Вести
29. 09. 2011.
Неко увек зна више од новинара
Интервју: Стивен Херман Мораћемо брзо да се прилагођавамо променама које су такође брзе, као што је на пример писање у 140 знакова на Твитеру, каже главни уредник интернет издања вести Би-Би-Сија
Захваљујући Интернету и дигиталним медијима, данас више него икада раније, новинар може да зна шта његова публика мисли и да од ње сазна новости, јер међу гледаоцима или читаоцима увек има неко ко зна више од вас, каже за наш лист Стивен Херман, главни уредник интернет издања вести Би-Би-Сија, који је јуче на Самиту нових медија у Београду (у организацији „АБЦ Србија”) одржао предавање о пласирању вести на мобилним уређајима.
Када се нешто догоди, каже Херман, људи шаљу слике, видео снимке, очевици шаљу извештаје, а тако је и када није реч о ударним вестима:
„Тога је било и раније, али сада дигиталне технологије и Интернет олакшавају такву комуникацију”.
Како веровати ономе што вам гледаоци јављају?
Редакције се сада суочавају са две врсте изазова када је реч о пријему садржаја од публике. Најпре, количина материјала коју гледаоци шаљу или остављају на друштвеним мрежама. Други изазов јесте проверавање да ли је то што сте добили тачно или није.
Некада је очигледно да је то истина, и није потребно много проверавања, као што је случај са сликама терористичког напада у Лондону 2005. С друге стране, оно што се сада догађа на Блиском истоку теже је проверити, али ту су нам од помоћи новинари Би-Би-Сијевог сервиса на арапском који познају тамошње прилике и имају добре контакте у тим земљама. Када нисмо сасвим сигурни, искрени смо и кажемо нашим гледаоцима и слушаоцима да смо то добили или да се појавило на Јутјубу.
Као уредник онлајн вести, мислите ли да посетиоци сајта могу слободно да остављају коментаре или претходно треба да се региструју?
На Би-Би-Сију чак и сада испробавамо различите моделе, иако смо коментаре увели још 1997. када смо почели са онлајн вестима. За посетиоце сајта корисније је ако знамо ко су они, ако се региструју, јер тада можемо да им понудимо садржаје који их највише интересују, нешто што је персонализовано. На тај начин их заправо подстичемо да се региструју.
Шта је важније за медије у дигиталној ери, садржај или техничке могућности?
Ако сте новинар у штампи или на ТВ, садржај је кључан, јер је то оно што људи траже, да могу да вам верују, да будете тачни, квалитетни. Са друге стране, ако је реч о дигиталним медијима, садржај треба да буде представљен тако да људи могу лако да нађу то што желе. Дакле, то је партнерство садржаја и технологије.
У светлу промена које доносе нови медији, каква ће бити улога новинара у будућности?
Они ће морати да прате трендове и оно што публика тражи, мораће брзо да се прилагођавају променама које су такође брзе, као што је на пример писање у 140 знакова на Твитеру, или да размишљају о томе шта ће добро проћи на Фејсбуку. Други начин на који се новинарство мења јесте да више нису само новинари ти који имају могућност, или ако хоћете моћ, да објављују у новинама или на ТВ. Сада свако може на Интернету да постави видео снимак. Професионални новинари морају да буду свесни те врсте конкуренције и да нађу начин да се прилагоде новим околностима.
Антрфиле: „Стари” медији нису мртви
Српски медији морају да буду спремни за брзи развој глобалних комуникација и да активније користе нове облике комуникације, изјавила је државна секретарка за дигиталну агенду Јасна Матић. Она је додала да је Интернет последњих година постао главно средство информисања и комуникација и да српски медији за то морају да се припреме.
Током скупа могло се чути да „стари” медији нису мртви и да ће још трајати, а да ће, с друге стране, број људи у свету који имају приступ Интернету достићи четири милијарде.
Сајт ради 24 сата
Колико људи ради у интернет издању вести Би-Би-Сија?
Онлајн тим има између сто и сто педесет људи, углавном у касним двадесетим и тридесетим годинама. Један део њиховог посла јесте да производе вести 24 сата дневно како би сајт увек био актуелан, а друга улога јесте да сарађују са остатком Би-Би-Сија, да преузимају материјал од њих и прилагођавају га потребама сајта.
Српски зет
Стивен Херман изненадио је учеснике Самита нових медија када им се на почетку предавања обратио на српском. Није то било неколико напамет научених и тешко изговорених речи, већ течан и правилан говор. За наш лист је открио да је некада студирао у Новом Саду где је упознао супругу, а током деведесетих година повремено је као новинар извештавао из Србије.
А. Маринковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.