Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
11. 10. 2010.
Медији на Балкану су бољи од парламената
Интервју: Ремзи Лани, директор Албанског института у Тирани
Најгори облици медијског клијентелизма и поновне политизације медија су јавни сервиси, који су више у функцији министарстава пропаганде
Ремзи Лани већ неколико деценија пасионирано прати медије на Балкану на Албанском институту у Тирани. На питање шта уочава као заједничку карактеристику медија у овом региону, Лани каже за „Политику“ да постоје веома слични трендови у развоју медија данас на Балкану.
После једног, можемо га назвати, романтичарског периода до појаве независних медија у већем броју долази тек после рушења режима Туђмана и Милошевића. Сада смо, нажалост, опет сведоци реполитизације и клијентелизма медија.
Како то конкретно изгледа?
Данас имамо медије на Балкану који, уместо да заступају јавни интерес, у знатној мери су продужена рука политике, с једне стране, и бизниса, с друге стране. Медији су заправо у сендвичу између политике и бизниса. Најгори облици тог медијског клијентелизма и поновне политизације медија су такозвани јавни сервиси, који су заправо више у функцији министарстава пропаганде.
Заправо се онда ништа није променило?
Не, не могу то да кажем. Много ствари се променило. Балкан више није место на коме нико не сме ни да писне. Медији су на известан начин највеће достигнуће наше демократије. Они можда нису сјајни, али нису гори од парламената, болница, затвора и других сегмената нашег живота. Не желим да ме погрешно схватите, наравно, да Балкан није Кавказ, ни Блиски исток, нити једна од земаља у источној Азији чија се имена завршавају на „стан“. Али, с друге стране, морамо да признамо да имамо озбиљне проблеме. Имамо одређен број проблема који понеки пут делују и као стари. И зато спомињем те негативне трендове. А ситуација је, наравно, комплекснија него што је била пре десет година. Пре 10-15 година имали смо нападе на новинаре, новинари су убијани, као што је било у Србији. Сада је с тим готово. Нема репресије, али има притиска. А излазити накрај са притиском није лако.
Када сте споменули медије као додатак политике, како вам се чини да се с питањем Косова носе српски и медији косовских Албанаца?
Пратим медије на албанском језику: косовске и у Албанији, али неке у Србији. Могу рећи да прилично опсежно прате ту тему. И томе приступају озбиљно, неки пут ми се чини да су медији озбиљнији него политичари. Како их видите у извештавању будућих српско-албанских разговора о Косову?Шта може да буде улога медија, тешко је дефинисати. Верујем у медије и у то да они могу у обе земље да креирају атмосферу и омекшају контекст у коме ће се разговори одвијати. То би била позитивна улога, уместо да се баве теоријама завере и писањем о њима, што је чест случај на Балкану.Позитивно на Балкану и у српско-албанским односима јесте то да људи из медија и цивилног друштва међусобно комуницирају. Проблем је у политичарима, а проблема нема између Б92 и „Коха диторе“ и „Политике“ и „Експреса“ или медија центра у Београду и у Приштини. Ми већ имамо неки контекст и он ће потпомоћи те разговоре. Такође верујем у побољшање и нормализацију односа између Тиране и Београда, јер би то био позитиван елемент у ширем оквиру.
Антрфиле : Балканска мрежа
Ремзи Лани је филозоф, публициста, уредник и дописник бројних листова у региону, и директор Албанског института за медије у Тирани, организације која се бави развојем медија. Институт је усредсређен на балканска, косовска и питања суседа Албаније. Први је председник Мреже медијских центара и медијских института на Балкану, чији су чланови Медија центар из Београда, Новосадска школа новинарства и Медија центар из Ниша. Аутор је двеју књига: „Моја Албанија – нулта тачка“ и „Мајстори хуманистичке филозофије“.
Б. Митриновић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.