Вести
08. 07. 2011.
Шабић кажњава државу
Новчане казне због недавања информација од јавног значаја за министарства финансија, пољопривреде, Државно веће тужилаца...
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, изрекао је за годину дана 20 казни од по 180.000 динара и 44 казне од по 20.000 динара органима власти због неизвршавања налога повереника да доставе тражене информације.
– Међу њима су и Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, Министарство финансија, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Државно веће тужилаца, јавни сервис РТС, групе јавних предузећа – Електропривреда Србије, Србијагас, Железнице Србије... – каже Родољуб Шабић за „Политику”.
Неке од ових институција, попут Министарства животне средине и Министарства финансија – Управе за спречавање прања новца, ни после изречене прве новчане казне нису омогућиле приступ информација поверенику, па су кажњене износима од 180.000 динара. У овој групи нашли су се и ЈП Железнице Србије, ЈП Србијагас, Виши суд у Београду, Телеком Србија, ЈП Електропривреда Србије, Републички завод за статистику, Народна банка Србије, Директорат за цивилно ваздухопловство, ЗОО врт Палић, КПЗ Сремска Митровица...
– Повереник у поступку извршења може изрећи две, односно више казни али њихов укупни износ не може прећи 200.000 динара и тиме су његова овлашћења исцрпљена – каже Шабић.
Он објашњава да је, као повереник, овлашћен да изрекне само казне органу власти, правном лицу, а не и одговорним физичким лицима, иако је непоступање по одлуци повереника законом кажњив прекршај.
Казне физичким лицима могу бити изречене у прекршајном поступку за чије покретање је овлашћено Министарство за државну управу. Новац од казни се, по речима нашег саговорника, не уплаћује у буџет повереника па зато и нема прецизну евиденцију.
Према нешто раније добијеним подацима од Управе за трезор Министарства финансија, објашњава Шабић, укупан износ наплаћених казни по налозима повереника је 2.325.900 динара.
Како објашњава наш саговорник, донето је 103 закључка о дозволи извршења решења, а у 78 случајева некад пре а некад тек после изрицања казне, орган власти је поступио по налогу.
– У преосталим случајевима, по закону, влада би применом принудних мера требало да обезбеди извршење, али ни у једном од таквих случајева влада још није предузела никакву принудну меру – истиче Родољуб Шабић.
Од поменутих институција најчешће су тражене информације о располагању јавним новцем и јавним ресурсима, разним облицима буџетских расхода, или јавним набавкама.
– Подаци који настају у раду и у вези са радом органа власти нису власништво тих органа, они су унапред плаћени новцем пореских обвезника, грађана и грађани имају право да их знају. То право је претпоставка за остваривање низа других права а и за демократску контролу власти и ефикаснију борбу против корупције – напомиње Шабић.
Д. Ивановић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.