Вести
10. 12. 2010.
Зашто је Асанж и српски јунак
Историја новинарства једног дана неће бити нежна према онима који данас нападају „Викиликс“ и оснивача Џулијана Асанжа. Политички и правни лов на овог човека срамота је за земље попут Сједињених Америчких Држава и Шведске, које по свему другом спадају у најлибералније и најдемократскије на свету. Важно је данас стати на страну Асанжа.
У његовом се табору, уосталом, већ налази и главни уредник „Њујорк тајмса“. Бил Келер је своју одлуку да објави део дипломатских депеша са сајта „Викиликс“, у чију се аутентичност „Тајмс“ претходно уверио, образложио ставом да грађани имају право да знају шта њихове владе чине у њихово име, шта њихове владе крију од њих и о чему их, званичним каналима, погрешно или непотпуно обавештавају.
Грађани и новинари Србије нека се не заваравају да их се ова тема не тиче. Подршка Асанжу и „Викиликсу“ чини нас грађанима света, или барем једног могућег, бољег, у слободи уједињеног света, за који смо некад имали разлога да верујемо да ће Америка можда да га предводи.
Уместо тога, Америка данас предводи лов на Асанжа, док наша полиција, у крајње неприличном нападу вишка ревности, обећава да ће га ухапсити усуди ли се само да крочи на наше тло.Та непристојна српска понуда само привлачи пажњу на непријатну истину да Србија не спада у земље са либералним медијским законодавством.
Овде је Уставни суд још у јулу укинуо готово све и једну одредбу антиевропског и неуставног закона о информисању, али је тај акт још на снази, јер се држави не жури да изда „Службени гласник“ чијим ће објављивањем одлука Уставног суда тек постати извршна.
Овде Кривични законик забрањује критичко коментарисање судских поступака пре правоснажности пресуда; овде тек што је ступио на снагу Закон о електронским комуникацијама, који Безбедносноинформативној агенцији допушта да без одлуке суда надзире комуникације новинара, кршећи њихово законско право да штите тајност својих извора.
Овде је, другим речима, „Викиликс“ потребнији него Америци и Шведској.
Код нас постоји огроман раскорак између онога што нам политичари говоре, и онога што раде. То се види на пољу корупције, али и на пољу спољне политике.
Пре два дана смо сазнали да је и власти и опозицији у Србији још у фебруару недвосмислено саопштено да политика „И Косово и ЕУ“ није опција јер ће се од Србије очекивати да пре уласка у ЕУ призна Косово. То нам није саопштио ниједан политичар, било из власти, било из опозиције. То смо сазнали тек из депеша које је објавио „Викиликс“.
Државе имају право да чувају своје тајне, али немају право да иза леђа грађана склапају тајне споразуме са страним силама. Државе имају право да штите државне тајне, али не могу да траже од новинара да им помажу да се државне тајне сакрију од грађана.
Једна стара британска изрека гласи да је вест само оно што неко покушава да сакрије, док је све остало само – пропаганда. Џулијан Асанж је јунак таквог поимања новинарства. Њему и у Србији треба исказати солидарност и дати подршку.
Љиљана Смајловић председница УНС
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.