Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
29. 11. 2010.
Богати виде медије као своје играчке
Карстен фон Намен, шеф тима за Европу и Централну Азију у Дојче Веле академији, говори за Данас
Уредници новинарске тренинге виде као врсту забаве у слободно време и не инвестирају у своје запослене
Београд - У Србији не постоји свест код власника медија о томе колико је важно образовање и обука људи који раде у медијима. Такође, неопходне су и промене у формалном образовању новинара, јер се на факултетима и даље превише посвећује пажње теорији, док је праксе недовољно - оцењује за Данас Карстен фон Намен, шеф тима за Европу и Централну Азију у Дојче Веле академији.
Фон Намен, који је у Србији поводом окупљања бивших полазника семинара ове академије, истиче да је досад у Србији одржано око 30 тренинга за око 300 новинара, док је у региону више од 1.000 људи прошло кроз стотинак обука ове академије.
- Од учесника смо чули да за недељу-две, колико су на тренинзима, у својим медијима не примају плату. Ми не дајемо велике дневнице, јер сматрамо да они долазе на тренинге, а не да би добили новац, тако да новинари који дођу имају финансијски мањак. То показује да њихови уредници овакве тренинге виде као врсту забаве у слободно време и не схватају да уколико желе да унапреде квалитет медија, морају дугорочно да улажу у то - објашњава Фон Намен.
- Каква су досадашња искуства Дојче Веле академије са тренинзима у Србији?
- У Србији смо већ десет година ангажовани и повод овог окупљања је да видимо колико смо тренинзима допринели медијској сцени. Често се дешава да они који прођу наше семинаре не могу потпуно да спроведу нова знања у својим редакцијама, јер је таква ситуација у медију у којем раде или уредници то не дозвољавају. Зато смо почели да водимо тренинге и у самим медијима, како бисмо били сигурни да ће оно што радимо моћи да буде и спроведено. Међутим, установили смо да ни то није довољно, па смо успоставили сарадњу са Мисијом ОЕБС пре годину дана у вези са законским оквиром у овој области, коју ћемо наставити и убудуће.
- Како оцењујете стање на медијској сцени у овом региону? Можете ли да упоредите по том питању Србију са земљама окружења?
- У региону разлике постоје можда само у детаљима, али су у земљама бивше Југославије проблеми у суштини исти. Етички и професионални стандарди се често не поштују јер их и сами новинари крше. С друге стране, и уредници дају смернице које су у супротности са тиме како би требало, јер желе да продају што више свог медијског садржаја. Такође, постоји и утицај политике да се не поштују ти стандарди. Наиме, ако неко извештава о нечему што се не свиђа политичарима или моћним људима из привреде, може да буде критикован, изгуби посао или чак и живот, и то све за минималну плату.
- Да ли је у Србији за последњих десет година уочен одређени напредак што се тиче ситуације у медијима и који?
- Медијска сцена у вашој земљи је свакако постала слободнија у односу на период владавине Слободана Милошевића. Међутим, тај прелазни период је веома тежак и компликован. Та медијска слобода која је освојена често води ка томе да новинари и медијски менаџери сматрају да могу да раде шта хоће. То је довело до тога да богати људи виде медије као своје играчке којима могу да управљају.
- У којим сегментима су неопходне промене?
- Промене морају да почну од самих новинара, односно мора да се промени став према новинарству. Неопходно је више сарадње и солидарности међу новинарима, као и да се инвестира у квалитет новинара. Свакако да и законски оквири морају да буду побољшани, јер другачије Србија неће моћи да уђе у ЕУ.
Антрфиле : Четврти стуб друштва у Немачкој
„У Немачкој новинари имају улогу контролног механизма, четвртог стуба друштва, док у Србији то није случај и људи због тога често прелазе у друга занимања. Новинари у Немачкој спадају у боље плаћена занимања, јер је реч о послу са академском титулом“, истиче Карстен фон Намен.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.