Вести
22. 08. 2018.
Нестанак новинара на Косову - двадесет година тишине
Пре тачно 20 година на Косову су нестали новинари Ранко Перенић и Ђуро Славуј. Иако су се током година појављивали различити трагови, истрага никада није довела до потенцијално одговорних за њихов нестанак, па је на крају обустављена.
Њихове колеге и ове године су се окупиле у Великој Хочи, испред обележја "Тражимо их" где су Перенић и Славуј последњи пут виђени, захтевајући поновно отварање истраге.
Када су Ранко Перенић и Ђуро Славуј из Ораховца отишли ка манастиру Зочиште да разговарају са монасима, тек ослобођеним из заробљеништва ОВК, нико није ни слутио да ће им тај задатак бити последњи. Са њега се никада нису вратили. Било је то пре тачно 20 година, а до данас није познато шта им се догодило.
"Зато данас ми не тражимо, ми захтевамо, ми оптужујемо. Оптужујемо институције да су 20 година саучесници у злочину, јер нису ништа урадиле да се било који злочин над новинарима процесуира. Ми који се овде окупљамо исписујемо ту оптужницу", поручио је новинар Живојин Ракочевић.
Истрага у случају нестанка Ранка Перенића обустављена је још 2013. Удружењу новинара Србије речено је да косовске правосудне институције нису одустале од те истраге, већ тврде да ће сви случајеви убистава и нестанака новинара бити пребачени у Специјално тужилаштво за ратне злочине. Када, тих информација нема.
"Једино што ми сигурно знамо је да истраге адекватне није било. То није само мој утисак, већ закључак саветодавне комисије за људска права УНМИК-а, која је кроз свој извештај заправо дала нама први увид у то како су вођене истраге на Косову и која је у својим закључцима показала и указала да није било ефикасних истрага", каже Јелена Петковић из УНС-а.
Доказ да права истрага није вођена у УНС-у виде и у чињеници да нема података да су истражни органи икада анализирали информације до којих је то удружење веома брзо дошло, међу којима је и питање командне одговорности за евентуалне злочине.
"Код те регије где су киднаповане наше колеге долазиле су јединице под контролом Фатмира Љимаја, такође и до зоне Паштри, која је била станционира у Призрену, али и јединице Рамуша Харадинаја", додаје Петковић.
Из Велике Хоче затражено је да се расветле не само та два случаја, већ и убиства Александра Симовића и Момира Стокуће, нестанци Љубомира Кнежевића, Маријана Мелонашија и Мила Буљевића, као и судбине несталих и убијених албанских новинара Африма Малићија, Енвера Маљокуја, Шефки Попове, Џемаиља Мустафе, Бекима Кастратија, Бардиља Ајетија и Криста Гегаја.
Прилог ТВ Н1 можете погледати ОВДЕ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.