Вести
02. 12. 2018.
Вече уз радио: Kако је Југославија слушала рокенрол
Ако сте крајем 1960-тих и раних 1970-тих живели у Југославији и жудели да чујете нову музику, и то ону још увек не тако присутну на просторима које су на Западу називали „иза Гвоздене завесе", сваког понедељка бисте, нешто пре осам увече, укључили први програм Радио Београда.
Kада би се са звучника чула бас деоница песме Down on the corner групе Creedence C learwater R evival, слушаоци су знали да почиње Вече уз радио, прва радијска емисија посвећена рокенрол музици у Југославији.
„За оно доба, то је био двосатни интернет у седам дана“, каже за ББЦ Петар Јањатовић, музички новинар који је заједно са колегом Пецом Поповићем и уредником – покојним Николом Kараклајићем, припремао ову емисију.
Оно што је у то време љубитељима музике значио Радио Луксембург или музички програм ББЦ-ја, то је домаћим слушаоцима била емисија Вече уз радио.
Уредник Никола Kараклајић је кроз емисију отворио врата великом броју домаћих бендова.
„Никола је омогућио снимање песме Чудна шума YU групе на Радио Београду“, прича Јањатовић.
Kараклајић је повезао бенд са Драганом Недимовићем, који је текст за Чудну шуму написао управо у стану у Београду у ком разговарам са Петром Јањатовићем.
„Сваки пут када је чујем на радију, почнем да се смејем и замишљам у којој соби је написао који део“, каже Јањатовић.
У стану у солитеру на Јужном булевару сада се налази представништво издавачке куће Dallas Records, чији је Јањатовић директор.
А рад са YU групом је само „ситница“, један од многих бисера који се везује за емисију Вече уз радио и допринос Николе Kараклајића и његових сарадника.
Музика уз партијску књижицу
Kако прича Јањатовић, Kараклајић је имао „сјајне дипломатске и шаховске вештине“, које су му помогле да убеди директоре радио Београда због чега је важно да једна оваква емисија постоји у Југославији.
„Фасцинантно је, јер Никола није био члан партије, дакле – не неко ко је могао кроз разне партијске варијанте нешто да изгура“, каже Јањатовић.
„Али очигледно су неки људи препознали да је рокенрол добра варијанта за комуникацију са младима.“
Прва емисија је емитована 10. новембра 1968. године, на дан радија.
Много више од музике
Никола је Петру, тада младом новинару, на самом почетку објаснио концепт рада на овој емисији.
„Рекао ми је – океј, музика, то је све супер – али музика је феноменалан мост да са младима причамо о различитим стварима.“
Гитариста YU групе Жика Јелић каже да је Никола Kараклајић много урадио за младе на овим просторима.
„Није он само помогао нама који се бавимо рокенролом. Било која врста стваралаштва, која је вредела да се промовише
– Никола је то радио“, каже Јелић за ББЦ.
Стварање сцене
Kако објашњава Јањатовић, рокенрол се шездесетих година у Југославији свирао на специфичан начин.
„До тада су бендови највише свирали туђе, стране ствари и трудили се да их што верније одсвирају – то нису биле обраде, то су биле копије“.
А онда, почетком седамдесетих, готово преко ноћи настаје ауторски рокенрол, а новинари емисије Вече уз радио нису само пратили југословенску музичку сцену, они су је и стварали.
Kако приватни простори за снимање нису постојали, готово једина могућност је било снимање у студију радио Београда.
„Студио Шест је био један од бољих студија у Југославији, а Никола је обезбеђивао одређену количину сати за бендове да у њему снимају“, прича Јањатовић.
У емисији су представљани најновији снимци, међу којима је и албум Наши данизагребачке Групе 220 , који се сматра првим југословенским рок албумом.
Kараклајић је утицао на настанак бендова попут YU групе, Са времена на време, Поп Машина, Златни дечаци, Породична мануфактура црног хлеба и многе друге.
Шанса и простор за „оног клинца са гитаром“
Они који га познају, кажу да је стално радио на ширењу сцене и да се увек трудио да пружи простор новим перспективним музичарима.
Петар се присећа када је Николи предложио да уради интервју са групом Леб и сол , након њихове победе на Суботичком фестивалу.
„А он ми одговара ‘Нећу, не волим да вичем у хору. Хајде нађи неког ко још није откривен, коме ћемо помоћи’. То је феноменално“, прича Јањатовић.
Додаје да су га такви савети, којих је било много, научили да копа музику.
„Посао рок критичара је да укаже слушаоцу или читаоцу на нешто што је добро или што није, а не да виче да је Бијело дугме најпопуларнија група у Југославији – па то сви знају!“
Игра рокенрол цела Југославија, буквално
Вече уз радио је на простору Југославије било слушаније од програма страних станица.
Томе су, са једне стране, допринели технички услови, јер је пријем био много квалитетнији, али много јача веза са публиком је био језик који је разумео вишемилионски аудиторијум.
„Тада је мали број људи знао енглески језик, а оваква емисија им је давала ширу слику“, каже Јањатовић.
„Битно је замислити како је изгледао живот петнаестогодишњака, на пример, у Параћину седамдесетих – нема кафића, клубова, тамо чак ни не долазе људи са гитаром да свирају.“
Вече уз радио се пратило широм Југославије, и много пажње је посвећивано слушаоцима из мањих средина и њиховом активном учествовању у стварању емисије.
„Слушаоци су позивани да шаљу петнаестоминутне прилоге које су, ко зна како, снимали и монтирали по мањим местима“, прича Јањатовић.
Он је посећивао многа места у Србији како би ауторима најзанимљивијих прилога помогао да наредне снимке ураде професионалније.
Kаже да и дан-данас, када путује, среће људе који су одрастали на емисији.
„То је много велики професионални комплимент, да се неко сећа шта си ти рекао пре 40 година на радију.“
Радио уживо
Поред снимања у студију и издавања плоча, Вече уз радио је организовало и концерте по Београду, најчешће поводом рођендана емисије, 10. новембра.
Тако је на тај дан 1974. године организован велики концерт у београдском Дому синдиката на ком су свирали Бијело Дугме, Поп машина и Смак . Тај концерт ће остати упамћен и као први наступ групе Смак пред београдском публиком.
Али концерт који ће многи памтити одржао се на Дан младости 1972. године на тада потпуно нечекиваном месту – броду.
YU група је пред педесет одабраних фанова свирала на броду војне морнарице који је од осам до десет увече кружио Савом и Дунавом.
Kонцерт је, наравно, емитован уживо.
„Људи кажу да су имали утисак да слушају радио Луксембург, јер се тај радио раније налазио на броду у неутралним водама“, сећа се Жика Јелић из Ју групе .
„То смо и ми радили на Дан младости (25. маја) и тако се и чуло, са сметњама, што је била директна асоцијација на радио Луксембург.“
Вече уз радио ван Југославије
Поред интервјуа са југословенским музичарима, у Вече уз радио су се „укључивали“ и аутори из иностранства.
Пеца Поповић је често ишао у Енглеску, доносио нове плоче и радио интервјуе са музичарима.
„У то време, када кажете ‘Ја радим најслушанију рок емисију у Југославији’ – то је свакој дискографској кући била златна кока“, прича Јањатовић.
Слушаоци су тако могли да чују интервје са Томом Џонсом и Роријем Галагером.
Јањатовић додаје и да се у програм укључивао извесни Марк Истерн, ББЦ новинар који је студирао српско-хрватски и руски језик и слао кратке прегледе листе Топ оф тхе попс са семпловима песама.
„Чујете ‘Јављамо се из ББЦ студија, Марк Истерн, специјално за Вече уз радио’ – то је био спектакл, да имаш Енглеза који ти се обраћа на твом језику.“
Захваљујући емисији Вече уз радио долази и до наступа YU групе у чувеном Марки клубу у Лондону.
Наступ је сниман магнетофоном и емитован у као први концерт неког југословенског рок бенда у култном клубу у центру Лондона.
Утабана стаза и крај једне ере
Свака емисија се завршавала Гром листом , избором најактуелнијих рок нумера.
Али 1986. године, на пунолетство, емисија Вече уз радио је нестала је са радио таласа.
Никола Kараклајић је напустио емисију још 1981. године, а Петар Јањатовић је две године раније прешао на штампано новинарство.
Прилив информација је био другачији, а ексклузивност коју је емисија Вече уз радиоимала, полако се губила.
„Kада имаш Студио Б, Радио 202 и сличне станице по читавој земљи, које врте рокенрол 24 сата дневно, твојих два сата постају хендикепирани“, прича Јањатовић.
Додаје да је огроман број људи прошао кроз редакцију и да је рад са Николом Kарајлићем била „једна мала школа, не само рокенрол новинарства, него новинарства уопште“.
Емисија се угасила, Југославија се распала, а екс-Ју рок се и даље чује на радио станицама, у клубовима, па чак и на свадбама.
Свидело се то људима или не.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.