Вести
17. 03. 2020.
Паника у доба коронавируса: Недостатак медијске писмености и чист, непатворени страх
Паника у свету у коме комуницирамо на до сада невиђене начине, на које тек треба да се прилагодимо, као и на вирус, тера нас да се попут зависника хранимо новим и новим информацијама, пише за Цензоловку Ана Дасовић из Загреба и указује на то како се и у Хрватској људи све више информишу са друштвених мрежа, где се налазе и врло опасни ставови појединаца и група чији циљеви немају везе са информисањем
Сваком новом вјешћу која се појави у feedu ваше друштвене мреже, за одређени постотак подиже се ступањ панике у вашем окружењу. Но, гдје се бришу границе информираности, дезинформираности, па и преинформираности о теми која је одлучујућа о сваком новом кораку који ћемо подузети и сваком плану који ћемо вјеројатно морати мијењати?
С овим питањима, али и непрекидном и све већом потребом грађана да буду информирани о епидемији болести Ковид-19, боре се већ тједнима сви свјетски медији, па тако и медији у Хрватској.
Посљедњи примјер двојбе што би требало направити била је вијест о првом обољелом дјетету вртићке доби, након чега је дословце цијели вртић – 119 ђеце, све запосленице и запосленици тог вртића, те, наравно, родитељи – завршио у самоизолацији.
Државна правобранитељица за дјецу Хеленца Пирнат Драгичевић апелирала је сљедећи дан на медије, али и на све грађане, да у објавама не откривају податке на темељу којих би јавност могла закључити о којем ђетету се ради, односно које дијете је дошло у контакт са зараженом особом.
„Сви морамо заштитити здравље дјеце, али исто тако њихову приватност, мир и достојанство“, истакнула је правобранитељица и у праву је. Но, с правом су медији поставили и питање што је у оваквој ситуацији информација превише. Дословце сваки родитељ вртићког дјетета у петак је остао осупнут информацијом да је обољело дијете, иако смо сви већ довољно пута чули како ђеца и млади најбоље реагирају на нови коронавирус, те углавном добро подносе болест кад им се и појаве симптоми. Но паника се проширила већ пуно више од саме епидемије.
Гдје су границе права јавности на информираност?
А паника у свијету у којем комуницирамо на нове, досад невиђене начине (те нам треба прилагодба на њих, баш као и на нови вирус), тјера нас да се попут овисника „хранимо“ новим и новим информацијама. И ту долазимо до кобне замке. Све више људи по информације у свакодневном животу више не одлази на киоск, по новине, или на службене веб-портале јавних или комерцијалних медија, већ на друштвене мреже, форуме и друге платформе које тек имитирају професионалне медије.
У једнаком омјеру, чак и изгледом идентичне, пласирају се службене, провјерене, новинарски обрађене вијести, пропагандни материјали од политичких до комерцијалних, приватни ставови ваших сусједа и родбине, али и врло опасни ставови, мишљења и пропаганда појединаца или скупина којима је циљ учврстити властите позиције, остварити циљеве који немају везе с информирањем, те, у крајњој линији, зарадити на туђем страху и повјерењу. Уз, наравно, чињеницу да људи властиту (пре)информираност бркају са знањем и познавањем материје, те надолијевају уље у ватру преношењем дословце лажних прича, или представљањем свог мишљења као потврђених чињеница.
У Хрватској се у ових неколико мјесеци од избијања епидемије у Кини осјетило неколико медијских феномена. Од чињенице да је вијест била сведена на рубрику бизарности јер се „тамо негђе појавило нешто“ до ескалације досад непознате болести на свјетску разину прошло је мање од три мјесеца. А медији су остали у незахвалној ситуацији доношења информација кад провјерених информација није било. Наиме, сензационализам за који јавност овдашње медије оптужује већ годинама једноставно је надрасла ситуација какве досад није било. Гдје су границе права јавности на информираност?
„Сваку информацију увијек провјеравам код што више извора. Но погрешно је прозивати медије за сензационализам јер наши су бомбастични наслови посљедица чињенице да се на медијском тржишту боримо с бројним садржајима који немају везе с информирањем“, истакнула је знанствена новинарка Јутарњег листа Тања Рудеш на недавно одржаној трибини Хрватског друштва књижничара о дезинформацијама.
Знанствене информације износити на јасан и интересантан начин
На истој трибини је Саша Цеци, међународно признати хрватски знанственик, физичар на Институту „Руђер Бошковић“, истакнуо како је јако важно да управо стручњаци и знанственици износе што више знанствених информација на начин јасан и интересантан широј јавности. И ту се не ради о тривијализацији знаности, што неки знанственици замјерају колегама, већ о разјашњавању података који понекад до јавности дођу у врло погрешном облику.
Због тога су грађани склони, као што је то случај посљедњих дана у Хрватској, чак и мишљења, те анализе међународно признатих стручњака попут Ивана Ђикића тумачити као „бесмислице“. Но, истовремено су и неки знанственици заиста помало изгубили компас у изношењу властитих мишљења.
Многи у Хрватској сматрају како Национални стожер за кризне ситуације не одрађује најбоље посао информирања грађана, посљедњих је дана врло тешко доћи до епидемиолошке службе, а нитко више не вјерује да су информације о броју тестираних и заражених точне. То појачава и чињеница да се заиста ради о досад недоживљеној ситуацији која се дословце мијења из дана у дан, а они који нас требају охрабрити точним и провјереним информацијама ни сами њима не располажу.
Медији у случају коронавируса у Хрватској сасвим сигурно не доприносе паници ништа више или мање него у било којој другој ситуацији. Оно што највише доприноси паници је опћи недостатак медијске писмености и чисти, непатворени страх, оправдан низом околности.
На кочницу је свакако требало стати већ одавно, но док у медијима задржимо максималну професионалност, те се држимо постулата посла, а људи опћенито не дозволе токсикацију подацима који нису нужно „информације“, те здраворазумски процјењују ситуацију из дана у дан, не заборављајући на властита права на информираност, али и слободу мишљења, паника ће нам нанијети мање штете него што је то случај овог тренутка.
* Ауторка је новинарка из Загреба
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.