Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
16. 01. 2009.
Лихт црно
Чекајући фајронт Драгољуб Петровић
У Србији сваке три године укебају неког лекара или професора како прима мито, сваких пет година ухапсе, па пусте неког алавог политичара који краде, увек пред изборе похапсе некакву ђубретарску, клонферску и сличну „коза ностру“...
Није чешће, јер, кажу, нема доказа. Зато се свакомесечно поднесе прегршт тужби, махом приватних, против новинара и медија за разноразне клевете и увреде разноврсних егзотичних примерака флоре и фауне који обитавају у овдашњем трусном и друсном поднебљу. Доказа за то увек има - довољно је да отвориш новине, подвучеш спорни пасус флуоресцентним фломастером и ангажујеш „одвјетника“. Испадне напослетку да је сести и написати текст, поготово сатирични, у овој проклетој авлији опасније него навући најлон чарапу преко лица и опљачкати банку.
Најновији пример је фрапантан. Соња Лихт, једна изузетна особа самим тим што је председница Фонда за политичку изузетност, изјавила је да разматра покретање тужбе против Љубомира Живкова, колумнисте листа Време, јер је у свом „Ретровизору“ на ТВ Б92, редовној сатиричној рубрици у недељном дневнику, рекао да она обавља 11 функција. А она, изгледа, обавља пет. Да је којим случајем рекао да изузетна Соња обавља милион функција, могла би да покрене бар милион тужби, пошто, слутим, није била на часу кад су учили хиперболе и остале кривично кажњиве стилске фигуре.
Игром случаја (баш тако - „случаја“) знам како изгледа неком овдашњем општинском судији објашњавати шта значи метафора. У питању је посао кога би се прихватио једино Сизиф. Судија те гледа ко да причаш о асиметричном распореду цветића на кинеским вазама. Поготово је тешко уверити га да се ради о сатири. Ту те већ гледа ко да му објашњаваш филозофију Мендељејевог система. „Ми овде судимо по закону“ - рећи ће вам на крају, а то значи да можете почети да берете кожу на шиљак.
Зато и могу да замислим како би изгледало суђење по питању поменуте хиперболе. „Набројте нам све функције Соње Лихт и донесите доказе на следећем рочишту“- хладнокрвно ће вам скресати кадија свеже преплануо јер је пристигао са годишњег саветовања у Врњачкој Бањи.
Верујем да би се и лалинско-меланхолични Живков у једном тренутку изнервирао, притисак би му скочио на 180 са 120, схватио би да му је боље да окачи тастатуру с комплет монитором о клин, и задржи се у свом резервном послу - свирању тамбуре, где можеш да настрадаш једино уколико те погоди пиксла током спонтане кафанске туче нацврцаних бећара. Или, уколико свираш на прослави Фонда за политичку изузетност, па се неко од званица препозна у стиху: „Болујем ја, болујеш ти“. Те пресавије табак. „Оркестар је имао јасну намеру да све присутне прогласи болесницима“ - писаће у пресуди општинског суда.Није то први пут да Живкова схвате преозбиљно.
Тањуг је својевремено емитовао вест о резултатима истраживањима Института за европске студије (ИЗЕС), спроведено у Србији на узорку од шест милиона људи (сиц!), које је показало је да више од половине испитаника за најсрећније људе сматра особе које нису више међу живима... Прво место међу упокојеним срећницима заузео је кнез Лазар, а следе Слободан Милошевић, Никола Тесла, владика Николај Велимировић, Јован Дучић, Ћирило и Методије и Јосип Броз...“. Занимљива вест. Једино је проблем што је то било објављено у сатиричној колумни Живкова у листу Време, али то нигде не пише у оном тањуговском тикеру. Никоме наиме није било сумњиво што је ИЗЕС саопштио и следеће:“У одељку о живима, прва два места с истоветним бројем гласова (по три милиона) деле Милош Алигрудић из ДСС и Душан Петровић из ДС...)“
Стварност је у овој Страдији исувише невероватна да би ико схватио сатиру. О хиперболи и метафори да не говоримо... То вам је, сестро слатка, тек криминал.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.