Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
10. 10. 2011.
Протерати политичаре са малих екрана
Међу медијским зависницима у Србији већином се налазе млади и незапослени
Београд - На вестима на телевизији у Србији требало би да буде мање активности политичара, како сматра више од 61 одсто грађана, док 63 одсто њих мисли да у информативним емисијама треба да буде више позитивних примера из друштва. Да су домаћи медији манипулативни и нереални мисли чак више од три четвртине испитаника, а исто толико одговорило је да на вестима има превише негативних вести, показују резултати истраживања „Стари и нови медији и медијска зависност публике“.
Истраживање, које је спровео Центар за дигиталне медије „Позитив“ на узорку од 2.208 испитаника, показује да две трећине грађана сматра да у медијима треба да буде више образовног програма, сваки трећи да недостаје документарних емисија, док 25 одсто мисли да публици треба обогатити понуду информативног програма.
Председник УО овог центра Љубиша Бојић каже за Данас да смо соучени „са емотивном празнином и конструисаном објективношћу у медијима, иако би грађани Србије волели више образовних и документарних програма, као и информативних емисија у којима се даје предност топлим људским причама и примерима из друштва који инспиришу“.
- Претпостављам да ће и наредна истраживања показати да грађани не желе да гледају и слушају забаву, али да нису у могућности да се одупру, као алкохоличари који не могу да престану са конзумацијом алкохола који им неко потура под нос, иако знају да тај порок није добар за њих - објашњава Бојић.
Резултати истраживања указују да око 64 одсто испитаника каже да користи медије у већој мери него пре десет година, као и да проценат медијске зависности публике у Србији за ову годину износи скоро 68 одсто.
Сваки четврти испитаник, наиме, сматра да претерује у коришћењу медија, трећина њих медије користи да би заборавила на проблеме, док 45 одсто каже да осећа често да их вести о криминалу, непогодама и епидемијама плаше или негативно утичу на расположење.
Према овим подацима, са нивоом медијске зависности расте број људи који медије користи у сврху забаве, али и да је степен зависности од нових медија, односно од интернета, већи него од старих медија. Међу медијским зависницима, показује истраживање, у већем проценту се налазе млађе особе, незапослени, али и они који сматрају да је потребно више извештаја о политичарима на ТВ-у и оних који оцењују да се у медијима реално приказује женска лепота.
- Интересантно је да су највећи степен зависности грађани показали у односу на интернет. Иако онлајн медији пружају прегршт могућности и базу светског знања, битно је сагледати какав је њихов утицај на људске односе, јер испада да сада можемо доћи до било кога, али да недостаје креативност. Зато ће наша мисија бити да континуирано пратимо медијску зависност у региону, као и да успоставимо систем за процену реалности медијских садржаја који се заснива на праћењу трендова са друштвених мрежа - истиче Бојић.
Како још показују резултати, више од 35 одсто медијских зависника медији чине срећним особама, док свега 16,5 одсто њих се осећа несрећним због медија. Највећи проценат оних који се осећају срећнима због неког медија су они које их таквима чини радио, док се највише медијских зависника осећа несрећним због штампаних медија.
Ово истраживање, како је најављено, биће први корак у конкурисању за регионалне ИПА фондове, а резултати истраживања треба да помогну владама да унапреде своје медијске стратегије, али и медијима да боље остварују своју друштвену улогу.
Иницијативу Позитив центра за дигиталне медије подржало је Министарство за културу, информисање и информатичко друштво.
Антрфиле: Друштвене мреже
Резултати истраживања указују да испитаници на друштвеним мрежама на интернету највише остављају име и презиме (47,9 одсто), датум рођења (39,6 одсто), профил фотографију (37,3 одсто), податке о образовању (24,8 одсто) и фотографије са путовања (24,2 одсто). Сваки трећи испитаник одговорио је да је упознао некога помоћу друштвених мрежа, а неки од њих остварили су и дубља познанства на тај начин.
Чега је потребно више у медијима?
- образовни програм 65,9 %
- документарни програм 34,3 %
- информативни програм 25,4 %
- забава 6,5 %
Б. Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.