Вести
01. 07. 2019.
Коливер: Асанжу не би требало судити у САД, Сноуден је херој
О судбини Џулијана Асанжа и Едварда Сноудена, новинара и узбуњивача који су огромна искушења за амерички систем који гарантује потпуну слободу изражавања, у наставку интервјуа за Цензоловку говори Сандра Коливер, светски призната стручњакиња за слободу медија и изражавања.
Цензоловка: У Србији је недавно одржан протест подршке Џулијану Асанжу. Да ли га сматрате позитивним или негативним јунаком из перспективе слободе говора?
Коливер: Било је више различитих тајних докумената које је Асанж добио од Челси Менинг и објавио их. Неки су били од врло великог јавног интереса, попут информација о рату у Авганистану, које су сугерисале да су америчке и британске трупе починиле ратне злочине.
Онда имамо другу категорију докумената, која укључују преписку запослених у Стејт департменту. Они не откривају никакву посебну неправилност. Та преписка показује хипокризију у деловима у којима америчке дипломате говоре нешто што је у том тренутку противречно званичној политици Вашингтона. Али то нису биле у питању изјаве људи на високим позицијама, него су више звучале као оговарање.
Међународно право каже да особе које изнесу податке који су од изразитог јавног интереса а са намером да разоткрију неправилности треба да буду заштићене од кривичног гоњења све док је јавни интерес изнетих података већи од потенцијалне штете коју то разоткривање може да произведе.
Стејт департмент, који је у то време предводила Хилари Клинтон, тврдио је да су обелодањене информације изазвале знатну штету дипломатским напорима Сједињених Држава и да ће се одразити на жељу савезника да у будућности деле поверљиве информације.
Каква год штета да је у питању, мишљење експерата је да су се односи Америке и других земаља поправили у року од отприлике шест месеци. Амерички савезници нису престали да деле поверљиве информације већ и због тога што САД имају поверљиве информације које њих занимају, као и због многих других предности.
Неке од информација које је Асанж објавио садржавале су имена људи који су сарађивали са Американцима, и то је без сумње било опасно по те људе. Е сад, пре него што је Асанж објавио дипломатске садржаје, он је о тој својој намери обавестио Хјуман рајтс воч, Фонд за отворено друштво, Амнести интернешенел и још десетак различитих организација.
Такође је обавестио и америчко Министарство одбране, дозволио им да прегледају материјале и ураде шта је потребно да би заштитили своје изворе. Невладине организације су прихватиле ову понуду и заштитиле су идентитете великог броја људи. Али америчка влада није пристала да унапред прегледа материјале.
Након тога, влада је тврдила да је објављивање дипломатских докумената довело многе људе у опасност, али никада нико није устврдио да је због тога нека особа била убијена или нападнута.
По мом мишљењу, казна од шест месеци или евентуално годину дана не би била упитна, будући да је Асанж објавио много тога што није било од јавног значаја а довело је до неке штете.
С друге стране, не мислим да би од Асанжа требало захтевати да дође у САД да би му се судило све док му прете закони као што је Акт против шпијунаже, због којих му прете дуге затворске казне. Ниједан амерички закон не признаје објављивање података од изузетног јавног интереса, тако да ако би му се судило у Америци, постоји велика вероватноћа да би пресуда била битно већа у односу на почињену штету.
Челси Менинг је осуђена на 35 година затвора. Обама је ту одлуку преиначио на време које је она већ провела у затвору, што је у том тренутку износило седам и по година, али то није било председничко помиловање. Седам и по година је веома озбиљна казна.
Проучавала сам колика би била казна да је исто дело почињено у земљама које су амерички савезници, попут Велике Британије, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и Израела. Установили смо да у свим тим земљама највиша казна не би прешла пет година.
Цензоловка: Како оцењујете поступке Едварда Сноудена?
Коливер: Ради се о прилично другачијем случају него кад је у питању Асанж. Информације које је Сноуден објавио су од веома великог јавног интереса. Доказ за то је и да су оне одмах покренуле јавну дебату и промене закона. Да ли су оне довеле до штете по националну безбедност? Као и у случају Асанжа, америчка влада нам то није показала.
Они су га оклеветали причом да је намерно изабрао да лети преко Хонгконга и да је тражио азил у Русији, али ниједан државни службеник никада није изнео податке о конкретној штети коју је Сноуден направио. По мом мишљењу, Сноуден је херој и истински узбуњивач, у најбољем смислу тог појма.
Сноуден не би требало да буде кажњен. Уколико би се вратио у САД, суђење које би имао не би било фер, будући да америчко правосуђе не признаје да узбуњивачи треба да буду заштићени због јавног интереса онога што су објавили.
Европски парламент и Парламентарна скупштина Савета Европе позвали су европске земље да Сноудену пруже азил, управо због тога што Америка не признаје одбрану базирану на јавном интересу узбуњивача.
Први део интервјуа са Сандром Коливер прочитајте ОВДЕ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.