Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
01. 08. 2011.
Клевета и увреда само у парничном поступку
Измене и допуне Кривичног законика
Уколико све буде ишло по обећаном редоследу, већ у октобру посланици Скупштине Србије требало би да усвоје измене Кривичног законика.
Међу новинама које ће донети будући законски акт је и брисање клевета и увреда па ће се за њих моћи повести једино парнични посутпак. Колико то значи најбоље знају новинари, који су протеклих неколико година скупо платили законску одредбу по којој је свако могао да их тужи за увреду и клевету и лако добије поступак а они плате велику казну.
Наиме, по актуелном ЗКП-а из 2006. године за “обичну” увреду предвиђена је казна између 40.000 и 200.000, а за оне изречене у медијима или на јавном скупу – између 100.000 и 450.000 динара.
Предвиђена казна за клевету је између 100.000 и 400.000 динара, а ако је проузроковала нарочито тешке последице, казна је чак између пола милиона и милион динара.
Брисање клевете и увреде из Законика важно је за новинаре и медије који су изложени честим тужбама које угрожавају њихов опстанак јер их свако тужи за све и свашта, па чак и онда када су само пуки “преносачи” туђих изјава.
Новинарска удружења сложна су у оцени да декриминализација увреде и клетве, између осталог, растерећује новинара јер више неће страховати од строгих казни које угрожавају њихово радно место, али и опстанак листа за који пишу.
Осим тога, то је и од изузетног значаја за развој грађанског права и слобода јер су новинари последњих година изложени правој епидемији тужби и високих новчаних казни иако у ономе што се квалификује као клевета или увреда нису изнели свој став.
Новинарска удружења подсећају на то да се досадашња петогодишња пракса у примени Кривичног законика углавном обијала о главу новинарима и медијима чак и када су само преносили званична саопштења органа власти и изјаве државних функционера који заштићени имунитетом и за своје речи нису сносили никакву одговорност.
Осим тога, званични државни органи нису накнадно издавали саопштења када се показало да нешто што су тврдили није тачно па су и тиме оставили новинаре и медије појединцима да их туже ни криве ни дужне.
Појединцима је, с друге стране, било много једноставније и сигурније да туже новинаре и медијске куће него да се гањају с државним функционерима који су износили ставове или издавали саопштења која су у себи имала елемената клевете и увреде.
Према објашњењу председника радне групе за измену и допуну Кривичног законика и државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена, уколико брисање увреде и клевете прође онако како се сада предлаже, сви који желе да доказују да су оклеветани и увређени и да због тога трпе штету мораће да се заштите у парничном поступку.
Члан ове радне групе др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду, пак, сматра да о оваком предлогу још треба размислити јер клевету и увреду има већина законодавстава европских држава. Он истиче да највећи број држава у Европи, и то оних чија су законодавства нама узор, као на пример Немачка, имају кривично дело клевете па је чак за најтежи облик прописана и казна затвора.
– Клевету су као кривично дело једино укинуле релативно младе државе у Европи, попут Молдавије, Грузије, Босне и Херцеговине, а недавно и Црне Горе. Интересантан је пример Хрватске која је пре неколико година, такође под утицајем неких европских савета, укинула клевету, али је након негативних искустава у пракси поново увела ово дело, само под другим називом, срамоћење. Иначе, није спорно да треба изнаћи одређене начине да новинари не одговарају кривично када само преносе изјаве других – објаснио је професор Шкулић.
Љ. Малешевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.