Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Вести без вести
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

21. 07. 2018.

Извор: ФоНет

Вести без вести

Бројни актери у јавном информисању доприносе производњи лажних вести или "вести без вести", изјавила је ФоНету Тања Максић из Балканске истраживачке мреже (БИРН) и нагласила да су медијски писмени грађани и квалитетно новинарство два важна стуба борбе против дезинформација.

Она је, у оквиру серијала Прес Екстра, прецизирала да бројни актери у јавном информисању на неки начин доприносе тој великој производњи лажних вести.

-Мислим да то раде и медији, нарочито ако су у трци за сензационалистичким причама, за великим тиражем, када се поведу за изворима који нису проверени, рекла је Максић новинарки Ивани Шањевић.

Свесно или несвесно, и грађани су на друштвеним мрежама произвођаћи лажних вести или их даље преносе, уочила је Максић, која у први план ипак ставља лажне вести које производе различити центри моћи, посебно у сфери политике.
Њима је, како је објаснила, важно да инструментализују медије за политичке интересе и усмере јавну дебату у одређеном правцу.

-Они, по мени, праве много вести без вести, не дају јавности потпуне и комплетне информације да бисмо даље анализирали ситуацију и схватили реалност која нас окружује, нагласилаје Максић.

Она сматра да је медијски писмени грађанин један од стубова за борбу против дезинформација, што је озбиљан захват који се ради дугорочно, кроз формално и неформално образовање.

Према њеним речима, други стуб је квалитетно новинарство, јер се у мору информација оно мора сачувати.

-Потребно је квалитено професионално новинарство, које има етичке и професионалне стандарде и, ако се те две ствари укрсте, онда бисмо имали бисмо много бољи резултат, предвидела је Максић.

Она указује и да су друштвене мреже, својим лицем и наличјем, допринеле волумену лажних вести.

-Оне су демократизовале јавни простор и грађани имају каналда шире мишљење и идеје, али са друге стране баш зато што немају формалне "чуваре", оне који проверају информације и изворе, доприносе да све несметано кружи. Од када постоји информисање, има лажних вести, али оне су се сада прошириле просто због техничких могућности, рекла је Максић, која сматра да облик дезинформисања представљају и прикривени ПР и маркетинг.

Тиме смо преплављени, илустровала је она, изгледа као вест, а није обележена да је ПР материјал.

Она је међу скандалозне лажне вести, са мрежа проширене на мејстрим медије, поменула случај труднице која је наводно изгубила бебу због штрајка око повећања цене горива.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси