Вести
13. 06. 2011.
Двоструки трошак дигиталне телевизије
Они који користе кабловску неће морати да мењају ништа у својој опреми, уколико то не желе
Колико ће укупно коштати увођење дигиталног телевизијског сигнала у Србији, још није могуће предвидети, кажу за „Политику” у Министарству културе, информисања и информационог друштва, напомињући да је набавку дела опреме финансирала Европска унија и да ће ускоро бити расписани тендери за куповину другог дела предајничке опреме, антенских система и осталих уређаја.
Да дигитална телевизија нимало није јефтин пројекат показује и рачуница Радио-телевизије Србије. Према речима Татјане Ћитић, одговорне уреднице РТС дигитала, само прва фаза која подразумева и део дигитализације програмског архива коштаће РТС милионе евра.
– За нас је то веома скуп процес, јер смо велики систем. Програмске и техничке потребе ће диктирати приоритете у инвестирању. Не треба заборавити ни аудио-визуелно благо програмског архива РТС-а које мора бити дигитализовано. Његово очување је од националног значаја, уосталом, као и комплетна припрема и прелазак Медијског јавног сервиса из аналогне ере телевизије у дигиталну. Према нашој процени, прва фаза дигитализације која обухвата и део дигитализације програмског архива, коштаће Радио-телевизију Србије око 12 милиона евра – објаснила је Татјана Ћитић.
Одлагања нема и април 2012. године крајњи је рок када ће емитери у Србији морати да са досадашњег аналогног пређу на дигитално емитовање телевизијских програма. Шта то конкретно значи, шта ће се променити у раду телевизијских кућа и зашто је овај процес толико скуп?
– Садашњи емитери ће припремати свој програм на уобичајени начин, а сигнал ће се дотурати до најближег мултиплекса у мрежи оператора, односно до новооснованог јавног предузећа „Емисиона техника и везе” (ЕТВ). У дигиталној техници се телевизијски сигнали преносе у оквиру мултиплекса у којем се велики број те-ве програма преноси заједно, истом мрежом. Мрежни оператор ће ценовник за своје услуге формирати на трошковном принципу, а њихова регулација се, према Закону, врши у Регулаторној агенцији за електронске комуникације – објаснили су у министарству.
Закључак је једноставан – дигитална телевизија нуди много бољу и квалитетнију слику и звук. Нема „снега”, већ је слика или кристално јасна или је уопште нема. Дигитална телевизија, осим тога, у поређењу са аналогном нуди много већи број програма, а омогућава и мноштво нових услуга.
Али, осим што ће коштати телевизије, дигитализација ће коштати и грађане Србије. Ко буде желео да ужива у дигиталном сигналу мораће или да набави телевизор нове генерације или да стари споји са уређајем који ће омогућити гледање дигиталног програма.
За утеху је то што се, како напомињу у министарству, дигитализација односи само на земаљско емитовање програма, па уколико кабловски оператери наставе да дистрибуирају „стари” сигнал у оквиру мреже, неће бити проблема да се дигитални канали гледају и на старим телевизорима. Такав је уосталом случај и са РТС дигиталом. Преко предајника на Авали и Фрушкој Гори емитује дигитални програм, а корисници га преко кабловских оператера гледају на старим телевизорима. То потврђују и у министарству – они који користе кабловску неће морати да мењају ништа у својој опреми уколико то не желе.
Без обзира на то, они који би да уживају у благодетима дигиталног сигнала мораће да набаве такозване декодере, уколико би да задрже старе апарате. Водећи кабловски дистрибутери већ имају у понуди ове уређаје. Цена прикључка је од 1.000 до 6.000 динара у зависности од пакета, док ће цена услуге бити од 200 до 600 динара месечно. Из министарства саветују грађане да телевизоре нове генерације, па и декодере, набаве што касније и да не журе, јер ће њихова цена све више падати.
А да ће нову услугу корисницима понудити сви оператери чим наше телевизије пређу на овај сигнал, потврђује и мноштво других погодности које дигитална телевизија нуди.– Осим што им омогућава бољи квалитет слике, пружа и додатне сервисе као што су ЕПГ (елецтрониц програм гуиде), односно те-ве водич до седам дана унапред са сатницом и описима емисија, потом временску прогнозу, дневни хороскоп и најновије вести, које добијају притиском на дугме, као и могућности паузирања, премотавања и снимања живог програма, те коришћење сервиса „видео на захтев” – каже Тања Татомировић, директор сектора корпоративних комуникација СББ-а.
Антрфиле : Хрватска и Словенија прешле на дигитално емитовање
Земље региона овај посао већ приводе крају. Хрватска и Словенија су прешле на дигитално емитовање телевизијског програма, а Мађарска је у завршној фази. Све државе у Европи на основу споразума потписаног на Регионалној радио конференцији у Женеви 2006. године, обавезне су да до 17. јуна 2015. године штите аналогни пренос од сметњи које би настале од дигиталног телевизијског емитовања.
После тог рока, дозвољено је дигитално емитовања снагама које ће знатно ометати аналогне сигнале. Практично то значи да је неопходно да се обезбеди дигитално емитовање до наведеног рока. Европска унија је, међутим, донела препоруку да све њене чланице пређу на дигитално емитовање до 2012. године. Дакле, због евентуалних сметњи, једноставније је и много боље за сваку од европских држава да то уради у 2012. години – објаснили су у Министарству културе, информисања и информационог друштва.
Стефан Деспотовић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.