Вести
24. 12. 2018.
Лов у мутној општинској бари на новинарске изворе
Полицајац је инсистирао да му откријем име и презиме извора, што сам одбио позивајући се на Закон о јавном информисању. Уписује то у службену белешку, уз опаску: „Видећемо да ли ће то проћи“.
Тендер за соларно дрвеће за пуњење телефона, у којем је унапред наведено име фирме која ће да добије посао – приде, регистрована само дан након расписивања тендера; возикање службеном „шкодом“, купљеном на такође „наштелованој“ јавној набавци, нерадним данима, викендима, ноћу, тамо где није било општинског посла; партијско запошљавање мимо закона…
То је тек делић истраживања о раду Општине Медијана која сам објавио у „Јужним вестима“, откако је пре нешто више од годину дана, сахранивши чланску карту Демократске и прешавши у Српску напредну странку, Небојша Коцић засео у председничку фотељу ове највеће нишке општине.
Тужилаштво и полиција су коначно реаговали. Међутим, не надајте се – повод за њихову реакцију није био евентуално санкционисање оних који су учествовали у малверзацијама, већ оних који су на њих указивали.
Да парафразирам Кафку: Неко мора да је оклеветао Стефана М. јер иако није учинио никакво зло, једног јутра је био саслушан.
У четвртак, 20. децембра зазвонио је фиксни телефон у редакцији „Јужних вести“. На другој страни жице био је полицајац који ме је љубазно позвао на саслушање. Место „састанка“ – полицијска станица тачно преко пута општине о којој пишем.
Позван сам не да бих говорио о сазнањима до којих смо дошли истражујући рад општине, већ да откријем ко су ми извори захваљујући којима сам добијао податке на којима сам базирао та истраживања. Пријаву је поднела Душанка Китановић, шефица Одсека за развој и односе са јавношћу и бивша новинарка.
Двадесетак минута очи у очи са полицајцем који чита питања по налогу Основног јавног тужилаштва у Нишу, своди се на то да откријем идентитет оних који су ми доставили документацију у којој се налазе лични подаци Китановићеве. Конкретно њен матични број, на основу којег сам званичним захтевом за приступ информацијама тражио њен уговор о раду, пошто је у радни однос ступила без икаквог конкурса.
На тај захтев никада није одговорено.
Полицајац је инсистирао да му откријем име и презиме извора, што сам одбио позивајући се на Закон о јавном информисању. Уписује то у службену белешку, уз опаску: „Видећемо да ли ће то проћи“.
У општини отворена сезона лова на изворе
Фундамент огромног броја текстова о малверзацијама и корупцији у највећој општини у Нишу били су анонимни извори.
Председник општине Коцић ми је блокирао број телефона, начелник не одговара, или бар не на постављена питања, а Китановићева, коју грађани плаћају да комуницира са медијима, најчешће се не јавља на телефон, нити одговара на поруке. У овој општини не зарезују ни Закон о приступу информацијама од јавног значаја, јер на захтеве не одговарају. Мук и затвореност по питању информација, које се тичу тока новца грађана.
Без обзира на нетранспарентност општинске управе, истраживања о њиховом раду редовно излазе. Хвала изворима на томе!
Због тога, они о којима се пише већ неко време покуштавају да подигну брану испред извора; да спрече цурење информација и документације. Гестаповским методама.
Кажу да је запосленима френетично прећено да им телефоне прислушкује БИА, да их надзиру, обраћа се пажња ко с ким комуницира на послу, спомињу се и прислушни уређаји по канцеларијама, а општинари су, кажу, морали да потписују и неки документ којим под пуном кривичном одговорношћу тврде да не одају информације о раду општине.
Информације, које би јавности свакако требало да буду доступне.
Изврнуто огледало српског правосуђа
Новинари „Јужних вести“ су за све време постојања написали брдо текстова који указују и доказују озбиљно коруптивно делање функционера са југа Србије.
Досад, бар према мојим сазнањима, тужилаштва и полиција никада нису ни разматрали покретање истраге засноване на неком од тих текстова.
Колико знам, није покренут ни поступак везан за коришћење базе података ПИО финда, захваљујући којој је Вучић слао писма захвалности пензионерима.
Међутим, као што је Пореска управа служила као инструмент власти за притисак и евентуално гашење „Јужних вести“, мишљења сам да је овог пута посегнуто за алатком званом правосуђе, да се заплашим и из мене извуче информација о онима који указују на корупцију. О корумпиранима ни реч.
На изласку из полицијске станице, полицајац са пријема ми је добацио: „Овде сам виђао свашта; и криминалце и лопове и овакве и онакве, али новинаре никад.“
Ако им ово тек тако прође, бојим се да би могло да се догоди да полицајцима у будућности досаде сусрети са новинарима, који ће као и ја у задимљеним ходницима полицијске станице и пред канцеларијама тужилаштава чекати на саслушање због посла који поштено раде, у непоштеним условима.
Коментари (1)
Остави коментар24.12.
2018.
Svugde na lokalu - isto
Nigde u Srbiji se situacija ne razlikuje, a najugroženiji su novinari na lokalu. Verujem da će i statistike to dokazati.
ОдговориTvrd hleb s' sedam kora.