Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Штампе нема у слободној продаји
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

22. 08. 2011.

Извор: Данас

Штампе нема у слободној продаји

Имер Мусхколај, извршни директор Асоцијације професионалних новинара Косова, говори за Данас


У Приштини се не може купити ниједан штампани медиј из Србије, иако се на киосцима може пронаћи и штампа из других земаља. Српске новине на Косову се могу наћи једино у Грачаници и по српским срединама, а стижу и у државне институције и међународне организације, али се не налазе у слободној продаји.

Што се тиче електронских медија, на кабловским системима на Косову може се једино гледати ТВ Б92 од телевизија из Србије - истиче за Данас Имер Мусхколај, извршни директор Асоцијације професионалних новинара Косова.

л Медијска јавност је критиковала предвиђено решење за српски канал на Косову у Закону о јавном емитовању који би требало да се усваја за неколико дана.

Какав је став ваше асоцијације и шта очекујете да ће бити са тим законом?

- Закон о јавном емитовању треба што пре да буде усвојен, али не онакав какав јесте, већ измењен, јер је неопходно регулисати ову област на Косову. Што се тиче српског канала, то је предвиђено по Ахтисаријевом плану у којем пише да Срби на Косову морају да имају ТВ канал на српском, али се не прецизира на који начин.

Став наше асоцијације, као и став српских новинара је да тај канал не би требало да буде као други канал Радио-телевизије Косово (РТК), већ посебан канал у оквиру јавног сервиса. РТК се, ипак, залаже да он буде као њихов други канал, али не само српски већ да буде за Србе и друге мањине.

Мислим да овакав закон неће проћи усвајање, као и да ће на ТВ канал за Србе бити одређен као посебан канал само на српском. Већ има доста притисака и од међународне јавности да то никако не прође процедуру усвајања, тако да очекујем да се неће гласати за такав закон.

Колико на Косову тренутно ради српских медија? Можете ли да упоредите српске са албанским медијима?


- Не знам тачан број српских медија на Косову, али има их и то највише радио станица. Слика српских и албанских медија је потпуно одвојена, у смислу да не постоји довољно сарадње између медија и новинара.

Колико су данас медији на Косову независни?

- Ситуација у којима се медији на Косову је апсурдна. У време УНМИК-а у новинарству је било више слободе изражавања и очекивали смо да ће по проглашењу независности бити другачије, али смо погрешили. Од прве владе Хашима Тачија до актуелне владе ситуација је иста. Сви међународни извештаји указују увелико на лоше стање медија и недовољну слободу изражавања. И то се наставља. Притиске највише врши влада, а најизраженији су притисци на јавни сервис пошто је најутицајнији на Косову.

Да ли су притисци на медије од како је почела криза на северу можда израженији?


- Интересантно је да од како је почела криза на северу да су медији били уједињени, али не због тога што је влада Косова преузела ту акцију, него због неког националног интереса. Већина је пружила подршку свему што се догодило. То је трајало првих неколико дана, а потом је неколико медија почело да види како заправо стоје ствари, па самим тим и да имају друго мишљење и дубље сагледају ситуацију.

Како оцењујете притиске на српске медије, односно да ли су они израженији у односу на оне према албанским медијима?


- Много већи су притисци на албанске медије, јер су утицајни. Међутим, и српске колеге имају сличне проблеме у вези са притисцима, али не толико, јер се Срби на Косову углавном информишу из медија из Србије.

Колико су чести случајеви претњи или пребијања новинара? Да ли је било можда и убистава?

- Два новинара убијена су пре шест-седам година, али последњих година се то није догађало. Реч је била о новинарима који су били повезани са политичким странкама и њихова убиства још нису расветљена. Претњи новинарима има свакодневно, а било је и случајева пребијања новинара. Међутим, нико од њих нема полицијску заштиту, као што имају неки новинари у Србији.

Какав је однос државних и приватних медија?

- Државни медији су само јавни сервис РТК који садржи један програм телевизије и две радио станице. Што се штампаних медија, сви су приватни. Неколико писаних медија, иначе, су „савезници“ владе и лично Тачија, и не обраћају пажњу на оно шта се заиста догађа него увек подржавају све што влада ради или не ради. Медији имају корист од тога због реклама јер је држава највећи послодавац. Надам се да ће ситуација бити промењена од следеће године.

Антрфиле : Власници медија повезани с владом

- Колико је транспарентно власништво у медијима и њихово финансирање?


- Познато је ко су власници медија, бар званично. Међутим, има много њих који у име људи из владе оснивају медије. Кад се знају власници, зна се онда и ко финансира медије. Неколико медија је у власништву домаћих компанија, док су власници осталих људи који су повезани са владом. Што се тиче финансирања кроз помоћ медијима из иностраних организација, то не постоји.

Највеће плате на јавном сервису

- Можете ли да оцените какав је материјални положај новинара на Косову?


- У главним медијима материјална ситуација новинара је боља него у Србији, а што се тиче осталих, они већ имају мало проблема. Највеће плате тренутно имају запослени на јавном сервису, који се у овом тренутку финансира из буџета, јер је прошле године укинута претплата. Финансирање јавног сервиса би требало, такође, што пре регулисати.

Бојан Цвејић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси