Вести

02. 12. 2018.

Аутор: Б. Ц. Извор: ЦЕПРОМ

Све мање програма за децу, све дискутабилнији и квалитет

На телевизијама у Србији у просеку се емитује мање од једног прилога о деци дневно у целокупном програму, као и мање од једног текста дневно у анализираним дневним листовима, показује истраживање „Медијска слика деце у Србији 2018.“ које је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ).

Истраживање је спроведено у периоду од 20. јула до 1. октобра ове године и обухватило је телевизије са националном фреквенцијом (РТС 1, ТВ Пинк, ТВ Прва, ТВ О2 и ТВ Хаппy), као и седам дневних новина (Политика, Данас, Вечерње новости, Блиц, Kурир, Информер и Српски телеграф).

Kада је реч о конотацији медијских објава, чак 57,95 одсто текстова у дневној штампи има негативну конотацију, док телевизије показују већи сензибилитет приликом извештавања о деци јер су са 44,19 одсто најбројнији прилози са позитивном конотацијом. Међутим, збирни резултат за телевизије и дневну штампу показује да је од укупно 769 објава у свим анализираним медијима скоро половина са негативном конотацијом.

Посебно забрињавајући подаци односе се на теме које су доминатне у домаћим медијима. Иако се и ту бележи разлика у извештавању телевизије и дневне штампе, збирни резултати показују да су злостављање деце, несреће, насиље и наркоманија теме у чак 56 одсто објава о деци, док су истовремено успеси и достигнућа деце изузетно ретко присутни и на телевизији и у штампи и удео таквих објава своди се практично на ниво статистичке грешке.

„Мрачни поводи“ и забавни садржаји доминантни

Осим „мрачног“ повода за извештавање о деци у медијима, новинарка и уредница недељника Време Јована Глигоријевић каже да се на националним фреквенцијама у Србији деца појављују у две итерације – кроз Дечји дневник РТС који воде деца, али га не гледају деца већ одрасли којима су слатки мали водитељи, и као певачки, играчки и забављачки таленти у разним талент шоу програмима и колажним емисијама, где се појављују као играчи фолклора или плесних школа и секција.
„Дечји часописи су готово изумрли јер су непрофитабилни, мада, добар тренд имамо у издаваштву и све широј понуди дечје литературе за све узрасте. С друге стране, нови медији, а највише YоуТубе, управо за циљну групу имају децу од седам до 14 година, али ту се срећемо са проблемом квалитета садржаја, јер јутјубери често не воде рачуна о речнику и склони су вербалном насиљу према конкурентима, што деца копирају и тиме се перпетуира вршњачко насиље“, оцењује Глигоријевић.

Kао разлог свему томе, она додаје да са развојем нових технологија децу више привлаче паметни телефони и таблети него традиционални медији.

„Уз то, формати који се пласирају на YоуТубе-у просто нису нешто што би функционисало на телевизији. Зато мислим да ће се и јутјуберска сцена у будућности поправити сама од себе, не толико због неких етичких принципа, него зато што бољи садржаји могу боље да се монетизују“, објашњава наша саговорница.

Осим појављивања деце у медијским прилозима, у Србији је очигледан и недостатак посебног програма намењеног деци, али дискутабилан је и квалитет таквог садржаја. Удружење новинара Србије и УНИЦЕФ урадили су истраживање на ову тему пре четири године, које је показало да су емитери у Србији тада трећину свог програма посвећивали садржајима за децу. Међутим, највећи проценат, 65 одсто од укупно емитованог програма за децу, чинили су цртани филмови. Примећено је да најмањи удео цртани филмови имају у програмима јавних сервиса, РТС и РТВ, али да је на истим, с друге стране, забележен највећи број емисија са учешћем деце.

У овој анализи се истиче да јавни сервиси и комерцијални емитери са националном фреквенцијом најмање нуде садржаје за узраст до шест година. Највећи број емисија прилагођен је узрасту седам до десет година, а затим узрасту од 11 до 14 година уз напомену да комерцијалне телевизије имају врло оскудан програм прилагођен деци те доби.

„Kао најзаступљеније теме у дечијим програмима налазе се магија, трансформација, чудовишта, затим насиље и борба против зла, а уочено је да најмање има дечијег програма који се бави хигијеном, здрављем, исхраном“, наводи се у анализи УНС и УНИЦЕФ.

РТС: 855 сати дечијег програма до сада у 2018.

У Радио-телевизији Србије (РТС) наводе да је на Првом и Другом програму до 23. новембра ове године дечјем програму посвећено укупно 855 сати. Они наводе да је Радио-телевизија Србије једина домаћа телевизија која производи дечји програм, али и да купује стране програме за најмлађе.

„Тако сваког дана од осам до десет сати ујутро, Редакција Дечјег програма на РТС 2 емитује нови пакет цртаних филмова у којем има за сваког понешто – прво за децу најмлађег, нове сезоне ’Пепе прасе’, ’Јагодице Бобице’ до цртаћа за мало старије какви су ’Миа и ја’ и ’Двориштанце ’ и други. За девојчице су ’Анђелина балерина’, ’Барби ’, за дечаке ’Трансформерси ’ ’Бејблејд ’. Уз ове ту је и много других наслова, као и сваког дана у десет сати чувени ’Мали дневник’“, истиче у одговору РТС и додају да постоји још низ дечијег садржаја на њиховим програмима.

Редакција РТС, напомињу, прати и разне фестивале за децу, као што је „Дечје Београдско Пролеће“, традиционални пренос манифестације „Радост Европе“ у октотобру и недавно „Дечју песму Евровизије“. Радио-телевизија Србије додаје да има и специјализовани канал „РТС Полетарац“ који емитује искључиво програм за најмлађе, чији садржаји могу да се гледају и на РТС Планети.

Саша Стефановић: РТС непрепознатљив по дечијем програму

Саша Стефановић, директор Мреже за децу Србије (МОДС), ипак, сматра да недостају квалитетни програми за децу на јавном сервису. Програми који су едукативни, у духу времена, и који ће привући децу и послати им поруке о томе колико је важно образовање, како живети у складу са природом, како живети са другима који су различити, шта значи толератност, солидарност.

„Данас су деца окренута другим медијима, интернету, доста ствари сазнају преко YоуТуба, њихови узори су сада тјубери. Родитељи могу тешко да испрате садржаје које деца гледају на YоуТубе. На кабловској има канала где деца могу да гледају цртане филмове 24 сата. Има и канала на кабловској телевизији који су посвећени занимљивостима из света природе, о далеким, егзотичним земљама, животињама и биљном свету. Такође, постоје и канали који су посвећени историјским догађајима“, напомиње наш саговрник.
Стефановић, међутим, није сигуран у којој мери родитељи усмеравају децу на ове канале и садржаје и при том истиче да јавни сервис није препознатиљив више по свом дечијем и школском програму.

„Генерације су одрастале уз програме на некадашњем јавном сервису, али данашња деца и родитељи врло мало прате или знају да уопште нешто постоји и да се нуди на нациналној телевизији“, оцењује директор МОДС-а.

Образовни програм и даље има публику

Једна од телевизија која се бави образовним програмом и укључује децу у свој садржај јесте кабловска Српска научна телевизија. Директор и уредник те телевизије Живојин Петровић каже да се управо показало да је најгледанији и најтраженији ТВ програм на њиховом каналу онај путем којег представљају врсне ђаке, студенте, значајне и доказане личности из света науке и уметности, велике ентузијасте, њихове јединствене пројекте, награђене радове, укратко – ТВ програм који недостаје медијском простору Србије.

„Свакако да је ТВ програм који производимо мање занимљив великим оглашивачима, те смо ускраћени тог задовољства да приходујемо и од маркетинга, али са друге стране управо то нас је и оспособило да разним иновативним приступом, како у технолошком, тако и у организационом смислу, уштедимо и домаћински се односимо према сваком динару који обезбедимо, те смо на тај начин успели, не само да опстанемо већ и да се развијамо“, објашњава Петровић како овакав програм уопште успева да постоји на српском тржишту.

У већини европских земаља, укључујући земље региона, не регулишсе се прописима проценат дечијег програма на телевизија, а један од ретких примера јесте Босна и Херцеговина. У Правилима Агенције о јавним радио и телевизијским станицама усвојеним 2011. године истиче се да ће се „најмање шест одсто седмичног програма јавне телевизијске станице састојати од дечијег програма са образовном или инструктивном наменом“.

 Kолико деца проводе времена испред ТВ?

Анализа УНС и УНИЦЕФ из 2014. године показала је да скоро 63 одсто деце, према речима њихових родитеља, проводи од сат до два дневно гледајући ТВ програме. Више од 18 одсто родитеља навело је да је то од два до пет сати дневно, 12,6 одсто наводи да њихова деца гледају телевизију до 30 минута дневно и 2,4 одсто родитеља истиче да њихова деца проводе више од пет сати дневно гледајући телевизију.