Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
01. 10. 2008.
Било је доказа за убиство Ћурувије
Докази за кривичну пријаву, према сазнањима Б92, били су припремљени још тада, али је из непознатих разлога то убиство до данас остало нерасветљено.
Медијске спекулације да истрага о убиству новинара Славка Ћурувије почиње у септембру специјални тужилац Миљко Радисављевић није желео да коментарише, већ је за Б92 рекао да једино што може да каже јесте да је предмет још у преткривичном поступку.
Међутим, екипа емисије Инсајдер открива да је довољно доказа за прва хапшења Ресор ДБ-а имао још 2001, о чему је обавештено и Тужилаштво.
Наиме, како сазнаје Инсајдер, у јулу те године одржан је састанак представника Окружног тужилаштва и Службе безбедности и, након што су размотрени оперативни подаци, закључено је да треба ухапсити Милана Радоњића и спремити кривичну пријаву.
Састанку је присуствовао и помоћник начелника београдског ДБ-а Зоран Стијовић. “Ја сам у ту причу био укључен у том контексту да као човек из београдског центра оперативно организујем његово привођење", каже он.
"Не знам шта се ту издешавало, читава прича је сведена на то да је она предата Окружном суду, као допуна извештаја кривичне пријаве којом је он био обухваћен за учешће у убиству на Ибарској магистрали“, каже Стијовић, додајући да не зна да ли се одустало од гоњења за убиство Ћурувије.
Ћурувију је пре убиства, 11. априла 1999, пратило 27 припадника ДБ-а у три смене, а праћење је прекинуто неколико минута пре убиства.
Истрагу о убиству наложио је и тадашњи заменик начелника ДБ-а Зоран Мијатовић, који наводи да је за девет месеци, док су Горан Петровић и он водили ДБ, урађено много, али није било довољно времена да се све заврши.
“Тамо се виде јасне ствари да је тајно праћење трајало два дана, да први дан то није успело, да је Радоњић био незадовољан, да су наводно напустили објекат пре времена, а они су, у ствари, радили оно што је нормално", каже Мијатовић.
"Када су Ћурувија и Бранка дошли кући, они су напустили објекат и њих је Радоњић звао, љутио се да ће да их стреља итд.“, објашњава Мијатовић.
На питање шта је било са Радоњићем, одговара: “Па ништа, Радоњић је дао налог, а он каже да је њему налог дао Раде Марковић, и то се тако обртало у круг.“
Полиција је 2003. дошла до сведока који је као убицу идентификовао Луку Пејовића, некадашњег припадника ЈСО-а, који је убијен 2000.
Тек 2006, тадашњи специјални тужилац Слободан Радовановић наложио је спровођење истраге и изјавио да је реч о политичком убиству и да је истрага отворена против великог броја људи, али све се завршило на предистражним радњама.
У међувремену је Милан Радоњић ослобођен оптужби за помагање и убиство на Ибарској магистрали, када је Вук Драшковић такође праћен и прислушкиван.
Занимљиво је да никада није наложено испитивање Мирјане Марковић у вези са убиством Ћурувије, иако је било познато да је она стајала иза јавних претњи које су му упућене у тексту објављеном у Политици експрес.
Мирјана Марковић побегла је из земље непосредно пре убиства премијера Србије и живи у Русији ,где је са сином Марком добила политички азил.
Нови серијал емисија Инсајдер о тајним службама почиње у четвртак у 21 час.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.