Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
27. 06. 2011.
Приватизација камен спотицања
Предвиђено повлачење државног удела из информативних кућа и постојање само два јавна сервиса – Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине
Уколико Влада наредног месеца усвоји Нацрт медијске стратегије, све медијске куће у Србији осим Радио-телевизије Србије и Радио телевизије-Војводине мораће у периоду од 18 месеци да буду приватизоване.
Нацртом медијске стратегије који је у име Министарства културе урадила посебна радна група предвиђено је повлачење државног удела из информативних кућа и постојање само два јавна сервиса, а није остављен простор за постојање регионалних. Управо ове одредбе нацрта изазвале су најбучнију полемику на јавној расправи која је минулог петка одржана у Нишу.
Представници медија из Ниша, Алексинца, Врања, Пирота и осталих места у овом делу Србије углавном су истицали да стратегија мора да остави простор за формирање регионалних сервиса, уз објашњење да само два јавна сервиса не могу да адекватно пропрате збивања у свим регионима у Србији.
Уз подсећање да је од 2002. године, када је уведена законска обавеза да медији буду приватизовани, у Србији без посла остало 1.000 новинара а стотинак медијских кућа је угашено, чуле су се и оцене да би даља приватизација била погубна за српску медијску сцену. Главни уредник Нишке телевизије Драган Миљковић истакао је да они који буду одлучивали о статусу ове телевизије морају да узму у обзир да је 35.000 Нишлија потписало петицију да НТВ опстане као регионални јавни сервис.
„Јасно нам је да је главна кочница идеје о формирању регионалних јавних сервиса новац за њихово финансирање. Имамо неколико предлога како би се средства обезбедила, али сматрамо да је најбоље да се законом установи обавеза града да из буџета издваја одређени износ за регионални јавни сервис. Све друго, као што је рецимо установљавање претплате за регионалне јавне сервисе, овде на сиромашном југу било би неизводљиво“, нагласио је.
Уредница ТВ Крагујевац Верица Крагус запитала се због чега се заговара тотална приватизација медија када се зна какве су последице досадашње приватизације медијских кућа у Србији.
„Пракса је показала да не постоји ниједан приватизовани медиј у коме се инсистира на јавном интересу“, изјавила је.Идеју о постојању регионалних јавних сервиса подржали су и представници локалне власти у Нишу.
Председник градске општине Медијана Драгослав Ћирковић истакао је да креатори медијске стратегије морају да испоштују жељу грађана Ниша да имају телевизију на којој ће моћи да се информишу о свим збивањима у свом граду.
Председница Удружења новинара Ниша Драгана Коцић изјавила је да је велико питање колико ће медијска стратегија моћи да буде реализована, с обзиром на објективне околности на српској медијској сцени.
„Добро је што се инсистира на повлачењу државе из медија да би се остварило објективно информисање. Међутим, моје дугогодишње искуство говори да ће се на тај начин створити простор да се медијима баве неки људи којима то није посао. Увек постоји могућност да они који имају новац искористе то што ће медији бити остављени на цедилу после повлачења државе да покушају да кроз медије пласирају нека своја виђења и интересе“, истакла је.
Слободан Кремењак, адвокат АНЕМ-а и члан радне групе која је писала Нацрт медијске стратегије, истакао је да у нашој земљи не постоје услови за постојање великог броја регионалних јавних сервиса. Адвокат Данило Николић истакао је да стратегија поставља темеље другачијег новинарства у Србији.
„Циљ нам је да заживи слобода медија као чувара демократије кроз доношење нових закона и подзаконских аката. Да би се сачувала независност медија, предвиђено је да се држава у року од 18 месеци повуче из власништва свих новина и телевизија. Међутим, свесни да је све теже наћи место под економским сунцем, предложили смо и мере које држава треба да предузме ради опстанка медија“, рекао је.
На јавној расправи је такође истакнуто да се стратегија односи на развој медија до 2016. година. Оно што је новина у овој стратегији а што ниједан закон до сада код нас није предвидео, јесте предлог да у случају да се медији не приватизују у року од 18 месеци, њихове акције пређу у државно власништво и деле се свим грађанима. Предвиђа се, такође, дефинисање јавног интереса и државно финансирање медија само кроз пројекте и само за остваривање јавног интереса, а основни извор финансирања остала би и даље претплата.
Нацртом стратегије се инсистира на јавности власништва па ће, уколико овај документ буде усвојен, сваки медиј морати да јавно објави ко су му власници, ко су најзначајнији финансијери и колико пара добија од државе кроз разне пројекте.
Антрфиле : Новинара нигде
По мишљењу Драгане Чабаркапа, председнице Синдиката новинара Србије, основни недостатак предложене медијске стратегије је то што се она не бави статусом запослених.
„Медијска стратегија мора да се позабави дијалогом између запослених и послодаваца, иначе је све остало унапред осуђено на неуспех. Мора да буде донет грански колективни уговор, јер само он може да заштити професионална и радна права запослених. Послодавци сада не желе да разговарају са запосленима и тиме крше европске стандарде“, изјавила је и додала да стратегија мора да предвиди и формирање фонда из ког ће добијати помоћ новинари који противзаконито добију отказ.
Биљана Љубисављевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.