Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
18. 01. 2009.
Одлазак барда српског новинарства
Богдан Тирнанић 1941-2009.
„Скрибоманија је неизлечива болест. Попут сиде, само што муке дуже трају и не умире се брзо“, говорио је својевремено бард писане речи Богдан Тирнанић Тирке, новинар, публициста, културолог, есејиста, глумац и „професионални Београђанин“, звање на које је нарочито био поносан. Баш као и на чињеницу да је за живота био члан само двеју организација - „Атељеа 212“ и његове „Црвене звезде“.
- Био је највећи - недвосмислен је Емир Кустурица шокиран вешћу о Тиркетовој смрти. - Пре свега, био је убедљиво најписменији новинар у Србији! Човек чија синтакса може да постане образац највишег стандарда писања! Био је неко због чијег су се мишљења филмски радници тресли! Оно што нас је чинило компатибилнима с великим светом били су управо његови ставови и принципи - каже Кустурица.
- Опака болест му је уништила коштану срж, али није могла ни прићи тајни његове богом дане писмености. Уснио је пишући - кратко је одао почаст преминулом великану Матија Бећковић.
Редитеља Горана Марковића Тиркетова смрт вратила је у дане студентских демонстрација 1968. године и догађаје из којих су обојица поникли. - Био је најактивнији у побуни младих људи. До краја живота он није издао те идеале који су нас водили те давне 1968. Памтићу га и као једног од најбољих филмских критичара који ми је много помогао, и као пријатељ и као стручњак, и указао на неке ствари које треба да исправим. Али пре свега, Тиркета ће сви памтити као највећег ауторитета у политичком свету и чувара идеала.
Мало ко је познавао Тиркета боље од Моме Капора, његовог литерарног и кафанског сапутника и сабрата. - Тиркета сам знао још од времена када је због урођене плашљивости дрско улазио у Клуб књижевника и наручивао виски за шанком. Занимљиво, поред истог шанка, за истим столом провео је последње месеце свог живота пијући и даље вискије које му лекари више нису ни забрањивали јер је било касно. Последњи,а и први пут послао сам му разгледницу из Казабланке, на којој је била фотографија Риковог бара. Написао сам: „Шта би дао да си на мом месту?“ Тирке је проживео свој живот као да је на филму. У њима је неколико пута чак и играо. Радили смо много година у истим листовима, страна до стране. Познавао сам и многе од његових девојака, оне ће се појавити на сахрани с цвећем од кога би могла да се направи највећа београдска цвећара. Не верујем да је Тирке умро. Само је променио рубрику.
Слободан Рељић, главни уредник недељника НИН, каже да се Тирнанић каквог знамо подигао до тих висина у оном чувеном „дрим-тиму“ овог недељника који је био неприкосновен крајем седамдесетих и осамдесетих година. - Богдан Тирнанић свакако надилази сваке поједине новине, надилази и национална новинарства. Кад се све сабере и одузме, мислим да је Богдан Тирнанић највеће име српског и јужнословенског новинарства у последњем кварталу двадесетог века. Тирнанић је ту успоставио стандарде колумнистичког писања на које су се после мање-више успешно угледале стотине колега. Постављени критеријуму су били сувише високи да би могли да се лако копирају. Његов одлазак има и симболично значење: краја једне магије, краја једног новинарства које је,мислим, непоновљиво.
Љиљана Смајловић, доскорашња главна и одговорна уредница „Политике“, каже да су многи из њене генерације новинара постали то управо због људи какав је био Богдан Тирнанић. - Био је доказ да је човеков дух увек слободан, да добар новинар може да створи илузију, а понекад и оазу слободе за себе и за оне који га читају. И у ово, и у оно време.
Манојло Вукотић, први човек „Вечерњих новости“, листа чија је награда „ЈованХаџи-Костић“ међу ретким које је Тирнанић добио, подсећа како је преминули великан био: „Необична новинарска појава, особено драг, питак, модерне оријентације, али увек с обе ноге на тлу“.
Драган Николић, прослављени глумац и један од оних из зачараног кругаТирнанићевих пријатеља, потврдио је оно чега смо сви свесни: „Његовим одласком није изгубила само његова породица и бранша већ су изгубили Београд и цела Србија! - Упознали смо се на Академији када смо и почели да се дружимо. Обојица смо Београђани, Тирке је сишао с Бановог брда, а ја с Црвеног крста. Био је интелектуалац, шмекер и пасионирани хроничар Београда - сећа се Николић.
На крају, можда речи Душана Савића, бившег фудбалера „Црвене звезде“, најједноставније и најтачније описују ко је и шта је био Богдан Тирнанић и колика празнина остаје за њим: „Овом времену он једноставно није припадао. Проћи ће још много воде Савом и Дунавом док се не појави неки нови Тирке“.
Комеморација поводом смрти Богдана Тирнанића биће одржана сутра с почетком у 14сати у редакцији НИН-а, Цетињска 1, док ће опроштај од великана бити одржан на Новом гробљу у Београду у 16 сати и 30 минута.
М. Медениц и В. Миладиновић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.