Вести

07. 04. 2011.

Извор: Вечерње новости

Изборима не смемо угрозити европски пут

Председник Србије, ексклузивно за ”Новости”, говори о значају остварења европских услова, дијалогу с Приштином, шансама реконструисане Владе, разговорима са опозицијом

- Налазимо се на прагу историјски важних политичких остварења. Статус кандидата је велика прекретница. Почетак преговора - још значајнији тренутак. После тога, пут Србије у ЕУ биће неповратан. Када остваримо та два циља, инвестирање у нашу земљу порашће вишеструко. Једноставно, нећемо више бити иста земља. Сада имамо прилику да достигнемо тај циљ. Био би трагичан промашај када тај резултат ове године не бисмо остварили. Зато предлажем да се сви ујединимо око тог циља. Јер, ко год у будућности буде на власти, користиће ефекте овог постигнућа. Имаће чврст темељ - поручује, у ексклузивном интервјуу за ”Новости”, Борис Тадић, председник Србије.

- Комесар Филе наговестио је да, уз статус кандидата, можемо да добијемо и почетак приступних преговора. Али, поручује и да сада све зависи од нас. А, ми баш и нисмо пожурили да испунимо обавезе...

- Тачно је да много тога сада зависи од нас. Рок за усвајање сета закона који су суштински важни за напредак је до јуна, најдаље до септембра. Значајан политички тренутак је одлука да би Србија могла да из два корака крене у процес преговарања, што у већини земаља које су прошле овај процес није био случај. Јер земља која преговара о чланству има потпуно другачији третман код потенцијалних инвеститора, него она која није у преговорима, односно нема статус. А, инвестиције су суштински важне, јер само на тај начин можемо да решимо проблем масовног запошљавања и подизања квалитета живота људи.

Последњи извештаји Венецијанске комисије не слуте на добро, терају нас да мењамо многе акте, да се постижу многи политички компромиси. Хоћемо ли, док све то постигнемо, ући у цајтнот?

- Нисмо ушли у цајтнот у већини области које треба реформисати. Али, немамо ни превише времена. Не смемо да изгубимо практично ниједан дан. Сет правосудних закона је ушао у Скупштину, покренута је расправа, а тај процес је одлучујући за реформу правосуђа. То је тренутно најважнија реформа у Србији јер се на њој темељи и обрачун са криминалом и корупцијом.

То је, такође, област и где има највише замерки Европске комисије...

- Циљ је био да се та, најкомплекснија област, реформише на самом почетку. У тај процес смо ушли, чак, и пре него што смо почели преговоре. А већина земаља реформу правосуђа оставља за завршну фазу процеса. Што би рекао Ђинђић, решили смо да, када већ морамо да прогутамо жабу, прво прогутамо ону највећу.

Ипак, делује да ће тема избора народних посланика бити много болнија?


- Данашњи систем фаворизује учешће превеликог броја странака у Влади, што саму Владу чини недовољно ефикасном и тромом. Зато морамо увести систем који ће омогућити да мањи број странака улази у владу. То не значи двопартијски систем. Зашто не бисмо имали модел какав је познат у добром делу европских земаља, где у власти седи пет, шест странака? Тако се формирају природне коалиције које могу да испуне обавезе према грађанима. Са 10, 15, 20 странака, то је тешко. Дакле, треба ићи у правцу политичке и укупне рационализације. То је једини начин да се скрати пут од плана до његове реализације. И то је начин да грађани стекну поверење у институције.

Преговори са Приштином су препона коју, такође, морамо ”прескочити” на европском путу. Из прва два састанка, очекивано, није произашло много резултата...

- Немам илузија да ће ти преговори производити само изванредна и прихватљива решења, и да ћемо врло брзо почети да аплаудирамо постигнутом. Али, важна ствар је да је дијалог почео и да смо у њега ушли са добром вољом. Треба ићи корак по корак, спортским речником - из меча у меч.

Али, какав крајњи исход може да буде ако приштинска страна не пропушта ниједну прилику да нагласи да је реч о техничким питањима две суверене државе, а српска да подсети да ће и статус доћи на ред?

- Морам да кажем да нисмо ни очекивали да ће Приштина другачије тумачити дијалог, трагајући за афирмацијом своје такозване државности. Али, ми просто немамо времена да обраћањамо пажњу на тај ”фолклорни” аспект овог политичког процеса, нас занимају конкретни резултати. Уласком у дијалог и подношењем резолуције пред Генералном скупштином УН, Србија је подигла свој међународни кредибилитет. Ниједног тренутка нисмо одустали од свог интегритета и својих права и то је данас више него јасно. Сви су свесни да нисмо, нити ћемо, признати независност, а ушли смо у дијалог у намери да решимо историјски конфликт два народа. Јер, конфликте морамо оставити иза себе, ЕУ неће да се у њене оквире уносе конфликти, као што је и за нас саме одлагање решавања историјских спорова врло штетно.

Хоће ли сада, после реконструкције Владе, престати бар унутрашњи конфликти који су ”појели” месеце уназад и хоће ли министри гурнути мало у други план партијске интересе у име државних?

- Треба бити крајње реалан, ниједна влада на свету не одриче се партијских интереса њених чланова. Тешко је очекивати да у Србији буде другачије. Уосталом, партије су у власти захваљујући вољи грађана и њу репрезентују. Али, на самим чланицама коалиције је да покажу одговорност према општем интересу који је старији од сваког страначког и, потпуно се слажем, ово је нова шанса Влади да покаже боље резултате.

Сами кажете да није урађено доста тога и да грађани имају разлога за незадовољство...

- Нико није задовољан ниједном владом у последњих двадесет година. Владе земаља у транзицији свуда су на свету биле у сличној ситуацији. Али, не треба минимизирати све оно добро што је ова влада урадила. Она је ушла у мандат у изузетно тешким, скоро немогућим околностима. Много снажније економије су пале под теретом светске кризе. Ми смо, ипак, обезбедили политичку и економску стабилност. У овако тешким економским околностима нико не би успео да постигне до краја оно што је било зацртано пре него што је криза букнула - повећање броја радних места. Али, морам подсетити да је после 5. октобра грађанима Србије било потребно пружити наду. Зато је тада модел развоја био оријентисан на потрошњу. То је узроковало велики дебаланс када су у питању увоз и извоз. Више се трошило него што се производило.

Дакле, подигнут је квалитет живота људи, али је дугорочно слабила наша привреда. Стваран је дефицит нашег текућег рачуна који је постао неподношљив. Данас зарађујемо онолико колико производимо. То је смањило дефицит, подигло извоз, али је грађанима теже. И то такође није добро. Али једини лек за тај проблем је у новим страним инвестицијама којима бисмо добили могућност за запошљавање људи - и стратешко и дугорочно инвестирање државе у образовање, науку, инфраструктуру и енергетику.

Хоће ће бити конкретних ефеката од реконструисаног кабинета? Или ће бити у праву они који тврде да је све само ”шминка”?

- Први конкретан посао биће извршење Акционог плана. Он представља окосницу за рад Владе у наредних шест месеци. Осим тога, први радни дани нове владе резултирали су конкретним потезима на пољу социјалне политике - заштитном ценом хлеба којом се штите наши најугроженији суграђани. Ту цену није било лако постићи, као ни договор да та цена важи годину дана. Такође, мере које предузима Влада, у договору с банкама, а које омогућавају грађанима да одложе отплату својих кредита за две године, почеће да се примењују наредних дана. Око пола милиона грађана моћи ће, ако желе, да остваре ову олакшицу.

То значи да ће тим грађанима месечно кућни буџет бити већи за 50 евра у просеку, јер ће им за толико бити мања рата за отплату кредита. То је добра вест за грађане. Међутим, свесни смо да то није довољно и да само мерама социјалне политике не можемо решити највећи животни проблем - низак стандард, и да су једино нове инвестиције трајно решење тог проблема.

Очекујете и да сви министри сада дају боље резултате?

- Од премијера очекујем да води рачуна да му министри достављају извештаје о својим учинцима. И да те резултате пратимо из дана у дан.

У тој Влади су, међутим, остали исти партнери. Шта вам даје гаранцију да опет неће доћи до тензија на истим релацијама - са Динкићем? Уосталом, после ових промена он је изјавио да је Коштуничина влада била боља и покренуо петицију иза које нису стале остале странке власти...

- Мој став је више него познат. Дакле, не можете истовремено бити члан и Владе и опозиције. Не можете истовремено играти и у Звезди и у Партизану. То, ваљда, сваки навијач, сваки грађанин у Србији зна. Држаћу се тог става. А свако је господар своје политичке судбине. Видећемо како ће то ићи у будућим данима.

Ако не буде ишло, спремни сте и на изборе пре предвиђеног рока?

- За мене, смисао бављења политиком није у томе да будем председник да бих заузимао важну фукцију у друштву. Бављење политиком за мене значи могућност мењања ствари како би људима живот био бољи, могућност да се земља изгради, осавремени, остави бољом генерацији која долази. У коалицији у којој један вуче на једну, а други на другу страну, нисам у прилици да остварим резултат и да преузмем одговорност за такво понашање. До оног тренутка до када будем имао свест да могу да оставим позитиван траг, да омогућим Србији да постигне статус кандидата, да уђе у преговоре о чланству у ЕУ, до када будем свестан да могу да допринесем изградњи аутопутева, већем степену слободе, решавању проблема људи, радићу овај посао. То је моја политичка филозофија.

Постоји консензус у власти, а и у добром делу опозиције, да избори треба да буду после добијања кандидатутуре. Зашто се онда не договорите и не спречите протест опозиције за који не знамо, у овом тренутку, куда може да одведе?

- Протести су демократско достигнуће. Сваки протест који је миран и у складу са законом део је једне нормалне процедуре. Као стари учесник демонстрација, не могу принципијелно имати ништа против њих. Али, лицитирање са датумом избора, постављање ултиматума, инфантилан је начин гледања на политику. Не смемо изборним процесом угрозити кандидатуру. Такође, вештачко изазивање кризе и изазивање насиља на улицама могу бити и те како начин угрожавања кандидатуре Србије. То организатори протеста морају имати на уму. Јер, ако само једна земља својим ветом подигне рампу за статус, ниједном изборном радњом то нећемо поправити. Ово није питање једне политичке странке, него свих странака и свих грађана. Зато нам је о томе потребан национални консензус и тражим га од свих учесника у политичком животу.

Хоћете ли позвати опозицију, конкретно Томислава Николића, на дијалог о том консензусу?

- Та комуникација никад није ни престала. Са својим противницима никад не избегавам комуникацију. То је део моје политичке културе и од тога нећу одустати. Нема никакве дилеме да је дијалог користан, и о датуму расписивања избора и о свим политичким темама. Али, он не може да се води тако да после њега остају поражени и победници. Не може се дијалог водити постављањем ултиматума.

Јесте ли ви спремни да учините први корак?

- Увек сам спреман за дијалог и договор. Демократска странка је и настала кроз дијалог. Али, понављам, нема тог дијалога због којег ћу пристати да датумом избора угрозим кандидатуру. Ако о том датуму можемо да се договоримо тако да тај чин не буде доведен у питање, немам ништа против.

Антрфиле : ”Новости" су институција

Какву бисте поруку упутили читаоцима ”Новости” на данашњи јубилеј?

- Честитам свим запосленима у ”Новостима” 20-хиљадити дан излажења. То је заиста импресиван број и постигнуће вредно поштовања. Нема никакве дилеме, ”Новости” су биле животно потребне Србији у свим овим деценијама и биће надаље. За мене су ”Новости”, несумњиво, једна - национална институција.

НИЈЕ ЦИЉ ДА СЕ ДА СЕ МЕДИЈИ ГАСЕ

Медијска сцена у Србији већ трпи негативне ефекте Закона о информисању, неки медији се већ суочавају са казнама које угрожавају њихов опстанак. Хоћете ли реаговати?

- Када је тај закон усвојен, рекао сам да ћемо пратити његову примену и ефекте. Видим да се казнама угрожавају медији, а циљ није био да се медији гасе, него да се успостави одговорност. Треба озбиљно сагледати да ли су потребне неке измене тог закона, јер ово што се дешава ме забрињава. Желео бих да добијем сугестије новинарских удружења и угледних медијских посленика, како би побољшали ову, иначе, врло осетљиву област.

ПРОДАЋЕМО ”ТЕЛЕКОМ” САМО УКОЛИКО ПОНУЂАЧ ПРИСТАНЕ НА НАШУ ЦЕНУ

Продаја ”Телекома” и даље изазива контроверзе. Шта је истина у овом тренутку? Шта ће држава урадити са једином понудом која је стигла?

- Ево каква је ситуација. У условима кризе телеком тржиште трпи и чињеница је, веома је тешко постићи добру цену за такву компанију. Она је битна регионално, али глобално не. Зато само они инвеститори који су заинтересовани за наступ у југоисточној Европи показују интересовање. Иако је неколико компанија купило тендерску документацију, на крају је само једна изашла са понудом.

Укупна атмосфера продаје ”Телекома” била је негативна (од оптужби да се врши продаја националних ресурса, да ће се новац наводно потрошити за кампању, до тога да је наводно у питању корупција) и та једна понуда била је таква каква је. И није задовољила минимум цене коју је тражила Влада. Влада држи реч и цена од 1,4 милијарде евра је опстала, иако је то изузетно висока цена имајући у виду тржиште. Да није тако, јавило би се много више конкурената.

Преговори су, ипак, настављени...

- Е сад, поштујући закон, Влада је ушла у разговор са понуђачем о томе да ли он може да постигне тражену цену. Понуђач још није дао одговор. Ако прихвати цену, Влада ће позитивно одговорити. Ако не прихвати, сигуран сам да неће. Дакле, ”Телеком” неће бити продат по нижој цени иако многи унапред оптужују Владу да је спремна то да уради. Мора се знати још једна чињеница. ”Телеком” данас има ову цену, али дугорочно, трка са конкурентима који су глобалне компаније - није могућа. ”Телеком” нема ту количину ваздуха у плућима. За две-три године бисмо лако могли доћи у ситуацију да ”Телеком” буде преузет за много мањи новац. И ко ће онда бити крив што држава није материјализовала садашњи потенцијал, док тог потенцијала има? Хоће ли бити криви агенције, саветници, стручни активи, партије, експерти без покрића и сви они који данас дају контрадикторна мишљења, праве хуку и буку и само збуњују јавност?

Одлуке се морају доносити на време, а сада је време за такву одлуку. Иначе, ова власт нема од тога неке користи, већ само штете, јер добар део грађана збуњен целокупном лармом то не поздравља.

Испада да не поздрављају ни многи који су у процесу учествовали...

- А то је већ трагикомично!

Постоји ли икакав напредак у остварењу те ”коначне сарадње” са Хашким трибуналом?

- Србија заиста чини све што је у њеној моћи и тога је свестан огроман део међународних чинилаца. Али, оцена о сарадњи зависи од извештаја Сержа Брамерца.

А он каже - ништа сем хапшења...

- Сачекајмо његов извештај. Ми треба да учинимо све да ухапсимо Ратка Младића и Горана Хаџића и изручимо их Трибуналу, јер је то наша домаћа и међународна обавеза. А Брамерц нека пише извештај у складу са својим сазнањима.Када је реч о злочинима, јавност прилично лоше реагује на чињеницу да се људи са потерница које ми потражујемо олако пуштају на слободу (од Ганића, Пурде, до Дивјака), док се сви Срби изручују и суди им се у другим државама.

Случај Вучуревић је последњи у низу...

- Функционисање правне државе нам је, изгледа, необично и као да нас увек изнова изненади. А оно подразумева да се процесуирају сви случајеви за које постоји основ, а не процесуирају они за које нема доказа или постоји грешка у оптужници или процедури. Ми смо земља која поштује међународни правни поредак.

Господин Вучуревић је страни држављанин, ухапшен на граници по потерници, и то је чист пример функционисања правне државе. Тако је било и у свим случајевима које сте поменули. За све морају постојати докази како би суд донео ваљану пресуду. У супротном, имали бисмо дискреционо право да се свима суди без доказа, по систему ”ко јачи тај тлачи”.

Дубравка Вујановић