Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
15. 06. 2011.
Отворен састанак Европске федерације новинара у Београду
Скупштина Европске федерације новинара (ЕФЈ) отворена је 15. јуна у Београду уз присуство 80 представника новинарских удружења и синдиката из Европе. Главне теме биће социјални дијалог између синдиката и медијских компанија и слобода штампе. То су области у којима је потребно побољшање у Србији, али и у делу ЕУ, на шта указује и овогодишњи извештај америчког Фридом хауса по којем су и три чланице ЕУ - Италија, Бугарска и Румунија - међу "делимично слободном земљама" када је реч о медијима. Србија је такође у тој категорији а председник ЕФЈ Арне Кенинг је указао да су медији у Србији изложени многим проблемима у виду политичких притисака и претњи новинарима и да је потребно да се предузму конкретни кораци и постигну резултати да би то питање било решено.На отварању скупштине ЕФЈ под мотом "Кључ за слободу медија у Европи: новинарство као јавно добро", Кениг је навео да је стекао утисак откако је дошао у Београд 14. јуна да се "људи плаше да се сретну са представницима ЕФЈ" што, по његовим речима, "није прихватљиво ни за вас ни за нас".
"Немојте нам давати само сигнале већ конкретне доказе да сте на путу да створите боље медијско окружење", рекао је он. Кениг је похвалио рад на медијској стратегији у Србији и охрабрио групу задужену за њену израду да комуницира са свим деловима друштва.
"Волели бисмо да видимо неке конкретне резултате. Медијско друштво је веома важно за развој демократије у Србији и њен европски пут", поручио је председник ЕФЈ.
Председница Синдиката новинара Србије (СНС) Драгана Чабаркапа указала је да је данас запосленима у медијима теже него што је то било деведесетих година, наводећи као разлог мале и нередовне плате, недостатак дијалога о самим медијима као и непостојање синдиката у неким од водећих медија у Србији.
"Очекивали смо да ће доласком страних медијских кућа стићи и европски стандард. Али, у Блицу који је власништво Рингијера, чији је главни уредник председник Асоцијације медија, не постоји синдикат. Нема синдиката ни на Б92, ни на Првој телевизији, доскорашњем Фоксу", рекла је она. Чабаркапа је навела да СНС, иако је то захтевао, није био ни укључен у расправу о медијској стратегији.
Председница Удружења новинара Србије (УНС) Љиљана Смајловић рекла је да подржава долазак страних медијских компанија у Србију али је приметила да се оне не либе да угрожавају права новинара. Смајловић је у том смислу истакла да је "влада (Србије) далеко од тога да је једина претња слободи новинара у Србији". Захваливши се на подршци ЕФЈ, Смајловићка је рекла: "Наше тежње су исте као ваше само што се понекад драматично разликују наше околности".
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић подсетио је на неиспуњене обавезе државе када је реч о откривању и привођењу правди починилаца убистава новинара од Даде Вујасиновић преко Славка Ћурувије до Милана Пантића. "Немамо разлога да не верујемо да власт све чини да новинарима омогући да раде слободно, али очекујемо више јер ће иначе пут у Европу остати замагљен и кривудав", рекао је Обрадовић.
Теме тродневног скупа јесу социјални дијалог између медијских компанија и синдиката и слобода штампе.
Како је најављено, на скупштини ће бити предложено да се лобира за усвајање прописа у ЕУ који ће омогућити да сви слободни новинари, који нису везани за једну редакцију, добију осигурање од несреће на раду, као и да се Федерација заложи за смањење разлика у приходима и другим правима између слободних новинара и сталних чланова редакције.
Међу предлозима за расправу је и захтев да Управни одбор подржи бојкотовање конференција за новинаре на којима новинари немају право постављања питања. То је предложено због таквих случајева у Шпанији, који се сматрају злоупотребом прес конференција, будући да се изјаве политичара могу само директно пренети, а избегавају се питања. Такви случајеви, међутим, нису много неуобичајени ни у Србији.
За први дан је, након отварања, предвиђен разговор о социјалном дијалогу и квалитету у транснационалним медијима. Одржаће се састанак радне групе о уговору који је Федерација имала са медијском групом Вац (Wаз) од 2008. године, а чији циљ је био да се побољша квалитет медија, смање претње нарушавању медијских слобода и побољшају услови рада. Вац је у том тренутку био присутан у Србији, Хрватској, Македонији, Мађарској, Румунији, Бугарској и Аустрији, али се повукао из дела власништва.
Другог дана, у оквиру посебне панел дискусије о слободи штампе и основним правима, говориће комесар Савета Европе за људска права Томас Хамарберг, чланица Европског парламента Тања Фајон и генерални секретар Медијске организације за југоисточну Европу (СЕЕМО) Оливер Вујовић.
Бројни проблеми медија у Србији
Ситуација новинарства у Србији лоша је са различитих аспеката - плате новинара су ниске, услови за рад лоши, медији су изложени притисцима, мада више економским него политичким у ужем смислу те речи, приватизација медија није завршена, а нема довољно солидатности међу новинарима да се ти проблеми реше.
Истраживачко новинарство је потиснуто јер за њега нема новца, а у случају да се објаве подаци који не одговарају интересним и криминалним групама медији су изложени отвореним претњама, што се показало у случају емисије Инсајдер, која је емитована на Б92 и у којој су, између осталог, обелодањене малверзације у рударском басену Колубара. Европска федерација новинара у марту је изразила забринутост због претњи ауторима емисије Инсајдер и Телевизији Б92.
Још нису расветељена ни убиства новинара из претходних 10 и више година - убиство Славка Ћурувије, који је убијен 1999. године и јагодинског новинара Милана Пантића који је убијен 2001. године. Такође, смрт новинарке Даде Вујасиновић ни након 17 година није расветљена.
На потребу да се заштите новинари указао је и напад на колумнисту недељника Време Теофила Панчића у јулу 2010, као и напад на сниматеље Б92 током хапшења Радована Караџића 2008.
Како је недавно речено на дискусији о медијима у организацији ОЕБС-а, слична ситуација је и у другим земљама Западног Балкана. Ситуација се у претходних 20 година донекле побољшала, али су притисци на медије, иако не директно политички, опстали.
Пренето са сајта EurActiv.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.