Вести
26. 05. 2011.
Предлог медијске стратегије до 1. јуна
Драгана Милићевић Милутиновић, државна секретарка Министарства културе, говори за Данас
До 1. јуна предлог медијске стратегије биће потпуно готов, док би коначна верзија овог документа могла да се нађе пред Владом већ средином јула, истиче за Данас Драгана Милићевић Милутиновић, државна секретарка у Министарству културе, информисања и информационог друштва.
Након тога, према њеним речима, од Владе зависи када ће медијску стратегију ставити на дневни ред и одлучивати о њеном усвајању.
- Радна група има рок да изради предлог медијске стратегије до 1. јуна, што је према мишљењу многих, прекратко време за израду тако важног документа. Међутим, с обзиром на то да радну групу чине представници медијских удружења, верујем да нема препрека да све буде завршено у предвиђеном року. Јавна расправа ће трајати током јуна, након чега ће се унети евентуалне исправке и онда одлази Влади на усвајање - објашњава државна секретарка.
У медијској студији, која је требало да буде основ за стратегију, предложено је формирање 15 јавних сервиса у Србији. Колико је могуће да се овај предлог нађе у нацрту стратегије?
- Моје лично мишљење је да је то неизводљиво, јер се поставља питање како финансирати 15 јавних сервиса, поред два већ постојећа. Немогуће је финансирати их из претплате зато што јавни сервис нема реализацију наплате која је задовољавајућа и адекватна, тако да је одузимање средстава од јавног сервиса искључено. С друге стране, поставља се и питање како у тим регионима ускратити право грађана да се информишу о суштински значајним питањима за те локалне заједнице. Надам се да ће радна група имати квалитетан предлог, а да ћемо кроз јавну расправу доћи до релативно праведног решења.
Како оцењујете рад јавног сервиса Србије? Треба ли нешто променити у програмском смислу или у начину функционисања?
- Радио-телевизија Србије ради на начин на који у овом тренутку сматра најквалитетнијим, а да ли је то прави јавни сервис или није то је дискутабилно. Међутим, ни друге области у Србији које су у повоју нису у потпуности у складу са европским и другим стандардима, али је РТС „највидљивији“, па самим тим и изложен највећим критикама. Сматрам да би најпре требало да створимо оквире за боље сутра, па да тек онда причамо о квалитету.
Када се очекује представљање нацрта новог закона о радиодифузији?
- Предлог закона о радиодифузији је завршен, али ће сачекати док се не донесе медијска стратегија. Било би бесмислено слати га на усвајање док се не утврди да ли ће све бити у складу са медијском стратегијом.
Републичка радиодифузна агенција (РРА) очекује да ће се новим законом о радиодифузији увести могућност да регулатор изриче директне финансијске санкције емитерима. Да ли ће и како то бити регулисано?
- Потпуно је нелогично да регулаторно тело има право да директно наплаћује казне, јер се зна ко у овој држави има право на то. У овој земљи постоји Устав и постоје закони, тако да се зна ко је задужен за шта, а регулаторна тела свакако нису та која имају право да наплаћују казне.
Да ли то значи да то неће бити омогућено у новом закону?
- Не бих да говорим ништа о предлогу закона док не буде готов.
Како оцењујете стање на медијској сцени Србије? Колико мислите да су српски медији данас слободни?
- У последњих десет година мислим да је данас најгоре стање у медијима. Већина новинара заборавила је основне принципе професије од којих не сме да се одступи. Данас када слушате или гледате већину новинара, они заборављају да су новинари - машу рукама, прете, лупају рукама о сто, дозвољавају себи да су са министрима на „ти“... Све се пореметило у овој области и више нема критеријума. Када говоримо о лошем стању у медијима, сами новинари пристали су на тако нешто. Наиме, ако новинари пристану да раде под утицајем, под притиском, да немају слободу, онда се ту газе основна правила новинарства - право да слободно и независно информишу онако како јесте. И није тачно да новинари немају избор, новинари могу да бирају - да ли нешто хоће или неће. Уколико и не постоје медијске слободе, постоје слободни новинари. Не видим да се новинари буне на свој статус, буне се удружења, али новинари ћуте.
Колико је на такво стање утицала економска криза која је задесила медије?
- Економска криза је захватила све области, па хирурзи, на пример, не кажу да неће да оперишу човека, јер постоје правила сваке професије која важе у свим околностима. Некада се радило и за плату од до десет марака, али се радило због идеје и вишег циља. Наравно, сматрам да новинари треба да буду добро плаћени и самостални, али и да поштују правила професије. Нико не може да каже да медијске слободе не постоје, јер ако неко тако сматра онда треба да их освоји. Колико новинари освоје слободе за себе, освојили су их и за друге.
Антрфиле : Регулаторна тела у јавној расправи
Зашто регулаторна тела нису укључена у израду предлога медијске стратегије? Или јесу на неки начин?
- Регулаторна тела нису укључена ни на који начин у израду предлога стратегије и не треба да буду. Они ће бити укључени у јавну расправу уколико буду желели. Засад, у писање стратегије укључени су само представници медијских удружења.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.