Вести
25. 12. 2018.
Мађарска: Под једним кишОРБАНОМ на стотине провладиних медија
Србија и њен северни сусед воде мртву трку за место регионалног лидера у контроли медија. Орбан је лествицу подигао на нови ниво: основан је конгломерат који чини више од 450 медијских кућа којима је заједничка љубав према мађарској влади.
Габор Лискај, новински издавач и човек од поверења мађарског премијера Виктора Орбана, нашао се на челу конгломерата који је под једну капу окупио више од 450 медија. Као чланицама недавно основане Средњоевропске фондације за штампу и медије, свим тим медијима заједничка је – наклоност према Орбановој влади и владајућој странци Фидес.
„Свега неколико независних медија који се нису нашли под паском провладине фондације тек ће сада имати проблема у раду, будући да ће морати да се такмиче с једним али огромним такмацем“, оценила је Агнеш Урбан, медијска аналитичарка из Будимпеште.
А тај такмац, који званично носи назив Средњоевропска фондација за штампу и медије, обједињује под својом контролом на стотине медија – неке од најпознатијих медијских брендова у Мађарској, кабловске њуз канале, интернет портале, таблоиде, спортске листове, све регионалне листове, неколико радио-станица и велики број магазина: свеукупно, њих више од 450, сви блиски властима.
Орбан спречава контролу
Упркос оволикој медијској концентрацији на тржишту, надлежно државно тело тешко да ће моћи да тако нешто утврди пошто је то пре недељу дана спречио лично мађарски премијер. Према писању независног портала индеx.ху, премијер Орбан потписао је декрет којим се ова фондација изузима од контроле државног тела за заштиту конкуренције, а то је оправдао „стратешком важношћу и јавним интересом“.
Чак и да се то тело обрати за реакцију Медијском савету, та иницијатива је осуђена на пропаст, будући да су сва четири члана изабрана на предлог владајућег Фидеса, чији је лидер уједно и мађарски премијер.
Најзанимљивији део у причи о оснивању медијског конгломерата јесте чињеница да су власници своје медије буквално поклонили новооснованој фондацији, номинално непрофитној, иако су њене чланице прошле године имале приход од 185 милиона евра и профит од скоро 25 милиона евра.
Део медија, који се нашао под контролом Габора Лискаја, до пре неколико година неговао је релативно независну уређивачку политику, и то је трајало док нису прешли у власништво људи блиских Орбану и Фидесу и брже-боље постали апологете власти.
За такав однос, пише Асошијетед прес, обилато су награђивани рекламама и огласима које је плаћала држава. Због свега, не чуди спремност да оно што су стекли, а то нису само медији, како се верује, због блискости с властима, истим тим властима и поклоне.
Потпуна контрола
Медијска аналитичарка Агнеш Урбан наводи да је удруживање провладиних медија „случај без преседана“, али и да после тога „има веома мало смисла говорити о слободи медија у Мађарској“, будући да ће новостворени конгломерат доминирати медијском сценом те земље.
„Од сада па надаље, постојаће потпуна контрола над десничарским медијима, између који више неће бити непријатељства око добијања огласа од државе. Систем ће бити много више централизован и тиме далеко јефтинији за функционисање“, навела је ова медијска аналитичарка.
Медијске слободе у Мађарској су иначе у константном паду од 2013. године, показује Индекс медијских слобода који сваке године објављују Репортери без граница. Од 2013. до прошле године Мађарска је, по стању медијских слобода, пала за 17 места – са 56. на 73. место у овогодишњем извештају РБГ.
Свеже обједињавање медија под контролом мађарске владе и владајуће странке сигурно ће имати снажан утицај на наредни извештај РБГ. Но, на опасност од стављање медија под политичку контролу Репортери без граница су указали и у извештају за 2018, наводећи да су бизнисмени повезани с премијером Виктором Орбаном током 2017. имали нових медијских аквизиција и да су у том процесу последња три регионална дневна листа стављена под контролу.
Ипак, у том тренутку медијска сцена у Мађарској је, према наводима из тог извештаја, била разнолика, а поједини онлајн медији нису се устручавали да објаве истраживачке приче о наводној корупцији у коју су укључени високи функционери владајућег Фидеса и владини званичници.
СРБИЈА И МАЂАРСКА: КО ЈЕ РЕГИОНАЛНИ ЛИДЕР У КОНТРОЛИ МЕДИЈА?
Оно за шта је Мађарској било потребно пет година – пад за 17 места, Србија је успела за две – у извештају Репортера без граница за 2016. била је на 59, а у оном за 2018. на 76. месту.
У оцени стања у Србији, Репортери без граница су пак, за разлику од Мађарске, у први план ставили алармантан број напада на новинаре који нису истражени, ни решени, нити су нападачи кажњени. У проблеме медијске сцене у Србији, међутим, убројана је и повезаност политичара и медија, висок ниво медијске концентрације, али и то да разлог за бригу представља недостатак плурализма у штампаним и електронским медијима.
У Монитору медијског власништва у Србији у 2017. години, који су израдили РБГ и БИРН, наводи се да су телевизије, чији је удео гледаности 40 одсто, у власништву или су контролисани од стране политичке партије, политичара или политичке групе, или имају власника са политичким везама (међу њима тада није било Б92/О2 и Прве; обе телевизије је недавно од грчке Антена групе купио Срђан Миловановић, чији је брат функционер СНС).
Радио-станице чији су власници с политичким везама имају удео слушаности 42 процента, док је код штампаних медија учешће таквих медија у читаности чак 50,7 одсто.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.