Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
03. 08. 2011.
Листинг телефонских разговора без судске одлуке?
Сутра истичу консултације о правилнику који регулише контролу електронских комуникација
Након што је Министарство културе, информисања и информационог друштва израдило предлог правилника који регулише законску контролу електронских комуникација, заштитници основних људских права оценили су да може доћи до њиховог кршења и затражили да се поводом тог акта одржи јавна расправа.
Наиме, повереник за заштиту информација од јавног значаја и података о личности Родољуб Шабић оцењује да се правилником додатно заоштравају питања због којих је Уставном суду Србије поднет предлог за оцену уставности Закона о електронским комуникацијама, Закона о Војно-безбедносној агенцији и Закона о Војно-обавештајној агенцији.
– Оспорили смо уставност појединих одредби тих закона због тога што предвиђају могућност одступања од тајности средстава комуникације не само на основу судске одлуке него и без ње, када је таква могућност прописана законом, односно на захтев надлежног државног органа – објашњава Шабић.
Он упозорава на то да пресретање и задржавање података о електронским комуникацијама, односно листинг телефонских разговора, по предлогу овог правилника, практично службе безбедности могу обављати и без одлуке суда. Осим тога, и неке друге одредбе овог акта крше основна људска права, уносе несигурност и омогућавају произвољна тумачења.
Према Шабићевим речима, вишезначни термин „налог” а не одлука суда као основ за приступ такозваним задржаним подацима о електронском саобраћају олакшава држави приступ листинзима разговора.
– Могућност да неограничено, по сопственој процени, која не подлеже оцени суда, службе безбедности приступају подацима о томе ко с ким, када, којом врстом везе, с које локације комуницира, представља озбиљно одступање од Уставом загарантоване неповредивости писма и других средстава општења – истиче Шабић.
О спорном правилнику отворене су јавне консултације, у оквиру којих се у писаном, штампаном или електронском облику могу слати коментари на овај акт још данас и сутра, али Шабић захтева да се рок продужи да би се ниво јавне расправе подигао и да би што већи број јавних посленика био упознат с оним што у њему пише. Јер, предложени акт уводи и неке нове термине, као што су „тајни надзор локације корисника” и „посебно заштићени корисници”, а за то, како тврди Шабић, не постоји правни основ у Закону о електронским комуникацијама.
Посебно је, указује повереник, спорна одредба о тајном надзору локације корисника без обзира на то да ли он учествује у комуникацији јер је реч о обради података о личности, која је материја закона а не неког подзаконског акта.
– Утврђивање локације корисника у појединим ситуацијама, наравно, може бити корисно, не само из разлога истраге, вођења кривичног поступка или због заштите интереса националне безбедности већ и из разлога заштите живота, као што је то у случају нестанка лица услед елементарних непогода, али то се не може уредити овим правилником. Осим тога, није јасно ко су „посебно заштићени корисници” јер је реч о особама чију листу утврђује БИА у сарадњи с министарствима унутрашњих послова и одбране, али Закон о електронским комуникацијама не спомиње ову категорију грађана – изричит је Шабић.
По његовој оцени, предложени правилник прелази границе које се односе на приватност грађана а које су одређене Уставом Србије, додајући да управо због сумње да су отишле предалеко по овом питању многе европске држава преиспитују своје одлуке које су подразумевале интензивније задирање у приватност грађана.
Антрфиле : Новинарска удружења: Јавна расправа пре усвајања правилника
Удружење новинара Србије затражило је јуче од Министарства културе, информисања и информационог друштва да организује јавну расправу пре усвајања правилника о техничким захтевима за уређаје и програмску подршку за законито пресретање, односно задржавање података о електронским комуникацијама.
У саопштењу, УНС подсећа на то да је реч о акту који „додатно проширује овлашћења безбедносних служби у контроли комуникација грађана, чак и у односу на неуставни Закон о електронским комуникацијама усвојен прошлог лета”.
Право тајних служби да контролишу комуникацију грађана без судске дозволе обесмишљава право новинара на заштиту тајности извора, указује УНС.
И Независно удружење новинара Србије подржало је јуче захтев повереника Родољуба Шабића да Министарство културе, информисања и информационог друштва продужи рок за јавне консултације о предлогу правилника о техничким захтевима за уређаје и програмску подршку за законито пресретање, односно задржавање података о електронским комуникацијама.
НУНС дели и забринутост повереника за информације и заштиту података о личности због могућности да се овим прописом омогући да „практично неограничено, по сопственој процени која не подлеже оцени суда, службе безбедности приступају подацима о томе ко с ким комуницира, када, у којем временском периоду, којом врстом везе, као и подацима о томе с које локације комуницира”.
Таква правна решења представљају озбиљно одступање од уставне гаранције неповредивости писама и других видова комуникације, сматра НУНС.
Важна улога оператера
У предлогу правилника који регулише законску контролу електронских комуникација одређене су обавезе лица која обављају делатност електронских комуникације, тачније оператера, у погледу обезбеђивања одговарајућих уређаја и програмске подршке за законито пресретање и задржавање података.
Тако је оператер дужан да о свом трошку обезбеди, унапреди и одржава уређај и програмску подршку који омогућавају овај посао. Иначе, законско пресретање електронских комуникација обухвата тајни надзор садржаја комуникација, података о саобраћају, локације корисника и међународних комуникационих веза.
Љ. Малешевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.