Вести
13. 07. 2011.
Релевантна удружења, синдикат и медијска стратегија
Усудити се, у томе је тајна револуције - записао је својевремено француски песник. О револуцији, можда, неком другом приликом.
Овог пута о медијској стратегији чији је предлог припремила радна група Министарства културе и информисања, формирана од чланова које су именовали Министарство и представници шест медијских асоцијација и удружења - Асоцијација медија, Локал прес, АНЕМ, УНС, НУНС и НДВ.
Текст који је, усуђујем се да приметим, непотребан.
Нацртом стратегије развоја система јавног информисања у Србији до 2016. године предвиђено је да се држава у року од 18 месеци повуче из државних медија. У расправи која је претходних дана вођена у Крагујевцу, Новом Пазару, Новом Саду, Нишу, Београду и Чачку, у којој је учествовало око 120 људи, чак 90 одсто примедби односи се на приватизацију регионалних и локалних телевизија.
Експерт Европске комисије Сандра Пашић Хрватин, која је пратила расправу, указала је на то да нема европског модела, има само европских стандарда и њих се треба држати, али и да свака власт преузима одговорност за поштовање специфичности свог друштва.
Повлачење државе из власништва у медијима је легитимна одлука, али процес приватизације мора разматрати и проблем социјалне сигурности и потребе локалних заједница које, такође, имају право на локалне самоуправе.Акционим планом за спровођење стратегије предвиђено је да се девет закона укине или поново напише. За то је потребна сагласност у држави и подршка политичких партија, рекла је Хрватин и упозорила да у понуђеном плану недостају закони који се односе на транспарентност власништва и концентрацију капитала у медијима.
И управо на те недостатке указивао је у расправи Синдикат новинара Србије, чији званичан захтев да учествује у изради овог документа није прихваћен. Накнадно објашњење било је - није релевантан.
Став новинарског синдиката је да се не може писати озбиљна стратегија без анализе стања у медијима и објављивања резултата приватизације. А они су катастрофални: угашени медији, поништене приватизације, неисплаћене плате, судски спорови који због стечајних поступака неће моћи да се наплате, доприноси уплаћени само на део зараде, неплаћени прековремени рад, забрана синдикалног организовања...
Понуђени документ не бави се статусом запослених и њиховим тешким полажајем. Став радне групе је да се мора обезбедити независност медија у остваривању јавног интереса. Како то замишљају представници шест „релевантних“ удружења и асоцијација? Да ли, збиља, верују да је то могуће са обесправљеним, осиромашеним, пониженим, уплашеним и ућутканим новинарима?
Запосленима у медијима не треба медијска стратегија, већ закони и колективни уговори - грански и код послодавца. Колективни уговор најбоље штити радна и професионална права. У Србији нема гранског колективног уговора, нема ни дијалога између послодавачких и синдикалних организација јер га опструишу угледна новинарска имена распоређена у шест „релевантних“ удружења и асоцијација.
У медијима чији су челници деценијски декларативни борци за слободу професије - нема синдиката, из чега следи закључак да је колегама толико добро да једини у Србији не користе законско право на синдикално организовање и ангажовање. Истина је, међутим, да је страх од отказа главни разлог непостојања синдиката у приватним медијима.
Проблеми на српској медијској сцени, много јасније од домаћих експерата, виде колеге из Европске федерације новинара. Извршни комитет ЕФЈ прихватио је позив новинарског синдиката да Србија буде домаћин Годишње скупштине ЕФЈ. На скупу одржаном од 15. до 17. јуна у Београду, чијем отварању је присуствовао и председник Србије Борис Тадић, председник ЕФЈ Арне Кенинг предочио је да трећи пут за три године долази у Србију, а да је положај запослених у медијима све тежи.У земљама Европске уније не доносе се медијске стратегије, већ медијски закони.
Два кључна закона, о транспарентности власништва у медијима и концентрацији нису нашла место међу 18 рубрика о планираној активности Акционог плана за спровођење стратегије. Управо на доношењу та два закона инсистирано је у прошлогодишњој расправи о Медијској студији коју су понудили европски експерти, али од које се одустало - због бојкота Асоцијације медија.
Нацрт медијске стратегије, у чијем писању су учествовали и представници поменуте асоцијације, а који су, истовремено, и угледни чланови још неких „релевантних“ удружења, усаглашен је, с поносом је констатовала радна група - интереси ће бити заштићени. Чији? На запослене се нису ни осврнули.
Хоће ли Министарство културе бити само пуки оглашивач текстова из јавне расправе или ће се УСУДИТИ да се супротстави захтевима оних који су се прогласили власницима приче о слободи медија и постали препрека бољем положају медијских радника? УСУДИТИ се, данас значи вратити достојанство и углед професији. У противном, уместо „контролора друштва“ имаћемо извршиоце у служби крупног капитала и политике.
Драгана Чабаркапа
председница Синдиката новинара Србије
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.