Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Пет националних фреквенција у рукама три бизнисмена
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

24. 06. 2011.

Извор: Блиц

Пет националних фреквенција у рукама три бизнисмена

Највећи приватни ТВ магнати у Србији Жељко Митровић, Минос Кирјаку и Предраг Ранковић

Ако изузмемо државну телевизију РТС, српски телевизијски етар је у већинском власништву три човека - Жељка Митровића, власника „Пинка“ и незваничног власника ТВ „Авале“, Миноса Кирјакуа, званичног власника „Прве“ и незваничног власника РТВ Б92, и Предрага Ранковића Пецонија, бизнисмена чије је пословно царство - у којем се нашла и дечја „Хепи телевизија“ - толико да га називају једним од најбогатијих људи источне Европе.

До пре само годину дана, јавни сервис РТС, на чијем је челу Александар Тијанић, и комерцијална РТВ „Пинк“, чији је власник Жељко Митровић, били су неприкосновени владари рејтинга на медијском небу у Србији.

У медијску утакмицу недавно се укључила и Телевизија „Прва“, у власништву грчког бизнисмена Миноса Кирјакуа. Ове три телевизије дословно се из дана у дан такмиче за лидерско место.

Уз поменутих пет телевизија, које се могу видети на читавом простору Србије, ту је још једино Телевизија „Хепи“ Предрага Ранковића Пецонија.

Пецони се у званичним документима нигде не помиње. У регистру се као власници ове телевизије воде предузећа „Канал-1“ и „Идеограм“, а власник „Канала-1“ је управо ово друго предузеће, којем се као власник наводи Петар Ранковић. И ова два предузећа регистрована су на истој адреси у Земуну као и друга предузећа за која се наводи да су у власништву Пецонија.

За вредност тих телевизија и њихових програма један од кључних елемената је рејтинг.

Систем рејтинга у Србији темељи се на истраживању куће „АГБ Нилсен“, и једино њихове резултате прихватају маркетиншке агенције у земљи. На бази испитивања 3.000 гледалаца који у кућама имају инсталиран такозвани пиплметар прави се статистичка анализа гледаности на свим телевизијама буквално из минута у минут.

Тренутно главни играчи на медијском небу јесу РТС, „Пинк“ и „Прва“.

Велики јавни сервис РТС има значајан прилив средстава сваке године од претплате. РТС такође поседује највећи број зграда, највећу архиву која је великим делом наслеђена из периода бивше Југославије, Радио-телевизије Београд.

Најпопуларније домаће серије, драме и филмови у протеклих 50 година рађени су за потребе ове телевизије - од легендарних серија „Отписани“, преко „Грлом у Јагоде“, до „Бољег живота“ а неке серије прерасле су у култ попут „Невена“, „На слово, на слово“, „Позориште у кући“, „Камионџије“, „Мој рођак са села“.

Данданас програм РТС најгледанији је у периоду када се емитује „ТВ слагалица“, „Дневник“ и домаћа серија.

Митровићева Телевизија „Пинк“ има комерцијалну шему, у којој доминирају риалити програми попут „Великог брата“, „Фарме“ и „Двора“, али и музички шоупрограми „Гранд продукције“. Неколико серија из архиве ТВ „Пинк“ имало је велику популарност попут „Љубав навика паника“, „Мјешовити брак“ и „Сва та равница“.

Телевизија „Прва“ пре годину дана преузела је канал од ТВ „Фокс“ и потпуно га преобликовала. Директор Дејан Јоцић у име Миноса Кирјакуа поставио је нову програмску шему с неколико успешних турских ТВ новела попут „1001 ноћ“, „Кад лишће пада“ и „Гумуш“ као носиоцима гледаности у такозваном прајм тајму (главни вечерњи термин) и озбиљно се прикључио најгледанијима.

РТС - 650.000 наслова у архиви

Медијски јавни сервис Србије представљају два земаљска ТВ канала и један експериментални, „РТС дигитал“. У склопу система су сателитски програм РТС и четири радијска канала, као и разграната мрежа дописништва у читавој Србији, интернет портал и музичка продукција ПГП.

У оквиру музичке продукције постоје четири оркестра и три хора, продукција носача звука, издавачка и галеријска делатност. Радио-телевизија Србије данас запошљава 3.226 радника.

У архиви и документацији РТС постоји 120 хиљада сати материјала, односно око 650.000 наслова. Радио-архива и фонотека поседују око 2.250.000 снимака, односно 150.000 носача звука. ПГП РТС фонотека има више од 11.500 фонограма са извођачима класичне, поп, рок, џез, изворне, народне и дечје музике.

Штета од бомбардовања РТС-а процењена је на 408 милиона долара. РТС није добила одштету за 19 уништених предајника из основне мреже и за уништену зграду у Абердаревој улици у Београду.

Целокупна имовина РТС, према последњим билансним подацима, износи 13,6 милијарди динара. На челу ове медијске куће је Александар Тијанић, коме је ово други мандат на месту директора, на које га је поставио Управни одбор РТС.

На питање какви су планови РТС за следећу годину, Тијанић каже:

- Укратко, дигитализација и шест нових емисија. До 2013. године требало би да буде готов процес дигитализације, што нам је приоритет у инвестицијама.Процес смо започели још пре две године са експерименталним каналом „РТС дигитал“ - додаје Тијанић.

Митровић власник или сувласник осам компанија

Митровићева „Пинк медија група“ је, како кажу, највећа приватна медијска група у југоисточној Европи са седиштем у Београду. ПМГ има пословне системе у Србији, БИХ, Црној Гори, Македонији и Словенији.

У свом саставу ПМГ има седам индивидуалних засебних компанија. Међу њима је фирма „ПФИ студији“ са седиштем у Шимановцима, који пружају комплетну услугу филмским и ТВ продукцијама из земље и света. На локацији од 12 хектара налази се филмски град са осам великих филмских студија, управном зградом и пратећим зградама, фундуси, техника, апартмани за глумце и екипу итд.

У ПФИ студијима урађено је неколико копродукција. У оквиру „Пинк групе“ је пет земаљских канала - ТВ „Пинк“, ТВ „Пинк БХ“, ТВ „Пинк М“ (Црна Гора), ТВ „Пинк Сло“ (Словенија) и ТВ „Пинк Македонија“ (Македонија).

ТВ „Пинк“ емитује програме преко сателита са два своја бренда „Пинк плус“ и „Пинк екстра“, програм је могуће видети у Азији, Аустралији, Европи и Северној Америци. Преко „Тотал ТВ“ пакета могуће је гледати и 12 „Пинкових“ кабловских канала. У саставу групе су и Радио „Пинк“, „Медија систем“, који се бави графичким дизајном и анимацијом, „Сити рекордс”, који има око пет хиљада фонограма у својој фонотеци, као и највећа фабрика за производњу ЦД и ДВД у Србији - „Пинк дигитал систем“. Осма компанија је „Аир Пинк“.

РТВ „Пинк“ је 31. маја 2011. имала 689 запослених. Митровић каже да је успех његове медијске империје у томе што је „флексибилна“:

- Тешко се урушавају системи чија је платформа подигнута на више стубова. Па чак и у кризним временима успевамо да изнађемо механизме како да такве ситуације претворимо у бенефит. Дефицит који је настао због светске кризе од 20 до 30 одсто решили смо повећањем гледаности наше телевизије управо за толики проценат.

И осталим државама у региону где имамо своје ТВ јединице иста је ситуација. Имали смо једну заиста тешку годину. Сигуран сам да ће следећа бити много боља. Врло смо еластични и брзо се прилагођавамо тржишним законима. Инвестиције које планирамо за следећи период везане су за дигитализацију, која нас очекује 2014. године - рекао нам је Жељко Митровић.

ПРВА ТВ

Власничка структура промењена је у јануару 2010, када је ТВ „Фокс“ продала своје акције у Србији компанији „Антена груп“. Иначе ТВ „Антена“ постоји у Грчкој од 31. децембра 1989. и део је „Антена групе” у власништву Миноса Кирјакуа.

Кирјаку је у Грчкој познат као један од најмоћнијих људи у свету шоу-бизниса који у оквиру свог медијског царства поседује и издавачку кућу, интернет сервис, као и музичку продукцију „Хеавен Продуцтионс“.

Директор Телевизије „Прва“ је Дејан Јоцић, искусни професионалац, с великим међународним искуством у ТВ индустрији. Био је генерални директор за програме немачког спортског канала ДСФ и директор продукције Телевизије „Про зибен“.

Владимит Ђурић
Бранислав Грковић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси