Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
01. 07. 2011.
Везивање руку
Последњих неколико дана медији су скоро па у центру пажње јавности у Србији. У време док траје јавна расправа о Нацрту медијске стратегије, чије се доношење већ дуго очекује, свакодневно се неко „оглашава“ различитим поводима у вези с медијима и новинарима. Представљају се истраживања, раде анализе, организују округли столови и скупови... Једном речју, свако се осећа позван да нешто каже.
С једне стране, позитивно је што се све више актера укључује у дебату о проблемима на медијској сцени, што значи да је у интересу многих да се доста ствари што пре разреши. Међутим, на неки начин се тако и збуњује јавност у земљи. Јер, што би наш народ рекао, „много бабица, килаво дете“.
Председник Тадић рекао је да је „новинарство значајно у изградњи слободног друштва и демократије, а посебно истраживачко новинарство које открива скривене проблеме, проблеме за које држава не може да пронађе адекватан одговор“.
Према његовој оцени, новинари и медији требало би да буду контролори, али и партнери власти. Партнери власти медији данас свакако јесу, док је улога контроле, нажалост, у последње време занемарена.
Анализе о политичком плурализму показују да се највише простора у дневној штампи, недељницима, али и на јавном сервису посвећује управо представницима владајућих партија. Како се чак истиче, „телевизијски говор централног Дневника РТС првенствено је говор власти“.
Указано је, исто тако, и да су представници власти троструко фаворизовани у односу на друге социјалне позиције. Можда су налази ове анализе и логични ако узмемо у обзир да је у једном другом истраживању сваки четврти новинар одговорио да највећи притисак на медије врше управо представници партија из владајуће коалиције.
Имајући у виду тежак положај новинара као појединаца, али и проблеме у пословању медијских кућа, могло би се рећи да је у овом тренутку много „исплативија“ улога партнера власти. Медијски радници у страху од губитка посла немају много простора да истражују, критикују и указују у већој мери на актуелне проблеме у друштву, па је улога контроле власти све мања и мања.
Представници власти, упркос свему, причају да медији треба да буду независни и да им треба помоћи како би се ишчупали из кризе. Лепо је то чути уколико се не тражи ништа заузврат. Новинарима би можда најбоља помоћ и подршка била да власт престане да се меша у њихов посао. Тако би се постигла она изворна улога медија и остварила Тадићева жеља да буду ипак у контроли власти.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.