Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
10. 10. 2011.
Нема ТВ програма за млађе од 12 година
Родитељи најодговорнији за избор емисија које ће њихова деца гледати на малим екранима, закључили учесници Данасове конференције
Иако медијски садржаји могу да имају штетан утицај на развој деце и малолетника, медији су, ипак, само делимично одговорни за то. Највећу одговорност за то шта ће деца гледати на малим екранима имају родитељи, мада би велику улогу требало да одигра и образовање, закључено је на прошлонедељној конференцији „Медијски закони и заштита деце и малолетника“ Данас конференс центра.
О утицају ТВ програму на развој деце, као и о прилагођености садржаја најмлађем узрасту, говори и процена изнета на овом скупу да је 97 одсто домаћег програма препоручљива за старије од 12 година.
Горан Пековић, члан Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), упозорио је да програми које емитују домаће телевизијске станице све више угрожавају децу и омладину. Томе у прилог он је додао да је један од најчешћих прекршаја које емитери у Србији праве погрешно означавање, бројевима у црвеном кругу, узраста који може да гледа одређени програм.
Пековић сматра да то не представља заштиту у правом смислу речи, већ помоћно средство којим се родитељима шаље сигнал да обрате пажњу на садржај који је доступан њиховој деци. Према његовој оцени тај проблем се пре може решити едукацијом представника емитера него њиховим кажњавањем.
- У већини европских земаља регулаторно тело није надлежно да класификује програме према узрасту који може да их прати, већ је то одговорност самих емитера. Телевизије су, дакле, дужне да обележавају програме на тај начин, али се често дешава да праве случајне, или намерне, грешке. Тако се може уочити да су садржаји који укључују експлицитне сцене секса, насиља или говора мржње, означени бројем 16, иако би морали да носе ознаку 18, као и да буду приказивани искључиво после поноћи - напоменуо је Пековић.
Коментаришући процену да 97 одсто програма на националним телевизијама није препоручљиво за децу млађу од 12 година, Пековић је рекао да би РРА требало да уради анализу о томе колико је програма прилагођено свим узрастима.
„Уколико и има таквих програма, вероватно се могу мерити промилима у односу на укупан садржај“, оценио је Пековић и додао да посебан проблем представљају ријалити шоу програми, који су се својевремено емитовали током целог дана, а у којима су се могле чути псовке и видети непримерено понашање.
Он је подсетио да је због тога РРА донела обавезујуће упутство емитерима да се такви садржаји емитују искључиво после поноћи и да се не пуштају у реалном времену, односно да се емитују одложено за неколико минута. Како је рекао, овакве одлуке РРА о ријалити програмима „уродиле су плодом и од тада није било озбиљнијих испада“.
Драган Јањић, потпредседник Независног удружења новинара Србије (НУНС), констатовао је да је ситуација у вези са заштитом деце као актерима у медијским садржајима знатно боља него раније и да се све чешће идентитет деце скрива затамњивањем лица и прикривањем имена, презимена, као и других личних података.
Кад је реч о утицају медија на развој деце, он је напоменуо да су „рак рана нашег друштва“ модели које медији нуде као узоре, односно начин на који се презентују особе са естраде чији се приватни живот глорификује.
- Најважније у овом случају јесте образовање и морамо пронаћи начин да подигнемо ниво медијске писмености у Србији. Сматрам да треба покренути ширу друштвену активност и можда увести у основне и средње школе предмет медијска писменост, јер долази време у којем ће утицај медија бити још израженији. Чињеница је да деца данас могу веома лако на интернету да дођу до разних „хард кор“ садржаја, а већина родитеља није довољно едукована да процени шта је од медијског садржаја прикладно за њихову децу - истиче Јањић.
Према оцени Данијеле Шеган, помоћника главног и одговорног уредника РТВ Студио Б, медијски садржај који се емитује на националним фреквенцијама „личи на бојеву главу“ и нико не зна „како ће она експлодирати и какве последице изазвати“.
Она је навела да неки програми катастрофално утичу на развој малишана и запитала се зашто родитељи дозвољавају деци да гледају одређене емисије, а понекад им се чак и придруже у гледању.
- Не постоји велика могућност да се деца заштите од непримереног програма на телевизијама, јер се никад не зна у које доба дана ће се емитовати некакви експлицитни садржаји. Уколико бих морала да одлучим чија је улога у заштити децу од оваквих садржаја значајнија, определила бих се за родитеље, иако су и закони веома важни - каже Шеганова.
Према њеним речима, медији се налазе данас у „врзином колу“, јер је „трка за рејтингом убила новинарство“, као и да су примитивни садржаји управо последица те трке.
С друге стране, Драгиша Ковачевић, директор и главни уредник СОС канала, сматра да је највећа одговорност у вези с тим питањем на држави, односно на РРА, која треба да донесе правила којих би сви емитери у Србији морали да се придржавају. Према његовим речима, казнене мере су једини могући начин да се санкционишу медији који емитују неприкладне садржаје игноришући тако законе.
- У ударним терминима на домаћим телевизијским станицама могу се уочити непримерени садржаји. Сцене са цигаретама, исто тако, веома су честа појава, нарочито у домаћим филмовима и серијама, иако је недавно донет закон који то забрањује.
Родитељи се не могу сами изборити са тим, а емитери никада неће бити јединствени по тим питањима - нагласио је Ковачевић, који је апеловао на државу да буде тај „арбитар“, који ће одређивати правила игре и решавати проблеме у овој области.
Антрфиле: На друштвеним мрежама 2,5 милиона грађана
У овом тренутку 2,5 милиона грађана Србије има отворене налоге на друштвеним мрежама на интернету, од чега је најмање 60 одсто малолетних особа, што посебно треба имати у виду. Очигледно је, дакле, да се деца данас, много више него раније, на различитим платформама сусрећу са непримереним медијским садржајима и притом су им такви садржаји доступни махом без контроле и ограничења - упозорава Горан Пековић, члан Савета РРА.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.