Вести
24. 12. 2018.
Свака власт има своје миљенике само што се сада не зна ко је гори: власт или миљеници
Животно дело и како даље?
Неки пут ми се чини да је добри Бог измислио друштвене мреже и могућност непосредног комуницарања преко њих у доброј намери. Тако се, ето и ја, једним текстом упућеним кроз лавиринте елекронског новинарства могу захвалити свима који су ми ових дана честитали награду за животно дело, додељену од Удружења новинара Србије. Примајући ту награду рекао сам да сам доведен у тешку ситуацију: све ће бити теже очувати оне вредности за које сам, судећи барем по образложењу жирија, награђен.
Друштвене околности, политичка нетрпељивост и апсолустичке тенденције ових који су сада на власти, али и нервоза опозиције која верује да би се свет променио само када би медији били на њиховој страни, отежавају мој посао.
Али, то није ништа ново и навикли смо да радимо и боримо се и у таквим условима.
Економска ситуација је, барем што се тиче медија који нису спремни да се хране на јаслама власти, катастрофална. Оглашивачи су заплашени и постоји безброј анегдота о томе како се довијају да избегну оглашавање и кад би то било у њиховом добром интересу, све из страха да се не замере "онима тамо."
Пројектно финансирање из бужета Републике па до општина, претворило се у карикатуру добре идеје а паре иду путевима који пре личе на мафијашко прање новца него на помоћ за производњу садржаја који би служили јавном интерсу.
Али, ни то није ништа ново. Свака власт има своје миљенике само што се сада не зна ко је гори: власт или миљеници.
Па, шта је ново? Највећи проблем садржан је у томе што је – ударничким радом оних који јавни интерес подређују свом личном или партијском интересу – новинарски позив огађен младим људима и све је теже пронаћи таленте који би се прихватили новинарског заната. Пут до сазревања је дуг и потребно је стално учити а будућност је, барем кад је о парама реч, врло неизвесна.
И они што се појаве у редакцијама после пар месеци, чим се испиле, намигују ка пи-ар пословима. Мање је стреса а више пара.
Пошто намеравам још да радим од доделе награде питам се једино како да останем доследан у свом схватању професије.
Тако, бре, што нећеш да кукаш. Устани и иди на посао.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.