Вести
09. 01. 2020.
Двадесет пет година излажења ревије „Уно“
Новим бројем, који је изашао крајем прошле године, ревија за културу гостољубља „Уно“ обележила је вредан јубилеј - 25 година излажења. Оснивачи листа били су Крсте Бијелић и Владимир Црвенко, који су за тај својеврсни подухват, у време санкција и инфлације, крајем 1994. године добили подршку угоститељско–туристичке привреде не само из Београда, већ и из целе Србије.
У регистар средстава јавног информисања ревија „Уно“ уписана је 12. децембра 1994. године. Пилот издање или нулти број ревије „Уно“ носио је назив „Друга кућа Београда“, док је предузеће које је било покретач и издавач листа названо „Друга кућа“. За пилот број, штампан 20. новембра 1994., наш чувени писац и сликар Момо Капор урадио је илустрацију за насловну страну и написао пригодан текст „Дух кафане“.
Капор је у ревији сарађивао и касније, а међу ауторима текстова већ од 1995. налазимо и имена Радомира Андрића, Миће Цвијетића, Боре Ђорђевића, Луке Мијатовића, оснивача листа Крсте Бијелића (главног и одговорног уредника) и Владимира Црвенка, потом Ђурђице Симић, Николе Лоренцина, Наде Војводић, Славка Лазаревића, Славољуба Шћекића, Момчила Карана, Аце Петровића, Зорице Жарковић, Војислава Белоице, и др.
УНО је скраћеница од речи „(У)гоститељске (НО)вине“. У почетку се УНО „представљао“ као месечна ревија за госте и домаћине, док је низ година уназад (и данас) - ревија за културу гостољубља, што је у суштини основа угоститељства и туризма, односно опхођења према сваком госту.
Ревија „Уно“ је годинама, захваљујући богатом садржају и интересантним темама које су обрађиване, те због подршке угоститељско-туристичких предузећа која су кроз претплату откупљивала и до 100, а нека и 150 и 200 примерака по броју, излазио сваког месеца.
Последњих десетак година, у новим околностима, са почетком приватизације и нестанком друштвених предузећа, те уз све уочивљивији примат електронских медија над штампаним, „Уно“ је морао да се прилагођава и да настоји да опстане. Сада годишње излазе три до четири броја, али је ревија заступљена и на друштвеним мрежама, а поготово се догађања у угоститељско-туристичкој привреди редовно и исцрпно прате на фејсбук страници ревије.
Редакција настоји да одржи ревију и као стручно-информативни часопис, што је у једном периоду била окосница уређивачке политике. Ревија одржава успешну сарадњу са готово свим средњим, високим школама и факултетима у земљи који образују кадрове за угоститељско-туристичку привреду, а повремено објављује подлистак са стручним радовима о темама из ове области.
После преране смрти главног и одговорног уредника Крсте Бијелића, ревију „Уно“ су наставиле да уређују и воде његова супруга Ана (као директор предузећа и директор маркетинга) и ћерка Маја (као главни и одговорни уредник).
Током свих 25 година излажења „Уно“ је остваривао одличну сарадњу са ресорним министарствима, националном и локалним туристичким организацијама, стручним удружењима као што су ХОРЕС и YУТА, Удружење бања, синдикалним организацијама, те многобројним појединцима из угоститељско-туристичке делатности.
УНО је скраћеница од речи „(У)гоститељске (НО)вине“, али лепо звучи и када се помисли на истоимену италијанску реч која значи „један“. У одређеном смислу и „први“, „једини“, „најбољи“. У почетку се УНО „представљао“ као месечна ревија за госте и домаћине, док је низ година уназад (и данас) - ревија за културу гостољубља, што је у суштини основа угоститељства и туризма, односно опхођења према сваком госту.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.