Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Неповерење у медије, и старе и нове
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 06. 2011.

Извор: Политика

Неповерење у медије, и старе и нове

Да ли је традиционалним средствима информисања у ери Интернета „одзвонило” и коме се више верује, теме су о којима су дискутовали учесници на конференцији „Евродиг”


Колико је вас јутрос купило новине? Ово питање упућено учесницима конференције „Евродиг” било је добар увод у расправу о односу снага између традиционалних и нових медија и потреби да се млађи регулишу. Прсте је подигло само неколико од двестотинак присутних, док су остали дневну дозу информација црпели са Интернета.

Једна од тема конференције која је одржана у „Сава центру” била је и потреба регулације нових медија. Закључак је да она треба да се обави само у мери у којој је неопходна.

- Циљ није контрола, већ гаранција права на слободу изражавања, истакао је представник Савета Европе Томас Шнајдер.

Међутим, кључно је питање поверења – коме се више верује. Показала се велика поларизација и то углавном по старосној граници. Млађи учесници скупа посведочили су да верују искључиво ономе што виде на „Фејсбуку” и „Твитеру” и то „од људи у које имају поверења”.

Окорели „твитераш” Холанђанин Лудо Кајзер не чита новине осим ако на овој мрежи не види препоруку да нешто треба да прочита. Он сматра да нове медије не треба регулисати, већ да њихови конзументи треба да пораде на дигиталној писмености како би знали коме могу да верују.

Старијима је сметало то што се занемарује чињеница да се традиционални медији (наведен је пример „Монда” и „Шпигла”) држе строгих стандарда као што су вишеструка провера информација и правило да се чује и друга страна.

Одговор на питање зашто људи генерално имају мање поверења у медије покушао је да да професор Коламбија универзитета Тод Гитлен. Први разлог је идеолошки, јер имају предрасуде да је сваки нечија пропаганда, а други, по њему много значајнији, јесте осећај општег незадовољства.

- У Египту сам упознао момка који је учествовао у догађајима на тргу Тахир. Отишао је на препоруку пријатеља са „Фејсбука” у ког је имао поверење, а када се увече вратио и укључио телевизор, видео је потпуно негирање да се било шта догодило. Медији су га изневерили. Лагали су о нечему што је лично доживео – испричао је гост из Њујорка.

Ако их стари медији изневере, људи ће се окренути новим и то не само зато што желе да чују шта се дешава, већ зато што дубоко у себи желе да свет буде бољи.

Хоће ли у поменутом односу снага традиционални медији опстати? Став већине учесника радионице био је да хоће, али ако буду користили нове медије. Баш као што је телеграф у почетку уплашио издаваче новина док нису схватили да је то најбоље што им се догодило. На крају, открића „Викиликса” објављена су у најугледнијим светским новинама („Њујорк тајмсу”, „Гардијану”...). Тиме су добила већу популарност, значај и кредибилитет него да су се појавила само на блогу.

Ј. Каваја

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси