Вести
12. 10. 2011.
Медији под заштитом „фамилије“
Несхватљиво инсистирање да се без озбиљне анализе настави приватизација свих локалних средстава информисања
Запосленима у крагујевачком недељнику Светлост ових дана стижу опомене из суда. Уколико одмах не плате високе судске таксе на тужбе против власника, који им више од годину дана није исплаћивао зараде, биће им плењена имовина.
Законско право да им за обављени рад буде исплаћена зарада, запослени штрајком безуспешно покушавају да остваре више од седам месеци.
Престали су да долазе у редакцију, али ове, некада угледне новине, и даље излази са њиховим именима у импресуму.
Ово је само један од бројних апсурда приватизације медија од којих надлежне институције и еснафска удружења одавно окрећу главу, а чињеница је да је приватизација уништила медије у Србији.
Без посла и могућности да у догледно време нађу ново запослење у струци, остали су углавном високообразовани новинари са искуством. Новим власницима треба другачији профил - млађе „колеге“ са дипломом неког викенд или инстант курса, спремни да раде за 17.000 динара месечно, да ћуте ако плату не приме неколико месеци, да се не организују у синдикате и да потпишу бланко отказе.
Оно што је несхватљиво јесте инсистирање дела еснафа да се, без озбиљне анализе, настави приватизација.
Шест медијских асоцијација и удружења - УНС, НУНС и НДНВ, Асоцијација медија, Локал прес, АНЕМ, пола године покушавају да кроз Медијску стратегију издејствују хитну приватизацију свих локалних медија. Њихово образложење јесте да то чине због јавног интереса „јер само у приватним медијима новинари могу слободно и професионално да раде свој посао“.
Иако је свима јасно да осиромашени, понижени и уплашени новинари, они који не смеју да питају ни за своју плату, не могу да се баве истраживачким новинарством нити да бране јавни интерес.
То потврђује извештај о притисцима и контроли медија у Србији који је недавно објавио Савет за борбу против корупције Владе Србије. У обимном тексту прецизирана је веза медија, политичара и крупног капитала, из чега следи закључак да медије данас њихови власници и политичари користе искључиво као средство за креирање јавног мњења ради остваривања што повољнијег рејтинга и изборног резултата политичких партија, али и због личног богаћења појединаца.
Савет је подсетио на Резолуцију Европског парламента којом је скренута пажња на концентрацију власништва и мањак транспарентности у медијском сектору.
Од 30 најзначајнијих медија, међу којима је 12 дневних новина, седам недељника, шест телевизија и пет радио-станица са националном фреквенцијом, Савет је уочио да је у периоду од 2008. до 2010. било чак 18 медија чији власници званично нису познати!
Једну од основних порука овог извештаја, да без медија нема ни борбе против корупције и да корупција у самим медијима обесмишљава објективно информисање и онемогућава основну улогу медија - јавни надзор над друштвеним и политичким делатностима, није на адекватан начин представљена јавности.Извештај о притисцима и контроли медија у Србији, народски речено, искулирали су и „медијска коалиција“ и власт.
Они имају своју причу. Политичари говоре о никад слободнијим медијима, а медијска коалиција о притисцима политичара, те да им треба финансијска помоћ из иностранства да се од ње одбране и шире даље демократију.
Извештај Савета баца ново светло на слику српске медијске сцене, коју као права фамилија, медијска коалиција и политичари желе да прикрију од јавности. Уместо тога, шест асоцијација и удружења још агресивније се усредсредило на спречавање оснивања локалних јавних сервиса, иако је то предвиђено недавно усвојеном медијском стратегијом.
Поставља се питање чије ставове ова коалиција, пре свих функционери еснафских удружења, заступају. Имају ли сагласност чланства да раде против њиховог интереса?
Коначно, хоћемо ли све то посматрати, ћутати и чекати да нас, пре или касније, стигне судбина „Светлости“? Биће то, онда, наш избор.
Драгана Чабаркапа
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.