Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
06. 10. 2011.
Власт стопира Извештај о медија у јавности
Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције
Реакције јавности након представљања Извештаја о притисцима и контроли медија у Србији потпуно потврђују наводе из тог текста.
Фото: Данас
Она објашњава да сазнање што нема никакве реакције „значи да су се представници власти потпуно обезбедили од било какве контроле“.
Према њеним речима, представници власти су „толико сигурни да су успоставили контролу у медијима да сматрају да никакав извештај не може то да угрози“. Како каже, изградили су механизме, извршна власт пре свега, који омогућавају потпуну „неконтролу власти“ и којима могу да „креирају јавно мњење како њима одговара“.
„О томе какав утицај је власт извршила на медије, користећи њихову тешку економску ситуацију, може се сведочити и на основу извештавања самих медија о налазима Савета“, истиче Верица Бараћ у разговору за Данас.
Да ли је неко покушао да стопира рад на Извештају о медијима и његово објављивање?
- Не. Власти је иначе познато да такви притисци на рад Савета нису могући, тако да се наши извештаји заправо стопирају тако што се спречи да дођу до јавности. Исто се десило и са извештајем о медијима. Чак ни они медији који су предмет анализе Савета нису реаговали на извештај, што не само да потврђује налаз Савета већ и доказује у којој мери су медији контролисани.
Поставља се питање да ли медији у Србији уопште могу да врше своју основну функцију. Каква је ваша општа оцена о стању у медијима на основу овог извештаја?
- Медији су последњих година све више затворени и може се пратити на које начине се контролишу. Та контрола се све више успоставља, што је веома лоше и опасно за борбу против корупције, али је такође врло опасно и за било какве демократске промене. Дакле, немогуће је говорити о демократским процесима са контролисаним и затвореним медијима. Приликом рада на извештају, уочена су три велика проблема, од којих је један сакривено власништво медија.
Други је тај што се из државних фондова издваја огроман новац за пропагирање у медијима, што државне институције не смеју да раде, не само због утицаја на медије него и због свог посла. Државне институције морају да раде само оно што је у њиховој надлежности, али у њиховој надлежности није, на пример, кампања „Очистимо Србију“ већ спровођење мера да Србија буде чистија.
Наше Министарство за животну средину, међутим, издваја огроман новац за медије како би у медијима пропагирали чишћење Србије, док истовремено Западном Моравом плива 100 килограма опасног медицинског отпада. Једини резултат кампање „Очистимо Србију“ јесте то што медији не постављају питање одговорности Министарства за животну средину које је финансирало кампању.
Трећи проблем је проблем јавног сервиса, који не ради нити се понаша као такав и управо на јавном сервису највише можемо да видимо како се манифестују утицаји извршне власти.
На представљању извештаја рекли сте да нисте добили све податке које сте тражили од институција, као и да вам Радио-телевизија Србије није доставила ниједан податак. Колико тога нисте на крају добили?
- Могли бисмо да направимо посебан извештај о томе шта све нисмо добили. Мислим да се добар део података крије у буџетским ставкама које номинално нису намењене за оглашавање. Постоји, наиме, још новца којим се врши утицај, али се то налази на неким другим ставкама.
Колико су медији уопште „расположени“ да се последњих дана баве подацима до којих сте дошли?
- Врло брзо ћемо урадити извештај о томе који су медији, на који начин и колико извештавали, након чега планирамо састанке са новинарима и уредницима. У неким утицајним листовима није се ништа појавило о извештају који смо представили. Мислим да је велики проблем ако новинари и уредници не виде то што ради власт као тему која их професионално интересује, што је за новинарску професију врло лоше. Многи новинари ће успети да сачувају посао у оваквим условима, али ће полако престајати да буду новинари.
Извештај сте доставили Влади и затражили састанак по том питању. Да ли сте и какав одговор добили?
- Нисмо никакав одговор добили од Владе.
Како би се могао решити проблем прекомерног издвајања државног новца за медије и агенција за односе са јавношћу? И како избећи да се агенције бирају по партијској линији?
- Све ће то бити тешко код нас, јер имамо спрегу извршне власти, политичких партија и финансијских центара, међу којима заправо циркулише исти новац. За почетак је најважније када би се обезбедили услови да што пре добијемо добру и ефикасну, кадровски опремљену екстерну ревизију, па да имамо ваљану контролу буџета и његовог трошења. У овом тренутку не постоји ни екстерна ни интерна ревизија у министарствима, тако да не постоји никаква контрола тога како се троши новац грађана.
Постоји ли уопште потреба за ангажовањем агенција за односе са јавношћу, имајући у виду да у институцијама већ постоје ПР службе? И који су аргументи за тако нешто?
- Никоме они и не дају аргументе. Свакако да нема потребе за услугама агенција, поред постојећих служби, односно требало би да се определе или за једно или за друго. Све ове године се говори о смањењу бирократије, а она све више расте. Имате феномен да што је више бирократије има све више надлежности које нико не покрива. Измишљају се разне институције и функције, што је погодно за запошљавање партијског кадра. Један од начина како партије корумпирају своје чланство у условима потпуне незапослености и сиромаштва види се у томе да све више има измишљених радних места.
Антрфиле : Медијска стратегија „да завара и збуни ЕУ“
Да ли недавно усвојена Медијска стратегија предвиђа одређена решења која би могла да спрече проблеме које сте уочили у медијима?
- Стратегија ништа ново не даје, нити објашњава због чега је садашње стање у медијима овакво, иако и сада имамо медијске законе и институције које их спроводе. Стратегија даје само декларативна залагања да ће се нешто урадити. Код нас се, иначе, доносе стратегије када не жели ништа да се реши.
Требало би да се донесу нови закони и поправе решења у постојећим, али и да се обезбеди да институције то што пре спроведу, што је немогуће без анализе досадашњег стања. Стратегије су оно што углавном никога не обавезује. Она више треба да завара и збуни ЕУ, док, с друге стране, власт до наше јавности уопште не држи. Имамо власт отуђену, не само од грађана, него и уопште од реалности.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.