Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
24. 06. 2011.
Владајуће странке врше притисак на медије
Истраживање „Професија на раскршћу - новинарство на прагу информационог друштва“
Београд - Највећи притисак на медије врше политичке странке владајуће коалиције, сматра сваки четврти новинар у Србији, а потом и власници крупног капитала, представници локалне власти и власници приватних медија, показује истраживање „Професија на раскршћу - новинарство на прагу информационог друштва“.
Резултати истраживања, које је спровео истраживачки тим Центра за медије и медијска истраживања Факултета политичких наука од јула 2010. до јуна ове године, указују да више од 11 одсто испитаника сматра да притисак на медије врше оглашивачи, док по мање од пет одсто тврди да су то Влада, странке опозиције и ПР агенције.
Сваки други испитани новинар као најчешће облике притиска на медије навео је недефинисане критеријуме за помоћ медијима из страних фондова и инспекције и контроле државних органа, док 14 одсто истиче и ометање дистрибуције медијског садржаја, а сваки десети утицај на кадровску политику.
Међу облицима притисака наводе се и корумпирање новинара, ускраћивање куповине рекламног простора, као и ускраћивање информација.
Више од 22 одсто новинара сматра да су највећи проблеми медија у Србији неквалитетно новинарство, доминација сензационализма и таблоидног новинарства, а око 20 одсто одговорило је да је то јак политички притисак и одсуство медијске аутономије.
Највећи проблеми новинарске професије у Србији су слабе плате, низак степен професионализма, пре свега недовољно поштовање новинарске етике, али и низак друштвени углед и статус професије.
Према резултатима истраживања, две трећине новинара мисли да је новинарима у Србији потребно значајно додатно образовање, око 13 одсто да новинари углавном имају одговарајућа професионална знања, али не и технолошка, док исто толико њих тврди да новинари углавном имају одговарајућа технолошка, али не и професионална знања.
Већина новинара, односно око 70 одсто њих, како тврде, раде 40 и више сати недељно, а више од 21 одсто на послу проводи мање од 40 сати током седмице.
Сваког месеца уредно прима надокнаду за свој рад више од 60 одсто новинара, сваки четврти добија плату са закашњењем, док више од шест одсто плату није примило последњих неколико месеци.
Више од 23 одсто испитаних новинара рекло је да има плату већу од 50.000 динара, сваки пети до 25.000, скоро 13 одсто до 30.000, а око 37 одсто између 30.000 и 50.000 динара.
На питање да ли сте члан неког синдиката, сваки трећи одговорио је да није, две трећине новинара дало је потврдан одговор, а већина од скоро 90 одсто подржава потписивање гранског колективног уговора за медијске раднике.
Према одговорима власника медија, у скоро 53 одсто медијских кућа постоје синдикалне организације.
Ово истраживање урађено је оквиру Регионалног програма подршке истраживањима на Западном Балкану, уз подршку швајцарске Агенција за развој и сарадњу. Анкетно истраживање обављено на узорку од 260 новинара и уредника, док је други део рађен на узорку од 51 власника и директора медија.
У другој фази обављени су групни интервјуи са 30 новинара.
Антрфиле: Највише прихода од оглашавања
Резултати истраживања показали су да је више од 30 одсто извора финансирања медија од прихода од оглашавања, око 30 одсто од самосталних прихода, скоро 20 одсто из буџета, док око 18 одсто долази од донација.
Б. Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.