкој независности јавног сервиса", рекао је Аговић.
Он је оценио да је БХРТ потпуно финансијски исцрпљен, јер је висина ТВ таксе, коју грађани месечно плаћају, већ 11 година мања од четири евра. Наплата ТВ таксе је у сталном паду, јер су грађани осиромашили због економске кризе, али поједини грађани имају политичке инструкције да не плаћају претплату, рекао је Аговић.
Евентуална подела јавног сервиса по националном принципу, упозорио је Аговић, произвела би негативне последице у БИХ, јер би друштво могло бити још дубље подељено.
Најопаснији политички притисак на БХРТ је што је новим статутом руковођење са менаџмента пребачено на Управни одбор који бирају политичке пртије, рекао је Аговић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.