Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
11. 12. 2008.
Власт не жели да се одрекне утицаја
НИКШИЋ: Тањуг не сме да се финансира из буџета
БРАЈОВИЋ: Државна агенција у складу са законом
СЕЈДИНОВИЋ: Неопходно регулисати тржиште
ВЕЉАНОВСКИ: Није лако оставити људе без посла
Београд - Уместо да се медији у државном власништву приватизују, односно да се неки од њих трансформишу, Република Србија ће и следеће године финансирати пет медијских кућа, са укупно око пет милиона евра.
Иако се већ годинама уназад полемише о томе колико су медији у државном власништву потребни једном друштву које се декларише као демократско и без обзира на све већи притисак јавности да се приватизација изврши до краја, Предлогом буџета за 2009. годину Министарство културе ће издвојити 443 милиона динара за финансирање јавних медија. То је упола мање него у буџету за 2008. када је издвојено око 11 милиона евра.Међутим, треба имати у виду да је тада већи део суме, око шест милиона евра, дат за организацију Евросонга.
Под ставком „субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама“, финансирају се новинска агенција Тањуг, која има статус јавног предузећа, као и Панорама, која издаје лист Јединство.Ту су и СЈУ Југословенски преглед, Филмске новости и трансформација Радио Југославије, укључујући и социјални програм за запослене. Под овом ставком предвиђена су и средства за рад савета за штампу, који и даље није формиран, Декаде Рома, медија на мањинским језицима, медија намењених информисању Срба на Косову и листова особа са инвалидитетом.
Директор Центра за професионализацију медија Стеван Никшић оцењује за Данас да држава очигледно не намерава да спроведе приватизацију тих медија, која је неопходна или бар да на други начин регулише њихов статус, који је тренутно нејасан. Како каже, власт има интерес да буде власник новинске агенције, јер је Тањуг комерцијална фирма, односно не бави се само извештавањем о државним органима, већ различитим вестима.
- Управо због тога, Тањуг не сме да се финансира из буџета. Међутим, држава је власник и других медија, као што су Политика и Вечерње Новости, а јавност не зна ко су њени партнери у власништву - указује Никшић.Наш саговорник додаје да ће се та ситуација можда променити када Скупштина Србије усвоји закон о транспарентности власништва над медијима, који је у изради.
Нешто другачије мишљење има председник Удружења новинара Србије Нино Брајовић, који за Данас указује да постоји интерес државе да има своју агенцију, али да власништво не буде веће од 50 одсто. Он подсећа да је постојање државне новинске агенције уређено Законом о информисању.
- Сви они који желе да се Тањуг приватизује имају своје интересе. При томе треба имати у виду да уколико би ова агенција престала да постоји сервиси вести би значајно поскупели. То би веома утицало на велики положај медија који се ослањају на агенцијске изворе - наводи наш саговорник.Брајовић оцењује да држава не треба да финансира Тањуг уколико се о томе не обаве консултације и с конкурентским кућама. Такође, истиче он, Тањугу су везане руке, јер пошто је државна агенција не може да развија своје комерцијалне сервисе, као што је на пример радио станица.- Ипак, морам да кажем да нису све Тањугове вести комерцијалне, тако да Србија није ни прва ни последња држава која има агенцију у свом власништву - каже Брајовић.
Према његовом мишљењу, Југословенски радио могао би да се укине, док би Филмске новости требало да се трансформишу и наставе с радом, јер располажу значајним филмским архивом. Ипак, додаје он, неопходно је урадити анализу студије о том питању.
Недим Сејдиновић из Независног друштва новинара Војводине каже за Данас да је одлука да се из буџета опет финансирају јавни медији скандалозна, јер је неопходно приватизовати све медије, а посебно оне чији је власник држава. Он додаје да Тањуг има конкуренте, попут Бете и ФоНета, који се одржавају искључиво на тржишту, „а познато је да српско медијско тржиште није добро регулисано“.
- Сматрам да је Бета много квалитетнија и боља од Тањуга, али није фаворизована колико је та државна агенција - указује Сејдиновић.
Професор Факултета политичких наука Раде Вељановски каже за Данас да власт у Србији тренутно нема снаге да реши проблем медија у јавном власништву, „а један од разлога је и притисак људи из тих медија којима није лако рећи да ће остати без посла“.
- Можда би требало сјединити те медије с неким већим, али на рационалан начин. Тако би се смањила буџетска давања, која су у извесној мери неоправдана. Ипак, свестан сам тога шта значи одговоран однос према овом питању, а који би могао да резултира укидањем и затварањем неких медија, који су остаци прошлости. Међутим, потребно је решити то питање, јер они не могу више да опстају као што су то чинили у време социјалистичког режима, поготово што им функција није више иста - објашњава Вељановски.
Антрфиле : Модели направљени, ништа у пракси
Министарство културе је још за време бившег министра Војислава Брајовића представило моделе по којима би могла да се трансформишу информативна јавна предузећа и установе културе чији је оснивач бивша држава Југославија или државна заједница Србија и Црна Гора. На седници скупштинског Одбора за културу и информисање истакнуто је да се у „наредном периоду“ мора решити статус новинске агенције Тањуг, Филмских новости, Радио Југославије и Југословенског прегледа, као и Архива СЦГ, Музеја историје Југославије и Музеја ваздухопловства. Тадашњи помоћник министра културе за медије Драган Јањић нагласио је да је ово министарство направило моделе за почетак разговора о њиховој трансформацији, с циљем да се обезбеди остваривање јавног интереса у области информисања, пуну слобода деловања и да се смање буџетска издвајања за медије која су сада превелика.
Ј. Диковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.