Вести
30. 01. 2019.
Интервју Председник Могенс Блихер Бјерегорд о слободи медија у Србији
Сваки напад на новинаре почиње речима
Председник Европске федерације новинара Могенс Блихер Бјерегорд у разговору за Нови магазин говори о томе да ли се побољшала или погоршала медијска ситуација у Србији од његове претходне посете, о испуњењу обећања појединих српских политичара, али и о томе да ли поједини политичари однос америчког председника Доналда Трампа према новинарима схватају као одобрење за сопствено лоше понашање према медијима.
Делегација Европске федерације новинара, на чијем је челу био Бјерегорд, прошле године након посете Србији препоручила је властима да безусловно штите слободу медија и све случајеве угрожавања новинара брзо и ефикасно процесуирају. Тада је наглашено и да социјални дијалог у медијима мора да буде успостављен. Препоручено је и да новинарима буде омогућен бржи приступ информацијама од јавног значаја, да Савет за штампу буде ојачан и да рад на новој медијској стратегији буде организован на потпуно транспарентан начин.
*Прошле године сте били у Србији и упознали сте се са овдашњом медијском ситуацијом. Да ли је сада боље или лошије у односу на прошлу годину?
То је веома тешко питање. И даље имамо медијску ситуацију у Србији где је присутно насиље, узнемиравање новинара, као и притисци. Управо сам прочитао Извештај из 2018. године и стиче се утисак да нема великих, односно значајнијих промена у односу на претходну годину.
Разлика у односу на оно што сам видео и сазнао прошле године јесте то што је данас већи фокус на проблеме с којима се суочавају новинари. И власти су свесне да морају више да се фокусирају на проблеме у овој сфери како би се решили одређени случајеви и самим тим унапредила медијска ситуација.
*У којим областима је дошло до побољшања, а у којим до погоршања?
Побољшање се огледа, као што сам већ рекао, у већем фокусу на проблеме у медијима. Ипак, и даље постоје случајеви који нису решени. Недавни случај новинара чија је кућа запаљена у Гроцкој показује да може да се открије и дође до организатора. То је важан корак напред у побољшању стања медија у Србији. С тим што то мора да се уради и у другим случајевима. И даље очекујем да видим да и претходни случајеви буду решени. То недостаје. Уосталом, то је и једна од препорука која је дата прошле године. Упркос томе, то се и даље не дешава. Имамо и нове нерешене случајеве у 2018. години. У том смислу неопходно је наћи начин да се спрече такве појаве. А добар начин да се то уради јесте да се открију организатори.
*Прошле године сте добили обећања извесних српских политичара. Јесу ли она испуњена?
Морам да признам да има и напретка по питању слободе медија у Србији. И то је свакако за поштовање. Ипак, на пример, у разговору са српским новинарима схватио сам да обећање које сам добио прошле године да ће се интервјуи давати свим медијима није испуњено. То је нешто што недостаје да би напредак био евидентнији. Напредак је свакако то што су направљени извесни помаци по питању Медијске стратегије. У међувремену, нацрт тог документа је промењен и побољшане су ствари које су биле лоше дефинисане. Но, независно од неких помака, чињеница је да је дуг пут пред нама када причамо о комплетној медијској ситуацији.
*Недавно је српски председник Александар Вучић изјавио да је главни проблем поларизација медија. Шта су по вашем мишљењу главни проблеми?
Главни проблем медија у Србији, по мом мишљењу, јесте то што новинари не могу да се понашају тако као да имају потпуну слободу медија. Поларизација медија постоји у бројним земљама, о њој се увек може разговарати. Ипак, сматрам да је један од главних проблема у овом региону што имамо медије који су у власништву олигарха, а често се и однос олигарха и политичара рефлектује у тим медијима. Такође, као један од проблема у Србији видим и недостатак слободних локалних медија. Другим речима, сувише је једноставно да се каже да је главни проблем у Србији поларизација медија. Не видим то као главни проблем.
*Поједини српски новинари сматрају да је главни проблем у Србији вербална агресија политичара. Како се борити против тога?
Изузетно је важно да се пријави сваки напад, то се односи и на вербалне атаке. Вербални напади високих политичких званичника велики су проблем јер власт поставља стандарде и креира окружење у којем новинари раде. Уколико званичници вербално нападају новинаре, онда новинари у тим случајевима немају заштиту. Суштина је да када политичар вербално напада новинара – он га “едукује”. Они не треба да едукују новинаре већ да обезбеде њихову заштиту. Сваки озбиљан напад или убиство новинара почиње речима, вербалним нападима. Зато се сваки вербални напади разматра озбиљно.
*Утисак је да поједини европски политичари игноришу проблем медијске слободе у Србији. Шта ви мислите?
Мислим да не игноришу проблеме везане за медијску слободу у Србији. Европски парламент и његови чланови свакако ће захтевати да за учлањење у Унију буду испуњени сви критеријуму који се тичу медијске слободе. У сваком случају, мој је утисак да Унија озбиљно разматра овај проблем. Наравно да бих желео да постоје јасније поруке из Брисела Балкану по питању новинарске слободе и онога што су европски стандарди. Унија мора да остане при свим захтевима у вези са слободом медија јер нема демократије без тога. Ако Србија жели да будете чланица Уније, онда мора озбиљно да се бави питањем слободе медија.
*Како доћи до тих стандарда?
Један од механизма за постизање тога је овај покушан и у Србији, реч је о оснивању радних група које би се бавиле безбедношћу. То није успело тада, али мислим да је веома добра и важна иницијатива. У том контексту најважније је да постоји дијалог између различитих страна. То је један од кључних услова да се пронађе решење. Сви који су део проблема морају да буду и део решења.
*Схватају ли поједини политичари Трампово понашање према медијима као “одобрење” да се и они лоше понашају према новинарима?
Да, наравно да поједини политичари то виде тако. Када лидери држава нападају новинаре и јавно дају оцене различитих медија и новинара, онда они не поштују слободу медија. Свако има право на своје мишљење и да слободно говори. Председници имају посебну улогу у друштву. А она се односи и на заштиту основних постулата демократије, а то је и слобода медија. За нас новинаре важно је да поштујемо етичке стандарде, да постоји плурализам, као и да имамо посао, али не требају нам председници да нам објашњавају како да радимо свој посао. Ми од њих тражимо да раде свој посао и да нас пусте да ми радимо свој. У том контексту, део новинарског посла је да буде критичан и да поставља питања. Свакако, та питања се неће увек свиђати политичарима.
*Утиче ли тренутна медијска ситуација у САД на медије широм света?
Наравно да утиче. Када се говори о феномену “факе неwс”, оригинална верзија се односила на оно што се десило када су направљене “фабрике” за ову врсту вести у Македонији и када су млади људи искористили могућност да тако зараде новац. Данас желим да се отарасимо те речи јер она обухвата све – од пропаганде до лажи, с тим што се она често користи да би се неке ствари етикетирале. Када се говори о утицају америчког председника на медије, може се говорити у контексту промене саме дефиниције “fake news”. Сада је довољно да се неком политичару не допадне нека информација и он је одмах назива “fake news”. Наравно, не раде то сви политичари, али поједини свакако. То је тај утицај.
*Враћају ли се људи полако професионалним медијима?
Постоје озбиљне промене у САД по питању медија. Из медијског угла посебно је интересантно то што се повећала продаја новина у САД-у у односу на претходни период. Људи очигледно желе да добију информације од професионалаца.
Интернет и ауторска права
Неопходно је донети пропис како би данашње интернет окружење у контексту ауторских права било регулисано, а аутори више или мање заштићени јер актуелно стање није дугорочно одрживо, оцењено је у уторак на конференцији НУНС-а о слободи медија и ауторским правима, у чијем је раду учествовао и Могенс Блихер Бјерегорд.
На првом панелу конференције о ауторским правима адвокат Драган Милић је рекао је да је ЕУ на два фронта кренула да регулише ову област, једна се тиче заштите података о личности, а друга је copyright директива, која би требало да регулише однос медија и произвођача садржаја с великим интернет гигантима.
Представник организације Wikimedia Германy Димитар Димитров рекао да ће се према новој ЕУ регулативи плаћати лиценца и за делић текста или само наслов, а то, сматра он, нема никаквог смисла јер би то било исто као “када бисте узели јак антибиотик за прехладу”.
Директор Завода за интелектуалну својину Владимир Марић оценио је да је ауторско право потпора економији и културном развоју сваког друштва, па и српског.
НУНС: Прошле године 102 “случаја” у Србији
Прошле 2018. године забележена су 102 случаја притисака и напада на новинаре и друге медијске раднике, објавило је Независно удружење новинара Србије. Према њиховим подацима, у 2018. години новинари су физички нападнути седам пута, а забележена су 72 случаја притиска и 23 вербалне претње. Посебно забрињава тренд повећања притисака на новинаре, који су у односу на 2016, када су забележена 33 таква случаја, безмало утростручени.
Медијска слобода између државе и новинара
“Важно је да носиоци моћи и власти штите новинаре и медије без постављања икаквих услова зато што имамо све чешће ситуације, и не само у Србији, да се вође обрачунавају с новинарима, чиме шаљу поруку да је дозвољено нападати медије и вршити притисак на њих”, поручио је Бјерегорд на другом панелу конференције о слободи медија у Београду.
Други панел конференције одликовао се живом дискусијом представника државе, с једне стране, и невладиног сектора и медија, са друге стране. Након представљања података НУНС-а о нападима на новинаре, председник Комисије за истраге убистава новинара Веран Матић подсетио је да суђење за убиство Славка Ћурувије после 20 година улази у завршну фазу и да се ускоро очекују пресуде, а да постоје помаци за последњи случај тешког напада на новинара – када је Милану Јовановићу из Гроцке спаљена кућа, где је “налогодавац ухапшен, што је похвално, али да је важно да се сад заврши судски поступак”.
О представљеним подацима НУНС-а државна секретарка МУП-а Биљана Поповић Ивковић и тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић рекли су да се разликују од евиденције државе. “Притисци на новинаре нису кривично дело, зато их овде нисмо узимали у обзир”, истакла је Поповић Ивковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.