Вести
19. 04. 2019.
Огуглали на лажне вести
Званичне институције понекад намерно пласирају лажне вести због сопствених потреба и интереса, изјавио је ФоНету новинар Радиотелевизије Србије (РТС) Миша Стојиљковић и оценио даје то случај у целом свету.
Као посебно опасно, Стојиљковић је указао на то што лажне вести подривају поверење грађана у институције и медије.
Овај дугогодишњи новинар, водитељ и уредник, упозорава да то може довести до ситуације као из познате приче о дечаку који је викао "ево вука".
"Када неко два или три пута пласира лажну вест, па онда четврти или пети пут објави истиниту, онда ми на ту истину нећемо реаговати, иако би требало", објаснио је Стојиљковићи рекао да смо можда и огуглали на лажне вести.
Он је, у серијалу Прес Екстра, предочио да живимо у времену када би требало бити посебно обазрив и врло медијски писмен да би се знало да ли је нека вест лажна или није, јер оне стижу са свих страна.
“Најопасније лажне вести су оне које као реакцију имају неку врсту мржње или изазивају предрасуде и буде негативне емоције”, рекао је Стојиљковић новинарки Бојани Миловановић.
Према његовом мишљењу, опасне вести су и оне чији је циљ да изазову панику.
Ипак, сматра Стојиљковић, таблоиди су ти који константно шире лажне вести и полуинформације.
Он саветује да се у препознавању таквог садржаја пође од тога какав је медији који нешто објављује и да ли има кредибилитет.
Понекада, напомиње Стојиљковић, и дужина самог текста и информације могу бити показатељ да је реч о лажној вести.
Према његовом тумачењу, лажне вести су чешће краће, садрже само неколико реченица, док оне озбиљније садрже и неку анализу.
Као посебно упечатљиву, издваја лажну информацију из 2011.године, када је више медија, па чак и неких озбиљнијих, насело на вест да је Добрица Ћосић добитник Нобелове награде за књижевност. После провере, испоставило се да информација није била тачна.
Стојиљковић напомиње да би посебно децу требало заштити од лажних вести, јер верују ономе што чују од одраслих и проводе доста времена на интернету.
Мислим да је важно улагати у образовање деце и да би, већ од основне школе, требало увести бар неколико часова годишње који би били посвећени медијској писмености, закључио је Стојиљковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.