Вести
11. 10. 2010.
Посланици батину стављају испред параграфа
Интервју: Александар Тијанић, директор РТС-а Сваки посланик, сваки политичар који брка критику неких емисија или потеза Јавног сервиса и довођење у питање опстанка Јавног сервиса – возач је аутобуса којим се Срби присилно селе на фарму
Једног дана, по истеку другог мандата, одлазим у приватнике. Гледајте шта ће тада канибали направити од РТС-а и немојте ми рећи да вам то нисам прорекао, тврди генерални директор Јавног сервиса Србије Александар Тијанић у разговору за „Политику”, чији наставак данас објављујемо.
Како коментаришете тврдње посланика ЛДП-а да је парламент искоришћен као параван да би се нашао начин да РТС добије паре из буџета и тиме покрије своје дугове?
Да је ово до краја уређена држава, РТС би заиста из буџета добијао разлику од стварно наплаћене претплате до износа који држава није у стању да наплати а у Европи се сматра стандардом. Дакле, наплата није обавеза РТС-а већ питање ефикасности државе и питање потпуно кљастог закона. Но, с обзиром на дубину и трајање економске кризе, која условљава пад процента наплаћене претплате, верујем да ће држава убудуће морати да надокнађује Јавном сервису поменуту разлику из буџета. Таквој пракси су прибегле неке европске земље у кризи схватајући значај опстанка њихових јавних сервиса. Наравно, јавност види да има посланика који хоће да уређују програм РТС-а и бирају своје директоре и уреднике. Такви се, према гарантованим правима независног Јавног сервиса, односе као Књаз Милош према закону. Батину стављају испред параграфа. Рецимо, позивају се на обичајно право ултимативно тражећи интегралне телевизијске преносе. Обичајно право је укинуто са феудализмом, сем ако познате посланичке фаце не намеравају да уведу и обичајно право прве брачне ноћи или данак у крви. Замислите да енглески парламент уређује Би-Би-Си, тражи директне преносе и наређује да Би-Би-Си све то плаћа. Да сам злобан, а познато је да нисам, рекао бих да РТС данас више личи на Би-Би-Си него неки посланици на европске парламентарце. Али ја то никада нећу рећи. Ја поштујем институције.
Да ли Јавни сервис сада добија било какав новац из буџета Србије?
Не само да РТС не добија новац из буџета Србије него практично финансира, новцем грађана намењен производњи програма, рад највиших државних институција. Две трећине наших овогодишњих губитака настали су због праксе да РТС плаћа трошкове телевизијских преноса заседања скупштине „да не изазове политичку кризу”, затим да сноси трошкове рада српских медија на Космету „да не изазове националну кризу”, потом да финансира рад јавног предузећа Емисиона техника и везе да не изазове „емоционалну кризу неких министара”, па онда да плаћа држави 24 милиона евра годишње разних пореза, такса, доприноса, чланарина, школарина и уписнина да не „изазове бруталну акцију закона”. Узгред, за сав програм који емитујемо на четири телевизијска и четири радио-програма трошимо 25 милиона евра. Где је ту логика? Држава узима колико сав програм?!
Колики је приход од РТВ претплате и колики је проценат наплате?
РТС је пројектован за укупан приход, од претплате и маркетинга, на стотину милиона евра годишње. Две трећине је предвиђени приход од претплате и једна трећина од маркетинга. Кад је претплата сишла испод половине могуће наплате – а наплата и доношење ефикасних закона је обавеза државе, а не РТС-а – очекујем да средином следеће године РТС буде клинички мртав јер ће се доњи и горњи притисак изједначити. Наиме, претплата ће бити равна приходу од маркетинга а укупни приход, уместо сто милиона евра биће око шездесет. Тај политички пројекат постоји, постоји намера неких моћних кругова да се РТС претвори у малу, послушну, слабо гледану и слушану радио-телевизијску станицу. Знамо ко то ради и за чији рачун. У условима колапса Б92, у кастрирању Јавног сервиса – Србија ће, милом или силом, бити пресељена на фарму. Угасите данас РТС па анализирајте српске електронске медије и кажите шта видите? Али, сваки посланик, сваки политичар који брка две ствари – критику неких емисија или потеза Јавног сервиса и довођење у питање опстанка Јавног сервиса – возач је аутобуса којим се Срби присилно селе на фарму. Такви купују тајкунима метар дужу јахту и пет седишта већи млазни авион. Ја сам мали, сиромашни новинар коме је запало да промени, колико уме и може, РТС и од њега направи пет година најгледанију српску медијску кућу. Једног дана, по истеку другог мандата, одлазим у приватнике.
Да ли би РТС пословао позитивно или са губитком када би у касу РТС доспело 3,3 милиона евра, колико потражујете за скупштинске преносе?
Са државним институцијама Србије РТС има око осам милиона евра нерашчишћених рачуна. То чини две трећине прошлогодишњих губитака. Превише. У европским документима пише да држава обезбеђује јавном сервису стабилан и довољан извор финансирања. Сваки напад на РТС почиње исто – ви имате претплату, ви пливате у новцу. Ко год хоће нека узме претплату од 45 одсто могуће суме и нека види како пливамо у новцу. Више од половине наших радника је на граници социјале јер годинама улажу у серије, домаћу производњу и домаће емисије. Бојим се да незадрживо клизимо ка буџетском суфинансирању што, поред прихода од маркетинга, обезбеђује рад Јавног сервиса. Нерадо то помињем, али све одговоре ваља извући из питања – треба ли Србији јавни сервис?Шта мислите о предлогу опозиције да државни ревизор провери пословање РТС-а? Све најбоље. Контрола је мајка законитости. Била нам је и пореска и финансијска полиција, сваке године ревизорска кућа прегледа све рачуне. Надам се да ће, после РТС-а, обићи и странке и неке посланике. Али, ако ту „претњу” неки такозвани Европљани у скупштини користе као батину, кад уцењују РТС тражећи више времена за своје лидере у програму, онда ћемо бити принуђени да запитамо Европу – станују ли баш сви наши Европљани на овом континенту и у овом веку?
Гордана Новаковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.