Вести
05. 10. 2010.
Новинари о стању у професији
Драгољуб Жарковић - Још је лоше Стање у медијима пре 5. октобра било је изузетно лоше, али и даље, без обзира на формалне слободе, медији показују тенденцију да, сходно приближавању избора постају катастрофални. Питање је шта се у медијима променило. Ни сам нисам сигуран да ли се и даље порок претвара у врлину, разбојништво у родољубље, клевета у истину, а разбојништво у човекољубље. Свако то може, јер за то не треба памети. Треба само бити без карактера.
Љиљана Смајловић - Сви пишу исто
Очекивала сам жилаву и критички настројену штампу која ће строго да контролише власт. Уместо тога, данас имамо послушне и попустљиве медије који сви пишу исто. Слободу штампе у Србији данас, баш као и пре десет година, пре свих угрожава политичка власт. Главни удар на слободу изражавања власт је извршила доносећи антиевропски и неуставан закон о информисању, а затим исти такав закон о електронским комуникацијама којим се обесмишљава право новинара да штите своје изворе.
Александар Тијанић - Страх за хлеб
Велики број српских медија, сем оних државних, изборио се за своју слободу, практично од првог дана Слобине владавине. Не заборавите штрајк у "Политици" и НИНу. Државни медији су у време "слобизма" постројавани, али су постројавани и у време "досизма". За новинарство, каква је разлика клечати пред јуловцем Иваном Марковићем или клечати пред Бебом и Весићем?! Какво је српско новинарство у то доба било показују две чињенице. Прва, да шест месеци ниједан главни уредник није смео да објави Бебину слику. Друга, најжешћи сукоб између медија и власти био је рат између Б 92 и Зорана Ђинђића, који је, чак, тражио забрану рада Б 92. Данас, српски медији и новинарска професија трајно су и неповратно оболели од недостатка креативности, паралисани страхом за егзистенцију. Тај бацил мањка креативности и тај вирус страха за хлеб учинили су да практично немате ниједног истакнутог новинара у млађој генерацији или генерацији до 35 година. Мало за десет година.
Драган Бујошевић - Сами смо криви
Прво, нисам желео 5. октобар него сам желео само да се на изборима не краду гласови. Друго, желео сам да после тих избора политичка елита схвати да не сме да убија новинаре и да не сме да им суди на основу неуставних закона. Нажалост, ова влада је донела један накарадан закон о информисању чије су поједине одредбе ужасно личиле на закон из 1998. који је био гиљотина за медије. На срећу, уставни суд је неке његове одредбе прогласио неуставним. Медији имају тачно онолико слободе колико су заслужили. Нико не поклања слободу медијима. Посао медија је да отимају слободу. Колико отму, толико имају. Сами су криви, ако је немају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.