Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
29. 07. 2011.
Власт покушава да задржи контролу над медијима
Медијска удружења у овом тренутку брине могућност да Влада, према врло поузданим информацијама, има намеру да усвоји потпуно нови текст медијске стратегије у односу на Нацрт који су саставили представници професионалних удружења, са тежњом да задржи већ постојеће механизме утицаја државе, односно власти и неких интересних лоби група на медије, истиче за Данас Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС).
Према његовим речима, то практично значи дезавуисање основних поставки из постојећег Нацрта медијске стратегије, као што су повлачење државе из власништва у медијима, наставак приватизације, транспарентност власништва, контрола недозвољене концентрације, финансирање јавног интереса уместо субвенција.
- Имате ли званичне информације од надлежног министарства о томе шта се дешава тренутно са медијском стратегијом?
- То је и за нас непознаница, јер од 15. јула када је завршена јавна расправа немамо никакву званичну информацију. Упутили смо писма ресорном министру, председнику Владе и председнику државе тражећи састанак на коме бисмо разговарали о даљим корацима у доношењу стратегије, али нисмо добили никакав одговор. Да будем искрен, плаши нас ова тишина. На другој страни, представници ЕУ брзо су реаговали и у непосредним разговорима исказали подршку нашем ставу да се не могу мењати кључна опредељења стратегије без консултација са представницима удружења новинара и медијске индустрије.
- Да ли ће удружења и асоцијације које су чиниле радну групу бити консултоване у вези са коначним текстом?
- То је и наш једини захтев у овом тренутку. Међутим, немамо никакав одговор ни од министра Предрага Марковића, ни од премијера Цветковића, ни од председника Тадића, тако да нисам сигуран да ћемо бити консултовани о евентуалним изменама или новом тексту. Уколико до тога не дође, плашим се да бисмо могли да имамо даљи раст непосредног утицаја државе на медије и уређивачку политику, али и економски крах медија који нису под неким видом контроле.
- У раду на изради Нацрта учествовали су и представници државе и за њих ништа није било спорно у предложеном тексту. Има ли сада разлога за страх?
- Бојим се да има, јер су до нас стигле незваничне информације да је након за власт неочекиваног упозорења из Брисела да и медијска стратегија представља једну од ставки на основу које ће бити донета одлука у кандидатури, Влада била прилично затечена. Са једне стране, у рукама имају документ који потпуно развлашћује државу у медијској сфери, а са друге готово да нема простора за битније мењање документа у легалној процедури будући да је цео процес доведен до самог краја.
- Шта очекујете од медијске стратегије ако се оствари сценарио који предвиђате?
- И даље се, ипак, надамо да ће Влада прихватити сугестије које долазе и од представника европских институција и да ће прихватити текст медијске стратегије који су сачинили представници свих релевантних удружења. Уколико до тога не дође, користећи „различита европска искуства“ покушаће да задовољи захтеве ЕУ, али и да сачува постојећи утицај на медије. Илустроваћу на примеру Танјуга. Иако на тржишту постоје већ агенције које пружају исте услуге, Влада издваја на стотине милиона динара годишње за Танјуг и тако практично гаси Бету и Фонет. Слична ће бити и ситуација са регионалним и локалним медијима. Опстаће само они које финансира локална самоуправа. Остали медији, због неравноправног положаја на тржишту, угасиће се пре или касније.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.